I njemu je verovatno teško da kaže sebi dosta je.

Verujem da je posle ogromnog uspeha to jedna od najtežih stvari.

Sigurno je teško. Samo je teško i da se prekine.

Jako tesko.Osecas se bezvrednim.Sve sto si dotle radio 20-30 godina dan za danom odjednom prestaje....i sve gubi smisao....ljudi kojima si dotle bio idol polako pocinju da te zaboravljaju.....

Verujem da je to jedna od najtežih stvari.

Iako sam se s[remao ja sam sve to tesko prebrodio...

Svako od nas ko se takmiči mora jednom reči e sada je krak toga.
Teško jeste ali to je normalan proces.

I to treba znati prepoznati i znati kada stati,zato je najbolje uraditi jos dok si u formi,na vrhuncu karijere,a ne  takmiciti se u pedesetim,sezdesetim itd godinama....svaka cast njima,nemojte me pogresno shvatiti,ali nije to to.

Važno je prepoznati. Ne snađe se svako. Ali si ti dao savete.

Jako je tesko priznajem,ja zbog toga nisam sudio oko 3 godine nakon prestanka bavljenja takmicarskim sportom.....ali jednostavno moras uvideti da moras da sacuvas svoje zdravlje i da saniras to sto si dotle preopteretio....

Teško je svima. Kao i kada neko ode u penziju, isto tako i prestanak aktivne sportske karijere.

Jer se osecas beskorisnim....a i oni svakodnevne rutine sada prestaju....pa treba zapoceti neke nove.

Ne takmičite se sa klincima iz teretane, takmičite se sa samim sobom od juče. Krenite pametno, postepeno, slušajte svoje telo, i videćete kako se sarkopenija (gubitak mišića) pretvara u snagu, a bolovi u leđima nestaju. Osećaj kad uđete u petu deceniju jači i vitalniji nego u tridesetoj je neprocenjiv.

Ti kao da čitaš u mojoj glavi!
Ja sam se sa tim vodio dok sam se takmičio i zato sam se i prestao takmičiti jer nisam više bio u stanju da pobedim samog sebe i da budem bolji nego što sam juče bio.
Sad mi je cilj zdravlje, pošto sam to dosta zapostavio dok sam se takmičio. Nijedan takmičarski sport nije zdrav.
Da 3-4 puta nedeljno odeš u teretanu rekreativno ili bilo koji sport rekreativno to je okej,sve preko toga nije zdravo.

Svaka ti čast zaista, još jednom. Pravo je umeće prepoznati kada treba stati.

Hvala ti puno!
Nije bilo lako i posle poslednjeg takmicenja sam bio dugo u nedoumici sta da radim,kako da treniram,ali sam brzo nasao odgovore i pratio ih.

Sigurno ti je bilo teško, kao i ostalima. Samo si ti našao rešenje kako da nastaviš nakon završene takmičarske karijere.

Nije bilo lako i potrajalo je,ali snasao sam se.
Evo i texta o tome kako sam se izvukao i sta je moj predlog kako je najbolje da se nade resenje:
https://www.pansport.rs/tekstoteka/vezbanje/povlacenje-iz-takmicarskog-sporta-iz-mog-ugla

Sećam se tvog teksta. Izuzetno je poučan i može poslužiti kao podstrek svima. Nije ograničen samo na sportsku karijeru i takmičenja, nego se mogu izvući pouke i saveti za život.

Tako sam ga i pisao jer sam i sam posle sporta mnogo stvari aplicirao i u privatnom zivotu.

Siguran sam da će tvoji saveti svima koristiti.

To bihjako voleo!

I njemu je verovatno teško da kaže sebi dosta je.

Verujem da je posle ogromnog uspeha to jedna od najtežih stvari.

Sigurno je teško. Samo je teško i da se prekine.

Jako tesko.Osecas se bezvrednim.Sve sto si dotle radio 20-30 godina dan za danom odjednom prestaje....i sve gubi smisao....ljudi kojima si dotle bio idol polako pocinju da te zaboravljaju.....

Verujem da je to jedna od najtežih stvari.

Svako od nas ko se takmiči mora jednom reči e sada je krak toga.
Teško jeste ali to je normalan proces.

I to treba znati prepoznati i znati kada stati,zato je najbolje uraditi jos dok si u formi,na vrhuncu karijere,a ne  takmiciti se u pedesetim,sezdesetim itd godinama....svaka cast njima,nemojte me pogresno shvatiti,ali nije to to.

Važno je prepoznati. Ne snađe se svako. Ali si ti dao savete.

Jako je tesko priznajem,ja zbog toga nisam sudio oko 3 godine nakon prestanka bavljenja takmicarskim sportom.....ali jednostavno moras uvideti da moras da sacuvas svoje zdravlje i da saniras to sto si dotle preopteretio....

