Zoltan Kozma

^^ to sam hteo da dodam,
svakako da spada u dobre 'stvari', čak šta više neophodno poznavanje sopstvenog tela koje pomaže da bolje pogodiš mišić!
Baš sam skoro razmišljao o tome jer sam uspevao da aktiviram levi latissimus a desni osetno slabije. Malo sam vežbao to i uspeo da kasnije u teretani bolje pogodim i desni, odnosno cela leĂ°a.

Fiki, nisam baš najbolje razumeo šta me pitaš? Nisam siguran dali me pitaš o mentalnom fokusu na mišić ili fizičkoj izolaciji samog mišića?

E da, i ja sam hteo da komentiram ovde al sam morao da idem nesto i zaboravio
Sjajan tekst , kao i obicno. Kad sam video wall of text kontao sam da cu se smoriti al je jako zanimljivo napisano i slazem se da je moc CNS-a veca nego sto u stvari mislimo da jeste

U poslednje vreme čitam dosta o tome, moć podsvesti.. čudo!
To je nešto neverovatno koliko stvari potiču iz 'glave' ili CNSa, kako god hoćete, i to ne mora da se primeni samo na teretanu već i na mnoge druge aspekte života. Sve je tačno i dragoceno što si napisao, svaka čas!

U poslednje vreme imam osećaj da ljudi misle da se foliram kada koristim fensi izraze kao što su CNS, GVT, HFT, JFL i slično, ajde manje više sve ovo osim CNS-a jer CNS je skraćenica koju svaki sportista treba jako dobro da nauči razume koliko god je to u njegovoj moći. Ovo ne razmevanje mene je otišlo toliko daleko da je jedan čovek na forumu čak rekao:

"Pa dobro šta da radimo mi koji ne znamo šta je CNS i nismo ga nikad probali, kako mi da napredujemo."

Tad sam shvatio da većina ljudi ne shvata da se ovde radi o mozgu i kičmenoj moždini. Naime CNS je oznaka za Centralni Nervni Sistem i kao što rekoh obuhvata mozak i kičmenu moždinu i kontroliše (zajedno sa PNS-om ili ti perifernim nervnim sistemom) sve funkcije našeg tela.

Ovaj članak ima za cilj da približi ljudima kakvu ulogu CNS ima u dizanju tegova i povećanju mišićne mase. Ono što želim da naglasim je da ja nisam stručan na ovom polju, a daleko sa od experta za CNS i dalje verujem da laičkom terminologijom mogu približiti drugim zainteresovanima o čemu se ovde radi.

Naime veliki mišići i velika snaga nemaju skoro nikakve veze jedno sa drugim. Snaga dolazi gotovo isključivo iz efikasnosti CNS-a. Što je CNS više u stanju da aktivira mišić, to će i snaga biti veća.

Posmatrajmo to na ovaj način:

Većina nas je čulo za urbane legende o ženi koja je podigla kola nakon što je videla da je beba zarobljena ispod istih, evo par linkova ka takvim pričama

http://www.straightdope.com/columns/read/2636/supermom

http://www.breakingnews.ie/archives/2003/1125/world/woman-lifts-car-off-boy-122868.html

http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/england/wear/4746665.stm

Ono što se pretpostavlja je da se u situacijama ekstremnog stresa oslobaĂ°a neka vrsta blokade u našem mozgu koja nam dozvoljava da izvučemo maximum svoje snage, bez obzira na dimenziju mišića i stanje tela u datom trenutku. Kontam da sve ovo zvuči malo neverovatno, tako da hajde da pogledamo neke druge primere.

Vežbači koji su proveli nekoliko godina u teretani sigurno su se sreli sa situacijom u kojoj su greškom stavili veću kilažu na neku vežbu i potom odradili isti ili veći broj ponavljanja nego na prethodnom treningu uvereni da dižu istu kilažu kao pre. Ovo je klasičan primer skidanja te mentalne blokade, jer ukoliko možemo sebe da ubedimo (u ovom slučaju nesvesno) da možemo da podignemo tu kilažu onda je to i moguće.

Ukoliko se traže malo precizniji naučni dokazi onda je tu situaciju gde je Dr. Denis Waitley iskoristio program vizualizacije koji je korišten u Apollo program sa astronautima. Naime Dr. Denis je eksperimentisao sa olimpijskim sportistima i prikačio ih na opremu kako bi pratio rekacije njihovog tela i dokazao da sportisti koji su zamišljali kako trče trku postižu isti efekat kao da su stvarno trčali. Naime isti mišići su bili aktivirani i to u odgovarajućoj sekvenci.

