imas u slatkoj kuci ( Swislaon takovo ) crnu tablu od 70 % kakao delova,preko toga nisam ni ja nalazio...

Nema toga u maloprodaji 

Jel ste nalazili neke crne cokolade sa vise od 70% k delova?

Još jedna afera...  

Svet "zdrave ishrane" počinje da liči na našu političku scenu...

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/600795/TONUS-PREVARA-VEKA-Proizvodjac-hleba-se-lazno-oglasavao

Ne bi trebalo verovati u svaku reklamu...a još manje se slepo povoditi u toj meri za reklamnim sloganima da se odreknete benefita zvanične medicine...

Svakako da bi oblast "reklamiranja" trebalo zakonski regulisati...

Dakle, jasno razlikovati šta je lek, pomoćno lekovito sredstvo...suplement..."zdrava namirnica"...relano sagledati upotrebnu vrednost svake od pomenutih "kategorija"...

E sad ono prostangladini, leukotrijeni, koji nastaju iz arahindoske kiseline...udruženi kaskadni mehanizmi...to bi trebalo da bude poenta priče...

"Arahidonska kiselina je prekursor u produkciji eikozanoida:

Enzimi ciklooksigenaza i peroksidaza proizvode prostaglandin H2, koji se zatim koristi za formiranje prostaglandina, prostaciklina, i tromboksana.

Enzim 5-lipoksigenaza formira 5-HPETE, iz koga zatim nastaju leukotrieni.

Arahidonska kiselina se takoĂ°e koristi u biosintezi anandamida.

Deo arahidonske kiseline se konvertuje u hidroksieikozatetraenoiske kiseline (HETE) i epoksieikosatrienoinske kiseline (EET) dejstvom epoksigenaze.

Proizvodnja tih derivata i njihovo dejstvo u telu je kolektivno poznato kao kaskada arahidonske kiseline. "

Prouplne masti...to se odnosi baš na omega-6 masti i put arahidonske kiseline...da i omega-6 masne kiseline su esencijalne, tj. naše telo ih ne može sintetisati u dovoljnim količinama( tj. jedino se unose hranom), ali ako dominiraju u odnosu na omega-3 nastaju problemi, idealno bi bilo da odnos omega-3 / omega -6 bude bar 1:1...a trans masti su ipak zasebna kategorija...

Ali ajmo o svemu tome...

O omega-6

Esencijalne masne kiseline( EFA) su masne kiseline koje moraju da se unesu hranom, jer omega-3 i omega-6 se ne mogu samostalno proizvesti u ljudskom organizmu od dostupnih supstrata.

Samo dve esencijalne masne kiseline su od značaja za nas:

- alfa linoleninska kiselina( alfa-linolenska, omega-3) i linoleinska (linolna, omega-6).

Druge masne kiseline koje su samo „uslovno esencijalne“ su gama linolenska (omega-6), laurinska (zasićena masna kiselina), i palmitoleinska kiselina (mono-nezasićena masna kiselina).

U tzv. klasičnoj biohemiji, dakle, postoje dve (gore pomenute) „prave” esencijalne masne kiseline koje su polinezasićene.

Iz te dve masne kiseline nastaju druge polinezasićene masne kiseline potrebne organizmu, poput EPA (eikozapentanoična kiselina), DHA (dokozaheksanoična kiselina) - put omega-3 i arahidonske kiseline - put omega-6.

U čemu je zapravo problem???

Enzimi potrebni da bi se procesi nastanka EPA i DHA, kao i arahidonske kiseline realizovali su nedovoljno aktivni u nekim tkivima. Tipičan primer za to je enzim d6-desaturaza. Upravo iz ovog razloga dolazi do manjka kiselina poput EPA i DHA. Ova činjenica je potvrĂ°ena u brojnim i vrlo detaljnim studijama na ljudima.

Baš zbog svega toga bi svaki dodatak ishrani na bazi omega-3 masnih kiselina morao da ima tačno propisanu količini EPA i DHA kiselina.
U organizmu je potreban adekvatan balans izmedju arahidonske kiseline( proupalni agens iz koga se sintetišu medijatori zapaljenja, prostangladnini) koja nastaje iz linolne kiseline( OMEGA-6), i EPA i DHA kiselina koje nastaju iz linolenske kiseline( OMEGA-3).

