Ovsene i belanca ne moraju da se jedu ujutru. Tebi je bitno da uneseš kombinaciju proteina i hidrata, a iz kojih izvora ćeš, to sam odabereš.

Bravo Twin...odlično rečeno...

Nema nezamenljive hrane...ima samo dobrih rešenja( zamena)...da, monotonija u ishrani ubija...zato uvek treba naći dobar i odgovarajući modus uspeha po pitanju ishrane...

Dakle spoj proteina visoke biološke vrednosti, složenih ugljenih hidrata i "malo" zdravih masti...

Npr. nekada mogu da doručkujem i belu vešalicu( gril) sa kuvanim krompirom i paradajz salatom...dakle, bitan je kvalitet izvora makronutrijenata, a "meni" se može menjati...i prilagoditi trenutnom "ukusu" ili "razbijanju monotonije"...  

Ovsene i belanca ne moraju da se jedu ujutru. Tebi je bitno da uneseš kombinaciju proteina i hidrata, a iz kojih izvora ćeš, to sam odabereš.

Sta je dobro ujutru jesti umesto kombinacije ovsene + belanca?

Vidi stepen resporpcije zdravih masti je svakako manji...ali, ako je već problem mlevenje, dobro ih sažvaći...

Ako laneno seme konzumiraš celo, ono će uglavnom samo proći kroz creva, jer ima čvrstu opnu.

Zato je preporučljivo da ga pre konzumacije samelješ, ili da ga ostaviš da odstoji sat-dva u vodi dok ne nabubri i postane malo sluzavo...ali opet je stepen resporpcije "zdravih masti" manji...

Moj glas ide lanenom ulju...

A jel se apsorbuju zdr masti iz nesamlevenog, ili je takvo dobro samo zbog te sluzi

Laneno seme je najbolje u sirovom stanju samleti na mašini za mlevenje oraha i dodati kao dodatak kolačima, hlebu ili u malim količinama čak i pojedinim kuvanim jelima, kao što su čorbe ili supe, u kolima se neće osetiti, odnosno neće promeniti ukus ili miris jela, a dodaće mu svoje hranljive i korisne sastojke kao što su omega-3 masne kiseline, vitamini kao što su E ili B vitamin, ali i minerali i oligoelementi kao što su fosfor, magnezijum, kalijum, kalcijum, mangan, selen i mnogi drugi.

U istoj formi, odnosno samleveno sirovo laneno seme, može se konzumirati i kao dodatak uz musli i jogurt ili samo sa jogurtom ili mlekom.

Preporučuje se da laneno seme melje isključivo u malim količinama koje su potrebne za trenutnu upotrebu, jer bi u protivnom moglo da se užegne, ali i izgubi vrednost svog sadržaja.

Dakle, mlevenje DA...

P.S. i nesamlevno seme ima svoju upotrebnu vrednost...Laneno seme sadrži veliku količinu sluzi koja je veoma korisna, prvenstveno onima koji pate od opstipacije, odnosno zatvora. Laneno seme u kontaktu sa vodom naburi i stvori sluz koja podstiče mehaničku pasažu crevnog sadržaja. Veoma je važno da kada se koristi laneno seme da se pije dosta tečnosti, prvenstveno vode.

Ali ipak sam vise za laneno ulje...kao jedan od najboljih izvora omega-3 masnih kiselina...

Jel treba laneno seme da se melje da bi se iskoristile zdrave masti iz njega?

Miki evo jednog divnog teksta koji možeš uvek da citiraš...detaljno o vodi i njenom značaju za sportski učinak...

"Voda je jedinjenje bez kojeg se ne može zamisliti živi svet, jer je upravo ona jedan od sinonima i predznaka života. U našem telu udeo vode je otprilike oko 70% i ona je prisutna na različite načine i obavlja različite funkcije. Ulazi u sastav svih ćelijskih i meĂ°ućelijskih tečnosti i struktura, sastav  stolice, mokraće i drugih izlučevina, kao što su znoj i pljuvačka. 75% vode u organizmu troši se za termoregulaciju, a svega 25% za mehanički rad.