Potom imamo primer sutdije Yue and Cole iz 1992 godine u kojoj su naučnici testirali razliku izmeĂ°u konkretne i zamišljene atkivacije mišića. Naime kako bi istinski izolovali mišić testirali su fleksiju malog prsta na šaci. Jedna grupa je radila fleksiju malog prsta 5 puta nedeljno tokom 4 nedelje, dok je druga grupa radilo istu frekvenciju samo što su vizualizovali fleksiju malog prsta. Rezultati su u to vreme bili stvarno šokantni. Prva grupa je povećala snagu za 30% dok je "zamišljena grupa" povećala snagu za 22%.

Kako vas ne bi dalje davio sa studijama, krenuću sa malo detaljnijim pojašnjenjem šta to nama vežbačima znači kako može da nam pomogne u svakodnevnom treningu.

OK, moram još jednom da ponovim: 22% ljudi samo zato što su zamišljali kako savijaju prst, bre! Shvatate li vi šta to znači? To znači da možemo da sedimo po sat vremena svaki dan i zamišljamo svoj trening i imaćemo gotovo identične rezultate u snazi...dobro možda sma ovde malo preterao, ali u svakom slučaju ova vizualizacija ima svoju primenu.

Još od kad sam krenuo da treniram 93-će godine čitao sam o tome kako bilderi koriste razne tehnike vizualizacije tokom treninga da bi se bolje fokusirali na mišić koji rade. Tako su neki zamišljali da kada rade grudi da s eone toliko pumpaju da počinju da ispunjavaju čitavu teretanu, dok su drugi izučavali anatomiju i detaljno vizualizovali svako vlakno kako se aktivira. Ja sam odabrao svoje omiljene bildera i isecirao ih na delove. Tako sam dok radim biceps uvek video sebe sa Arnoldovim rukama i radio sve isto kao i on, čak sam izvodio i one glupave grimase koje je on izvodio u Pumping Iron. Kad god sam radio leĂ°a zamišljao sam Dorianova leĂ°a na sebi i tako dalje.

Ovo je znalo da ode toliko daleko da sam se čak jedno vreme zainteresovao za meditaciju i kako da povećam kapacitet svoga uma da mogu lakše i efikasnije da se fokusiram na ono što želim da postignem.

U svakom slučaju vi ne morate da provodite ovako mnogo vremena jer fakat je stvar mnogo prostija nego što sam ja verovao u to vreme kad sam imao samo 16 ljeta.

Vizualizacija treninga se može izvesti na nekoliko načina ili ti bolje rečeno u nekoliko faza:

Prva faza je pola sata pre treninga. Tada treba detaljno proći kroz sve što će se raditi taj dan. Ukoliko ste samo rekreativac onda će biti dovoljno da samo proĂ°ete u svojoj glavi kroz spisak vežbi, ponavljanja i serija, kakve pauze će da budu, sa kojim intenzitetom će da se rede vežbe i sve ovo će da vas ubaci u mentalno stanje u kome ste spreni za trening. Ozbiljniji sportisti, gde i sebe ubrajam, treba da zamisle svaku vežbu do detalja i da gotovo odrade svaki trening u glavi pre nego što doĂ°u u teretanu. Ovo nije samo psihička priprema, nego će se manifestovati i fizičkim pojavama kao što su skok adrenalina, porast kortizola i čak testosterona. Klasičan primer ovakve mentalne pripreme je kod boraca pred meč. Neki su dosta bučni kao Travis Begnet (http://www.youtube.com/watch?v=Ei19KqVTLxc), dok su neki veoma tihi i fokusirani kao Fedor (http://www.youtube.com/watch?v=oDw3tUuoLpM), ali svaki od njih ima tu mentalnu pripremu.

Druga faza je vizualizacija tokom treninga. Ovo je trenutak kada se fokusirate na vaš mišić koji radite, umesto da zverate okolo po teretani. Poznavanje anatomije pomaže, ali kao što rekoh možete da zamišljate neke profije kako rade istu vežbu i efekat će biti tu.

Treća faza bi bila da se van teretane razmišlja o vežbi ili mišiću koji želi da se poboljša. Zamišljajte sebe sa velikim bicepsom, ako hoćete velik biceps. Zamišljate sebe ako želite bolju tehniku na mrtvom dizanju, zamišljajte sebe kako radite mrtvo dizanje sa savršenom tehnikom.

To je ono što čini snagu našeg CNS-a. Još uvek niko na ovom svetu ne zna kako naš mozak funkcioniše, ali ono što sigurno znamo je da moć vizualizacije radi. Ja ovde ne pričam o nekim zamišljenim stvarima (LOL) nego o stvarnoj moći vizualizacije koja se u realnom vremenu stvarno i manifestuje.