Dakle , proces inflamacije( zapaljenja) je uzrokovan dominacijom omega-6 masnih kiselina u odnosu na omega-3 masne kiseline...kako po pitanju unosa hranom, tako i kada su u pitanju procesi enzimske obrade na nivou tkiva...

Kritični enzim koji nedostaje je d6-desaturaza. Budući da u modernoj ishrani unosimo višak omega-6 kiselina, taj enzim se “troši” na linolnu kiselinu i nastaje višak arahidonske kiseline na štetu zaštitnika od upale tj. EPA i DHA.

Situaciju pogoršava i višak omega-9 kiselina koje takoĂ°e “troše” d6-desaturazu.

Više d6-desaturaze za omega-6 i omega-9 masne kiseline, njhov veći unos hranom( i suplementima), nedovoljan unos omega-3...sve to dovodi naše telo u stanje konstantne upale što pogoduje nastanku mnogih oboljenja...

Simptomi „hronične inflamacije”(zapaljenja)su:

-Alergije

-Bolovi i ukočenost

-Astma

-Osipi, ekcemi, psorijaza

-Prerano starenje kože

-I ono najbitnije...već dugi niz godina mnogi istraživači za arteriosklerozu, tj. za većinu kardio-vaskularnih bolesti ne krive holesterol i prirodne zasićene masti – već upravo inflamaciju “zidova” krvnih sudova koja pojačava prijemčivost za kristale holesterola, a naravno tome doprinose i „zle trans masti”...

Savremen način ishrane doveo je do totalnog dizbalansa po ovom pitanju...dominacija omega-6 u odnosu na omega-3 od 15:1, a nekada i više...normalan odnos je 1:1, eventualno 2:1!

Dakle, najbolja zaštita od proupalnog uticaja dominacije omega-6 masnih kiselina je dodatni unos (hranom i dodacima ishrani) omega-3 kiselina, uključujući EPA i DHA.

Ajmo malo i o trans mastima...

1903. godine nemački hemičar Wilhelm Normann je razvio metod hidrogenizacije ulja. Hidrogenizacijom, tj. parcijalnom hidrogenizacijom nezasićenih masti( mono i poli) nastaju trans masti. Inače, hidrogenizacija je proces zagrevanja ulja i “propuštanja gasovitog vodonika” kroz njega. Na taj način nezasićene masne kiseline vezuju vodonik, što ih čini gušćim. Ako se ulje potpuno hidrogenizuje, nastaje „čvrsta mast”, ako se proces prekine na pola u pitanju je parcijalna hidrogenizovana mast slična puteru, koja se i koristi kao jeftinija zamena za puter.

Upotreba trans masti u industriji hrane je vezana za održavanje čvrstine "masti" na sobnoj temperaturi, a samim tim i za produžavanje roka trajanja proizvoda koji ih sadrže.

Trans masti takoĂ°e doprinose boljoj mazivosti i ukusu namirnica koje ih sadrže, npr. kod margarina i nekih kremastih namaza.

Čak i pri pokušaju zamene trans masti, zasićenim mastima dobija se "manje stabilna" i Trans_fat2„skuplja” čvrstina proizvoda, tako da su trans masti "isplativije".

Trans masti nastaju u procesu rafinacije biljnih ulja( koja sadrže nezasićene masne kiseline), kojim se produžava trajanje "kupovnih ulja".

Ove masti mogu nastati i "prženjem" na uljima na temperaturi preko 150 stepeni...maslinovo ulje ima manju sposobnost prelaska u „trans-formu”.

Trans masti mogu nastati i u digestivnom traktu preživara, pod uticajem bakterije Butyrivibrio fibrisolvens, tako da se mogu naći u mleku u manjim količinama.

(Be)značajnost trans masti se ogleda u tome što sprečavaju resporpciju esencijalnih masnih kiselina (omega-3 i omega-6), a istovremeno i "zamenjuju" mesta esencijalnim masnim kiselinama u ćelijskoj membrani, tako da menjaju njenu propustljivost.

Sve to onemogućava normalan transport glukoze u ćelije i na taj način dolazi do insulinske rezistencije.