Vazduh koji izdišemo takoĂ°e sadrži vodu, tj. on je zasićen vodenom parom. Vodu možemo posmatrati i kao "rastvarač" hrane koju konzumiramo, a svakako da ona ulazi u sastav svih namernica sa većim ili manjim udelom. Dakle, voda je neophodna za normalno funkcionisanje našeg organizma. To je tako i prilikom mirovanja i prilikom bilo kojih aktivnosti, a kada su u pitanju sportske (fizičke) aktivnosti promet vode u organizmu je ogroman.


Organizam prosečnog sportiste (telesne mase oko 75-80kg ) metabolički može da stvori nešto više od 300 ml vode, a dnevna potreba iznosi oko 2600 ml,  tako da se ona mora unositi kroz ishranu i u tom smislu vodu možemo smatrati hranom, iako njenim sagorevanjem ne dobijamo energiju, odnosno voda nije nutrijent. Unešena voda neprestano se troši na gore pomenute načine i taj utrošak tokom fizičkih-sportskih aktivnosti veći je čak 30 do 50 puta, u odnosu na utrošak u stanju mirovanja tela, pre svega zbog znojenja.

Za sportistu je nivo glikogena veoma važan za rad mišića. To povlači činjenicu da se voda u organizmu mora štedeti, jer 2,7g vode, vezuje 1g glikogena i na taj način on ostaje u mišićima, što je od izuzetnog značaja. Pošto je nemoguće sprečiti da voda odlazi iz organizma, onda se ona mora nadoknaditi. Sportisti imaju manje vode u organizmu i moraju je unositi.

Koliko vode sportista može izgubiti tokom fizičke aktivnosti?

Samo u procesu znojenja, sportista tokom fizičke aktivnosti izgubi čak i 4-5 litara tečnosti. Odatle sledi da su potrebe vode pre, tokom i nakon sportskih aktivnosti prilično velike.

Da li je zdravo piti vodu pre takmičenja i u kom vremenskom intervalu?

Da, to je poželjno, jer se na taj način telo priprema za predstojeće aktivnosti. Veoma je važno da dan ili dva pre takmičenja telo snabdemo dovoljnom količinom vode, kako bi bilo hidratisano u dovoljnoj meri, jer ukoliko sa hidratacijom organizma krenemo neposredno pred takmičenje, suštinski nećemo postići dobar rezultat. Tog dana, takoĂ°e treba piti vodu u razmacima od po pola sata, par sati pre takmičenja. Potrebno je oko pola sata da se voda isprazni iz želudca, tako da ne bi trebalo piti vodu, recimo 10 minuta pre početka takmičenja. Ovaj podatak odnosi se na čistu vodu. U toku fizičke aktivnosti, ukoliko to dozvoljavaju uslovi sporta, treba obnavljati količinu vode u organizmu, u manjim porcijama. Svaki tajm-aut trebalo bi iskoristiti za hidrataciju organizma.

Šta se dešava kada sportista nema dovoljno vode?
U početku sportista beleži slabije rezultate, jer opada mišićni tonus, koncentracija i dolazi do niza negativnih promena u metabolizmu. Rast temperature je intenzivan, time i voda brže odlazi sa kože, znojenje je jače, želudac vremenom postaje sve prazniji i u njemu ostaje samo kiseli sok, glikogena u mišićima ima sve manje, crikulacija je lošija, rezerve glikogena u jetri se potroše i ukoliko se ne obavi rehidratacija tela, posle odreĂ°enog vremena telo dehidrira.

Da li vodu treba piti nakon fizičke aktivnosti?
Da bi se sačuvao glikogen u mišićima, poželjno je i nakon fizičke aktivnosti konzumirati neki napitak koji sadrži ugljene hidrate. Nikako telo ne treba "zatrpavati" mastima i proteinima neposredno nakon sportskih aktivnosti. Osnovno pravilo je: Što pre nadoknaditi vodu.

Napitci bogati ugljenim hidratima se preporučuju i tada se misli na sadržaj fruktoze, jer ona za razliku od glukoze neće izazvati povećanje nivoa šećera u krvi, odnosno neće doći do pojačane insulinske aktivnosti. Kada organizam doĂ°e u fazu mirovanja, može se početi sa unosom proteina, masti i mineralnih materija.