Teško je svima. Kao i kada neko ode u penziju, isto tako i prestanak aktivne sportske karijere.

Odluka da prioritet daš zdravlju, a ne podignutim kilogramima, jeste najzreliji potez koji sportista može da povuče. Telo pamti napore, a prelazak na rekreativni nivo je jedini pravi način za dugovečnost i očuvanje zglobova i kardiovaskularnog sistema.

Slažem se. Možda sam mogao to i ranije učiniti imajući u vidu da mi je poslednje takmičenje bilo 2019 godine,tojest pre 7 godina,ali bolje ikad nego nikad!

Slažem se sa tobom.

Sad kako razmisljam sigurno mi je bilo tesko "ostaviti" takmicarski sport i mozda sam se podsvesno nadao da cu nastaviti sa takmicenjem,ali pogledajuci unazad drago mi je da nisam.Nije mi zao,jer sam ostvario svoj stan a to je da budem svetski prvak.To sto sam petostruki to je samo slag na torti.

Mislim da samo treba da budeš zadovoljan svim uspesima koje si postigao.

Jesam i vise od toga,ja sam prezadovoljan!!!Postigao sam i vise nego o cemu sam sanjao.

I dokazao si i sebi i drugima da i nemoguće može postati moguće.

Povratak na tron nakon teške saobraćajne nesreće, uprkos prvobitnim prognozama lekara, dokaz je koliko su disciplina, sportska baza i pozitivan sklop uma moćni alati u lečenju i rehabilitaciji.

Ovde svako može da se ugleda na njega.

Hvala ti puno dr.Nikola!!!

Zaista tako mislim i smatram da to može pomoći i u svakodnevnom životu. Ako neko bude apatičan, onda treba da se seti tvojih reči i da mu budu podstrek.

Ja mislim da mnogi kažu da Miki i ja nismo zbog toga normalni 😀

To ne treba tako da bude. Svako ima svoj način života i dok god ne ugrožava druge, ni sebe nema potrebe da ga neko okarakteriše na tako ružan način.

Slazem se sa tobom,ali zivimo u zemlji gde ce pre prihvatiti da dete pije pivo ili pusi cigaru nego da uzima kreatin.....

Jeste. Sve zavisi od načina razmišljanja.

Ne takmičite se sa klincima iz teretane, takmičite se sa samim sobom od juče. Krenite pametno, postepeno, slušajte svoje telo, i videćete kako se sarkopenija (gubitak mišića) pretvara u snagu, a bolovi u leđima nestaju. Osećaj kad uđete u petu deceniju jači i vitalniji nego u tridesetoj je neprocenjiv.

Ti kao da čitaš u mojoj glavi!
Ja sam se sa tim vodio dok sam se takmičio i zato sam se i prestao takmičiti jer nisam više bio u stanju da pobedim samog sebe i da budem bolji nego što sam juče bio.
Sad mi je cilj zdravlje, pošto sam to dosta zapostavio dok sam se takmičio. Nijedan takmičarski sport nije zdrav.
Da 3-4 puta nedeljno odeš u teretanu rekreativno ili bilo koji sport rekreativno to je okej,sve preko toga nije zdravo.

Svaka ti čast zaista, još jednom. Pravo je umeće prepoznati kada treba stati.

Hvala ti puno!
Nije bilo lako i posle poslednjeg takmicenja sam bio dugo u nedoumici sta da radim,kako da treniram,ali sam brzo nasao odgovore i pratio ih.

Sigurno ti je bilo teško, kao i ostalima. Samo si ti našao rešenje kako da nastaviš nakon završene takmičarske karijere.

Nije bilo lako i potrajalo je,ali snasao sam se.
Evo i texta o tome kako sam se izvukao i sta je moj predlog kako je najbolje da se nade resenje:
https://www.pansport.rs/tekstoteka/vezbanje/povlacenje-iz-takmicarskog-sporta-iz-mog-ugla

Sećam se tvog teksta. Izuzetno je poučan i može poslužiti kao podstrek svima. Nije ograničen samo na sportsku karijeru i takmičenja, nego se mogu izvući pouke i saveti za život.

Tako sam ga i pisao jer sam i sam posle sporta mnogo stvari aplicirao i u privatnom zivotu.

Siguran sam da će tvoji saveti svima koristiti.

I njemu je verovatno teško da kaže sebi dosta je.

Verujem da je posle ogromnog uspeha to jedna od najtežih stvari.

Sigurno je teško. Samo je teško i da se prekine.

