znaci mi kad unesemo uh, proteine i zdrave masti nase telo prvo trosi uh pa onda ovo ostalo, e sad kojim redom ide, jel ide uh,zdrave masti pa proteini? ili proteini pre zdravih masti ?

Najprostije...cim nema glikogena...ukljucuju se alternativni izvori energije( glikoneogeneza / ketoza )...dakle, cilj je doci do energije na ovaj ili onaj nacin...

Dakle, ciljamo na dovoljno hidrata...ako nema dovoljno hidrata nase telo prvo pokusava da odrzi nivo glukoze u krvi glikoneogenezom( ali i to je zahtevan proces)...tek posle nekog vremena krece se aktivnije sa "utilizacijom ketonskih tela u punom obimu"...a za sve detalje...korisno stivo...

https://proteinpower.com/drmike/2007/05/22/metabolism-and-ketosis/

Tj. ako ima dovoljno hidrata nece biti ni "trosenja" masti i proteina( naravno bitan je i unos istih)...

Ne možeš tako da gledaš, energija dolazi iz sva tri izvora, brzina varenja se deli po namirnica, mešanjem namirnica usporava varenje. Proteine (uglavnom)  ne povecavamo u dijeti jer nisu baš najbolji izvor energije i "skupi su". Probaj da povecas masti na ishrani za masu, mene npr hidrati usporavaju, probaj, svi smo mi različiti, nije u telu sve crno ili belo. Znaš kako kazu: za dobar trening sutra, jedi dobro danas!

znaci mi kad unesemo uh, proteine i zdrave masti nase telo prvo trosi uh pa onda ovo ostalo, e sad kojim redom ide, jel ide uh,zdrave masti pa proteini? ili proteini pre zdravih masti ?

i jos me zanima zasto kad je neko na masi povecava uh, kad nam misice izgradjuje protein, a uh prelazi u mast? sta se tu dogadja jer na primer mast dolazi u biceps cini deblju kozu oblaze misic pa bude veca ruka ili sta vec?

Sav visak nesvrsishodno unete energije ode u mast...ode mast u propast...  

Podjimo prvo od fenomena telesnih masti - predstavljaju energetski depo organizma...

Sav višak energije koji naše telo ne potrši deponuje se kao skladište energije za neke buduće potrebe. To je genima diktiran proces. Cim se napakuju rezerve glikogena, eto problema...

Inace, to ne mora biti samo biceps, struk, butine( tu su i drugi faktori koji uticu na distribuciju masnog tkiva, npr. pol, hormonski status...) vec i prostori izmedju organa...

Dakle, tu su i telesne( potkozne) i visceralne( unutrašnje masti)...

A tvoji misici moraju imati energiju za rad koju prevashodno dobijaju od glikogena( rezervni ugljeni hidrat naseg tela u jetri misicima)...dakle, jedno je energija, tj. promet iste, a nesto drugo "gradivni potencijal"...dakle, cilj nam je dovoljno imati dovoljno energije( glikogena)...kad nema glikogena, tu su alternativni izvori energije, pa i proteini,a i masti...( glikoneogeneza, ketoza...)...jasnije?!

Btw...i visak proteina moze ici u masti?   I proteini imaju energetsku vrednost...   Dakle, kad nema "dovoljno hidrata" i proteini, tj. amino kiseline mogu biti alternativni izvor energije( a mi to ne zelimo, da nam dragoceni protein ne bude iskoriscen kako bi mi to zeleli)...uzmi npr. funkciju BCAA...  

A sto mislis da i masti nemaju gradivnu funkciju? Da li se svaka nasa celija sastoji samo od proteina? Ok, da sa aspekta nekih kontraktilnih elemenata...ali sta je sa npr. celijskom membranom...?

EDIT...bilo bi lepo da je sve to tako jednostavno...a tu je i uticaj nekih drugih anabolnih hormona...insulina, testosterona, hormona rasta / obuzdavanja kortizola...genetike...treninga...dobre postavke odnosa svih makrosa( faktor ishrane)...proteina, hidrata, masti...

Telu je potrebna energija kao i visak tj. Suficit.

Da bi organizam jeo UH koje uneseš, a ne mišiće koji su ti već po telu; tako da na miru mogu mišići da rastu, koje iznjakaš na treningu...

i jos me zanima zasto kad je neko na masi povecava uh, kad nam misice izgradjuje protein, a uh prelazi u mast? sta se tu dogadja jer na primer mast dolazi u biceps cini deblju kozu oblaze misic pa bude veca ruka ili sta vec?