Sportisti bi trebalo da izbegavaju konzumiranje nekih namernica koje su dobri dijuretici pre sportskih aktivnosti. Dobar primer su žvakaće gume ili popularno nazvane žvake. One sadrže sorbitol,manitol, ksilitol i slične više alkohole, koji su veštački zaslaĂ°ivači i odlični dijuretici, tako da se procesi izlučivanja dodatno intenziviraju. Žvake posebno utiču na intenzitet lučenja pljuvačke, koja je po hemijskom sastavu rastvor enzima ptijalina, koji se koristi u varenju hrane, a tokom sportskih aktivnosti nemamo potrebu za intenziviranjem ovih procesa.

Da zaključimo: Pre početka sportskih aktivnosti, neophodno je izvršiti prehidrataciju tela, u toku aktivnosti- hidrataciju, kako ne bi došlo do dehidratacije, a poslednja faza bila bi obnavljanje tečnosti ili rehidratacija."



Izvor: Značaj vode u organizmu sportiste - Sportska ishrana - Savremeni sport.com

Hvala na odgovoru, jer su mi se na glavu popili sto pijem "toliku" vodu

Miki evo jednog divnog teksta koji možeš uvek da citiraš...detaljno o vodi i njenom značaju za sportski učinak...

"Voda je jedinjenje bez kojeg se ne može zamisliti živi svet, jer je upravo ona jedan od sinonima i predznaka života. U našem telu udeo vode je otprilike oko 70% i ona je prisutna na različite načine i obavlja različite funkcije. Ulazi u sastav svih ćelijskih i meĂ°ućelijskih tečnosti i struktura, sastav  stolice, mokraće i drugih izlučevina, kao što su znoj i pljuvačka. 75% vode u organizmu troši se za termoregulaciju, a svega 25% za mehanički rad.

Vazduh koji izdišemo takoĂ°e sadrži vodu, tj. on je zasićen vodenom parom. Vodu možemo posmatrati i kao "rastvarač" hrane koju konzumiramo, a svakako da ona ulazi u sastav svih namernica sa većim ili manjim udelom. Dakle, voda je neophodna za normalno funkcionisanje našeg organizma. To je tako i prilikom mirovanja i prilikom bilo kojih aktivnosti, a kada su u pitanju sportske (fizičke) aktivnosti promet vode u organizmu je ogroman.


Organizam prosečnog sportiste (telesne mase oko 75-80kg ) metabolički može da stvori nešto više od 300 ml vode, a dnevna potreba iznosi oko 2600 ml,  tako da se ona mora unositi kroz ishranu i u tom smislu vodu možemo smatrati hranom, iako njenim sagorevanjem ne dobijamo energiju, odnosno voda nije nutrijent. Unešena voda neprestano se troši na gore pomenute načine i taj utrošak tokom fizičkih-sportskih aktivnosti veći je čak 30 do 50 puta, u odnosu na utrošak u stanju mirovanja tela, pre svega zbog znojenja.

Za sportistu je nivo glikogena veoma važan za rad mišića. To povlači činjenicu da se voda u organizmu mora štedeti, jer 2,7g vode, vezuje 1g glikogena i na taj način on ostaje u mišićima, što je od izuzetnog značaja. Pošto je nemoguće sprečiti da voda odlazi iz organizma, onda se ona mora nadoknaditi. Sportisti imaju manje vode u organizmu i moraju je unositi.

Koliko vode sportista može izgubiti tokom fizičke aktivnosti?

Samo u procesu znojenja, sportista tokom fizičke aktivnosti izgubi čak i 4-5 litara tečnosti. Odatle sledi da su potrebe vode pre, tokom i nakon sportskih aktivnosti prilično velike.

Da li je zdravo piti vodu pre takmičenja i u kom vremenskom intervalu?

