Kada su dani sa 0 % uglenih hidrata dali se klopa i salata od povrća i koliko

Dragi naš Forumašu, molim, malo pažljivijeg čitanja prethodnih postova...baš kada smo pričali o rotacijama, pominjali smo dan sa "nulom" i da je tada u prvom planu vlaknasto povrće, koje obiluje nesvarljivim, energetski nekonvertibilnim - VLAKNIMA, koja su po prirodi složeni hidrati, ali naše telo nema "mehanzime" za njihovo iskorišćavanje!

Dakle, dok god je vlaknasto povće, nema nekih limita...ali opet bez krajnosti...

P.S. nadam se da nema problema oko odabira vlaknastog povća?!

Naravno da trebas da jedes salatu, sto vise to bolje, ali opet zavisi i koje povrce?
Individualno je.

Kada su dani sa 0 % uglenih hidrata dali se klopa i salata od povrća i koliko

Šta ja ustvari low carb dijeta? Dali je to vid zdrave ishrane ili... I šta je pametnije  to ili rotacija hidratima. Hvala.

Ako nema svežeg povrća dali može zamena smrznuto frikom povrće.

Na koje povrće misliš? Grašak? Mešano?

"U većini slučajeva zamrznuto voće i povrće zadržava hranljive sastojke čak više nego ono koje čeka danima da stigne na pijacu ili police trgovinskih lanaca.

Stav mnogih nutricionista je da je voće i povrće iz zamrzivača isto toliko, ako ne i više bogato vitaminima, mineralima i drugim nutritivnim sastojcima, u odnosu na ono sveže. Industrijsko smrzavanje povrća i voća vrši se vrlo brzo, nekada čak nekoliko minuta nakon berbe, na temperaturi od -18 stepeni.

Ovakav način smrzavanja sprečava nastanak bakterija i proces kvarenja voća i povrća. Svežina voća i povrća može se „izmeriti“ prema količini vitamina C koju zadržavaju nakon branja. Samo dva dana nakon branja spanać gubi 75% ukupne količine vitamina C, brokoli 80%, špargle 30%. Osim što se prilikom dubinskog zamrzavanja, ne gube hranjivi sastojci i vitamini, već voda koja se nalazi u voću i povrću čuva sve hranjive sastojke i vitamine.

Od trenutka kad se odreĂ°ena namirnica ubere, “hranljivi” sat počinje da otkucava. Sve što se s tom namirnicom dogaĂ°a od tog trenutka, utiče na njeno starenje, a time i na hranljivu vrednost koju možete od nje da dobijete kad konačno uĂ°e u vaš organizam.

Što više ljudi rukuje s tom namirnicom, to je veća opasnost da se hrana zarazi bakterijama ili virusima. Što neka namirnica duže stoji u kutiji ili u kamionu, to se više kvari. Pa čak i samo izlaganje suncu uzrokuje degradaciju važnih hranljivih materija. Zbog svega toga, odeljak sa smrznutim povrćem i voćem predstavlja najbolje rešenje za sve one koji žele zdravo da se hrane."

Mada, problem može biti i naknadno odmrzavanje, pa zamrzavanje...i sl.

U sustini moze, povrce ko povrce, samo sam ja uvek pre za svezu varijantu.
A i neke mesavine frikomove mesavine sadrze kukuruz secerac pa treba obratiti paznju.

Ako nema svežeg povrća dali može zamena smrznuto frikom povrće.

Oznaka "extra virgin" je jako bitna...ali...jedan koristan tekst na temu odabira kvalitetnog maslinovog ulja...

"Na kvalitet maslinovog ulja utiču sledeće stvari:

- Ekstra devičansko i „obično“ devičansko maslinovo ulje su ceĂ°ena hladno, mehanički, bez dodavanja hemikalija.

- Ulje se cedi što pre nakon branja i često noću kad je hladno, upravo da se masline ne bi izlagale temperaturama koje izazivaju kvarenje, tj. „proizvodnju“ onih slobodnih masnih kiselina.

- Masline se cede, ni zelene da ulje ne bude groznog ukusa, ali ni prezrele baš da ne bi došlo do kvarenja/oksidacije/stvaranja slobodnih masnih kiselina.

Kvalitet maslinovog ulja se sem na ukus i miris testira i na „pokvarenost“:

- Analizom „kiselosti“ koja se ne odnosi na pH vrednost – već na količinu onih gore pomenutih „slobodnih masnih kiselina„. Upravo su ove „slobodnjakuše“ oni „raspadnuti vozići“ o kojima sam pisala. Ekstra devičansko treba da ih ima ispod 0.8%, dok devičansko ima ispod 1.5% (prema drugim izvorima cifre su 1% za ekstra devičansko, i 2% za devičansko).

- Merenjem peroksidne vrednosti, odnosno nivoa oksidacije (setite se stvaranja štetnih slobodnih radikala od kojih se štitimo tako što ne jedemo kvarna ulja i unosimo antioksidanse, nešto slično…)"

Tu je i tzv. frižiderski test...pošaljite svoju flašu maslinovog ulja "na zimovanje"...  

Jer neki proizvoĂ°ači čak i mixuju ulja da bi profitirali...

Tj. da prevedemo malo...

"Maslinovo treba da ima oko 70% mononezasićenih masnih kiselina, dok suncokretovo i sojino imaju oko 70% polinezasićenih. Mono se stežu u frižideru, poli se ne stežu. "

Dakle...

"Ako se ulje stegne – to može da znači da je maslinovo ulje mešano npr. sa uljem uljane repice (mada ni ono nije jeftino da bi se koristilo za mućkanje). Ili da ulje jeste maslinovo ali nekog "ŽLJ kvaliteta" – ili čak rafinisano. Ili ste u najboljem slučaju stvarno kupili čisto hladno ceĂ°eno maslinovo ulje – koje je (daće bog) ekstra devičansko.

