Pre neki dan sam procitao da ukoliko jedemo hranu koja nam se ne svidja, npr. brokoli, da mozak ne registruje ni da smo jeli...

Recimo ja testo volim skoro sa bilo cime,a nakon pola sata kao da nista nisam jeo....

Mislim da je to više do brzine kojom jedemo.

Ja,jako sporo jedem....meni jedan obrok traje vise od pola sata....niti znam,niti volim da brzo jedem.

To je onda stanje psihe vise, organski ta teorija nema obrazloženja.

Moguce,ja sam samo izneo svoje iskustvo.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Onako ti je sigurno predstavljalo veliko opterecenje.

Većini je opterećenje jer sve ostalo podrede samo ishrani.

Zato sto dzabe ti uradis sve ostalo kako treba a ne hranis se "kako treba'.
To ti je isto kao kad bi seo u kola da vozis a nema benzina....

To nije opravdanje.. svakako stoji da je tako.

Naravno da nije.

Kriterijum A
Opsesivan fokus na zdravoj ishrani, kako je definisano teorijom ishrane ili skupom verovanja čiji specifični detalji mogu da variraju; obeležen preteranim emocionalnim stresom u vezi sa izborom hrane koji se smatra nezdravim; gubitak težine može nastati kao rezultat izbora u ishrani, ali to nije primarni cilj. O čemu svedoči sledeće:

Kompulzivno ponašanje i/ili mentalna preokupacija u vezi sa afirmativnim i restriktivnim načinima ishrane za koje pojedinac veruje da promovišu optimalno zdravlje;

Kršenje samonametnutih pravila ishrane izaziva preterani strah od bolesti, osećaj lične nečistoće i/ili negativne fizičke senzacije, praćene anksioznošću i stidom;

Ograničenja u ishrani eskaliraju tokom vremena i mogu uključiti eliminaciju čitavih grupa hrane i uključivati progresivno češća i/ili ozbiljna „čišćenja“ (delimični postovi) koja se smatraju pročišćavajućim ili detoksikacionim. Ova eskalacija obično dovodi do gubitka težine, ali želja za gubitkom kilograma je odsutna, skrivena ili podređena idejama o zdravoj ishrani.

Ja mislim da sam spadao u ovu grupu dok sam se takmicio....

Sportisti obicno i imaju takvih problema.

Da, zato što im je negde i nametnuto da treba na sve da se obraća pažnja i da trebaju biti zdravi.

Ne samo zato sto im je nametnuto nego i zato da bi postigli zeljeni cilj....i tu sad ne mislim samo na bb nego na bilo koji drugi sport....

Ja sam pod nametnuto podrazumevala postizanje cilja.

Aha,onda nista,onda si ti to vec rekla.

Pre neki dan sam procitao da ukoliko jedemo hranu koja nam se ne svidja, npr. brokoli, da mozak ne registruje ni da smo jeli...

Recimo ja testo volim skoro sa bilo cime,a nakon pola sata kao da nista nisam jeo....

Mislim da je to više do brzine kojom jedemo.

Ja,jako sporo jedem....meni jedan obrok traje vise od pola sata....niti znam,niti volim da brzo jedem.

To je onda stanje psihe vise, organski ta teorija nema obrazloženja.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Onako ti je sigurno predstavljalo veliko opterecenje.

Većini je opterećenje jer sve ostalo podrede samo ishrani.

Zato sto dzabe ti uradis sve ostalo kako treba a ne hranis se "kako treba'.
To ti je isto kao kad bi seo u kola da vozis a nema benzina....

To nije opravdanje.. svakako stoji da je tako.

Kriterijum A
Opsesivan fokus na zdravoj ishrani, kako je definisano teorijom ishrane ili skupom verovanja čiji specifični detalji mogu da variraju; obeležen preteranim emocionalnim stresom u vezi sa izborom hrane koji se smatra nezdravim; gubitak težine može nastati kao rezultat izbora u ishrani, ali to nije primarni cilj. O čemu svedoči sledeće:

Kompulzivno ponašanje i/ili mentalna preokupacija u vezi sa afirmativnim i restriktivnim načinima ishrane za koje pojedinac veruje da promovišu optimalno zdravlje;

Kršenje samonametnutih pravila ishrane izaziva preterani strah od bolesti, osećaj lične nečistoće i/ili negativne fizičke senzacije, praćene anksioznošću i stidom;

Ograničenja u ishrani eskaliraju tokom vremena i mogu uključiti eliminaciju čitavih grupa hrane i uključivati progresivno češća i/ili ozbiljna „čišćenja“ (delimični postovi) koja se smatraju pročišćavajućim ili detoksikacionim. Ova eskalacija obično dovodi do gubitka težine, ali želja za gubitkom kilograma je odsutna, skrivena ili podređena idejama o zdravoj ishrani.

Ja mislim da sam spadao u ovu grupu dok sam se takmicio....

Sportisti obicno i imaju takvih problema.

Da, zato što im je negde i nametnuto da treba na sve da se obraća pažnja i da trebaju biti zdravi.

Ne samo zato sto im je nametnuto nego i zato da bi postigli zeljeni cilj....i tu sad ne mislim samo na bb nego na bilo koji drugi sport....

