Molim bez panike...pre nego krenemo u bilo kakvo komentarisanje stanja, ukratko o nekim osnovnim pojmovima...

Većina žena koja ima sindrom policističnih jajnika ima neki nivo insulinske rezistencije, čak i ako nisu gojazne. Tretman obično podrazumeva farmakološku terapiju ("lekovi za šećer" i hormonska terapija...ukoliko postoje realne indikacije) koju treba da prate prvenstveno neophodne promene životnog stila – zdrava ishrana i redovna fizička aktivost( već date preporuke). Kod gojaznih žena, redukcija telesne mase od samo 10% može značajno popraviti opšte stanje.

Koncentracija glukoze u krvi regulisana je lučenjem hormona: insulina, glukagona, hormona rasta, tiroksina, adrenalina. Normalne vrednosti glikemije ujutru našte (nagladno) su od 3,9-6,1 mmol/l. U uslovima šoka, gladovanja ili stresa, dejstvom adrenalina, ACTH, glikokortikoida i tiroksina, dolazi do porasta koncentracije glukoze. Njen porast kod dijabetes melitusa je posledica nedovoljnog delovanja insulina...kao i "uznapredovale" insulinske rezistencije...

Hiperglikemiju srećemo kod:

1.   pojačanog lučenja adrenalina:
•   teške opekotine,
•   feohromocitoma,
•   šoka,
•   stresa,

2.   pojačanog lučenja hormona rasta:
•   gigantizam,
•   akromegalija,

3.   pojačanog lučenja tiroksina:
•   hipertireoza,

4.   nedostatka insulina:
•   akutni i hronični pankreatitis,
•   karcinom pankreasa.

Na koncentraciju glukoze u krvi mogu da utiču i mnogi lekovi. Tako, do hiperglikemije može doći zbog primene: acetzolamida, adrenalina, aluminijum nikotinata, ACTH, L-arginina, izoniazida, etionamida, litijum karbonata, morfina, kofeina, hlortalidona, klopramida, kortikosteroida, dekstrana, dekstrotiroksina, diazoksida, estrogena, imipramina, nikotinske kiseline, indometacina, nitrofurantoina, paraldehida, fenolftaleina, fizostigmina, kvinetazona, defenilhidantoina, furosemida( lasix), kao i zbog pankreatektomije. A i neke od hormonskih "kombinacija" u tretmanu PCOS, takoĂ°e pokazuju moguć uticaj i na "oseljivost na insulin", kao i "aktivnost insulina"( Diane 35 - estrogeni plus antiadrogeni)...

http://press.endocrine.org/doi/abs/10.1210/jc.2003-030328

Test opterećenja glukozom

DIJAGNOSTIKA dijabetesa započinje odreĂ°ivanjem jutarnje glikemije našte, koje se radi najmanje osam časova nakon poslednjeg obroka. Šećerna bolest( dijbetes) se dijagnostikuje kada koncentracije glukoze u krvi natašte, merene dva različita dana, iznose 7,0 mmol/L (126 mg/dl) ili više i tada nije potrebno raditi OGTT. U slučaju da se izmeri izmeĂ°u 6 i 7 mmol/L, potrebno je uraditi dodatnu dijagnostiku kao što je OGTT.
Važno je da za izvoĂ°enje OGTT pacijent bude pravilno pripremljen:

1.   pre testa osoba treba da obavlja uobičajene fizičke aktivnosti,
2.   da je na uobičajenoj ishrani,
3.   po mogućnosti prekinuti sa terapijom kortikosteroidima ili diureticima,
4.   test se ne izvodi u vreme teških bolesti, infekcija ili trauma,
5.   test se ne izvodi 3 dana pre i 3 dana posle menstruacije,
6.   pre testa osoba treba da gladuje najmanje 10 sati, a najviše 16 sati,
7.   osoba ne sme da puši, pije i jede za vreme izvoĂ°enja testa,
8.   u toku izvoĂ°enja testa osoba mora da se odmara,
9.   izvoĂ°enje testa počinje ujutro uzimanjem prvog uzorka krvi.

Normalna tolerancija glukoze - uredan nalaz je ukoliko je glikemija našte (koja se utvrĂ°uje prvim vaĂ°enjem krvi) manja od 6,1 mmola/L, a u drugom testu( OGTT) nakon 120 minuta manja od 7,8 mmola/L. Ukoliko je vrednost glikemije našte veća od 6,1 mmol/L ali manja od 7 mmola/L ,radi se o obliku "predijabetesa" - povišenoj glikemiji našte. Ukoliko u 120 minutu OGTT glikemija bude veća od 7,8 a manja od 11,1 mmola/L radi se o smanjenoj podnošljivosti glukoze( rezistencija) ili predijabetesu. Ako je vrednost u 120 minutu testa veća od 11,1 mmola/L radi se o šećernoj bolesti.