Da, to je poželjno, jer se na taj način telo priprema za predstojeće aktivnosti. Veoma je važno da dan ili dva pre takmičenja telo snabdemo dovoljnom količinom vode, kako bi bilo hidratisano u dovoljnoj meri, jer ukoliko sa hidratacijom organizma krenemo neposredno pred takmičenje, suštinski nećemo postići dobar rezultat. Tog dana, takoĂ°e treba piti vodu u razmacima od po pola sata, par sati pre takmičenja. Potrebno je oko pola sata da se voda isprazni iz želudca, tako da ne bi trebalo piti vodu, recimo 10 minuta pre početka takmičenja. Ovaj podatak odnosi se na čistu vodu. U toku fizičke aktivnosti, ukoliko to dozvoljavaju uslovi sporta, treba obnavljati količinu vode u organizmu, u manjim porcijama. Svaki tajm-aut trebalo bi iskoristiti za hidrataciju organizma.

Šta se dešava kada sportista nema dovoljno vode?
U početku sportista beleži slabije rezultate, jer opada mišićni tonus, koncentracija i dolazi do niza negativnih promena u metabolizmu. Rast temperature je intenzivan, time i voda brže odlazi sa kože, znojenje je jače, želudac vremenom postaje sve prazniji i u njemu ostaje samo kiseli sok, glikogena u mišićima ima sve manje, crikulacija je lošija, rezerve glikogena u jetri se potroše i ukoliko se ne obavi rehidratacija tela, posle odreĂ°enog vremena telo dehidrira.

Da li vodu treba piti nakon fizičke aktivnosti?
Da bi se sačuvao glikogen u mišićima, poželjno je i nakon fizičke aktivnosti konzumirati neki napitak koji sadrži ugljene hidrate. Nikako telo ne treba "zatrpavati" mastima i proteinima neposredno nakon sportskih aktivnosti. Osnovno pravilo je: Što pre nadoknaditi vodu.

Napitci bogati ugljenim hidratima se preporučuju i tada se misli na sadržaj fruktoze, jer ona za razliku od glukoze neće izazvati povećanje nivoa šećera u krvi, odnosno neće doći do pojačane insulinske aktivnosti. Kada organizam doĂ°e u fazu mirovanja, može se početi sa unosom proteina, masti i mineralnih materija.

Sportisti bi trebalo da izbegavaju konzumiranje nekih namernica koje su dobri dijuretici pre sportskih aktivnosti. Dobar primer su žvakaće gume ili popularno nazvane žvake. One sadrže sorbitol,manitol, ksilitol i slične više alkohole, koji su veštački zaslaĂ°ivači i odlični dijuretici, tako da se procesi izlučivanja dodatno intenziviraju. Žvake posebno utiču na intenzitet lučenja pljuvačke, koja je po hemijskom sastavu rastvor enzima ptijalina, koji se koristi u varenju hrane, a tokom sportskih aktivnosti nemamo potrebu za intenziviranjem ovih procesa.

Da zaključimo: Pre početka sportskih aktivnosti, neophodno je izvršiti prehidrataciju tela, u toku aktivnosti- hidrataciju, kako ne bi došlo do dehidratacije, a poslednja faza bila bi obnavljanje tečnosti ili rehidratacija."



Izvor: Značaj vode u organizmu sportiste - Sportska ishrana - Savremeni sport.com

Evo jos jednog pitanja od mene
U poslednjih 5, 6 dana pijem nesto vise vode nego obicno a to je preko 6 litra, nekada skoro 7. I od tad, svi mi okolo govore kako to nije zdravo  ??
Sada me zanima, kojim argumentima da im objasnim da su retardirani, Slavisa?

Miki zavisi koliko treniras,koliko se deihidriras.. ja licno pijem 4 litra vode sigurno sto mi je ono normalno potrebno..Leti naravno preko 6  litra vode,meni je to normalno..

Evo jos jednog pitanja od mene
U poslednjih 5, 6 dana pijem nesto vise vode nego obicno a to je preko 6 litra, nekada skoro 7. I od tad, svi mi okolo govore kako to nije zdravo  ??
Sada me zanima, kojim argumentima da im objasnim da su retardirani, Slavisa?

