Zbog ove značajne razlike, preporučeni nivoi unosa vitamina A dati su kao ekvivalenti aktivnosti retinola (RAE), što predstavlja količinu vitamina A apsorbovanu u digestivnom traktu. Jedan mikrogram (mcg) RAE je ekvivalentan:1

1 mcg retinola
2 mcg suplementalnog beta-karotena
12 mcg dijetetskog beta-karotena
24 mcg dijetetskog alfa-karotena ili beta-kriptoksantina

Doziranje
Organizam apsorbuje preformirani vitamin A mnogo efikasnije nego karotenoide provitamina A. Na primer, između 70-90% preformiranog vitamina A iz suplemenata se apsorbuje u digestivnom traktu u poređenju sa 8,7-65% beta-karotena.

Vitamin A je hranljiva materija rastvorljiva u mastima, što znači da se bolje apsorbuje sa mastima. Micele, koje su klaster molekula koje telo formira kada vari masti, mogu povećati apsorpciju vitamina A u tankom crevu. Uz to, suplemente vitamina A možete uzimati u bilo koje doba dana, ali je najbolje uzimati suplemente vitamina A uz obroke ili zdrave grickalice koje sadrže masti.

Kako konzumirati vitamin A
Iako se vitamin A možete apsorbovati direktno iz određene hrane, on je dostupan i u obliku suplemenata samo sa vitaminom A. Ovaj vitamin možete pronaći i u multinutrijentnim suplementima, poput multivitamina. Suplementi vitamina A dolaze u nekoliko oblika, kao što su kapsule, tablete, tečnosti, gumene bombone i praškovi.

Mnoge druge biljne i životinjske namirnice takođe su bogate vitaminom A, zbog čega je nedostatak vitamina A redak kod ljudi koji se pridržavaju raznovrsne ishrane. Ako imate dijetetska ograničenja, razgovarajte sa svojim lekarom kako bi vas uputio registrovanom dijetetičaru koji vam može pomoći da napravite spisak namirnica bogatih vitaminom A koje odgovaraju vašim dijetetskim potrebama.

Slatke, crvene paprike: 117 RAE po iseckanoj šolji, ili 13% od DV
Mango: 112 RAE po celom mangu, ili 12% DV
Tvrdo kuvano jaje: 75 RAE po velikom jajetu, ili 8% DV

Dinja: 270 RAE po šolji, ili 30% DV
Atlantska ili kisela haringa: 219 RAE na 3 unce, ili 24% DV
Rikota sir, delimično obrano: 133 RAE po šolji, ili 15% DV

Evo nekih od najboljih dijetetskih izvora vitamina A:

Goveđa džigerica: 6.582 mcg RAE na 3 unce (oz), ili 731% dnevne vrednosti (DV)
Šargarepa, sirova: 1070 mcg RAE po iseckanoj šolji, ili 119% DV
Spanać: 573 mcg RAE na pola šolje, ili 64% DV

Dobri izvori vitamina A
Vitamin A se nalazi i u biljnoj i u životinjskoj hrani. Biljna hrana sadrži vitamin A u obliku karotenoida, poput beta-karotena, dok životinjska hrana sadrži preformirani vitamin A.

Međutim, nema dokaza da beta-karoten poboljšava kognitivne funkcije kada se koristi samostalno, tako da je potrebno više istraživanja kako bi se razumela veza između vitamina A i zdravlja mozga.

Jedan pregled 16 studija pokazao je da suplementacija beta-karotenom u dozama od 6 mg do 50 mg dnevno u kombinaciji sa drugim hranljivim materijama (kao što su vitamin E, vitamin C, cink ili selen) tokom najmanje 16 nedelja može poboljšati kognitivne funkcije kao što su pamćenje i pažnja.

Poboljšava kognitivne funkcije
Beta-karoten je provitamin A karotenoid koji ima snažna antioksidativna svojstva. Zbog svojih jakih ćelijsko-zaštitnih efekata, uzimanje suplemenata beta-karotena može poboljšati kognitivne funkcije.

Ako živite sa stanjem koje vam može otežati pravilnu apsorpciju vitamina A, vaš lekar može preporučiti suplemente vitamina A uz druge tretmane koje možda koristite.

Uzimanje suplemenata vitamina A može podržati vaše zdravlje na nekoliko načina i može biti neophodno za neke ljude, posebno za one koji možda nisu u mogućnosti da pravilno unose vitamin A putem hrane.

Misljenja sam da u danasnje gmo vreme niko nece moci da unese neophodnu kolicinu ne samo A vitamina nego i bilo kojeg drugog vitamina.

Reguliše određena zdravstvena stanja
Neka osnovna zdravstvena stanja mogu negativno uticati na sposobnost tela da apsorbuje vitamin A iz hrane. Primeri uključuju inflamatornu bolest creva i cističnu fibrozu, jer mogu ometati apsorpciju vitamina A u digestivnom traktu. Ova smetnja često može dovesti do nedostatka vitamina A.