Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Društvo i nedovoljno vremena za vaspitavanje dece.

Svi jure karijeru. Razumem i to. Ali ne treba ići u krajnost. A danas je čest princip- sve ili ništa.

To jeste, ljudi kao da nemaju vremena za balansiranje.

Da. A imam utisak i da ne žele da balansiraju.

Tako je i to je i najveci problem.

Ne žele ni da se prilagođavaju različitim uslovima. Nije to uvek ni neophodno, ali nema neke tolerancije.

Ne neke nego zero toleranciju imaju.

U današnje vreme je tako.

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Društvo i nedovoljno vremena za vaspitavanje dece.

Svi jure karijeru. Razumem i to. Ali ne treba ići u krajnost. A danas je čest princip- sve ili ništa.

To jeste, ljudi kao da nemaju vremena za balansiranje.

Takvim ljudima samo treba predociti sta im je vaznije pare koje jure ili zivot?
Pa da vidis kako se ljudi predomisljaju,a oni koji se ne predomisle oni nece ni kasnije,eventualno kada obole od neceg....

Slažem se, ima onih koji shvate i onih koji ne.

Nekada naiđemo na zid, kada pričamo sa nekim, ali i to je život. Idemo dalje. Na nekoga ćemo sigurno pozitivno uticati.

Svi naidu na zid,ali uvek gledamo kako da prevazidemo taj zid.ili sa iskustvom,ili  pomocu drugog coveka ili nesto trece,al je bitno da necemo stati nego cemo ici dalje uprkos zidovima!

Trudimo se. Upornost se isplati.

Uvek i u svakom slucaju!!!

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Društvo i nedovoljno vremena za vaspitavanje dece.

Svi jure karijeru. Razumem i to. Ali ne treba ići u krajnost. A danas je čest princip- sve ili ništa.

To jeste, ljudi kao da nemaju vremena za balansiranje.

Da. A imam utisak i da ne žele da balansiraju.

Tako je i to je i najveci problem.

Ne žele ni da se prilagođavaju različitim uslovima. Nije to uvek ni neophodno, ali nema neke tolerancije.

Ne neke nego zero toleranciju imaju.

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Društvo i nedovoljno vremena za vaspitavanje dece.

Svi jure karijeru. Razumem i to. Ali ne treba ići u krajnost. A danas je čest princip- sve ili ništa.

To jeste, ljudi kao da nemaju vremena za balansiranje.

Takvim ljudima samo treba predociti sta im je vaznije pare koje jure ili zivot?
Pa da vidis kako se ljudi predomisljaju,a oni koji se ne predomisle oni nece ni kasnije,eventualno kada obole od neceg....

Slažem se, ima onih koji shvate i onih koji ne.

Nekada naiđemo na zid, kada pričamo sa nekim, ali i to je život. Idemo dalje. Na nekoga ćemo sigurno pozitivno uticati.

Svi naidu na zid,ali uvek gledamo kako da prevazidemo taj zid.ili sa iskustvom,ili  pomocu drugog coveka ili nesto trece,al je bitno da necemo stati nego cemo ici dalje uprkos zidovima!

Trudimo se. Upornost se isplati.

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Društvo i nedovoljno vremena za vaspitavanje dece.

Svi jure karijeru. Razumem i to. Ali ne treba ići u krajnost. A danas je čest princip- sve ili ništa.

To jeste, ljudi kao da nemaju vremena za balansiranje.

Takvim ljudima samo treba predociti sta im je vaznije pare koje jure ili zivot?
Pa da vidis kako se ljudi predomisljaju,a oni koji se ne predomisle oni nece ni kasnije,eventualno kada obole od neceg....

Često se desi da kasno uvide neke stvari, tj. tek kada se razbole.

Kada shvate da se novcem ne moze kupiti zdravlje.

Baš tako. To je važno da svako shvati, ali pre nego što naruši svoje zdravlje.

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Društvo i nedovoljno vremena za vaspitavanje dece.

Svi jure karijeru. Razumem i to. Ali ne treba ići u krajnost. A danas je čest princip- sve ili ništa.

To jeste, ljudi kao da nemaju vremena za balansiranje.

Da. A imam utisak i da ne žele da balansiraju.

Tako je i to je i najveci problem.

Ne žele ni da se prilagođavaju različitim uslovima. Nije to uvek ni neophodno, ali nema neke tolerancije.

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Društvo i nedovoljno vremena za vaspitavanje dece.

Svi jure karijeru. Razumem i to. Ali ne treba ići u krajnost. A danas je čest princip- sve ili ništa.

E pa taj princip je kriv za sve,jer kao sto su i nasi roditelji imali karijere a pored toga su mogli da nas odgajaju i da nas nauce mnogim stvarima tako bi se i danas moglo....

Da. Samo što su drugačija razmišljanja i eto dokle smo stigli.