Ja sam pod nametnuto podrazumevala postizanje cilja.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i nesto sto je opusteno. Problem je kada postane opsesija i stvara anksioznost.

Da, ali najcesce to zadovoljstvo nije zdrava opcija...

Da. Samo sam mislio na neku izbalansiranu ishranu. Ne na zadovoljstvo u vidu cokolade

Za takvu vrstu zadovoljstva je tu proteinska cokoladica.

Najbolje je kada se postigne umerenost i nadje dobar kompromis.

Zlatna sredina je uvek najbolja u svemu u zivotu.Jer i najzdravija hrana zna da bude losa ako preteramo sa njime.

Pre neki dan sam procitao da ukoliko jedemo hranu koja nam se ne svidja, npr. brokoli, da mozak ne registruje ni da smo jeli...

Recimo ja testo volim skoro sa bilo cime,a nakon pola sata kao da nista nisam jeo....

Mislim da je to više do brzine kojom jedemo.

Ja,jako sporo jedem....meni jedan obrok traje vise od pola sata....niti znam,niti volim da brzo jedem.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i nesto sto je opusteno. Problem je kada postane opsesija i stvara anksioznost.

Treba nekako da bude sredstvo utoljavanja gladi, ni preterano traženje zadovoljstva u hrani nije zdravo.

Siguran sam da dr.Nikola nije mislio na nezdrava zadovoljstva.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Onako ti je sigurno predstavljalo veliko opterecenje.

Većini je opterećenje jer sve ostalo podrede samo ishrani.

Zato sto dzabe ti uradis sve ostalo kako treba a ne hranis se "kako treba'.
To ti je isto kao kad bi seo u kola da vozis a nema benzina....

Kriterijum A
Opsesivan fokus na zdravoj ishrani, kako je definisano teorijom ishrane ili skupom verovanja čiji specifični detalji mogu da variraju; obeležen preteranim emocionalnim stresom u vezi sa izborom hrane koji se smatra nezdravim; gubitak težine može nastati kao rezultat izbora u ishrani, ali to nije primarni cilj. O čemu svedoči sledeće:

Kompulzivno ponašanje i/ili mentalna preokupacija u vezi sa afirmativnim i restriktivnim načinima ishrane za koje pojedinac veruje da promovišu optimalno zdravlje;

Kršenje samonametnutih pravila ishrane izaziva preterani strah od bolesti, osećaj lične nečistoće i/ili negativne fizičke senzacije, praćene anksioznošću i stidom;

Ograničenja u ishrani eskaliraju tokom vremena i mogu uključiti eliminaciju čitavih grupa hrane i uključivati progresivno češća i/ili ozbiljna „čišćenja“ (delimični postovi) koja se smatraju pročišćavajućim ili detoksikacionim. Ova eskalacija obično dovodi do gubitka težine, ali želja za gubitkom kilograma je odsutna, skrivena ili podređena idejama o zdravoj ishrani.

Ja mislim da sam spadao u ovu grupu dok sam se takmicio....

Sportisti obicno i imaju takvih problema.

Da, zato što im je negde i nametnuto da treba na sve da se obraća pažnja i da trebaju biti zdravi.

Ne samo zato sto im je nametnuto nego i zato da bi postigli zeljeni cilj....i tu sad ne mislim samo na bb nego na bilo koji drugi sport....

Pre neki dan sam procitao da ukoliko jedemo hranu koja nam se ne svidja, npr. brokoli, da mozak ne registruje ni da smo jeli...

Recimo ja testo volim skoro sa bilo cime,a nakon pola sata kao da nista nisam jeo....

Ne drzi dugo sitost. Samo meso

Zato ja jedem meso sa mesom....
Sto je sigurno sigurno je!

Hahahah Sendvic od mesa izmedju 2 parceta mesa

I onda za salatu stavis Cezar salatu koja isto ima mesa.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Onako ti je sigurno predstavljalo veliko opterecenje.

Pogotovo sto nisi jeo jer si bio gladan ili ti je predstavljalo zadovoljstvo nego si morao....

Najteze je kada se nesto mora.

Meni je najveci problem predstavljala kolicina hrane koju sam morao dnevno da pojedem....

Verujem da je svima to problem. Da unose hranu u velikoj kolicini i kada vise uopste nisu gladni i nije im do hrane.

Uvek isti ukusi,skoro bez zacina....

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i nesto sto je opusteno. Problem je kada postane opsesija i stvara anksioznost.

Da, ali najcesce to zadovoljstvo nije zdrava opcija...

Da. Samo sam mislio na neku izbalansiranu ishranu. Ne na zadovoljstvo u vidu cokolade

Za takvu vrstu zadovoljstva je tu proteinska cokoladica.

Najbolje je kada se postigne umerenost i nadje dobar kompromis.

Pre neki dan sam procitao da ukoliko jedemo hranu koja nam se ne svidja, npr. brokoli, da mozak ne registruje ni da smo jeli...

Recimo ja testo volim skoro sa bilo cime,a nakon pola sata kao da nista nisam jeo....

Mislim da je to više do brzine kojom jedemo.