Da li imate neki savet kako da se ljudi hrane zdravije, a da im to istovremeno ne pretstavlja opterećenje?

Ja sam uvek za to da sam spremas i pakujes i onda znas sta jedes,uvek ti je pri ruci,ne moras da zuris negde da odes da kupis itd...Meni je to najlakse toga se pridrzavam evo vec 20 godina.Cak i sad kada se vise ne takmicim.

Slazem se u potpunosti sa tobom. Najbolje sami da spremimo i to unapred.

Da li imate neki savet kako da se ljudi hrane zdravije, a da im to istovremeno ne pretstavlja opterećenje?

Mislim da je kljucno da se obroci spreme ranije. Onda je mala verovatnoca da ce neko posegnuti za brzom hranom,kada vec ima spreman obrok.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i nesto sto je opusteno. Problem je kada postane opsesija i stvara anksioznost.

Da, ali najcesce to zadovoljstvo nije zdrava opcija...

Da. Samo sam mislio na neku izbalansiranu ishranu. Ne na zadovoljstvo u vidu cokolade

Jasno mi je sta si ti mislio. Ali koliko ljudi pojede ujutru pecivo, pa opet neke grickalice na poslu, pa mozda ruca, mozda ne, itd...

Slazem se. Mnogo je takvih slucajeva. Znam i iz svoje okoline.

Ali vecina tako zivi. Nekada ni ne stignu da jedu.

Takav je danasnji tempo zivota.

Tempo jeste brzi nego ranije ali jesti se uvek moze stati.

Cesto se jede u nekoj pekari, uzurbano i zuri na posao ili negde drugde. Standardna prica, narocito u velikim gradovima.

To je najveca greska.

Jeste. Zato sto im onda ishrana ne predstavlja prioritet.

Ishrana bi uvek trebao da je prioritet....

Da li imate neki savet kako da se ljudi hrane zdravije, a da im to istovremeno ne pretstavlja opterećenje?

Ja sam uvek za to da sam spremas i pakujes i onda znas sta jedes,uvek ti je pri ruci,ne moras da zuris negde da odes da kupis itd...Meni je to najlakse toga se pridrzavam evo vec 20 godina.Cak i sad kada se vise ne takmicim.

Da li imate neki savet kako da se ljudi hrane zdravije, a da im to istovremeno ne pretstavlja opterećenje?

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i nesto sto je opusteno. Problem je kada postane opsesija i stvara anksioznost.

Da, ali najcesce to zadovoljstvo nije zdrava opcija...

Da. Samo sam mislio na neku izbalansiranu ishranu. Ne na zadovoljstvo u vidu cokolade

Jasno mi je sta si ti mislio. Ali koliko ljudi pojede ujutru pecivo, pa opet neke grickalice na poslu, pa mozda ruca, mozda ne, itd...

Slazem se. Mnogo je takvih slucajeva. Znam i iz svoje okoline.

Ali vecina tako zivi. Nekada ni ne stignu da jedu.

Takav je danasnji tempo zivota.

Tempo jeste brzi nego ranije ali jesti se uvek moze stati.

Cesto se jede u nekoj pekari, uzurbano i zuri na posao ili negde drugde. Standardna prica, narocito u velikim gradovima.

To je najveca greska.

Jeste. Zato sto im onda ishrana ne predstavlja prioritet.

Pre neki dan sam procitao da ukoliko jedemo hranu koja nam se ne svidja, npr. brokoli, da mozak ne registruje ni da smo jeli...

Recimo ja testo volim skoro sa bilo cime,a nakon pola sata kao da nista nisam jeo....

Ne drzi dugo sitost. Samo meso

Mene ni meso ne drzi ako ga jedem bez UH. A najmanje me drze zitarice.

Recimo ja pahuljice u jogurtu mogu samo kao neku uzinu. Ne moze da me drzi kao dorucak.

Ili kao desert,a nikako glavno jelo.

Definitvno ne kao glavno jelo. Mada znam ljude koji to jedu kao dorucak.

Takvi garant kuci pojedu nesto konkretno.Ili usput smazu jedan burek....

Moguce da je i to u pitanju

Mora da je tako,ne moze drugacije.

Ne moze kao kokoska da uzme zrnevlje. Neka kaze sta je konkretno pojeo

Pre neki dan sam procitao da ukoliko jedemo hranu koja nam se ne svidja, npr. brokoli, da mozak ne registruje ni da smo jeli...

Recimo ja testo volim skoro sa bilo cime,a nakon pola sata kao da nista nisam jeo....

Ne drzi dugo sitost. Samo meso

Mene ni meso ne drzi ako ga jedem bez UH. A najmanje me drze zitarice.

Recimo ja pahuljice u jogurtu mogu samo kao neku uzinu. Ne moze da me drzi kao dorucak.

Ili kao desert,a nikako glavno jelo.

Definitvno ne kao glavno jelo. Mada znam ljude koji to jedu kao dorucak.

Takvi garant kuci pojedu nesto konkretno.Ili usput smazu jedan burek....

Moguce da je i to u pitanju

Mora da je tako,ne moze drugacije.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i nesto sto je opusteno. Problem je kada postane opsesija i stvara anksioznost.

Da, ali najcesce to zadovoljstvo nije zdrava opcija...