Sledeći faktori mogu uticati na rezultat OGTT:

1.   Pušenje povećava nivo glukoze.
2.   Neadekvatna dijeta pre testiranja može smanjiti toleranciju ugljenih hidrata i dovesti do â€lažnog’ dijabetesa.
3.   Infektivne bolesti i različiti operativni zahvati mogu uticati na rezultate OGTT.
4.   Endokrinološke bolesti, hipotireoza i hipertireoza, bolesti hipofize, hiperfunkcija kore nadbubrežnih žlezda i feohromocitom mogu dovesti do â€nenormalnog’ nalaza OGTT.
5.   Neki lekovi mogu smanjiti toleranciju glukoze (insulin, oralni hipoglikemici, salicilati, tiazidni diuretici, oralna kontraceptivna sredstva, estrogeni, litijum).

Glikohemoglobini

Glikolizirani hemoglobini (glikohemoglobini HbA1) se sastoje iz tri frakcije: HbA1a, HbA1b i HbA1c. Hemoglobin HbA1c čini oko 80% ukupnog HbA1. Glikolizacija hemoglobina se odvija kontinuirano u toku života eritrocita i zato je koncentracija HbA1c ili ukupnog HbA1 proporcionalna prosečnom nivou glukoze u krvi u toku 2-3 meseca pre odreĂ°ivanja. Prodirući u eritrocite, glukoza se ireverzibilno veže za hemoglobin i ostaje tako vezana do kraja života eritrocita. Stoga je ovo dobar parametar za praćenje metaboličke kontrole dijabetesa, jer ne zavisi od kratkoročnih promena glikemije. Pri tumačenju rezultata je važno istaći da je HbA1c značajno snižen kod stanja sa skraćenim vekom eritrocita.
Vrednosti se izražavaju u procentima i to kao udeo glikohemoglobina u ukupnom hemoglobinu. Referentne vrednosti glikoliziranog hemoglobina HbA1c se kod većine komercijalnih testova kreću u opsegu od 3,0 do 6,0%. Smatra se da vrednosti HbA1c kod osoba sa dijabetesom do 7,5% ukazuju na dobru regulaciju bolesti.

Dakle, evo trudicu se da sto krace objasnim. Sa 16 ili 17 godina su mi prepisani Diane 35 zbog policisticnih jajnika, i pila sam ih narednih 20 godina. Uprkos kontroverzama, meni su te pilule jako prijale i apsolutno nikakvih losih efekata nisam imala. Sada imam 38 godina, htela sam bebu, te sam otisla pre godinu dana kod lekara opste prakse samo da se konsultuem da li mogu tek tako da prestanem da ih uzimam ili je potreban neki med. nadzor. Ona me je uputila endokrinologu i posle vise meseci kada sam dosla na red, endokr. me posalje na ogtt test (to je valjda protokol). Na testu se ustavnovi insulinska rezistencija i intolerancija na glukozu sa sledcim vrednostima : 0h 4,5 30min 6,6, 1h 7,7 1,5h 8,2 i 2h 8,3. Ostali rezultati : Insulin 10,5; InsulinskaAt 45,9; C-peptid 49,6 Hromogranin-a 67,4, gastrin 82,7. Ovo je radjeno u oktobru 2015, u novembru holesterol 6,14 trigliceridi 1,08, HDL2,35 LDL 3,30. Tada mi je jutarnja glukoza bila 5, 64, sto je cini mi se prilicno visoko. U decembru sam uradila HgAc1 u privatnoj lab, rezulatat 5,1%. Ovog meseca sam uradila i polne hormone, dva meseca nakon prestanka uzimanja pilula, i sve je fererentno osim estradiola koji je ispod donje granice. Visoka sam 178 i sada imam oko 76 kg, sto je najvise sto sam imala u zivotu. Moja masa je pre ovoga bila oko 70 i nize, s tim da sam se za godinu i po dana ugojila od kada mi je mama umrla. Za optrilike nesto vise od godinu dana sam dobila tu vecu masu. Pre toga sam uredno posecivla teretanu, i ovo se desilo u toj pauzi i nakon teskog loma sa majkom. Sada opet idem u teretanu, izbacila sam sve slatko (do sada sam umereno jela svu hranu tako da mi ova restrikcija prilicno opterecujuca). Zaboravila sam da kazem da mi je endokrinolog nakon sto su stigli rezultati ogtt prepisala gluformin da pijem. Posto nikad nisam pila lekove, a plasim se padova secera koji mi se sve cesce desavaju, ja lekove nisam pila sve do pre neki dan kad sam pokusala da ubedim sebe da moram verovati lekaru. Nisam sigurn ada cu istrajati sa lekovima, imam neku vrstu anksioznog grca sto ih pijem, i volelal bih da znam da li je moguce regulisati ovo stanje bez toga. Jutra su mi uzasnio teska, pocela sam da drzim bananu pored kreveta koju pojedem pre nego sto ustanem, da bih uopste mogla da ustanem, secer sam prestala da merim jer sam se sva izbola iglicama i to je preraslo u opsesiju. Ukoliko ne jedem 3 i vise sati odmah pocinju vrtoglavice, tada moram da pojedem bilo sta slatko, sto se nikako ne slaze sa ovim da ga ne smem jesti. Zanima me koliko je ovo tesko oboljenje, da je zaista tacno da ne mogu zaceti usled toga kako mi je receno, te stoga lekovi. Da li je reverzibilno ili je sasvim izvesno da cu oboleti od dijabetesa? U mojoj porodici niko nije patio ni od cega slicnog, niti od visokog krvnog pritiska, niti povisenog holesterola. Molim Vas da me posavetujete, jer me ovo sve toliko opterecuje da ne mogu normalno da fukncionisem na dnevnom nivou plaseci se da li cu slucajno prekociti obrok ili pasti na sred ulice i slicno. Hvala najlepse.

