Konzumiranje previše prihvatljivih ugljenih hidrata
U keto dijeti, nekoliko vrsta ugljenih hidrata je prihvatljivo, uključujući orašaste plodove i mlečne proizvode. Ove namirnice su obično bogate mastima i hranljivim materijama, što ih čini odličnim dodatkom keto dijeti. Međutim, one takođe sadrže ugljene hidrate.

Previše konzumiranja ove hrane sprečiće osobu da postigne i održi ketozu.

Osoba na keto dijeti će dobiti većinu kalorija iz masti, što bi trebalo da predstavlja oko 55–60% njihovog unosa kalorija. Ovaj unos masti ostavlja malo prostora za proteine. Ako proteini čine više od 35% ishrane osobe, možda neće ući u ketozu.

Neki ljudi pogrešno misle da je dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, a visokim sadržajem proteina, keto dijeta. Međutim, malo je verovatno da će ova vrsta dijete izazvati ketozu, jer telo može razgraditi višak proteina u aminokiseline i pretvoriti ih u neke vrste šećera.

Previše proteina
Mnoge dijete sa niskim sadržajem ugljenih hidrata dozvoljavaju umerenu količinu proteina.

Druga opcija je upotreba male mašine koja se zove analizator ketona u dahu, a koja detektuje ketone u dahu.

Ljudi mogu koristiti ove informacije da bi napravili promene u ishrani koje će im pomoći da ostvare svoje ciljeve mršavljenja.

Kućno testiranje može biti koristan način da se ljudi uvere da ulaze u ketozu.

Osoba koja ne gubi težinu na keto dijeti može imati koristi od kupovine kućnog kompleta za testiranje. Ovi kompleti sadrže test trake koje proveravaju ketone u urinu. Pozitivan rezultat ukazuje da je telo u ketozi.

Ponekad se osoba može osećati kao da je drastično smanjila unos ugljenih hidrata. Međutim, možda i dalje jede dovoljno ugljenih hidrata da telo proizvodi energiju iz glukoze, a to može smanjiti brzinu sagorevanja masti u telu.

Prema pregledu prethodnih istraživanja iz 2023. godine, ugljeni hidrati bi trebalo da predstavljaju samo 5–10% unosa kalorija osobe na ketogenoj dijeti. Konkretno, većina keto dijeta zahteva od osobe da smanji unos ugljenih hidrata na vrednosti između 20 i 50 grama dnevno na dijeti od 2000 kalorija dnevno.

Nepostizanje ketoze
Obično, kada osoba ne gubi težinu na keto dijeti, to je zato što nije postigla ketozu. Jedan od razloga za nepostizanje ketoze je nedovoljno smanjenje unosa ugljenih hidrata.

Tokom ketoze, telo postaje veoma efikasno u sagorevanju masti i korišćenju istih umesto glukoze za energiju. Ovo sagorevanje masti čini ketogenu dijetu popularnim izborom za ljude koji žele da smršaju.

Postoje različiti razlozi zašto osoba možda ne smrša dok se pridržava keto dijete.

Keto dijeta je vrsta ishrane koja značajno ograničava unos ugljenih hidrata. Obično telo razgrađuje ugljene hidrate na šećer glukozu, koji koristi za energiju. Kada u telu nema dovoljno ugljenih hidrata, ono prelazi u fazu koja se naziva ketoza.

Razlozi zašto ne gubite težinu na keto dijeti
Neki ljudi mogu otkriti da ne gube težinu na keto dijeti. Za to postoje različiti razlozi, uključujući neulazak u ketozu ili nepravilno brojanje kalorija.

Ketogena dijeta ograničava ugljene hidrate. Međutim, neki ugljeni hidrati pružaju zdravstvene koristi. Za manje restriktivan pristup ishrani, ljudi bi trebalo da konzumiraju ishranu koja uključuje raznovrsne hranljive, vlaknaste ugljene hidrate, kao što su voće i povrće, zajedno sa hranljivim izvorima proteina i zdravim mastima.

Imajte na umu da nedostaju studije o dugoročnim koristima ketogene dijete. Nije jasno da li je održavanje ove dijete tokom dužeg perioda korisnije od manje restriktivnih zdravih načina ishrane.

Ljudi koji žele da započnu keto dijetu trebalo bi da se konsultuju sa lekarom i provere da li imaju dijabetes, hipoglikemiju, srčana oboljenja ili bilo koja druga zdravstvena stanja kako bi se osiguralo da je keto dijeta bezbedan način ishrane.