Hhaha vec se plase kad udjem u teretanu Gledaju i cude se

Ma samo ti nas slusaj, i plasice se nemci srpske zveri 

Mani se povreda...daleko bilo... 

Slavisa me pohvalio za nesto?!? Pa nesto nece ispasti na dobro...bojim se na trening ici danas da se ne povredim

Brate Acala, nemoj sve bukvalno shvatati...pitanje je sta je po tebi uzina? Manje obilan obrok...?

Miladin ti je kratko i jasno naveo da je ipak moguce dobro tempirati obroke...

Da skratimo, jedi na 3 sata i bice sve ok... 

ja jedem u 8-9h pa rucak 12h pa uzina 16h pa jedem u 18-19h i pred spavanje jedem....naravno protein sejk posle treninga

brate Slave ti napisa sad 4-6 obroka na dan a za varenje 3-6 sati... Tu mi i nisi bas nesto pomogao, ti sest obroka na svakih 2 sata ili koliko vec kako da jedem? znaci posle dorucka koliko da prodje do uzine ili rucka

Hvala kolega na podeljenom linku, ali ovde ipak govorimo o mladim ljudima koji za sada nemaju razloga da se opterecuju pomenutom problematikom...

Sve u svemu korisno...

Acala momče, na ovakvo pitanje nema preciznog odgovora bar kada je u pitanju to "pretovarivanje" i udeo nesvarene hrane...sve to zavisi od mnogo faktora...

Skrećem pažnju na tri bitna aspekta procesa - digestija, varenje( razlaganje na prostije elemente, npr. proteini - peptidi - amino kiseline)...apsorpcija...eliminacija( nesvarenih elemenata)...

Tu je i tzv. pitanje svarljivosti neke namirnice...

Ajd pokušaj uopštenog odgovora...Voću za "varenje"( termin koji bi se odnosio na "preradu hrane u želucu" i delom i početnom delu tankog creva) treba pola sata do sat, povrću i žitaricama sat do dva, a barenom mesu i ribi najmanje tri ili četiri sata, naravno tu su i "teža mesa" - svinjsko, govedina( duže vremena)...dok neke školjke ljudsko telo svari za tek osam sati.

E sad ako u sliku svega ubacimo "kompletan tranzit hrane" kroz ceo digestivni trakt...od unosa hrane do njenog "završetka" u stolici bi trebalo da proĂ°e 24-72h...najveći deo vremena naša hrana putuje kroz creva( pre svega debelo crevo)...

Naravno, ne bi trebalo zaboraviti da naše telo ima limite i po pitanju "efikasnosti našeg digestivnog trakta" u pogledu obrade i iskorišćavanja...bitan faktor su i interakcije izmeĂ°u namirnica, prisustvo vlakana( sastav obroka)...( uticaj na pH želuca...aktivnost pankreasnih enzima)...

A to koliko vremena bi trebalo da proĂ°e izmeĂ°u obroka...uglavnom se pominje 3-6 sati...da bi "olakšali našem digestivnom traktu", najbolje bi bilo imati više manje obilnih obroka( a tu je i efekat u vidu termičkog efekta hrane - Energija koja se troši na digestiju, apsorpciju, asimilaciju i sintezu ugljenih hidrata, proteina i masti dostiže maksimalne vrednosti 30 do 90 minuta nakon obroka zavisno od veličine i sastava obroka traje i do 4 do 6 sati nakon unosa hrane. Najveći termički efekat javlja se pri unosu hrane bogate proteinima- 15 do 25%, dok je termički efekat ugljenih hidrata i masti duplo manji )

Po pitanju broja obroka, idealno 4-6( rasporedi "ciljani unos makrosa")...da, rad na "povećanju" mišićne mase zahteva mnogo kvalitetne hrane...kako kažu - eat, train, sleep, repeat...

Malo korisnih informacija... http://www.pansport.rs/tekstoteka/ishrana/kako-napraviti-plan-ishrane.html

Nego, Acala mnogo pitanja...a kako ti napreduješ momče? Da li neke od odgovora na pitanja primeniš i u praksi, ili samo teoretišemo,a nekada i idemo u neke manje bitne detalje koji nam bacaju senku na realno stanje stvari?

Može neka slika napretka? Kako izgleda tvoj meni? Koliko unosiš proteina, hidrata, masti? Kako ide po pitanju treninga?
Daj da vidimo našu fantomsku pitalicu i da li naši saveti imaju efekta?