Inace, ja jedem tzv domacu hranu dakle meso jaja, sarme, zelene i paradajz salate, beli hleb inace ne volim, ali je problem sto je i tzv itegralni hleb verovatno pun secera. Ne volim nikakve grickalice. Od egzoticnijih namirnica povremeno jedem lososa i avokado.

Šta nam valja činiti...

- redovna fizička aktivnost- naravno, fizičku aktivnost bi trebalo prilagoditi uzrastu, stanju kardio-vaskularnog i loko-motornog sistema...(za aktivnu populaciju, ako nema kontraindikacija; preporuke - intenzivan kardio, idealno - hiit, sprintevi, kao i trening sa opterećenjem - 70-85% od 1 RM) - redovnim treningom (aktivnosti srednjeg do visokog intenziteta), mi regulišemo i mehanizme u mišićima koji su zaduženi za insulinsko signaliziranje i te promene su trajne.

- recite ne junk-food-u, belom brašnu, jedite sveže povrće (sa akcentom na tamno zeleno i lisnato povrće, kao i bobičasto voće - jagode, kupine, maline), bez voćnih obroka (po koja voćka izmeĂ°u obroka poželjna, veličina porcije ne veća od onoga što može da stane u šaku - limun, kivi, grejp, jabuke, kasije, breskve…), ne davite se u žitaricama (bez dijet integralnih keksića, koji u većini slučajeva imaju previše šećera, dobar izbor po pitanju žitarica su heljda, kinoa, ovas...) Uz krompir i pirinač dodajte i vlakna)

- unosite dovoljno zdravih masti – hladno ceĂ°eno maslinovo ulje, kokosovo ulje, maslac, riblje ulje, orašasti plodovi (orasi, badem, lešnik, kikiriki, pistaći), riba (skuša, sardina, haringa, losos, pastrmka...), obavezna suplementacija omega-3 esencijalnim masnim kiselinama

- striktno izbacite trans masti - štetnost trans masti se ogleda u tome što sprečavaju apsporpciju esencijalnih masnih kiselina (omega-3 i omega-6), a istovremeno i "zamenjuju" mesta esencijalnim masnim kiselinama u ćelijskoj membrani, tako da menjaju njenu propustljivost. Sve to onemogućava normalan transport glukoze u ćelije i na taj način dolazi do insulinske rezistencije. Recite ne margarinu, ne kupujte proizvode koje u svom sastavu imaju delimično ili potpuno hidrogenizovanu biljnu mast (ulje), ne pržite na ulju, ne koristite jestivo suncokretovo ulje i indutrijski preraĂ°ena ulja (samo hladno ceĂ°eno).

- rotirajte unos hidrata. Rotacije hidratima su idealan pristup u fazi skidanja masnih naslaga sa ciljem povećanja osetljivosti na insulin. Isto važi i za low-carb i keto dijetu.