Posle oborka nivo glukoze u krvi raste, insulin ima funkciju da glukozu "uvede" u "gladne" ćelije. Pošto ćelijska membrana postaje nepropustljiva za glukozu, pojačava se lučenje insulina, što sa vremenom dovodi do "sagorevanja" ćelija koje proizvode insulin u pankreasu (beta ćelije Langerhansovih ostrvaca) i razvoja dijabetesa tipa 2.

Trans masti dovode i do poremećaja balansa izmeĂ°u LDL i HDL-a (transportnih lipoproteina plazme). Podiže se nivo LDL-a (lipoprotein niske gustine koji transportuje holesterol od jetre ka periferiji, krvnim sudovima npr), a smanjuje se nivo HDL ( „čistač holesterola”) i tako aktivno učestvuje u nastanku ateroskleroze.

Ateroskleroza predstavlja bolest savremenog doba koju karakteriše formiranje ateroma, tj."masnih plakova" na zidovim krvnih sudova, što dovodi do posledičnog smanjenja protoka, koji sa vremenom može da dovede do angine pektoris, infarkta miokarda, šloga, kao i trombo-embolijskih komplikacija.

 

Dakle, dominacija omega-6 masti, previše trans masti i oprostimo se od kardiovaskularnog zdravlja..  

@radovicmiladin86

Kako se kaže - "neće ništa odviše"... 

Jeo sam bademe lesnike ribu masnine piletinu....i od sve toga nisam dobio masu nego sam se usro 😂😂😂😂😂


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

Eh salama podrugusa, jelen pivo, malo paradjza...i eto dorucka sampiona...  

"Junk food" tehnologija stvaranja zavisnosti...eh vestacke arome, pojacivaci ukusa, "malo" kofeina, secera...i eto ulaska u zavisnost...

Kako najbolje prodati neki proizvod? Pa "navucite" naciju na to, MSG, secer...koliko samo toga ima...dobar ukus se prodaje, sve "nasminkano"...doterano, samo da prividno nahrani vasa cula...a sta je sa telom? Kakva je realna hranljiva vrednost svega toga? A posledice...?

Kad smo kod amera prisetimo se price o margarinu...

Margarin je izvorno stvoren pre oko 150 godina u Sjedinjenim Američkim Državama kao jeftino i efikasno sredstvo za tov ćurki na velikim farmama. Kada je počeo da se daje kao dodatak uobičajenoj hrani za živinu, poboljašan je prinos, ali dodatak margarina je izazvao značajno skraćenje životnog veka tovljenika...pravi pomor tovne živine!

I sada na scenu stupa čuvena priča o prokletom profitu!

Ljudi koji su prvi investirali novac u ovaj poduhvat, nastavili su dalja istraživanja kako bi povratili uloženi novac. Margarin je tada bio potpuno bele boje, ni najmanje nalik današnjem. Naknadno su mu (izmeĂ°u ostalog) dodali žutu boju i nekoliko drugih sastojaka za poboljšanje ukusa i mirisa.

Margarin se pojavio 1869. godine, tada je reklamiran kao višestruko jeftinija zamena za puter, namenjen siromašnoj radničkoj klasi.

http://www.pansport.rs/tekstoteka/ishrana/vreme-je-za-margarin-revoluciju.html

Jeftino nije uvek i dobro...svi to znamo...zalosno je sto je kvalitetna i zdrava hrana postala( i bila) luksuz...ah, da i zdravlje je luksuz...a i na bolestima se dobro zaradjuje...ajmo prst na celo...prodaja statina, svih i svakakvih lekica...sami izazivamo bolesti, sami ih lecimo...ah da, i na smrti i na bolesti se najbolje zaradi...a i na prodaji izazivaca bolesti - junk ishrani, duvanu, alkoholu...dobra reklama, dobra formula za izazivanja zavisnosti eh...eto para...

Budi dzelat samom sebi i finansijer sopstvene bolesti...smrti...  

Sve mu se svede na isto, jer ima skupljih i jeftinijih zdravih/nezdravih stvari.
Konkretno u Americi jesu skuplje zdrave stvari, ali mislim da tamo ne rade za 200-250$ mesečno...

