Omega-3 i zdravlje srca i krvnih sudova: Zimi se krvni sudovi sužavaju, što može povećati krvni pritisak. Omega-3 pomažu u održavanju elastičnosti krvnih sudova i regulaciji nivoa triglicerida.

I pored svega ovoga sto si navela za omega 3 masti dobar je i za topljenje masti.

Koštunjavo voće i semenke
Bademi i orasi: Izvor zdravih masti i vitamina E koji štiti ćelije od oksidativnog stresa.
Semenke bundeve: Bogate cinkom, mineralom koji je presudan za brz odgovor imunog sistema na viruse.

Orah u ovo vreme jedem iz baklave ili kad ga cistim za baklave.
Semenke bundeve cele godine jedem,obozavam ga,dobar je i za prostatu,.

Nutricionisti i dijetetičari preporučuju i hranu koja "greje" iznutra kao što su topla kuvana jela (Supe i čorbe) - hidriraju telo i olakšavaju varenje.
Celo zrno žitarica (Ovas, proso): Složeni ugljeni hidrati se sporije vare, čime se duže održava telesna temperatura.

Ja retko kad pijem caj,ne zato sto ne volim nego jednostavno mi se ne pije,ali po ovim hladnim danima rado popijem caj i to bilo kojeg ukusa samo da je topao.

Dodatna podrška u ovim hladnim danima može biti i djumbir. Greje telo, pomaže kod kašlja, gušobolje i mučnine; može se koristiti u čajevima ili jelima.

Obozavam ga,ja ga jedem sirovo.Nije za svaciji stomak ali moj ga lepo podnosi.

Omega-3 i zdravlje srca i krvnih sudova: Zimi se krvni sudovi sužavaju, što može povećati krvni pritisak. Omega-3 pomažu u održavanju elastičnosti krvnih sudova i regulaciji nivoa triglicerida.

Omega-3 i podrška imunitetu: One igraju važnu ulogu u jačanju odbrambenog sistema organizma, što je neophodno tokom sezone virusa i prehlada.

Omega-3 i smanjenje bolova u zglobovima: Niže temperature često uzrokuju ukočenost i bol u zglobovima. Omega-3 deluju protivupalno, smanjujući upale i poboljšavajući fleksibilnost zglobova tokom hladnih meseci.

Omega 3 i hdratacija kože: Hladan vazduh i grejanje isušuju kožu. Ove masne kiseline ojačavaju barijeru vlage u koži, čineći je otpornijom na pucanje i iritacije izazvane hladnoćom.

Omega-3 masne kiseline su tokom zime ključne za održavanje fizičkog i mentalnog zdravlja zbog sledećih razloga:
Poboljšanje raspoloženja: Zimi, kada ima manje sunčeve svetlosti, raste rizik od sezonske depresije ("winter blues"). Omega-3 pomažu u proizvodnji serotonina i dopamina, koji direktno utiču na stabilizaciju raspoloženja.

Koštunjavo voće i semenke
Bademi i orasi: Izvor zdravih masti i vitamina E koji štiti ćelije od oksidativnog stresa.
Semenke bundeve: Bogate cinkom, mineralom koji je presudan za brz odgovor imunog sistema na viruse.

Nutricionisti i dijetetičari preporučuju i hranu koja "greje" iznutra kao što su topla kuvana jela (Supe i čorbe) - hidriraju telo i olakšavaju varenje.
Celo zrno žitarica (Ovas, proso): Složeni ugljeni hidrati se sporije vare, čime se duže održava telesna temperatura.

Dodatna podrška u ovim hladnim danima može biti i djumbir. Greje telo, pomaže kod kašlja, gušobolje i mučnine; može se koristiti u čajevima ili jelima.

Baziram se na NO uvek kao osnova uvek jer mi pomaze.Uz to sada omega 3,vitamini minerali kao osnova kod mene.

Vitamin C

Poznat po svojim antioksidativnim svojstvima, vitamin C pomaže u zaštiti ćelija. Iako ne sprečava u potpunosti prehladu, može pomoći u ublažavanju simptoma.

Vitamin C,D i glutathione pijem kada sam prehladen,sa tim da vitamin C i D svaki dan,glutathion ne pijem dok nisam bolestan.Vitamin C 1-2, tablete dnevno,to je 1000-2000mg dnevno a vitamin D 3 tablete dnevno to je 6000 IU.

Po meni vitamin C je dovoljno i 500- 1000mg prosečnoj osobi zimi. Vitamin D (D3) osnovne dnevne potrebe su  600–800 IU (15–20 µg). Praktična preporuka (najčešća): 1000–2000 IU dnevno i to je bezbedno za većinu ljudi i često optimalno, naročito van leta. Gornja bezbedna granica (bez nadzora lekara): 4000 IU dnevno- Ne preporučuje se ipak.