Da. Samo sam mislio na neku izbalansiranu ishranu. Ne na zadovoljstvo u vidu cokolade

Jasno mi je sta si ti mislio. Ali koliko ljudi pojede ujutru pecivo, pa opet neke grickalice na poslu, pa mozda ruca, mozda ne, itd...

Slazem se. Mnogo je takvih slucajeva. Znam i iz svoje okoline.

Ali vecina tako zivi. Nekada ni ne stignu da jedu.

Takav je danasnji tempo zivota.

Tempo jeste brzi nego ranije ali jesti se uvek moze stati.

Cesto se jede u nekoj pekari, uzurbano i zuri na posao ili negde drugde. Standardna prica, narocito u velikim gradovima.

To je najveca greska.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i nesto sto je opusteno. Problem je kada postane opsesija i stvara anksioznost.

Da, ali najcesce to zadovoljstvo nije zdrava opcija...

Da. Samo sam mislio na neku izbalansiranu ishranu. Ne na zadovoljstvo u vidu cokolade

Jasno mi je sta si ti mislio. Ali koliko ljudi pojede ujutru pecivo, pa opet neke grickalice na poslu, pa mozda ruca, mozda ne, itd...

Slazem se. Mnogo je takvih slucajeva. Znam i iz svoje okoline.

Ali vecina tako zivi. Nekada ni ne stignu da jedu.

Takav je danasnji tempo zivota.

Tempo jeste brzi nego ranije ali jesti se uvek moze stati.

Bez obzira na tempo, za osnovne stvari treba da imamo svi vremena.

Treba, slazem se. Mada mnogi zaborave da treba usporiti i malo se posvetiti i sebi.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Onako ti je sigurno predstavljalo veliko opterecenje.

Pogotovo sto nisi jeo jer si bio gladan ili ti je predstavljalo zadovoljstvo nego si morao....

Najteze je kada se nesto mora.

Ta rec mnogo utice na psihu.

Meni se momentalno upali lampica na kojoj pise necu!Inace bih mozda i uradio tu istu stvar ali kad se mora onda nema sanse.

Stari,dobri inat

Koji mi je pomogao da osvojim 5 titula Svetskog prvaka.Pogotovo kod pete titule.

Definitivno mnogima pomaze

Samo ga treba dobro kanalisati.

Sustina jeste u tome

Pre neki dan sam procitao da ukoliko jedemo hranu koja nam se ne svidja, npr. brokoli, da mozak ne registruje ni da smo jeli...

Recimo ja testo volim skoro sa bilo cime,a nakon pola sata kao da nista nisam jeo....

Ne drzi dugo sitost. Samo meso

Mene ni meso ne drzi ako ga jedem bez UH. A najmanje me drze zitarice.

Recimo ja pahuljice u jogurtu mogu samo kao neku uzinu. Ne moze da me drzi kao dorucak.

Ili kao desert,a nikako glavno jelo.

Definitvno ne kao glavno jelo. Mada znam ljude koji to jedu kao dorucak.

Takvi garant kuci pojedu nesto konkretno.Ili usput smazu jedan burek....

Moguce da je i to u pitanju

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i nesto sto je opusteno. Problem je kada postane opsesija i stvara anksioznost.

Da, ali najcesce to zadovoljstvo nije zdrava opcija...

Da. Samo sam mislio na neku izbalansiranu ishranu. Ne na zadovoljstvo u vidu cokolade

Jasno mi je sta si ti mislio. Ali koliko ljudi pojede ujutru pecivo, pa opet neke grickalice na poslu, pa mozda ruca, mozda ne, itd...

Slazem se. Mnogo je takvih slucajeva. Znam i iz svoje okoline.

Ali vecina tako zivi. Nekada ni ne stignu da jedu.

Takav je danasnji tempo zivota.

Tempo jeste brzi nego ranije ali jesti se uvek moze stati.

Cesto se jede u nekoj pekari, uzurbano i zuri na posao ili negde drugde. Standardna prica, narocito u velikim gradovima.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i nesto sto je opusteno. Problem je kada postane opsesija i stvara anksioznost.

Da, ali najcesce to zadovoljstvo nije zdrava opcija...

Da. Samo sam mislio na neku izbalansiranu ishranu. Ne na zadovoljstvo u vidu cokolade

Jasno mi je sta si ti mislio. Ali koliko ljudi pojede ujutru pecivo, pa opet neke grickalice na poslu, pa mozda ruca, mozda ne, itd...

Slazem se. Mnogo je takvih slucajeva. Znam i iz svoje okoline.

Ali vecina tako zivi. Nekada ni ne stignu da jedu.

Takav je danasnji tempo zivota.

Tempo jeste brzi nego ranije ali jesti se uvek moze stati.

Bez obzira na tempo, za osnovne stvari treba da imamo svi vremena.

Slazem se maximalno!!!!

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Onako ti je sigurno predstavljalo veliko opterecenje.

Pogotovo sto nisi jeo jer si bio gladan ili ti je predstavljalo zadovoljstvo nego si morao....

Najteze je kada se nesto mora.

Ta rec mnogo utice na psihu.

Meni se momentalno upali lampica na kojoj pise necu!Inace bih mozda i uradio tu istu stvar ali kad se mora onda nema sanse.

Stari,dobri inat

Koji mi je pomogao da osvojim 5 titula Svetskog prvaka.Pogotovo kod pete titule.

Definitivno mnogima pomaze

Samo ga treba dobro kanalisati.

Naravno, inat nije dobar u svemu.