TELEFON: 021/820-555, 062/111-0-999, MAIL: info@pansport.eu

PRIRODNI DODACI ISHRANI ZA SPORTISTE I REKREATIVCE I SPORTSKA OPREMA

Statistike foruma
Statistike foruma 399192 Teme od strane 25052 Članovi Poslednji član: Ancient

User Info
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?
Decembar 18, 2024, 03:08:33 pre podne
Napredna pretraga
Vesti
DOBRODOŠLI na PANSPORT FORUM!

WWW.PANSPORT.EU
Pomoć Pretraga Prijavljivanje Registracija PRODAVNICA
*
 |   |   | 
« prethodna tema sledeća tema »
Stranice: 1 [2] 3 4 ... 7 Idi dole Pošalji ovu temu Štampaj
Autor Tema: POJMOVNIK ISHRANE - BRZA PITANJA O ISHRANI  (Pročitano 33530 puta)
dziga
Član početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 55


« Odgovor #76 poslato: Mart 04, 2015, 07:37:21 pre podne »

:) hihih Ispade da je cvekla car medju povrcem :) hihih Obozavam cveklu :)

Znao sam da je zdrava, nego bolje da pitam...mozda nije dobro da se jede uvece... ;)

Sto se tice meggle... nema... u vecini prodavnica me gledaju kao da nisam normalan... "sta trazi bre ovaj..." Mada su u jednoj rekli da ce da se potrude da nabave Elu :)
« Poslednja izmena: Mart 04, 2015, 07:45:24 pre podne od strane dziga » Sačuvana
BEING HONEST MAY NOT GET YOU A LOT OF FRIENDS
BUT IT`LL ALWAYS GET YOU THE RIGHT ONES.
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #75 poslato: Mart 04, 2015, 03:12:10 pre podne »

Kuvanjem manje...jer je temperatura "pečenja" daleko veća( a tu su i neki drugi procesi u igri)...mada zavisi i od vrste namirnica...meso, povrće i sl.

Kuvanje hrane podrazumeva da se namirnice drže u vodi čija je temperatura do 100°C, dok se pri blanširanju, najčešće povrća, one kratko uranjaju u vodu koja je na tački ključanja. Blanširanje je, uz kuvanje na vodenoj pari,ujedno i najzdraviji način pripremanja hrane, jer tako hranljivi sastojci bivaju najbolje sačuvani.
Kuvanje u sopstvenom soku podrazumeva termičku obradu tokom koje se ne dodaju ni voda niti bilo koja druga tečnost, već se namirnice kuvaju u vodi koja se iz nje oslobaĂ°a na temperaturi preko 100°C.

Kad smo kod pečenja...mesa, npr.
Visoka temperatura u intervalu od 150-250°C koja je nužna da bi se meso ispeklo i u središtu (uz kost), tj. da bi izmerena temperatura (ubodnim termometrom) u središtu iznosila od 70-90°C.
« Poslednja izmena: Mart 04, 2015, 03:17:52 pre podne od strane Slavisa Stojic » Sačuvana
srdjan82
Napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 1558


« Odgovor #74 poslato: Mart 04, 2015, 01:25:48 pre podne »

Cvekle baš dosta jedem i pijem...
:D
Kojom termičkom obradom namirnice više izgube svoja svojstva; pečenjem ili kuvanjem?!? (ako može uopšte da se generalizuje)
:D
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #73 poslato: Mart 04, 2015, 12:46:19 pre podne »

Najkraće uputstvo odluči se za sir sa najmanjim procentom mlečne masti...ne više od 5%-10%...

A meggle sa 0% mlečne masti?

Mnogo je upotrebnih vrednosti cvekle, kao i načina za njeno "serviranje"...

"Cvekla raste pod zemljom, tačnije ona je vrsta korenastog povrća. To je osnovni razlog zbog čega ne izgleda ni malo privlačno na prvi pogled ukoliko je neoguljena ili neoprana. Možda je to i glavni razlog zbog čega se cvekla zaista "oskudno" koristi u svakodnevnoj ishrani kod ljudi, i zbog čega je deca i "ne cene" previše.

