Oporavak nije lenjost, već sastavni deo treninga koji donosi rezultate!

Cim pre ljudi ovo shvate to ce biti bolje za njih!Mnogi ovo tesko shvate,misleci ma nece mene....i tu se prevare.

Tačno tako, Miki — to "meni se neće desiti" je zapravo jedan od najčešćih obrazaca koje viđam. Ljudi povezuju umor sa slabošću karaktera, pa guraju dalje umesto da stanu, a telo ne pregovara — ono jednostavno u jednom trenutku pošalje račun, bilo kroz povredu, pad imuniteta ili platoe u napretku koji ne mogu da objasne.

Zanimljivo je i to što upravo najuporniji i najdisciplinovaniji ljudi najteže prihvataju ovu lekciju — paradoksalno, baš ta osobina koja ih čini uspešnim u treningu (tvrdoglavost, "guranje kroz") može da im se obije o glavu kad je reč o oporavku. Zato mislim da je ova tema toliko bitna baš na forumu kao što je ovaj — čita nas gomila ljudi koji tek uče tu ravnotežu.

Zašto je to „usporavanje“ zapravo ključ uspeha koji si ti intuitivno prepoznao?

Parasimpatički reset: Naš autonomni nervni sistem ima dve grane – simpatikus (borba ili beg, tvoj mod ajkule) i parasimpatikus (odmor i varenje). Ako stalno vozimo u crvenoj zoni bez svesnog usporavanja, nivo kortizola ostaje hronično visok. To vremenom blokira rast mišića, narušava san i vodi u pretreniranost.

Aktivni oporavak (Active Recovery): To što si naučio da usporiš, a ne da staneš, jeste vrhunac sportske inteligencije. Lagana šetnja, mobilnost ili lagani rad u bašti danima kada nema teškog treninga drže cirkulaciju visokom, ubrzavaju izbacivanje metaboličkih nusproizvoda iz mišića, a ne troše CNS (centralni nervni sistem).

Superkompenzacija: Mišići ne rastu na treningu – na treningu ih rušimo. Rastu onda kada „ajkula malo uspori“ i dozvoli telu da obnovi resurse iznad početnog nivoa.

Jako lepo objasnjeno!!!Svaka cast dr.Anita!!!

Hvala ti, Miki! Drago mi je da je ovo imalo smisla — meni je uvek bilo važno da to objašnjenje ne ostane samo suvoparna teorija, već da ljudi shvate zašto se to dešava u telu, ne samo da "treba" da se odmaraju. Kad razumeš mehanizam, mnogo je lakše prihvatiti dan bez teškog treninga kao deo plana, a ne kao gubljenje vremena.

Inače "Deload" trening je namerno, planirano smanjenje intenziteta ili obima treninga na kratak period — obično 1 nedelju, na svakih 4-8 nedelja intenzivnog treninga, u zavisnosti od programa.

Konkretno to znači jedno od sledećeg (ili kombinaciju):

Manja opterećenja — isti broj serija i ponavljanja, ali sa recimo 50-60% od uobičajene težine
Manji obim — iste težine, ali manje serija ili ponavljanja
Manji intenzitet napora — trening se ne izvodi do otkaza, ostavlja se veća rezerva

Poenta nije potpuno mirovanje (to bi bio "rest week"), nego kontrolisano "spuštanje gasa" koje telu daje priliku da:

nadoknadi glikogen i regeneriše vezivno tkivo (tetive, ligamente — koji se sporije oporavljaju od mišića)
smanji akumulirani neuromuskularni zamor
resetuje hormonski status (kortizol, testosteron) ako je bio narušen intenzivnim periodom.

Međutim, pošto nas čita i dosta rekreativaca koji tek pokušavaju da izgrade taj „motor“, moram da dodam jednu važnu lekarsku opasku na temu tvog priznanja da si „naučio ponekad da usporiš“.U medicini sporta često viđamo problem gde ljudi pomešaju aktivni stil života sa hroničnim iscrpljivanjem.

slazem se maximalno!
Ja jesam aktivan ali nikad nisam hronicno iscrpljen.Ne idem stalno na max.Zato postoje periodizacije kako suplemenata tako i treninga.
Ni kola koja idu preko 200km/h ne vozis stalno na maximumu.Tako i sa telom.Sa tim da je kod mene odmor aktivan odmor ili kako danas obicno kazu deload trening.