Ako se ulje ne stegne – znači da nema oko 70% mononezasićenih masnih kiselina, već da su ga poli-razblažili npr. suncokretovim ili sojinim uljem, verovatno rafinisanim jer je to jeftino. I svakako da će zbog toga više da se pokvari, jer to jeste osobina polinezasićenih ulja.

Tj. ko proizvoĂ°ač tvrdi da je maslinovo ulje sa 70 odsto mononezasićenih masnih kiselina ono na temperaturi ispod 16 stepeni mora makar da se stegne ili da napravi talog.  Inače, frižiderski test nisu prošla gomila maslinovih ulja koja se etiketiraju ja najkvalitetnija, uključujući i Monini, jer se najviše petlja sa tim italijanskim uljima..."

Dok ne proĂ°e frižiderski test ništa nije kvalitetno...  

Maslinovog ulja naravno hladno ceĂ°enog ima puno na tržištu. Može li neka preporuka.

Dali rotacija uglj. hidrata spada u dugoročan način ishrane ili rotaciju koristimo recimo jednom mesečno ili kad kad.

Obično se pri pomenu rotacija u prvi plan stavlja "priča o skidanju masnih naslaga"...princip bi bio da u toku nedelje, svaki dan imamo različit unos ugljenih hidrata, u zavisnosti dana treninga i odmora, unos hidrata može biti različit npr. 50 - 100 - 150 - 50- 100 - 150 - 200 (grama hidrata na dnevnom nivou)...dan odmora je dan sa visokim unosom...mada su osnovi tri vrste dnevnog ugljeno-hidratnog unosa – dan sa visokim unosom hidrata, dan sa niskim unosom i dan sa minimalanim unosom ili eventualno nula hidrata...

U fazi rada na skidanju masnih naslaga većina ljudi krene sa rotacijama, a onda se kreće sa low carb i keto dijetom. Mada u većini slučajeva i rotacije dovoljno dobro odrade posao...tj.  ne prateći njihovu realnu učinkovitost većina kreće sa low carb i keto dijetom...

Dužina "rotacija" je obično 4-8 nedelja, pa se onda ide na "rigoroznije varijante"( često nepotrebno, subjektivnom, a ne objektivnom interpretacijom efekta)...tako da ukupan rad na skidanju masnih naslaga traje oko 12, eventualno 16 nedelja...

Inače, rotacije se po sličnoj logici mogu koristiti i u fazi rada na povećanju mišićne mase, pa se u zavisnosti od težine i obimnosti treninga unos prilagoĂ°ava potrebama...sa tim što je unos hidrata (naj)niži u danima odmora i lakšim treninzima...
Dakle, rotacije imaju širu upotrebnu vrednost...

Preporuka za čitanje... http://www.pansport.rs/tekstoteka/ishrana/rotacije-hidratima-univerzalno-reenje.html

Dali rotacija uglj. hidrata spada u dugoročan način ishrane ili rotaciju koristimo recimo jednom mesečno ili kad kad.

Dali možete da napišete kako bi izgledala vaša ishrana danima sa niskim i danima sa 0 %  ugljenih hidrata detaljno. Hvala

He, he...   Ajmo okvirno, dan "sa nulom"...naravno, ciljani unos makrosa( posto hidrata nemamo, proteini i masti su nam u prvom planu, kod masti u ovom danu idem oko 0,8 g po kg, proteini 2,5-3 g po kg)...

1.OBROK  â€“ 8 belanaca, 1 celo jaje, supena kasika kokosovog ulja, 2 kapsule omega-3

2.OBROK  â€“ 200g mesa(belo meso/ riba), salata( sveze povrce, vlaknasto) sa maslinovim uljem( extra virgin)

PWM  â€“ 2 merice power proteina, supena kasika kokosovog ulja( extra virgin, oragansko)

3.OBROK  â€“ 200g mesa( crveno meso/ belo meso/ riba), salata, 2 kapsule omega-3, saka kikirikija( pecen, neslan)

4.OBROK – 200g ribe( skusa, losos, sardela pastrmka), salata, 2 kapsule omega-3

Dakle, obroci se sastoje iz izvora proteina visoke proteina, masti i vlaknastog povrća...

Sa niskim je uglavnom slicno samo sto u prvom jutarnjem obroku( ovsene pahuljice) i oboku posle treninga( pirinac) dodam slozene hidrate...tog dana mi je ciljani unos hidrata oko 1,5 gr po kg...

Rotacije delim na tri dan sa visokim, niskim i dan bez hidrata...dani sa viskokim unosom su mi dani odmora od treninga...

Dali možete da napišete kako bi izgledala vaša ishrana danima sa niskim i danima sa 0 %  ugljenih hidrata detaljno. Hvala

Prilikom rotacije ugljeugljenih hidrata danima kada imamo nizak unos istih dali povećavamo unos proteina  ili ne.

Zavisi i kako radiš rotacije? Koliko ideš sa tim nekim niskim unosom? Lično u danu kada imam "nulu" unos proteina, dignem na oko 2,5-3 gr po kg...u danu sa nekim niskim unosom pod tim podrazumevam unos 50-150 gr hidrata dnevno unos proteina mi je oko 2-2,5 gr po kg...u danu sa visokim unosom 1,5-2 gr po kg...

Sve u svemu "oko" 2 gr po kg...

Jedno od pitanje se tiče i unos masti...koliki ti je unos masti?

Prilikom rotacije ugljeugljenih hidrata danima kada imamo nizak unos istih dali povećavamo unos proteina  ili ne.