Ali svakako da to nije bitno kada ona poseduje zaista "magične moći", i onaj ko shvati značaj i benefiti cvekle "obradovaće" svoje zdravlje, svoje organe, i mnoge vitalne funkcije organizma.

Pa koje su onda dobrobiti cvekle?

- Svi manje više znamo da je dobra za krv, kao i ostale crvene, a pogotovo tamno crvene (boje krvi, logično) povrćke i voćke.

- Ima veliku moć obnavljanja krvi i crvenih i belih krvnih zrnaca. Zbog toga se koristi i u lečenju leukemije.

- Redovno konzumiranje sveže cvekle i soka od cvekle utiče na snižavanje krvnog pritiska.

- Zbog velikog bogatstva gvožĂ°a koje sadrži koristiti se kod anemije. Cvekla je jedna od par namirnica koje sadrže velike količine gvožĂ°a.

- Pregršt minerala. Mangan, kalijum, magnezijum, gvožĂ°e, fosfor...

- Vitamini: Folat (vitamin B9), vitamin B6, vitamin C (izmeĂ°u ostalih).

- Sadrži dijetna vlakna, tako da ne treba isticati da je odlična i za korekciju telesne težine i probavni trakt, zdravlje sistema za varenje.

- Sadrži silicijum koji je veoma važan telu zbog funkcije koju ima u absorbciji kalcijuma i zbog toga se izvodi logičan zaključak da cvekla indirektno utiče na zdravlje kostiju, kao i kože, kose, noktiju i td.

- Crveni pigment u cvekli spada u grupu fitonutrijenata koji su poznati kao betalaini. Betalaini su antioksidanti, deluju antiinflamatorno (protiv upala) i detoksikujuće. U cvekli ih ima više nego u većini biljne hrane.
Betalaini iz cvekle imaju odreĂ°eno preventivno dejstvo protiv raka, posebno protiv raka debelog creva. Laboratorijski testovi in vitro pokazali su da betalain iz cvekle suzbija ljudske kancerozne ćelije.

Antiinflamatorno dejstvo betalaina pomaže da se spreče mnoge hronične bolesti i pomaže zdravlju srca i krvnih sudova. Početna istraživanja pokazuju da betalaini gode nervima i očnim tkivima, i to više od većine drugih antioksidanata.

Primećeno je da betalaini imaju raznovrsnije i veće antioksidantno dejstvo od većine drugog povrća koje sadrži beta-karotin. Osim što imaju puno betalaina, cvekle sadrže i mnogo vitamina C, folata (prirodnih izvora folne kiseline), mangana, magnezijuma i kalijuma. Biljna vlakna u cvekli su slična onima u šargarepama i potpomažu rad želuca i creva.

Što se tiče detoksikacije, odreĂ°eni enzimi iz betalaina koje sadrži cvekla pomažu proizvodnju glutationa( bitan antioksidans našeg tela) i "spajaju" toksine sa molekulima glutationa. Tako se toksini neutrališu i bezbedno izbacuju iz tela.

- I za kraj cvekla je snažno “oružje” i za sportiste jer je više studija dokazalo, meĂ°u kojima i studija Unvierziteta Exeter, da sok od cvekle koji se konzumira nakon napornih treninga značajno utiče na poboljšanje oporavka. TakoĂ°e povećava performanse tokom treninga i takmičenja zbog visokog sadržaja "benignih nitrita" koji su bitni u oksidativnim procesima tokom napora.

Nakon konzumiranja cvekle, ponekad se urin oboji u crveno. U najgorem slučaju, bojenje mokraće u crveno može biti indikator slabe sposobnosti za metabolisanje gvožĂ°a. Češće se nakon konzumiranja cvekle javlja roze ili crvena tečnost u stolici, što takoĂ°e nije razlog za brigu.
"

« Poslednja izmena: Mart 04, 2015, 12:48:11 pre podne od strane Slavisa Stojic » Sačuvana
dziga
Član početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 55


« Odgovor #72 poslato: Mart 03, 2015, 09:34:07 posle podne »

ok.. Ne mogu da nadjem elu nigde... a ni neku zamenu... Malo mesto-slaba ponuda...
Sačuvana
BEING HONEST MAY NOT GET YOU A LOT OF FRIENDS
BUT IT`LL ALWAYS GET YOU THE RIGHT ONES.
dziga
Član početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 55