Miki sve što mogu da pomognem, tu sam...

Najverovatnije je da je i termin koji je upotrebljen neprecizan...

I samo joj napomeni da ako može da skenira neki svoj skorašnji lab. nalaz...tako da možemo da je što bolje uputimo...

Inače, kod akutne i hronične bubrežne insuficijencije sa posledično povećanim vrednostima uree i kreatinina se savetuje "nisko-proteinska dijeta"...

Taj predlog joj je dao specijalista nefrolog ili lekar opšte prakse?

...malo je više zabluda na ovom polju...stanja nedovoljnog unosa vode ,baš kao što sam već napomenuo, mogu da povećaju, naravno ne drastično vrednosti uree i kreatinina( dovoljan unos vode rešava problem)...pa i suplementacija kreatinom...može da da rezultate koji mogu navesti na pomisao o insufucijenciji( otkazivanju bubrega),ali i u tim stanjima se 4-5 nedelja po prestanku uzimanja kreatina vrednosti uree i keratinina vraćaju na normalnu...

Hvala puno Slavisa... Pa nadam se da ce da se javi, i da postavi i nalaze, da znate sta je i kako... Ali mi je u startu cudno bilo da od nekoliko jaja ona ima taj "visak" proteina....

Miki sve što mogu da pomognem, tu sam...

Najverovatnije je da je i termin koji je upotrebljen neprecizan...

I samo joj napomeni da ako može da skenira neki svoj skorašnji lab. nalaz...tako da možemo da je što bolje uputimo...

Inače, kod akutne i hronične bubrežne insuficijencije sa posledično povećanim vrednostima uree i kreatinina se savetuje "nisko-proteinska dijeta"...

Taj predlog joj je dao specijalista nefrolog ili lekar opšte prakse?

...malo je više zabluda na ovom polju...stanja nedovoljnog unosa vode ,baš kao što sam već napomenuo, mogu da povećaju, naravno ne drastično vrednosti uree i kreatinina( dovoljan unos vode rešava problem)...pa i suplementacija kreatinom...može da da rezultate koji mogu navesti na pomisao o insufucijenciji( otkazivanju bubrega),ali i u tim stanjima se 4-5 nedelja po prestanku uzimanja kreatina vrednosti keratinina vraćaju na normalnu...

Slavisa, da li je moguce da se ima visak proteina u krvi? Prvi put cujem??
Sada savetujem nesto drugaricu sta da jede, kao pocela da trenira, hoce da resava stomak, i kaze vadila krv, i rekli joj da ima visak proteina u kvi?? :O

Hiperproteinemija je medicinski naziv za visok nivo proteina u krvi.
Uobičajeno, krv sadrži relativno male količine više vrsta proteina.
Pomoću analize uzorka krvi moguće je merenje količine "tih različitih proteina" u krvi.

Uzroci

Povišeni proteini u krvi mogu biti posledica jednostavnih uzroka, poput blage dehidracije, čime se povećava koncentracija proteina u krvi( naravno kompenzatorno i prolazno), a takoĂ°e mogu biti i znak upozorenja na hronične upale ili infekcije, naročito jetre.

Povišen nivo proteina imunog sistema( globulini,npr.), proizvedenih od strane koštane srži, mogu ukazivati na odreĂ°ene bolesti koštane srži.

Mogući uzroci povišenog nivoa proteina u krvi su:

-Bolesti koštane srži
-Amiloidoza
-Dehidracija (može prikazati lažno povišen nivo proteina)
-HIV i AIDS
-Monoklonska gamopatija neutvrĂ°enog uzroka
-Multipli mijelom
-Visoko proteinska dijeta ne uzrokuje povišen nivo proteina u krvi.


Na ozbiljne probleme ukazuje i pojava sledećih simptoma...

-Mučnina ili slab apetit
-Proliv
-Nagli i neobjašnjiv gubitak težine
-Hronični umor
-Uporna temperatura( ne skida se)
-Trnjenje ili ukočenost prstiju
-Vrtoglavica ili pad krvnog pritiska prilikom stajanja ili sedenja

Ono što se obavezno radi su dodatne analize.
Analizom ukupnih proteina u serumu može se odrediti postoji li povišen nivo proteina u krvi i odakle dolaze (npr., iz jetre ili koštane srži).

