Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Društvo i nedovoljno vremena za vaspitavanje dece.

Svi jure karijeru. Razumem i to. Ali ne treba ići u krajnost. A danas je čest princip- sve ili ništa.

E pa taj princip je kriv za sve,jer kao sto su i nasi roditelji imali karijere a pored toga su mogli da nas odgajaju i da nas nauce mnogim stvarima tako bi se i danas moglo....

Da. Samo što su drugačija razmišljanja i eto dokle smo stigli.

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Društvo i nedovoljno vremena za vaspitavanje dece.

Svi jure karijeru. Razumem i to. Ali ne treba ići u krajnost. A danas je čest princip- sve ili ništa.

To jeste, ljudi kao da nemaju vremena za balansiranje.

Takvim ljudima samo treba predociti sta im je vaznije pare koje jure ili zivot?
Pa da vidis kako se ljudi predomisljaju,a oni koji se ne predomisle oni nece ni kasnije,eventualno kada obole od neceg....

Slažem se, ima onih koji shvate i onih koji ne.

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Društvo i nedovoljno vremena za vaspitavanje dece.

Svi jure karijeru. Razumem i to. Ali ne treba ići u krajnost. A danas je čest princip- sve ili ništa.

To jeste, ljudi kao da nemaju vremena za balansiranje.

Takvim ljudima samo treba predociti sta im je vaznije pare koje jure ili zivot?
Pa da vidis kako se ljudi predomisljaju,a oni koji se ne predomisle oni nece ni kasnije,eventualno kada obole od neceg....

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Društvo i nedovoljno vremena za vaspitavanje dece.

Svi jure karijeru. Razumem i to. Ali ne treba ići u krajnost. A danas je čest princip- sve ili ništa.

E pa taj princip je kriv za sve,jer kao sto su i nasi roditelji imali karijere a pored toga su mogli da nas odgajaju i da nas nauce mnogim stvarima tako bi se i danas moglo....

Slažem se, moguće je, samo treba volje.

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Društvo i nedovoljno vremena za vaspitavanje dece.

Svi jure karijeru. Razumem i to. Ali ne treba ići u krajnost. A danas je čest princip- sve ili ništa.

To jeste, ljudi kao da nemaju vremena za balansiranje.

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Siguran sam u to,ali isto tako verujem u promene na bolje.

Posle kiše ide sunce

Vazda je tako bilo pa ce i sad!

https://youtu.be/kBWCKF0mA4Q?si=SFDtN99aG35MBfSO
Pogledati video do kraja. To je JEDNA porcija!

Ništa od sitosti

Ma kakvi,to je za drustvene mreze da se vidi da se ti tamo hranis....a ako hoces da se najebes redovno odes kod babe na selo!

Selfi sa hranom

Ako to nisi uradio onda nisi ni jeo....

Ja i ne postojim u ovom svetu, pa nemam dalje šta ni da komentarišem.

Tek si ti cudan!Ne da ne postojis nego garant imas par laznih profila!Ti si tajni agent....

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Društvo i nedovoljno vremena za vaspitavanje dece.

Svi jure karijeru. Razumem i to. Ali ne treba ići u krajnost. A danas je čest princip- sve ili ništa.

E pa taj princip je kriv za sve,jer kao sto su i nasi roditelji imali karijere a pored toga su mogli da nas odgajaju i da nas nauce mnogim stvarima tako bi se i danas moglo....

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Siguran sam u to,ali isto tako verujem u promene na bolje.

Posle kiše ide sunce

https://youtu.be/kBWCKF0mA4Q?si=SFDtN99aG35MBfSO
Pogledati video do kraja. To je JEDNA porcija!

Ništa od sitosti

Ma kakvi,to je za drustvene mreze da se vidi da se ti tamo hranis....a ako hoces da se najebes redovno odes kod babe na selo!

Selfi sa hranom

Ako to nisi uradio onda nisi ni jeo....

Ja i ne postojim u ovom svetu, pa nemam dalje šta ni da komentarišem.

Medicinski saveti kako da pametno jedeš na manifestacijama:
Umereno jedi. Probaj više jela, ali u malim porcijama.

Biraj kuvana jela (npr. sarma, paprikaš) umesto prepečenog mesa.

Izbegavaj pregorelu hranu (crne korice, masne kobasice).

Pij dosta vode, ne samo pivo i sokove.

Izbegavaj alkohol ako imaš hronične bolesti (hipertenzija, dijabetes, gastritis).

Ako imaš srčane ili bubrežne probleme – pazi na unos soli i masti.

Ne jedi ništa ako sumnjaš u higijenu pripreme – naročito mlečne proizvode i majonez salate.

Kao i uvek, i ovde je vazna umerenost. Inace nikada ne trazim od priloga mlecne proizvode, ni majonez. Ne preporucujem to, narocito ne u letnjim mesecima, zbog lake kontaminacije.

Majonez, jaja, mleko... Treba izbegavati leti...

E da. Sve mlecne proizvode kao priloge izbegavati.

I kao priloge i ovako po restoranima.

Mislim da je po restoranima sigurnije. Mislio sam na kioske sa hranom, da se obicno ne odrzava adekvatna temperatura u onim vitrinama.

Tu naročito. Mada mislim da i u nekim restoranima je kritično.

To se uglavnom odmah vidi i po kvalitetu restorana.

Obicno vec na osnovu toga kako je sredjen. Pocev od ulaza do sale za rucavanje. Ipak ne znamo kako je u kuhinji. Nekad moze nesto i da se sredi, a da u kuhinji ne budu adekvatni uslovi za skladistenje hrane.