« Odgovor #71 poslato: Mart 03, 2015, 07:44:12 posle podne »

Sta mislitie o ovoj veceri? Mladi kravlji sir, kikiriki, i cvekla (skuvana sa malo belog luka)  Jel ok ova cvekla uvece?
Sačuvana
BEING HONEST MAY NOT GET YOU A LOT OF FRIENDS
BUT IT`LL ALWAYS GET YOU THE RIGHT ONES.
belgrade style
Napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 1203


« Odgovor #70 poslato: Mart 02, 2015, 03:06:48 posle podne »

Samo umereno Slavisa :-) 150-300g hleba nedeljno
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #69 poslato: Mart 02, 2015, 01:19:01 posle podne »

Na 100 gr integralnog brasna ima oko 70 gr ugljenih hidrata s tim sto je sadrzaj vlakana veci nego kod tipa 400 i 500...

Mislim da ne bi trebalo da se zamaras takvim detaljima, vrednosti koje su vec date za gotov hleb( integralni) su skoro univerzalne...

I ne preteruj sa hlebom...svaki visak, pa i onaj sa oznakom "zdravo" je ipak visak...zato bez opustanja i kada su u pitanju namirnice od integralnog brasna...  ;)
Sačuvana
belgrade style
Napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 1203


« Odgovor #68 poslato: Mart 02, 2015, 08:02:51 pre podne »

Ja ga do sada nisam jeo uopste ali sam poceo da ga ubacujem 1-2 puta nedeljno, cisto da ubijem monotoniju ali samo za dorucak. Slavisa, gledajuci ovu tabelu oko 50g uh ima na 100g integralnog psenicnog hleba. A jel moze nekako da se meri samo po brasnu i koliko bi tada bilo g uh na 100g ako uopste i moze tako da se meri?
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #67 poslato: Mart 02, 2015, 02:40:43 pre podne »

Ako ćemo o hlebu...i greškama vezanim za "hlebovanje"...

"Najveće greške su kod uzimanja hleba i zamena za hleb. Hleb ima veliku kalorijsku vrednost i relativno visok glikemijski indeks zbog značajnog sadržaja ugljenih hidrata: 100 grama hleba ima 220 do 250 kCal i oko 50 gr ugljenih hidrata. Jedno parče hleba teško je oko 50 grama, što iznosi otprilike 120 kCal.

Jedno parče hleba ima istu kalorijsku vrednost kao:

    * 70 grama sira
    * čaša mleka (200ml)
    * 200 grama trešanja
    * 100 grama teletine
    * 250 grama jabuka
    * 260 grama breskvi
    * 400 grama crvene paprike
    * 450 grama lubenice
    * 500 grama kelja
    * 600 grama paradajza ili
    * jedan kilogram krastavaca

Druga greška, koja se često dešava je kod količine konzumiranja crnog, raženog ili kukuruznog hleba koja se dnevno pojede. Mnogi misle da su, ako ne jedu beli hleb i peciva rešili problem.

Crni hleb, raženi i kukuruzni hleb se preporučuju u dijetnim jelovnicima za dijabetičare zato što su bogatiji dijetnim vlaknima, vitaminima i mineralima, a ne zato što su manje kalorični. Imaju i manji glikemijski indeks, ali oprez! Smete da pojedete samo 20% više crnog nego belog hleba, a to je u ukupnom zbiru parče hleba srednje veličine (30 do 50 grama više).
"

A evo i nekih "pohvala" o hlebu...