Auto koji stalno vozi na maksimumu ne samo da troši više goriva nego i brže haba motor, menjač, kočnice — i tačno to se dešava sa nadbubrežnom žlezdom i nervnim sistemom kod ljudi koji ne periodizuju napor. To što ti prirodno uvodiš deload i aktivni odmor u svoju rutinu je razlog zašto posle toliko godina i dalje napreduješ, umesto da stagniraš ili se povrediš.

Evo i zašto je tvoj izbor (stojeći stav) medicinski i biomehanički daleko bolji:
Aktivacija jezgra (core): Dok stojiš i radiš pregib, tvoji trbušni mišići, gluteusi i mišići donjeg dela leđa moraju stalno da rade kako bi te stabilizovali.
Potrošnja energije: Stojeći stav angažuje više mišićnih grupa odjednom, što znači veću kalorijsku potrošnju i bolji metabolički efekat.
Antidot sedenju: Ustajanjem neutrališeš pritisak na sedalni deo i podstičeš bolju cirkulaciju kroz noge i karlicu nakon dugog radnog dana.
Tako da, samo ti nastavi da stojiš i prkosiš „dobronamernim“ savetima sa plaže! 😂

Hvala lepo na strucnom objasnjenju!
Naravno da hocu a nadam se i svi vi koji radite sedeci posao.

Neki posle posla ne stignu ni da sednu. 😅

To ja smatram uspesnim radom.

To je pravi aktivni stil života. 😊

Vise puta sam vec to pisao ali ja sam kao ajkula,ako stanem ja sam onog trenutka mrtav....ja ne znam da stanem.Sada sam vec naucio ponekad da usporim,ali da stanem ne mogu.

Metafora sa ajkulom ti je genijalna, a biološki gledano, potpuno si u pravu – pelagične ajkule moraju stalno da se kreću da bi im voda prolazila kroz škrge i donosila kiseonik. Taj tvoj unutrašnji motor je upravo razlog zašto si u takvoj formi.

Hvala ti puno dr.Anita!!!

Nema na čemu! Ono što je vrlo zanimljivo u toj analogiji jeste da pelagične ajkule, iako moraju stalno da se kreću, ipak variraju u intenzitetu — plivaju sporo većinu vremena, a ubrzavaju samo kad je zaista potrebno (lov, beg od opasnosti). One nikad nisu na 100% brzine 24/7. Tako da je tvoj "naučio sam da usporim, ali da stanem ne mogu" zapravo biološki tačno poravnat sa životinjom koju si izabrao za metaforu — što je, priznaćeš, retko da se poklopi ovoliko precizno. 😊

Oporavak nije lenjost, već sastavni deo treninga koji donosi rezultate!

Cim pre ljudi ovo shvate to ce biti bolje za njih!Mnogi ovo tesko shvate,misleci ma nece mene....i tu se prevare.

Zašto je to „usporavanje“ zapravo ključ uspeha koji si ti intuitivno prepoznao?

Parasimpatički reset: Naš autonomni nervni sistem ima dve grane – simpatikus (borba ili beg, tvoj mod ajkule) i parasimpatikus (odmor i varenje). Ako stalno vozimo u crvenoj zoni bez svesnog usporavanja, nivo kortizola ostaje hronično visok. To vremenom blokira rast mišića, narušava san i vodi u pretreniranost.

Aktivni oporavak (Active Recovery): To što si naučio da usporiš, a ne da staneš, jeste vrhunac sportske inteligencije. Lagana šetnja, mobilnost ili lagani rad u bašti danima kada nema teškog treninga drže cirkulaciju visokom, ubrzavaju izbacivanje metaboličkih nusproizvoda iz mišića, a ne troše CNS (centralni nervni sistem).