Elektroforeza serumskih proteina "deli i meri" pojedine proteine u krvi, čime se utvrĂ°uje koji tip proteina uzrokuje visok nivo proteina u krvi.

Elektroforeza serumskih proteina često se radi kod sumnje na bolesti koštane srži.

Inače Miki,iskreno mislim da je drugarica mislila možda na povišen nivo uree i kreatinina...ili mozda na proteine u urinu?

Sve u svemu nijedno od ovih stanja nije bezazleno i bez prethodne konsultacije lekara specijaliste se ne bih upuštao u komentarisanje treninga, suplementacije i sl...a i da bih te dobro posavetovao potrebno mi još informacija...neki skorašnji lab. nalaz, neka uputna dijagnoza, još neke anlize, testovi...

Ona mi je rekla da jede dosta jaja za dorucak, oko 6, i da joj rekli da to izbaci, i mlecne proizvode, da ima visak proteina u krvi... I ja sam joj rekao da nema sanse da je to zbog toga sto ona unese vise nego sto bi trebalo...
Hvala ti na odgovoru, reko sam joj da se javi ovde, pa ako bude htela i mogla, mozda otvori temu

Slavisa, da li je moguce da se ima visak proteina u krvi? Prvi put cujem??
Sada savetujem nesto drugaricu sta da jede, kao pocela da trenira, hoce da resava stomak, i kaze vadila krv, i rekli joj da ima visak proteina u kvi?? :O

Hiperproteinemija je medicinski naziv za visok nivo proteina u krvi.
Uobičajeno, krv sadrži relativno male količine više vrsta proteina.
Pomoću analize uzorka krvi moguće je merenje količine "tih različitih proteina" u krvi.

Uzroci

Povišeni proteini u krvi mogu biti posledica jednostavnih uzroka, poput blage dehidracije, čime se povećava koncentracija proteina u krvi( naravno kompenzatorno i prolazno), a takoĂ°e mogu biti i znak upozorenja na hronične upale ili infekcije, naročito jetre.

Povišen nivo proteina imunog sistema( globulini,npr.), proizvedenih od strane koštane srži, mogu ukazivati na odreĂ°ene bolesti koštane srži.

Mogući uzroci povišenog nivoa proteina u krvi su:

-Bolesti koštane srži
-Amiloidoza
-Dehidracija (može prikazati lažno povišen nivo proteina)
-HIV i AIDS
-Monoklonska gamopatija neutvrĂ°enog uzroka
-Multipli mijelom
-Visoko proteinska dijeta ne uzrokuje povišen nivo proteina u krvi.


Na ozbiljne probleme ukazuje i pojava sledećih simptoma...

-Mučnina ili slab apetit
-Proliv
-Nagli i neobjašnjiv gubitak težine
-Hronični umor
-Uporna temperatura( ne skida se)
-Trnjenje ili ukočenost prstiju
-Vrtoglavica ili pad krvnog pritiska prilikom stajanja ili sedenja

Ono što se obavezno radi su dodatne analize.
Analizom ukupnih proteina u serumu može se odrediti postoji li povišen nivo proteina u krvi i odakle dolaze (npr., iz jetre ili koštane srži).

Elektroforeza serumskih proteina "deli i meri" pojedine proteine u krvi, čime se utvrĂ°uje koji tip proteina uzrokuje visok nivo proteina u krvi.

Elektroforeza serumskih proteina često se radi kod sumnje na bolesti koštane srži.

Inače Miki,iskreno mislim da je drugarica mislila možda na povišen nivo uree i kreatinina...ili mozda na proteine u urinu?

Sve u svemu nijedno od ovih stanja nije bezazleno i bez prethodne konsultacije lekara specijaliste se ne bih upuštao u komentarisanje treninga, suplementacije i sl...a i da bih te dobro posavetovao potrebno mi još je informacija...neki skorašnji lab. nalaz, neka uputna dijagnoza, još neke anlize, testovi...