"Nutritivna vrednost hleba
26. februar 2010.
Preuzeto iz: „BAKING – the art and science”
Claus SchĂĽnemann, GĂĽnter Treu
prevod: Nebojša Spasojević
Izvor: „Mlinpek Zavod“

Oni koji bi želeli da smršaju, često pretpostavljaju da bi trebalo da smanje konzumiranje pekarskih proizvoda. Ovakav vid preporuke je potekao od ljudi koji su držali dijetu, kao i od različitih časopisa koji se bave ovom oblašću, odnosno ovom tematikom.
Da li je ova konstatacija istinita? Ne, ova konstatacija nije ništa sem popularne greške. Bez hleba se ne može postići balansirana ishrana koja sadrži sve materije, potrebne organizmu radi njegovog ispravnog i skladnog funkcionisanja.
Pekari bi morali da prodajom svojih proizvoda, vrše edukaciju potrošača o nutritivnoj vrednosti hleba.
.
Proračun nutritivne vrednosti hleba

Nutritivnu vrednost je najlakše objasniti preko nutritivne tabele u kojoj su predstavljene nutritivne vrednosti odreĂ°enih proizvoda. Kao primer uzete su vrednosti 100 g obraĂ°enog sira, koje su uporeĂ°ene sa 100 g belog hleba. Ova dva proizvoda imaju veoma približnu energetsku vrednost, a energetska vrednost je pokazatelj koliko se energije indukuje u organizmu kada se sagori 100 g neke hrane. Slede vrednosti gore navedenih proizvoda:
– 1100 kJ za sir
– 1104 kJ za beli hleb
Energetska vrednost nekog proizvoda dobija se sabiranjem enegetskih vrednosti sadržanih masti, proteina i ugljenih-hidrata primenom sledećih relacija:
38 kJ (9 kcal) po gramu masti
17 kJ (4 kcal) po gramu proteina
17 kJ (4 kcal) po gramu ugljenih hidrata

Uporedimo udeo tri nutrienta belog hleba( masti, hidrati, proteini) i obraĂ°enog sira nisu ista i da se prilično razlikuju. Pri skoro identičnim kalorijskim vrednostima, u obraĂ°enom siru preovlaćuju masti i proteini, a u belom hlebu ugljeni-hidrati.
Zaključak je da je nutritivna vrednost samo informativnog karaktera dok se ne prikažu oba validna parametra: kalorijska vrednost (kJ ili kcal) i udeo pojedinih nutrienata u proizvodu.

NAPOMENA:
Jednaka kalorijska vrednost dva proizvoda ne mora da znači i njihov jednak sastav u pogledu prisutnih nutrienata.
.

Nutritivna vrednost različitih vrsta hleba

Ukoliko uporedimo mešani pšenični hleb i hleb od belog brašna uočava se da imaju približno iste nutriente, ali da se razlikuju po kalorijskoj vrednosti (mešani hleb = 931 kJ, beli hleb = 1104 kJ). Ova razlika potiče delimično od nešto nižeg sadržaja masti, ali najviše usled različitog sadržaja ugljenih hidrata.
Crni raženi hleb i integralni hleb imaju značajno viši sadržaj vlakana (balastnih materija), a time i nižu kalorijsku vrednost. MeĂ°utim, potrebno je istaći da je, zbog visokog udela korice, ili dugog vremena pečenja (Pumpernickel) vitamin B sadržan u hlebu uništen.
.

Hleb sa visokim sadržajem vlakana

Hleb od celog zrna sadrži, pored skroba i rastvorljivih šećera, delove omotača zrna žita. To su celuloza, hemiceluloza i lignin (nesvarljivi ugljenihidrati), poznatiji pod nazivom – vlaknaste materije.

Vlakna nisu snabdevač organizma energijom, ali poseduju odrećene pozitivne nutritivne efekte:
– povećavaju intenzitet žvakanja (pljuvačka pomože razgradnju hrane),
– prolongiraju osećaj sitosti,
– imaju smirujući efekat na želudačnu kiselinu,
– povećavaju aktivnost creva,
– utiču na jačanje digestivnih organa
– absorbuju toksične materije u crevima,
– povećavaju aktivnost rada creva,
– skraćuju vreme prolaska hrane kroz digestivni sistem.

Brašno sa višim udelom vlakana takoĂ°e sadrži i viši udeo vrednih komponenata spoljašnjih slojeva žita, kao što su:
– proteini zrna više vrednosti (sa vitalnim aminokiselinama),
– veći udeo vitamina (posebno kompleks vitamina B),
– veći sadržaj mineralnih materija.
.