Mora da se vratimo inace cemo biti istrebljeni...

Očigledno smo, kao društvo, krenuli u pogrešnom smeru.

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Društvo i nedovoljno vremena za vaspitavanje dece.

Svi jure karijeru. Razumem i to. Ali ne treba ići u krajnost. A danas je čest princip- sve ili ništa.

To jeste, ljudi kao da nemaju vremena za balansiranje.

Takvim ljudima samo treba predociti sta im je vaznije pare koje jure ili zivot?
Pa da vidis kako se ljudi predomisljaju,a oni koji se ne predomisle oni nece ni kasnije,eventualno kada obole od neceg....

Slažem se, ima onih koji shvate i onih koji ne.

Nekada naiđemo na zid, kada pričamo sa nekim, ali i to je život. Idemo dalje. Na nekoga ćemo sigurno pozitivno uticati.

Svi naidu na zid,ali uvek gledamo kako da prevazidemo taj zid.ili sa iskustvom,ili  pomocu drugog coveka ili nesto trece,al je bitno da necemo stati nego cemo ici dalje uprkos zidovima!

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Društvo i nedovoljno vremena za vaspitavanje dece.

Svi jure karijeru. Razumem i to. Ali ne treba ići u krajnost. A danas je čest princip- sve ili ništa.

To jeste, ljudi kao da nemaju vremena za balansiranje.

Takvim ljudima samo treba predociti sta im je vaznije pare koje jure ili zivot?
Pa da vidis kako se ljudi predomisljaju,a oni koji se ne predomisle oni nece ni kasnije,eventualno kada obole od neceg....

Često se desi da kasno uvide neke stvari, tj. tek kada se razbole.

Kada shvate da se novcem ne moze kupiti zdravlje.

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Društvo i nedovoljno vremena za vaspitavanje dece.

Svi jure karijeru. Razumem i to. Ali ne treba ići u krajnost. A danas je čest princip- sve ili ništa.

To jeste, ljudi kao da nemaju vremena za balansiranje.

Da. A imam utisak i da ne žele da balansiraju.

Tako je i to je i najveci problem.

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Društvo i nedovoljno vremena za vaspitavanje dece.

Svi jure karijeru. Razumem i to. Ali ne treba ići u krajnost. A danas je čest princip- sve ili ništa.

E pa taj princip je kriv za sve,jer kao sto su i nasi roditelji imali karijere a pored toga su mogli da nas odgajaju i da nas nauce mnogim stvarima tako bi se i danas moglo....

Da. Samo što su drugačija razmišljanja i eto dokle smo stigli.

Mora da se vratimo inace cemo biti istrebljeni...

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Društvo i nedovoljno vremena za vaspitavanje dece.

Svi jure karijeru. Razumem i to. Ali ne treba ići u krajnost. A danas je čest princip- sve ili ništa.

To jeste, ljudi kao da nemaju vremena za balansiranje.

Takvim ljudima samo treba predociti sta im je vaznije pare koje jure ili zivot?
Pa da vidis kako se ljudi predomisljaju,a oni koji se ne predomisle oni nece ni kasnije,eventualno kada obole od neceg....

Slažem se, ima onih koji shvate i onih koji ne.

Nekada naiđemo na zid, kada pričamo sa nekim, ali i to je život. Idemo dalje. Na nekoga ćemo sigurno pozitivno uticati.

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Društvo i nedovoljno vremena za vaspitavanje dece.

Svi jure karijeru. Razumem i to. Ali ne treba ići u krajnost. A danas je čest princip- sve ili ništa.

To jeste, ljudi kao da nemaju vremena za balansiranje.

Takvim ljudima samo treba predociti sta im je vaznije pare koje jure ili zivot?
Pa da vidis kako se ljudi predomisljaju,a oni koji se ne predomisle oni nece ni kasnije,eventualno kada obole od neceg....

Često se desi da kasno uvide neke stvari, tj. tek kada se razbole.

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Društvo i nedovoljno vremena za vaspitavanje dece.

Svi jure karijeru. Razumem i to. Ali ne treba ići u krajnost. A danas je čest princip- sve ili ništa.

To jeste, ljudi kao da nemaju vremena za balansiranje.

Da. A imam utisak i da ne žele da balansiraju.

https://youtu.be/kBWCKF0mA4Q?si=SFDtN99aG35MBfSO
Pogledati video do kraja. To je JEDNA porcija!

Ništa od sitosti

Ma kakvi,to je za drustvene mreze da se vidi da se ti tamo hranis....a ako hoces da se najebes redovno odes kod babe na selo!

Selfi sa hranom

Ako to nisi uradio onda nisi ni jeo....

Ja i ne postojim u ovom svetu, pa nemam dalje šta ni da komentarišem.

Tek si ti cudan!Ne da ne postojis nego garant imas par laznih profila!Ti si tajni agent....

Špijuni su među nama