Da biste sve ovo izbegli "samo" se pridržavajte onog što sam naveo i biće sve u redu što se unosa šećera tiče.

Verovatno su svi već iskusili da ako pojedete nešto slatko pre spavanja, gotovo garantovano imate loš san, koji je uzrokovan naglim porastom šećera u krvi. A ako konzumiramo veću količinu tokom dana, naša sposobnost koncentracije pati, jer dodatni šećer ometa komunikaciju između naših moždanih ćelija. Mnogo slatkiša je povezano sa promenama raspoloženja: u početku se zaista uzbudite, a onda se odjednom osećate utučeno. Naš fizički i mentalni učinak može dramatično pasti. Da bismo sve ovo izbegli, ne moramo ni da odustanemo od grickanja: dovoljno je izabrati proizvode bez dodatog šećera koji nam daju savršeno iskustvo ukusa i istovremeno štite naše telo.

Zbog ovog sam ja kao dete bio hiperaktivan.

Šećer iritira jednjak i ždrelo, može da ošteti creva, može značajno da poveća količinu želudačne kiseline, što može da predisponira nastanak čira, a često izaziva zatvor, upalu žučne kese, želuca i creva i može da ima veliku ulogu u nastanku malignih tumora. Konzumiranje velikih količina šećera može izazvati i nedostatak kalcijuma, što na duži rok može izazvati osteoporozu i karijes. Može se reći da šezdeset do sedamdeset posto smetnji nestaje kada se šećer ukloni iz ishrane.

Rafinisani šećer šteti metabolizmu i normalnom funkcionisanju hormonskog sistema. Ako ga konzumiramo previše, naš nivo insulina pati, što čak može negativno uticati na naš libido. To opterećuje pankreas, a pomaže i saznanje da povećanje jetre nije samo bolest velike konzumacije alkohola, već i prekomernog konzumiranja šećera, čak i u detinjstvu. Pored toga, rafinisani šećer može izazvati povećanu nervozu, hiperaktivnost i agresivnost, pa čak i akne.

Opasnosti od prekomernog unosa šećera               

Unos šećera koji redovno prelazi preporučenu količinu povećava rizik od dijabetesa, srčanog udara, stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze) i gojaznosti. Može da ošteti nervne ćelije, može doći do nedostataka elemenata u tragovima i vitamina, a možemo očekivati i poremećaje u radu endokrinog sistema žlezda. Potrošnja šećera povećava sadržaj mokraćne kiseline u krvi, što promoviše razvoj gihta.

Idealna količina šećera

Prema preporuci Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO), optimalno je da samo jednu desetinu ukupnog kalorijskog unosa pokrijemo dodatkom šećera, ali još bolje ako je samo polovina ovog. To znači oko 25 grama dnevno, što je otprilike jednako 6 kašičica šećera, ja bih iskreno preporučio i manje. Konzumiranje mnogo više od ovoga može dugoročno dovesti do ozbiljnih zdravstvenih rizika.

Odmah da rasčistimo šta znače pojedine oznake

Proizvod može biti označen kao bez šećera ako njegov sadržaj šećera ne prelazi 0,5 grama na 100 grama ili 100 mililitara. Oznaka „ne sadrži dodatog šećera“ može se koristiti ako data hrana ne sadrži dodate mono- ili disaharide ili druge sastojke koji se koriste za njihovo zaslađivanje. Smatra se da proizvod ima smanjeni sadržaj šećera ako je njegov energetski sadržaj isti ili manji od sadržaja sličnih proizvoda. A ako hrana prirodno sadrži šećere, na etiketi mora stajati „sadrži šećere koji se prirodno pojavljuju“.

Prema preporuci Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO), optimalno je da samo jednu desetinu ukupnog kalorijskog unosa pokrijemo dodatkom šećera, ali još bolje ako je samo polovina ovog.

Konzumiranje šećera može predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje, posebno ako njegova količina premašuje preporučenu količinu. Nažalost, međutim, nije teško prekoračiti ovu granicu, jer većina namirnica sadrži dosta dodatog šećera.To koliko ima šećera u određenom proizvodu možete pročitati na samom proizvodu.