Superkompenzacija: Mišići ne rastu na treningu – na treningu ih rušimo. Rastu onda kada „ajkula malo uspori“ i dozvoli telu da obnovi resurse iznad početnog nivoa.

Jako lepo objasnjeno!!!Svaka cast dr.Anita!!!

Međutim, pošto nas čita i dosta rekreativaca koji tek pokušavaju da izgrade taj „motor“, moram da dodam jednu važnu lekarsku opasku na temu tvog priznanja da si „naučio ponekad da usporiš“.U medicini sporta često viđamo problem gde ljudi pomešaju aktivni stil života sa hroničnim iscrpljivanjem.

slazem se maximalno!
Ja jesam aktivan ali nikad nisam hronicno iscrpljen.Ne idem stalno na max.Zato postoje periodizacije kako suplemenata tako i treninga.
Ni kola koja idu preko 200km/h ne vozis stalno na maximumu.Tako i sa telom.Sa tim da je kod mene odmor aktivan odmor ili kako danas obicno kazu deload trening.

Evo i zašto je tvoj izbor (stojeći stav) medicinski i biomehanički daleko bolji:
Aktivacija jezgra (core): Dok stojiš i radiš pregib, tvoji trbušni mišići, gluteusi i mišići donjeg dela leđa moraju stalno da rade kako bi te stabilizovali.
Potrošnja energije: Stojeći stav angažuje više mišićnih grupa odjednom, što znači veću kalorijsku potrošnju i bolji metabolički efekat.
Antidot sedenju: Ustajanjem neutrališeš pritisak na sedalni deo i podstičeš bolju cirkulaciju kroz noge i karlicu nakon dugog radnog dana.
Tako da, samo ti nastavi da stojiš i prkosiš „dobronamernim“ savetima sa plaže! 😂

Hvala lepo na strucnom objasnjenju!
Naravno da hocu a nadam se i svi vi koji radite sedeci posao.

Neki posle posla ne stignu ni da sednu. 😅

To ja smatram uspesnim radom.

To je pravi aktivni stil života. 😊

Vise puta sam vec to pisao ali ja sam kao ajkula,ako stanem ja sam onog trenutka mrtav....ja ne znam da stanem.Sada sam vec naucio ponekad da usporim,ali da stanem ne mogu.

Metafora sa ajkulom ti je genijalna, a biološki gledano, potpuno si u pravu – pelagične ajkule moraju stalno da se kreću da bi im voda prolazila kroz škrge i donosila kiseonik. Taj tvoj unutrašnji motor je upravo razlog zašto si u takvoj formi.

Hvala ti puno dr.Anita!!!

Dakle, poruka za sve na ovoj temi: budite ajkule na treningu i u kretanju kroz dan, ali naučite i da prebacite u nižu brzinu. Oporavak nije lenjost, već sastavni deo treninga koji donosi rezultate!

Zašto je to „usporavanje“ zapravo ključ uspeha koji si ti intuitivno prepoznao?

Parasimpatički reset: Naš autonomni nervni sistem ima dve grane – simpatikus (borba ili beg, tvoj mod ajkule) i parasimpatikus (odmor i varenje). Ako stalno vozimo u crvenoj zoni bez svesnog usporavanja, nivo kortizola ostaje hronično visok. To vremenom blokira rast mišića, narušava san i vodi u pretreniranost.

Aktivni oporavak (Active Recovery): To što si naučio da usporiš, a ne da staneš, jeste vrhunac sportske inteligencije. Lagana šetnja, mobilnost ili lagani rad u bašti danima kada nema teškog treninga drže cirkulaciju visokom, ubrzavaju izbacivanje metaboličkih nusproizvoda iz mišića, a ne troše CNS (centralni nervni sistem).

Superkompenzacija: Mišići ne rastu na treningu – na treningu ih rušimo. Rastu onda kada „ajkula malo uspori“ i dozvoli telu da obnovi resurse iznad početnog nivoa.