Za prosečnog čoveka se slažem apsolutno! Ja sam samo naveo i potrebu koji imaju profesionalni sportisti.
Inače u toku Covida ja sam messc dana dobijao po 6000 IU vitamina D,3000 mg vitamina C i ne sećam se koliko mg n acetil cysteina. Dobro to je bio extreman slučaj,druga krajnost! Tu sam se borio za život zbog pola pluća od kojeg je 70% bilo pod upalom....

To je u toku COVID pandemije bila specifična situacija. Ja ti svakako ni sada tu količinu vitamina D ne bih savetovala osim ako ti lekar tako ne propiše.

Znam,svestan sam,sada ni ne pijem tu kolicinu,to sam naveo samo kao primer!!! I to ne primer koji se treba pratiti nego da se i to zna....
A sto se profesionalnog sporta tice ako na tu kolicinu mislis to bi nam trebala druga tema,a ne da spojlujemo ovu temu.
A to opet retko koji lekar ce ti savetovati,jedino ako se ispostavi da je dobar.
Odlican primer je za to kreatin!!!!Kada je izaslo na trziste lekari su ga uporedivali sa steroidima,unistice te to bla bla bla da bi nakon 20 godina kasnije meni jedan lekar prica ,ustvari pita da li znam da je to dobro za mozak.....Isto tako i ostali suplementi....mogao bih knjigu i o tome da napisem veruj mi.
Opet kazem da to sto smo mi radili ne predlazem nikom,svako mora na sebi da isproba,ali da je tako bilo jeste!

Svakako dok se nešto ne ispita i dobro ne proveri ne preporučuje se šta god se kod pojedinac pokazalo kao dobro.

Naravno,i za kreatin im je trebalo svega 20 godina 😅

Koliko god da je potrebno.

Ali kreatin imas i u mesu,znaci svakako unosis....da je stetno ne bi jeo meso....za neke stvari se maximalno slazem sa tobom a neke su toliko logicne da mislim da ne treba 20 godina da se protraci.....

Vitamin C

Poznat po svojim antioksidativnim svojstvima, vitamin C pomaže u zaštiti ćelija. Iako ne sprečava u potpunosti prehladu, može pomoći u ublažavanju simptoma.

Vitamin C,D i glutathione pijem kada sam prehladen,sa tim da vitamin C i D svaki dan,glutathion ne pijem dok nisam bolestan.Vitamin C 1-2, tablete dnevno,to je 1000-2000mg dnevno a vitamin D 3 tablete dnevno to je 6000 IU.

Po meni vitamin C je dovoljno i 500- 1000mg prosečnoj osobi zimi. Vitamin D (D3) osnovne dnevne potrebe su  600–800 IU (15–20 µg). Praktična preporuka (najčešća): 1000–2000 IU dnevno i to je bezbedno za većinu ljudi i često optimalno, naročito van leta. Gornja bezbedna granica (bez nadzora lekara): 4000 IU dnevno- Ne preporučuje se ipak.

Za prosečnog čoveka se slažem apsolutno! Ja sam samo naveo i potrebu koji imaju profesionalni sportisti.
Inače u toku Covida ja sam messc dana dobijao po 6000 IU vitamina D,3000 mg vitamina C i ne sećam se koliko mg n acetil cysteina. Dobro to je bio extreman slučaj,druga krajnost! Tu sam se borio za život zbog pola pluća od kojeg je 70% bilo pod upalom....

To je u toku COVID pandemije bila specifična situacija. Ja ti svakako ni sada tu količinu vitamina D ne bih savetovala osim ako ti lekar tako ne propiše.

Znam,svestan sam,sada ni ne pijem tu kolicinu,to sam naveo samo kao primer!!! I to ne primer koji se treba pratiti nego da se i to zna....
A sto se profesionalnog sporta tice ako na tu kolicinu mislis to bi nam trebala druga tema,a ne da spojlujemo ovu temu.
A to opet retko koji lekar ce ti savetovati,jedino ako se ispostavi da je dobar.
Odlican primer je za to kreatin!!!!Kada je izaslo na trziste lekari su ga uporedivali sa steroidima,unistice te to bla bla bla da bi nakon 20 godina kasnije meni jedan lekar prica ,ustvari pita da li znam da je to dobro za mozak.....Isto tako i ostali suplementi....mogao bih knjigu i o tome da napisem veruj mi.
Opet kazem da to sto smo mi radili ne predlazem nikom,svako mora na sebi da isproba,ali da je tako bilo jeste!

Svakako dok se nešto ne ispita i dobro ne proveri ne preporučuje se šta god se kod pojedinac pokazalo kao dobro.

Naravno,i za kreatin im je trebalo svega 20 godina 😅

Koliko god da je potrebno.