Hleb sa izmenjenom nutritivnom vrednošću

Posmatrajući i uporeĂ°ujući današnje navike u ishrani, sa navikama pre 50 godina uočava se sledeće:
– prosečan dnevni unos namirnica sa visokim sadržajem šećera povećao se deset puta,
– prosečan dnevni unos masti se utrostručio,
– vlaknaste materije su zanemarene.

Uzrok gore navedenih konstatacija jeste promena navika u ishrani. Posmatrajući stanovništvo zapadne hemisfere proizilaze sledeće činjenice:

– unose više hrane nego što im je potrebno,
– uzimaju proizvode sa visokim sadržajem masti i šećera.

Konzumiranje alkohola i zaslaĂ°enih napitaka bogatih hranjivim materijama su faktori koji doprinose pobrojanim činjenicama.
Oboljenja izazvana nedovoljnim unosom nutrienata su u prorastu. Neka od njih su: oboljenje srca i krvnih sudova, gojaznost, dijabetes, problemi u radu digestivnog trakta…

Nažalost, pekari ne mogu promeniti navike u ishrani svojih potrošača informacijama o nutritivnim vrednostima svojih proizoda. MeĂ°utim, ljudi sve više ispoljavaju brigu o svom zdravlju što rezultuje u poslednje vreme povećanim zahtevima za proizvode na bazi celih zrna bogatih vlaknastim materijalima.

Ako se udeo nekog nutrienata u pekarskom proizvodu promeni (poveća ili smanji), onda bi ova promena morala da se identifikuje imenovanjem nutrienta i njegovim procentnim udelom u proizvodu.
Smanjenje kalorijske vrednosti bi trebalo da bude naznačeno samo ako je:
– kalorijska vrednost odreðenog proizvoda redukovana za najmanje 40% u odnosu na uporedivi prehrambeni proizvod ili ako,
– kalorijska vrednost 100 g hleba i voćne torte ne prelazi 841 kJ i ukoliko za 100 g finih peciva (sa izuzećem voćne torte) ne iznosi više od 1260 kJ i,
– istovremeno, indikovana komponenta sa smanjenom energetskom vrednošću i njena količina.

Izuzev odreĂ°enih prehrambenih proizvoda, pekarski proizvodi sa nižom kalorijskom vrednošću ne smeju biti u komercijalne svrhe reklamirani kao proizvodi za smanjenje telesne težine.

U cilju stvaranja svesti o povezanosti hrane i zdravlja, razumno je sprovoditi stalnu edukaciju šire javnosti o značaju hranjivih vrednosti hleba.

Zapamtiti:

– Identična količina ugljenih-hidrata u pekarskim proizvodima ne znači da svi ugljenihidrati imaju istu nutritivnu vrednost!
– Vlaknaste materije imaju veoma pozitivan nutritivni efekat; mogu se dodavati pekarskim proizvodima zajedno sa vitaminima i mineralima!
"

Po pitanju nutritivnih vrednosti...

Nutritivne i kalorijske vrednosti različitih vrsta hleba

Na 100 g sveže materije - dakle, gotove namirnice...( boldovano crveno se odnosi na sadržaj ugljenih hidrata i a boldovano žuta na vlakna)

                                   Masnoća/ Vlakna/ Protein/ Vlažnost/ Ugljeni-hidrati/ kJ / kcal
Kifle od pšeničnog brašna     1   1   8   34   56   1126   265
Pšenični hleb                   1,8   1   8   37,2   52,2   1104   258
Integralni pšenični hleb           3,9   1   8,5   35,7   49,9   1141   269
Mešani pšenični hleb           1,2   5,4   7,2   42,3   43,9   931   219
Mešani raženi hleb           1,5   2   7,5   40   49   1018   240
Raženi hleb                           1,3   3,3   6,9   41,3   47,2   969   228
Raženi hleb sa prekrupom   0,9   3,3   6,8   41,2   47,8   935   220
Švedski raženi krekeri           1,2   5,7   6,8   42,8   43,8   935   220
Dvopek                            1,7   7,9   11,4   5,4   73,6   1554   366


Inače, 100 gr belog brašna, Pšenično brašno T400 ima 74 gr hidrata...
« Poslednja izmena: Mart 02, 2015, 02:47:47 pre podne od strane Slavisa Stojic » Sačuvana
srdjan82
Napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 1558


