Hronični stres takođe može izazvati želju za hranom koja pruža utehu, što može dodati kalorije ishrani.

Visok stres
Način života sa visokim stresom takođe može sprečiti osobu da smrša na keto dijeti. Kao što jedan članak iz 2022. godine navodi, psihološki stres može izazvati promene u nivou hormona, kao što je kortizol, što može dovesti do povećanja telesne težine ili poteškoća u gubitku težine.

Vežbanje može biti posebno važno na keto dijeti, jer hrana sa visokim sadržajem masti koju osoba jede sadrži mnogo kalorija. Sagorevanje kalorija vežbanjem može pomoći osobi da dostigne željenu težinu.

Malo ili nimalo vežbanja
Vežbanje je važan deo očuvanja zdravlja. Vežbanje takođe stimuliše metabolizam tela i sagoreva kalorije.

Međutim, alkoholna pića sadrže mnogo kalorija. Stoga, čak i ove opcije mogu sprečiti gubitak težine.

Konzumiranje alkohola
Mnoga alkoholna pića, poput vina ili piva, sadrže mnogo ugljenih hidrata. Jaka alkoholna pića, poput džina i votke, sadrže manje šećera, što znači da imaju manje ugljenih hidrata.

Stalno grickanje
Stalno grickanje može povećati unos kalorija. To može značiti da osoba konzumira više kalorija nego što ih sagoreva, što dovodi do povećanja telesne težine.

Stoga je važno da ljudi prate broj kalorija koje unose.

Pridržavanje uravnoteženog plana ishrane može pomoći osobi da radi na svojoj idealnoj težini.

Nebrojanje kalorija
Da bi osoba smršala, mora sagoreti više kalorija nego što unosi. Ljudi koji unose previše kalorija mogu se ugojiti, čak i ako su u stanju ketoze.

Na primer, iako je maltitol tehnički šećer sa niskim glikemijskim indeksom (GI), on i dalje može uticati na nivo šećera u krvi osobe. Konzumiranje previše maltitola može sprečiti osobu da uđe u ketozu.

Konzumiranje maltitola
Šećerni alkoholi su obično dobra opcija za ljude koji prate keto dijetu. Oni pružaju slatkoću bez povećanja neto ugljenih hidrata u telu. Međutim, nisu svi šećerni alkoholi isti.

Konzumiranje previše prihvatljivih ugljenih hidrata
U keto dijeti, nekoliko vrsta ugljenih hidrata je prihvatljivo, uključujući orašaste plodove i mlečne proizvode. Ove namirnice su obično bogate mastima i hranljivim materijama, što ih čini odličnim dodatkom keto dijeti. Međutim, one takođe sadrže ugljene hidrate.

Previše konzumiranja ove hrane sprečiće osobu da postigne i održi ketozu.

Osoba na keto dijeti će dobiti većinu kalorija iz masti, što bi trebalo da predstavlja oko 55–60% njihovog unosa kalorija. Ovaj unos masti ostavlja malo prostora za proteine. Ako proteini čine više od 35% ishrane osobe, možda neće ući u ketozu.

Neki ljudi pogrešno misle da je dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, a visokim sadržajem proteina, keto dijeta. Međutim, malo je verovatno da će ova vrsta dijete izazvati ketozu, jer telo može razgraditi višak proteina u aminokiseline i pretvoriti ih u neke vrste šećera.

Previše proteina
Mnoge dijete sa niskim sadržajem ugljenih hidrata dozvoljavaju umerenu količinu proteina.