Ukoliko vam padnu još neki primeri na pamet podelite.

Recimo klasični posni pasulj je dobar izvor proteina , zasiti i ukoliko nije prezacinjen i sa puno ulja primer je zdravog obroka.

Slušajte svoje telo i ne preterujte sa obimom obroka: Iako je ishrana bazirana na biljkama, to ne znači da treba jesti neograničene količine. Održavajte uravnotežene porcije i, ako osetite glad između glavnih obroka, koristite zdrave užine poput orašastih plodova ili voća.

Ja iskreno ni ne mogu preterati sa obimom obroka kada sam u postu....ne mogu se najesti ili brzo ogladnim i onda to sa vodom pokusavam smanjiti taj osecaj gladi.

Malo treba biti i gladan.

Ne zapostavljajte zdrave masti: Iako se tokom posta izbegavaju životinjske masti, neophodno je unositi nezasićene masne kiseline. Koristite maslinovo ulje (naročito za salate), ulje avokada, orahe, bademe i semenke lana i čie. Ove masti su vitalne za apsorpciju vitamina i zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Ovo ljudi jako zanemare,jer poste i onda greskom smatraju da ne trebaju ni nezasiceni masti....a to stalno treba....

Zdrave masti su bitne za funkcionisanje organizma. Samo treba shvatiti i razlučiti koje su zdrave koje ne.

Obezbedite dovoljan unos proteina iz biljnih izvora: Tokom posta, kada je konzumacija mesa i mlečnih proizvoda isključena, ključno je nadoknaditi proteine iz biljaka. Odlični izvori su mahunarke (pasulj, sočivo, naut/leblebije, grašak), proizvodi od soje (tofu, tempeh), semenke (bundevine, suncokretove) i orašasti plodovi.

Nije mi jasno kako ovo moze biti zdravije(znam da jeste,samo pokusavam razumeti)jesti posno kada biljni proteini puno duze se absorbuju od zivotinjskih proteina,kao i trebalo bi pojesti puno vise jer recimo u parce mesa imas vise proteina nego u parce tofua....kada smo vec kod tofua,njega cak i volim,jedem ga i onda kada ne postim.

Ovo je samo za period posta, ne i generalno.

Slušajte svoje telo i ne preterujte sa obimom obroka: Iako je ishrana bazirana na biljkama, to ne znači da treba jesti neograničene količine. Održavajte uravnotežene porcije i, ako osetite glad između glavnih obroka, koristite zdrave užine poput orašastih plodova ili voća.

Ja iskreno ni ne mogu preterati sa obimom obroka kada sam u postu....ne mogu se najesti ili brzo ogladnim i onda to sa vodom pokusavam smanjiti taj osecaj gladi.

Ne zapostavljajte zdrave masti: Iako se tokom posta izbegavaju životinjske masti, neophodno je unositi nezasićene masne kiseline. Koristite maslinovo ulje (naročito za salate), ulje avokada, orahe, bademe i semenke lana i čie. Ove masti su vitalne za apsorpciju vitamina i zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Ovo ljudi jako zanemare,jer poste i onda greskom smatraju da ne trebaju ni nezasiceni masti....a to stalno treba....

Fokusirajte se na integralne žitarice: Umesto belog hleba i testenine, birajte integralne varijante: ovas, heljdu, proso, integralni pirinač i hleb od celog zrna žita. Ove namirnice obezbeđuju kompleksne ugljene hidrate koji postepeno oslobađaju energiju, dajući dugotrajan osećaj sitosti, a bogate su i vlaknima koja su važna za digestivni trakt.

Ovo bih preporucio i van posta.Puno zdravije i bolje za vasa/nasa creva.

Obezbedite dovoljan unos proteina iz biljnih izvora: Tokom posta, kada je konzumacija mesa i mlečnih proizvoda isključena, ključno je nadoknaditi proteine iz biljaka. Odlični izvori su mahunarke (pasulj, sočivo, naut/leblebije, grašak), proizvodi od soje (tofu, tempeh), semenke (bundevine, suncokretove) i orašasti plodovi.

Nije mi jasno kako ovo moze biti zdravije(znam da jeste,samo pokusavam razumeti)jesti posno kada biljni proteini puno duze se absorbuju od zivotinjskih proteina,kao i trebalo bi pojesti puno vise jer recimo u parce mesa imas vise proteina nego u parce tofua....kada smo vec kod tofua,njega cak i volim,jedem ga i onda kada ne postim.

Post, naročito ako je dugotrajan, zahteva pažljivo planiranje obroka kako bi se obezbedio adekvatan unos svih esencijalnih nutrijenata, te sprečili nutritivni deficiti i pad energije.

Isto kao i sa svacim potrebno je drzati pauze.

Posna ishrana, koja se bazira na namirnicama biljnog porekla i ribi i izbegavanju proizvoda životinjskog porekla, može imati brojne pozitivne efekte na zdravlje ukoliko je pravilno uravnotežena. Pridržavanje režima ishrane koji isključuje namirnice životinjskog porekla nudi značajne prednosti za celokupni metabolizam.

Slazem se,ali odmah da razjasnimo neke stvari:posni burek,posni majonez koji pravis kod kuce ili pohovana riba  itd NE POSTOJI!!!
Kako mrzim kad na kolace stave natpis posno!!!Samo da bi prodavali a ljudi ne razmisljaju i kupuju.

Suština posta je u suzdržavanje od hrane, minimalnim količinama hrane i formiranju nejasne hrane i hrane biljnog porekla.

Upravo tako,samo u prodavnicama,u pekari i skoro svugde to zloupotrebe i onaj ko se ne razume toliko u tu temu poveruje,kupuje ,jede i ubeden/a je da je to posno....

Verovatno ima i toga. Zato je najbolje sam pripremati hranu.

Em to i em znati sta je stvarno posno,zato je dobro da si to tako precizno napisala.

Slušajte svoje telo i ne preterujte sa obimom obroka: Iako je ishrana bazirana na biljkama, to ne znači da treba jesti neograničene količine. Održavajte uravnotežene porcije i, ako osetite glad između glavnih obroka, koristite zdrave užine poput orašastih plodova ili voća.

Još jednom - Hidratacija je imperativ: Pijte dovoljno vode tokom celog dana. Dehidracija može dovesti do umora, glavobolja i problema sa koncentracijom. Biljni čajevi i sveže ceđeni sokovi mogu biti dodatak, ali voda treba da bude primarni izbor.

Povećajte unos voća i povrća: Oni su primarni izvori vitamina, minerala, antioksidanata i vlakana. Potrudite se da jedete raznovrsno i šareno povrće i voće svakodnevno, uključujući lisnato zeleniš (spanać, blitva) i tamno bobičasto voće, koji su posebno bogati hranljivim materijama.

Ne zapostavljajte zdrave masti: Iako se tokom posta izbegavaju životinjske masti, neophodno je unositi nezasićene masne kiseline. Koristite maslinovo ulje (naročito za salate), ulje avokada, orahe, bademe i semenke lana i čie. Ove masti su vitalne za apsorpciju vitamina i zdravlje kardiovaskularnog sistema.