Uh ja ne bih uvek na osnovu spoljašnjosti sudila o unutrašnjosti. Nekad ga tip-top srede, a kuhinja nije higijenski baš ispravna.

Upravo sam to i rekao. To sto bude sve ugladjeno, ne znaci da je i kuhinja takva.

Bas tako. Video si i sam kako se ne vidi na prvi pogled los kvalitet.

Nisam tako mislio bukvalno na prvi pogled,ali kad udes pa izade konobar pa prvo narucis pice ili nesto za meze i tu se vec dosta stvari vide.....naravno i onda zna da se desi da se prevarim....ali retko.

Mislim da je malo drugačije po ovim "fensi" mestima, oni daju sve od sebe da to sve na prvih par pogleda izgleda sjajno.

Bas tako,da u pocetku sve bude kako treba kako bi privukli paznju sto vise ljudi...a posle.....

Bas sam na to mislila. Posle ostane spoljni sjaj , a kvalitet bude veoma diskutabilan.

To se sad nedavno desilo kod nas sa jednom buregdzinicom i nikako da prezalim a imali su tako dobar burek....

Na žalost nije to retka pojava.

To da,ali meni najveci problem je sto su imali extra burek!I posto Topola nije velika ne kazem da nema vise burekdzinica ali....

To je već stvar istrajnosti, to je verovatno manja firma koja nije bila dovoljno istrajna u kvalitetu.

35 godina je radila i to ne samo u mom gradu nego i u okolnim selima.

Postoje i pekare iz 19.veka za koje lično znam da imaju užasnu robu, kada tako moram da kažem. To je neprihvatljivo za nekog ko postoji više od jednog veka.

I kod nas i imaju samo burek sa sirom i ide im.,

To mi je nekako najbolje ako održavaju kvalitet.

Važno je da održavaju isti kvalitet, kao što kažeš. A mogu da prave samo nekoliko vrsta bureka i da budu odlični.

I da neko ima 2-3 vrste određenog proizvoda ali odličnog kvaliteta se mnogo više ceni nego raznovrsnost.

Evo jednog primera za koji sam čuo. Jedan ulični prodavac hrane iz Singapura je dobio Mišelinovu zvezdicu. A sprema samo jedno jela- piletinu u soja sosu. I to radi vrhunski. Pročitao sam da ljudi čekaju po 3 sata, samo da bi kupili to jelo. A iste je cene, kao i na drugim štandovima.

Fenomenalna stvar. Svaka mu čast.

Mene kod njih jedino brine velicina porcije.Imao sam prilike jesti u takvom restoranu i sve je super,sve je bajno,za oci ali je malo.....
Kao kad ti daju toliko da samo probas....

Verovatno je to za njih sasvim dovoljna količina.

Veruj mi to kao da dobijes 3 zalogaja bureka...ne jednu cetvrtinu ili jednu osminu sto su neki jeli kao deca nego bukvalno 3 zalogaja....pa mi to operemo sa tanjira.....

Verovatno je u njihovoj kulturi hrane takva količina normalna.

Ne,svugde u takvim restoranima sa Miselinovim zvezdama su tako malo porcije.Tamo je vazan izgled,ne toliko ukus,a pogotovo ne kolicina.

E na to sam i ja mislila. Takođe, ljudi koji žele tamo i na takav način da se hrane se naviknu i to im vremenom postane dovoljno.

Sigurno ima i onih koji odu da probaju neke nove ukuse i vide zanimljive načine aranžiranja. A onda dođu kući da jedu.

Ili da posle aranziraju devojci kada kuvaju kuci.

Bar dobiju ideje za nov i zanimljiv način aranžiranja jela

Bar neka pozitiva iz svega toga 

Nešto pozitivno da izvučemo. Naravno.

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Društvo i nedovoljno vremena za vaspitavanje dece.

Svi jure karijeru. Razumem i to. Ali ne treba ići u krajnost. A danas je čest princip- sve ili ništa.

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Mislim da je i ubrzan tempo ali i društveni trend "ne treba trpeti išta" koji mladi sve više usvajaju.

Razumem u nekim situacijama da ne trpimo ništa. Ali život nije samo prav put. Uvek ima situacija da moramo nešto i da istrpimo.

I situacija i generalno stvari u svakodnevnici koje se ponavljaju.

Takav je život.

Ipak se treba malo zamisliti. Zato što veći deo života provodimo na poslu i zato treba da nam bude prijatno.

Treba težiti prijatnoj atmosferi na poslu ali i treba biti tolerantan kada toga nema. Nekako se ide iz krajnosti u krajnost kada su u pitanju stavovi oko tolerancije stresa na poslu.

Mislim da tome doprinosi i današnji ubrzan tempo života. Sve je manje tolerancije i sve je nekako po principu sve ili ništa. U životu treba stalno balansirati. Ne treba čovek odmah da je isključiv, po nekim pitanjima.

Uravo tako:sve ili nista.....a to ne valja....ne znaju da cene neke stvari ....

Verovatno su uslovi u kojima se danas živi doveli do toga.

Siguran sam u to,ali isto tako verujem u promene na bolje.

https://youtu.be/kBWCKF0mA4Q?si=SFDtN99aG35MBfSO
Pogledati video do kraja. To je JEDNA porcija!

Ništa od sitosti

Ma kakvi,to je za drustvene mreze da se vidi da se ti tamo hranis....a ako hoces da se najebes redovno odes kod babe na selo!

Selfi sa hranom

Ako to nisi uradio onda nisi ni jeo....