Ključne bolesti i posledice
Koronarna bolest srca: Smanjen protok krvi kroz arterije koje hrane srce dovodi do angine pektoris (bola u grudima) i infarkta miokarda kada se arterija potpuno zapuši.

Tkivna hipoksija: Ugljen-monoksid trajno zauzima mesto kiseonika u hemoglobinu, zbog čega srce i periferija dobijaju znatno manje kiseonika.

Hiperkoagulabilnost: Pušenje povećava nivo fibrinogena i slepljivanje krvnih pločica (trombocita), što dramatično ubrzava formiranje krvnih ugrušaka (tromba).

Hipertenzija: Sužavanje sudova i ubrzan rad srca dovode do hroničnog rasta krvnog pritiska, čime se srčani mišić dodatno opterećuje.

Vazokonstrikcija: Nikotin stimuliše lučenje adrenalina, što dovodi do trenutnog grčenja i sužavanja glatkih mišića u zidovima krvnih sudova.

Ubrzana ateroskleroza: Oštećeni zidovi arterija ubrzano sakupljaju masne naslage, holesterol i kalcijum, formirajući aterosklerotski plak koji sužava lumen suda.

Mehanizmi oštećenja srca i krvnih sudova
Endotelna disfunkcija: Toksini iz dima oštećuju unutrašnji sloj krvnih sudova (endotel), čineći ga lepljivim i podložnim upalama.

Duvanski dim direktno oštećuje kardiovaskularni sistem kroz kombinovano dejstvo nikotina, ugljen-monoksida i slobodnih radikala. Ovi toksini izazivaju trenutne i dugoročne promene u strukturi krvnih sudova i radu srca, što pušenje čini jednim od glavnih uzročnika prerane smrti usled kardiovaskularnih bolesti.

Srce i krvni sudovi
Ateroskleroza: Ubrzano stvaranje naslaga na zidovima arterija.
Sužavanje krvnih sudova: Nikotin direktno smanjuje protok krvi.
Infarkt i šlog: Povećan rizik od tromba i začepljenja krvnih sudova.
Slaba cirkulacija: Hladne šake, stopala i bolovi u nogama.

Sviranje u grudima: Zvuk nalik zviždanju koji nastaje zbog prolaska vazduha kroz sužene i upaljene disajne puteve.
Česte infekcije: Zbog uništenja odbrambenih mehanizama pluća, pušači su znatno podložniji prehladama, bronhitisu i upalama pluća.

Ključni simptomi oštećenja pluća
Nedostatak vazduha (dispneja): U početku se javlja samo pri naporu (trčanje, penjanje uz stepenice), a kako bolest napreduje, otežano disanje se javlja i u stanju mirovanja.
Kašalj i iskašljavanje: Uporan, takozvani "pušački kašalj", koji je najizraženiji ujutru i često je praćen gustim sekretom.

Pogoršanje astme
Duvanski dim iritira sluznicu i povećava osetljivost disajnih puteva. Kod osoba sa astmom, pušenje provocira češće, dugotrajnije i znatno teže napade gušenja, a efikasnost lekova za kontrolu astme je znatno smanjena.

Emfizem
Predstavlja nepovratno uništenje sitnih vazdušnih kesica (alveola) u kojima se vrši razmena gasova. Zidovi alveola pucaju i stvaraju se velike šupljine, što smanjuje elastičnost pluća i onemogućava normalan izdah, izazivajući jak nedostatak vazduha.

Hronični bronhitis
Manifestuje se stalnim zapaljenjem sluzokože disajnih puteva, što dovodi do njenog zadebljanja i prekomernog stvaranja sluzi. Simptomi uključuju dugotrajan, produktivan kašalj koji traje mesecima.

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOPB)
Ovo je progresivna bolest koja se može sprečiti ali ne i izlečiti. Obuhvata hronični bronhitis i emfizem, a karakteriše je trajno ograničenje protoka vazduha usled upale i oštećenja plućnih struktura.