Međutim, pošto nas čita i dosta rekreativaca koji tek pokušavaju da izgrade taj „motor“, moram da dodam jednu važnu lekarsku opasku na temu tvog priznanja da si „naučio ponekad da usporiš“.U medicini sporta često viđamo problem gde ljudi pomešaju aktivni stil života sa hroničnim iscrpljivanjem.

Evo i zašto je tvoj izbor (stojeći stav) medicinski i biomehanički daleko bolji:
Aktivacija jezgra (core): Dok stojiš i radiš pregib, tvoji trbušni mišići, gluteusi i mišići donjeg dela leđa moraju stalno da rade kako bi te stabilizovali.
Potrošnja energije: Stojeći stav angažuje više mišićnih grupa odjednom, što znači veću kalorijsku potrošnju i bolji metabolički efekat.
Antidot sedenju: Ustajanjem neutrališeš pritisak na sedalni deo i podstičeš bolju cirkulaciju kroz noge i karlicu nakon dugog radnog dana.
Tako da, samo ti nastavi da stojiš i prkosiš „dobronamernim“ savetima sa plaže! 😂

Hvala lepo na strucnom objasnjenju!
Naravno da hocu a nadam se i svi vi koji radite sedeci posao.

Neki posle posla ne stignu ni da sednu. 😅

To ja smatram uspesnim radom.

To je pravi aktivni stil života. 😊

Vise puta sam vec to pisao ali ja sam kao ajkula,ako stanem ja sam onog trenutka mrtav....ja ne znam da stanem.Sada sam vec naucio ponekad da usporim,ali da stanem ne mogu.

Metafora sa ajkulom ti je genijalna, a biološki gledano, potpuno si u pravu – pelagične ajkule moraju stalno da se kreću da bi im voda prolazila kroz škrge i donosila kiseonik. Taj tvoj unutrašnji motor je upravo razlog zašto si u takvoj formi.

Evo i zašto je tvoj izbor (stojeći stav) medicinski i biomehanički daleko bolji:
Aktivacija jezgra (core): Dok stojiš i radiš pregib, tvoji trbušni mišići, gluteusi i mišići donjeg dela leđa moraju stalno da rade kako bi te stabilizovali.
Potrošnja energije: Stojeći stav angažuje više mišićnih grupa odjednom, što znači veću kalorijsku potrošnju i bolji metabolički efekat.
Antidot sedenju: Ustajanjem neutrališeš pritisak na sedalni deo i podstičeš bolju cirkulaciju kroz noge i karlicu nakon dugog radnog dana.
Tako da, samo ti nastavi da stojiš i prkosiš „dobronamernim“ savetima sa plaže! 😂

Hvala lepo na strucnom objasnjenju!
Naravno da hocu a nadam se i svi vi koji radite sedeci posao.

Neki posle posla ne stignu ni da sednu. 😅

To ja smatram uspesnim radom.

To je pravi aktivni stil života. 😊

Vise puta sam vec to pisao ali ja sam kao ajkula,ako stanem ja sam onog trenutka mrtav....ja ne znam da stanem.Sada sam vec naucio ponekad da usporim,ali da stanem ne mogu.

Evo i zašto je tvoj izbor (stojeći stav) medicinski i biomehanički daleko bolji:
Aktivacija jezgra (core): Dok stojiš i radiš pregib, tvoji trbušni mišići, gluteusi i mišići donjeg dela leđa moraju stalno da rade kako bi te stabilizovali.
Potrošnja energije: Stojeći stav angažuje više mišićnih grupa odjednom, što znači veću kalorijsku potrošnju i bolji metabolički efekat.
Antidot sedenju: Ustajanjem neutrališeš pritisak na sedalni deo i podstičeš bolju cirkulaciju kroz noge i karlicu nakon dugog radnog dana.
Tako da, samo ti nastavi da stojiš i prkosiš „dobronamernim“ savetima sa plaže! 😂

Hvala lepo na strucnom objasnjenju!
Naravno da hocu a nadam se i svi vi koji radite sedeci posao.

Neki posle posla ne stignu ni da sednu. 😅

To ja smatram uspesnim radom.

To je pravi aktivni stil života. 😊