Smanjenje bikarbonata: Duvan blokira pankreas u proizvodnji bikarbonata, koji su prirodni alkalni štit i neutrališu kiselinu pri prelasku u dvanaestopalačno crevo.

Čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu
Pušenje ne samo da povećava šansu za nastanak čira, već direktno blokira proces izlečenja:Hipersekrecija kiseline: Nikotin stimuliše pojačano lučenje želudačne kiseline (hlorovodonične kiseline), koja nagriza unutrašnji zid stomaka.

Duvanski dim vrši direktnu hemijsku i termičku agresiju na digestivni trakt, jer se toksini rastvaraju u pljuvački i gutaju, dok sistemski nikotin preko krvotoka remeti rad celog stomaka. Pušenje drastično menja kiselost, smanjuje odbrambenu moć sluzokože i direktno menja DNK ćelija u organima za varenje.

Reproduktivno zdravlje
Smanjena plodnost: Teže začeće kod oba pola.
Komplikacije u trudnoći: Veći rizik od pobačaja i prevremenog porođaja.
Niska težina novorođenčeta: Bebe se rađaju sa manjom telesnom masom.

Pad imuniteta: Telo se teže bori protiv infekcija i upala.
Oštećenje vida: Veća šansa za razvoj katarakte i makularne degeneracije.

Digestivni trakt
Čir na želucu: Usporeno zarastanje i česti recidivi čireva.
Maligniteti: Povećan rizik od raka jednjaka, želuca, pankreasa i jetre.

Aneurizma abdominalne aorte: Pušenje slabi elastična vlakna u zidu najvećeg krvnog suda u telu, što može dovesti do njegovog opasnog proširenja i fatalnog pucanja.

Periferna arterijska bolest: Kritično smanjenje cirkulacije u ekstremitetima, najčešće nogama, koje izaziva jake bolove pri hodu (klaudikacije), hladne šake i stopala, a u teškim slučajevima i gangrenu.

Moždani udar (šlog): Nastaje usled začepljenja ili pucanja krvnih sudova u mozgu, koji su oslabljeni i suženi zbog hroničnog izlaganja duvanu.

Ključne bolesti i posledice
Koronarna bolest srca: Smanjen protok krvi kroz arterije koje hrane srce dovodi do angine pektoris (bola u grudima) i infarkta miokarda kada se arterija potpuno zapuši.

Tkivna hipoksija: Ugljen-monoksid trajno zauzima mesto kiseonika u hemoglobinu, zbog čega srce i periferija dobijaju znatno manje kiseonika.

Hiperkoagulabilnost: Pušenje povećava nivo fibrinogena i slepljivanje krvnih pločica (trombocita), što dramatično ubrzava formiranje krvnih ugrušaka (tromba).

Hipertenzija: Sužavanje sudova i ubrzan rad srca dovode do hroničnog rasta krvnog pritiska, čime se srčani mišić dodatno opterećuje.

Vazokonstrikcija: Nikotin stimuliše lučenje adrenalina, što dovodi do trenutnog grčenja i sužavanja glatkih mišića u zidovima krvnih sudova.

Ubrzana ateroskleroza: Oštećeni zidovi arterija ubrzano sakupljaju masne naslage, holesterol i kalcijum, formirajući aterosklerotski plak koji sužava lumen suda.