- suplementi koji mogu pomoći - hrom-pikolinat, alfa - lipoinska kiselina, ALA  (ne treba je brkati sa esencijalnom omega-3, alfa linoleinskom kiselinom, ista skraćenica), vitamini B-grupe, omega-3, cimet, vitamin D3, magnezijum (u formi citrata, aspartata, glicinata).

http://www.pansport.rs/tekstoteka/zdravlje/klju-vaeg-uspeha-poveajte-osetljivost-na-insulin.html

Postovani, pre nekoliko meseci mi je slucajno otkrivena insulinska rezistencija. Htela bih da se posavetujem sa nekim, pa me interesuje da li je forum jos uvek aktivan. hvala.

Kao što vidite Forum je i dalje aktivan...

Koliko imate godina? Visina, težina? Višak kilograma? Obim struka? Redovno ste fizički aktivni? Pušenje?

Kakva vam je ishrana?

Porodična predispozicija za dijabetes tip 2, povišen krvni pritisak...?

Hormonski poremećaji? Policistični jajnici?

Problemi sa krvnim pritiskom?

Pri zadnjem lab. nalazu krvi i urina...kolike su bile vrednosti glikemije? Triglicerida? Ukupnog holesterola? LDL? HDL?

Pratite redovno glikemiju? RaĂ°en OGGT (ORALNI GLUKOZA TOLERANS TEST) ?

RaĂ°en glikozilirani hemoglobin...HbA1c test ? Dobijena vrednost?

Uzimate neke lekove? Suplementi?

Postovani, pre nekoliko meseci mi je slucajno otkrivena insulinska rezistencija. Htela bih da se posavetujem sa nekim, pa me interesuje da li je forum jos uvek aktivan. hvala.

Metabolički sindrom

Metabolički sindrom, nazvan još i sindrom insulinske rezistencije ili sindrom X, nije bolest već grupa karakteristika koje zajedno povećavaju rizik od nastanka dijabetesa tipa 2 i bolesti srca. Ove karakteristike obuhvataju gojaznost, visoki krvni pritisak, povišene nivoe šećera u krvi i visoke trigliceride (masne supstance u krvi). Održavanje telesne težine, šećera u krvi i nivoa holesterola i triglicerida pod kontrolom doprinosi dužem životu i smanjuje rizik od infarkta srca i moždanog udara(šloga).

Postoje kontraverzna mišljenja o tome da li karakteristike metaboličkog sindroma garantuju klasifikaciju poremećaja kao "sindroma". Dijagnoza metaboličkog sindroma čini se da ne predstavlja veći rizik od pojave dijabetesa tipa 2 ili srčane bolesti veći od rizika usled pojedinih karakteristika. Pored toga, tretman metaboličkog sindroma se ne razlikuje od tretmana svake pojedine karakteristike.



ŠTA JE METABOLIČKI SINDROM? — Metabolički sindrom je grupa karakteristika. Ne morate da imate sve karakteristike da biste imali metabolički sindrom. MeĂ°utim, osoba sa jednom karakteristikom verovatno ima i ostale. Većina eksperata definiše metabolički sindrom kao prisustvo tri ili više karakteristika:

-Gojaznost, naročito u predelu stomaka (definisana od strane nekih drupa kao obim struka veći od 94 do 102 cm kod muškaraca i 80 cm kod žena)

-Loš nivo glukoze prilikom gladovanja (nivo šećera u krvi u gladovanju 100 do 125 mg/dL (5.6 do 7 mmol/L)

-Povišen krvni pritisak (130/85 ili viši), ili upotreba lekova protiv visokog krvnog pritiska

-Povišeni nivoi triglicerida u gladovanju (viši od 150 do 180 mg/dL ili 1.7 mmol/L) i/ili smanjen HDL holesterol (manji od 40 mg/dL ili 1 mmol/L muškarce i 50 mg/dL ili 1.3 mmol/L za žene), ili ako koristite lekove protiv visokih triglicerida ili niskog HDL holesterola

KOLIKO JE ČEST METABOLIČKI SINDROM? — Metabolički sindrom je sve češća pojava. U jednoj studiji sprovedenoj 1999. i 2002. kod više od 34 % učesnika otkriven je metabolički sindrom. Ovaj broj je značajno veći od dobijenog u sličnoj studiji sprovedenoj izmeĂ°u 1988. i 1994., u kojoj je otkriven kod 22 posto učesnika.

Za sledeće faktore se smatra da povećavaju rizik od pojave metaboličkog sindroma:

-Prevelika telesna težina (indeks telesne mase 25 kg/m2 ili veći)

-Menopauza (kod žena)

-Starost

-Pušenje

-Ishrana bogata prostim ugljenim hidratima

-Nedostatak fizičke aktivnosti

-Porodična istorija dijabetesa ili metaboličkog sindroma

-Zdravstveni rizici povezani sa metaboličkim sindromom

Dijabetes — Dijabetes tipa 2 se češće javlja kod osoba sa metaboličkim sindromom. Zdrave promene načina života kao što su gubitak težine i vežbanje mogu da pomognu u redukciji rizika od pojave dijabetesa tipa 2.