Jako tesko.Osecas se bezvrednim.Sve sto si dotle radio 20-30 godina dan za danom odjednom prestaje....i sve gubi smisao....ljudi kojima si dotle bio idol polako pocinju da te zaboravljaju.....

Svako od nas ko se takmiči mora jednom reči e sada je krak toga.
Teško jeste ali to je normalan proces.

I to treba znati prepoznati i znati kada stati,zato je najbolje uraditi jos dok si u formi,na vrhuncu karijere,a ne  takmiciti se u pedesetim,sezdesetim itd godinama....svaka cast njima,nemojte me pogresno shvatiti,ali nije to to.

Važno je prepoznati. Ne snađe se svako. Ali si ti dao savete.

Jako je tesko priznajem,ja zbog toga nisam sudio oko 3 godine nakon prestanka bavljenja takmicarskim sportom.....ali jednostavno moras uvideti da moras da sacuvas svoje zdravlje i da saniras to sto si dotle preopteretio....

Odluka da prioritet daš zdravlju, a ne podignutim kilogramima, jeste najzreliji potez koji sportista može da povuče. Telo pamti napore, a prelazak na rekreativni nivo je jedini pravi način za dugovečnost i očuvanje zglobova i kardiovaskularnog sistema.

Slažem se. Možda sam mogao to i ranije učiniti imajući u vidu da mi je poslednje takmičenje bilo 2019 godine,tojest pre 7 godina,ali bolje ikad nego nikad!

Slažem se sa tobom.

Sad kako razmisljam sigurno mi je bilo tesko "ostaviti" takmicarski sport i mozda sam se podsvesno nadao da cu nastaviti sa takmicenjem,ali pogledajuci unazad drago mi je da nisam.Nije mi zao,jer sam ostvario svoj stan a to je da budem svetski prvak.To sto sam petostruki to je samo slag na torti.

Mislim da samo treba da budeš zadovoljan svim uspesima koje si postigao.

Jesam i vise od toga,ja sam prezadovoljan!!!Postigao sam i vise nego o cemu sam sanjao.

Povratak na tron nakon teške saobraćajne nesreće, uprkos prvobitnim prognozama lekara, dokaz je koliko su disciplina, sportska baza i pozitivan sklop uma moćni alati u lečenju i rehabilitaciji.

Ovde svako može da se ugleda na njega.

Hvala ti puno dr.Nikola!!!

Ja mislim da mnogi kažu da Miki i ja nismo zbog toga normalni 😀

To ne treba tako da bude. Svako ima svoj način života i dok god ne ugrožava druge, ni sebe nema potrebe da ga neko okarakteriše na tako ružan način.

Slazem se sa tobom,ali zivimo u zemlji gde ce pre prihvatiti da dete pije pivo ili pusi cigaru nego da uzima kreatin.....

Ne takmičite se sa klincima iz teretane, takmičite se sa samim sobom od juče. Krenite pametno, postepeno, slušajte svoje telo, i videćete kako se sarkopenija (gubitak mišića) pretvara u snagu, a bolovi u leđima nestaju. Osećaj kad uđete u petu deceniju jači i vitalniji nego u tridesetoj je neprocenjiv.

Ti kao da čitaš u mojoj glavi!
Ja sam se sa tim vodio dok sam se takmičio i zato sam se i prestao takmičiti jer nisam više bio u stanju da pobedim samog sebe i da budem bolji nego što sam juče bio.
Sad mi je cilj zdravlje, pošto sam to dosta zapostavio dok sam se takmičio. Nijedan takmičarski sport nije zdrav.
Da 3-4 puta nedeljno odeš u teretanu rekreativno ili bilo koji sport rekreativno to je okej,sve preko toga nije zdravo.

Svaka ti čast zaista, još jednom. Pravo je umeće prepoznati kada treba stati.

Hvala ti puno!
Nije bilo lako i posle poslednjeg takmicenja sam bio dugo u nedoumici sta da radim,kako da treniram,ali sam brzo nasao odgovore i pratio ih.

Sigurno ti je bilo teško, kao i ostalima. Samo si ti našao rešenje kako da nastaviš nakon završene takmičarske karijere.

Nije bilo lako i potrajalo je,ali snasao sam se.
Evo i texta o tome kako sam se izvukao i sta je moj predlog kako je najbolje da se nade resenje:
https://www.pansport.rs/tekstoteka/vezbanje/povlacenje-iz-takmicarskog-sporta-iz-mog-ugla

Sećam se tvog teksta. Izuzetno je poučan i može poslužiti kao podstrek svima. Nije ograničen samo na sportsku karijeru i takmičenja, nego se mogu izvući pouke i saveti za život.

Tako sam ga i pisao jer sam i sam posle sporta mnogo stvari aplicirao i u privatnom zivotu.