« Odgovor #66 poslato: Mart 02, 2015, 01:41:56 pre podne »

Pa, ima vode, ali nema voda UH...
:)
Ako ćeš da se cimaš, uzmi recimo po kile brašna, napravi testo pa izmeri; i onda ga podeliš na pet lepinja. Koliko god da je petina testa dobila na težini, imaće UH koliko ima 100g brašna...
:)
Sačuvana
belgrade style
Napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 1203


« Odgovor #65 poslato: Mart 02, 2015, 01:29:46 pre podne »

Pa da, sam ga pravim. Ja sam i racunao dok je testo ali rekoh da proverim. Mada, sad kad razmislim tu ima i vode. Mozda se racuna samo brasno?
Sačuvana
srdjan82
Napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 1558


« Odgovor #64 poslato: Mart 02, 2015, 01:13:49 pre podne »

Verovatno dok je testo...
:)
Ako sam praviš, najlakše ti je tako da meriš, jer znaš šta si stavio u njega...
:)
Sačuvana
belgrade style
Napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 1203


« Odgovor #63 poslato: Mart 02, 2015, 01:07:40 pre podne »

Kako merite hleb? 40g uh/100g kada je ispecen ili dok je testo?
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #62 poslato: Februar 25, 2015, 10:17:30 posle podne »

Pijem litar vode dnevno u proseku (znam da je malo) Leti pijem dosta vise... Potrudicu se da bar udvostrucim kolicinu....
Unosim odprilike 200g proteina (nekad bude 250 nekad 150) Jos nisam poceo bas da racunam .. dok kilaza pada ne diram nista :)
Desnjak sam...
Trening mi traje oko sat vremena (15min gore dole) ali prilicno jak intenzitet... sa pauzama od oko 30 sec do minut ipo...(uglavnom 30-40 sec)

Obrok pre treninga je uglavnom krompir - belo meso ili integralni pirinac - belo meso juce sam jeo krompir i ribu (oslic)

Nekad odem u teretanu sat vremena posle jela... i bas osecam da sam tek poceo da varim hranu... ali jbg... 

Sve u svemu VISE VODE...

Hvala na svemu i necu vise da smaram...
Inace jutros vaga kaze 119 okruglo  :) Sinoc sam bio da trcim posle 10ak dana i druga prica :) Mnogo lakse trcim i brze se odmorim :)
Na prvom mom postu (pre 20-30 dana) sam imao 125 i malo preko :)
Pozzz svima, a tebi Slavisa posebno hvala.... Javljam se kad dodjem do 102-103 kg ;) (ili ako negde zapne usput :P)

ha, ha, ha...nema smaranja samo suočavanja sa nekada bolnim istinama...

Litar vode dnevno za čoveka preko 100 kg...NEDOVOLJNO!

Ipak ćeš morati da bar utrostručiš unos vode, plus računaj i na potrebe tokom treninga...a dobra hidratacija je značajan saveznik i u "fazi gubitka masnih naslaga"...

Ne preterij sa obimnošću obroka pre treninga...moja preporuka bi bila da "razmak" izmeĂ°u obroka i treninga bude oko 2 h...

U vreme "manipulacija ugljenim hidratima", koje su ključ "uspešne dijete" trudi se da ti unos proteina bude oko 2 gr po kg...a unos ( zdravih ) masti nikako ispod 0,5 gr po kg(tačnije, 15% TDEE)...i bar jednom nedeljno povećaj unos hidrata, bez "upornih nula"...kao i iscrpljivanja na treninzima...

I ne usteži se oko javljanja( pitanja )...bilo kakav savet da ti je potreban, tu smo...

Nije sramota pitati i tražiti odgovor, sramota je ne poslušati stručan i dobronameran savet...

Samo napred!
Sačuvana
Stranice: 1 [2] 3 4 ... 7 Idi gore Pošalji ovu temu Štampaj 
« prethodna tema sledeća tema »
 

SMF 2.0.19 | SMF © 2017, Simple Machines | Supported by | | Buttons by Andrea
Stranica je napravljena za 0.301 sekundi sa 18 upita.