Kardiovaskularna bolest — Osobe sa metaboličkim sindromom imaju povišen rizik od razvoja kardiovaskularne bolesti. Kardiovaskularna bolest podrazumeva bolest koronarnih arterija (nakupalje masnih naslaga unutar krvnih sudova srca), cerebrovaskularnu bolest (nakupljanje masnih naslaga unutar krvnih sudova koji sprovode krvi u mozak) i visoki krvni pritisak. Kardiovaskularna bolest može da dovede do srčanog i moždanog udara ili angine (bola u grudima).

DIJAGNOZA METABOLIČKOG SINDROMA — Metabolički sindrom se dijagnostikuje fizikalnim pregledom i merenjem šećera, holesterola i triglicerida u krvi u stanju gladovanja (pre doručka).

LEČENJE METABOLIČKOG SINDROMA — Cilj tretmana metaboličkog sindroma je:

-Redukcija ili eliminacija osnovnih problema (npr gojaznosti, nedostatak aktivnosti) gubitkom težine ili pojačanom aktivnošću

-Tretman kardiovaskularnih faktora rizika kao što su visoki krvni pritisak i holesterol, ako ti problemi i dalje postoje i nakon započetog programa fizičke aktivnosti.

-Gubitak težine — Tretman metaboličkog sindroma obično obuhvata gubitak težine i pojačanu fizičku aktivnosti. Ishrana treba da bude siromašna mastima i holesterolom.

-Redukcija rizika povezanih sa metaboličkim sindromom može da se postigne pomoću nekoliko dijetarnih pristupa:

Mediteranski način ishrane je bogat voćem, povrćem, koštunjavim plodovima, integralnim žitaricama i maslinovim uljem. Ovakav način ishrane može da pomogne u redukciji težine, krvnog pritiska, lipida i poboljšavanju znakova insulinske rezistencije.

DASH (Dijetarni pristup zaustavljanju hipertenzije) dijeta može da redukuje krvni pritisak, težinu i nivoe lipida i glukoze u gladovanju. DASH dijata ne dozvoljava unos više od 2400 mg natrijuma dnevno, podrazumeva četiri do pet obroka u toku dana, uz dosta voća povrća, dodatkom mlečnih proizvoda sa malim sadržajem masti, a sva hrana ne sme da ima više od 25 procenata ukupnih masti po obroku.

Vežbanje — Fizička aktivnost može da pomogne u gubitku težine i redukciji obima stomaka, naročito kod žena. Trenutno se preporučuje barem 30 minuta umerene fizičke aktivnosti kao što je šetnja, svakog dana u nedelji.

Uklanjanje abdominalne masti liposukcijom ne poboljšava osetljivost na insulin, niti redukuje rizik od kardiovaskularne bolesti.

-Redukcija rizika od nastanka dijabetesa tipa — Gubitak težine (ako je težina prevelika ili ste gojazni) i fizička aktivnost mogu da smanje rizik od nastanka dijabetesa tipa 2.

-Redukcija holesterola — Visoki nivoi LDL (lošeg) holesterola povećavaju rizik od bolesti koronarnih arterija. Kod osoba sa metaboličkim sindromom preporučuje se LDL nivo manji od 80 do 100 mg/dL.

Ako dijeta i fizička aktivnost ne redukuju LDL nivoe adekvatno preporučuje se upotreba lekova.

-Redukcija krvnog pritiska — Održavanje zdravog krvnog pritiska je značajan cilj, naročito kod osoba sa metaboličkim sindromom.

Po pitanju regulacije krvnog pritiska, smernice...

Visok krvni pritisak je BP viši od 140/90 mmHg

Prehipertenzija je BP viši od 120 do 139/80 do 89 mmHg.

Nema preporuka koje se odnose na početak tretmana krvnog pritiska osoba sa metaboličkim sindromom, iako mnogi stručnjaci preporučuju tretman kada je krvni pritisak viši od 130/80 mmHg.

Ako dijeta i fizička aktivnost ne redukuju krvni pritisak adekvatno preporučuje se jedan ili više lekova.

Ostavljanje cigareta — Pušenje cigareta značajno povećava rizik od bolest koronarnih arterija, kao i drugih bolesti. Ostavljanje pušenja se najsnažnije preporučuje.