100din-180din napolitanki
100din-10 jaja

Doći ćemo do toga da će biti preskupo za nas obične ljude da se hranimo zdravo. Imam par drugova u Americi, kažu mi da je tamo preskupo hraniti se zdravo a onda kad pogledaš njihove ljude i nije čudo što su svi debeli.

Na sličan način su satanizovane i zasićene masti, pa se ispostavilo da je istina malo drugačija?!

IzmeĂ°u 1910. i 1970. potrošnja životinjskih ( zasićenih) masti je opala za 21%, potrošnja "nezasićenih" biljnih ulja porasla 400% (računajući i margarine), a potrošnja preraĂ°ene hrane i šećera skočila za 60%.

Ok i koji su bili zdravstveni benefiti toga što smo sankcionisali zasićene masti, a na velika vrata uveli trans-masti, šećere, aditive, konzervanse? Porast oboljevanja od kardio-vaskularnih "uzroka"...emidemija karcinoma? I opet su zasićene masti krive za sve...?!

Ilustracije radi koliko je koja mast zasićena?!

Život počnjemo sa mastima iz majčinog mleka u kojima najveći udeo imaju upravo zasićene masti – visokih 50% – iju, drage bebe, nemojte više majčino mleko...toliko je štetno "zasićeno"...strašno  

Svinjska mast ima samo oko 40 % zasićenih masti u svom sastavu, a 60 % čine mononezasićene i polinezasićene, tj. 48% otpada na mononezasićene masti( dominacija oleinske kiseline koja dominira i u maslinovom ulju), dok 12 % otpada na polinezasićene masti...

Dakle, svinjska mast ima oko 48% mononezasićenih masnih kiselina (dominacija oleinske kiseline), dok maslinovo ulje (extra virgin) ima oko 78% istih.

Po pitanju kancerogenosti "spornog mesa"...

I tako sada u prvom planu nije "način uzgoja"( tova domaćih životinja), metode kojima se povećava prinos mesa, dodaci koji se koriste pri industrijskoj preradi mesa...već je crveno meso krivo za sve...hmmmmmmm...  

Šta je sledeće na tapetu nutritivne inkvizicije?

Ma idemo svi u veganizam...  

SZO će kobasice, slaninu i šnicle proglasiti kancerogenim?

RIP...

Hm, najsladje su zabranjene stvari...mada nekako mi tekst deluje sturo...a gde je "detaljna argumentacija"?  ( a gde je tu pecat    )

Sve u svemu...mozda ce nam neke namirnice postati dostupnije, pa ce se to odraziti i na cenu... ?

Slavisa kad kupujemo tunjevinu najbolje onu u salamuri uzeti ? jer ove druge su pune ulja a vidim sta si pisao o ulju.
i jos nesto jel se moze napraviti tabela neka za meso koje se brze vari u stomaku a koje sporije?

Ajmo da pokusamo da definisamo salamuru...

Salamura je rastvor kuhinjske soli, polifosfata i nitrita i vodi...tako da...opet treba biti oprezan...

Mali predlog za citanje na temu samog procesa...

http://www.tehnologijahrane.com/enciklopedija/primeri-sastava-salamure

Mada to dodavanje vode i soli ima i druge znacajne aspekte...

http://www.kurir.rs/jedemo-meso-prepuno-vode-i-soli-clanak-51803

Po pitanju "brzine" svraljivosti razlicith vrsta mesa...

Ako cemo i nekoj gradaciji najbrze se vari riba( manje masna), piletina, curetina...nesto sporije jagnjetina, teletina, manje masni komadi svinjskog mesa...konjsko...govedina...

Dakle, manje masne vrste mesa se brze vare...crvena, masnija mesa teze...( sto manje vezivnog tkiva to bolje varenje...npr. oslic...)

Mada na brzinu varenja utice mnogo faktora od dovoljnog zvakanja, faktora koji uticu na kiselost zeludacne sredine, aktivnosti dostupnih enzima za varenja, interakcije izmedju namirnica i sl.

Preporuke za citanje...

http://drlwilson.com/ARTICLES/MEAT.htm

http://www.livestrong.com/article/199427-easily-digestible-foods-list/