Samo da od muslija ne pocnem da mrsavim... Inace uzimam ga izmedju obroka i posle treninga....i to sam nasao neki tropik, gde sem voca ima i ovsene/ zobene pahuljice i kukurznee..pa ukus i nije bas bajaan

Koliko ima hidrata? Šta stoji na proizvoĂ°ačkoj deklaraciji?  Koliko prostih hidrata(šećera)? ProizvoĂ°ač? Nadam se da uz musli imaš i neki izvor proteina? ...i malo zdravih masti? 

Tj. musli sam za sebe i nije obrok? 

Samo da od muslija ne pocnem da mrsavim... Inace uzimam ga izmedju obroka i posle treninga....i to sam nasao neki tropik, gde sem voca ima i ovsene/ zobene pahuljice i kukurznee..pa ukus i nije bas bajaan

Moze da se desi ako se pije voda na silu da telo svati da ne mora vodu da zadrzava jer ce da dodje nova. sto znaci da mozemo da budemo iscrpljeni predpostavljam.
Slicno rade takmicari piju vodu vise nego sto treba pa onda momentalno prestanu i isprazne vodu iz organizma jer telo misli sad ce nova, e onda posto telo misli da nece biti vode posto trenutno nema sve ostalo sto uneses pocece da skladisti za nedaj boze tako "flashuju". pa onda pred takmicenje piju vodu i unose hidrate i ostalo da se napune misicne celije i budu puni a voda iz koze ostane ne napunjena.

Unos vode sigurno da ne treba ograničavati...a ne treba verovati svemu što se vidi na yt...

Neko će reći 1l vode po satu intenzivne aktivnosti, naravno...ne sve odjednom( već postepeno)...a ako ćemo onako "po stručno", ali stvarno "stručno"...

Nadoknada tečnosti kod sportista

Autor: dr sci.med. Milorad Jerkan   

Voda ima važnu ulogu u organizmu i bez nje čovek može da ostane u životu najduže 48 - 72 sata, zavisno od toga kakvo je stanje prethodilo žeĂ°i. Voda se neprekidno gubi putem tzv. neprimetnog isparavanja kroz izdahnuti vazduh koji je zasićen vodenom parom. Telesna tečnost gubi se kroz kožu, putem mokraće i stolice, kod  fiziološkog hlaĂ°enja tela, kao i kod znojenja tela . Gubitak telesne tečnosti za vreme fizičke aktivnosti putem znojenja može da iznosi čak 5 litara , što je za oko 50 puta više nego u stanju mirovanja, a izdahnutim vazduhom se gubi tri puta više vode nego u miru. Sva izgubljena voda se nadoknaĂ°uje u onoj količini u kojoj je izgubljena. To je zakonitost za sportiste bez koje je nemoguće postići vrhunske rezultate. Vodu u organizmu treba štedeti zbog toga što 2,7gr vezuju 1gr glikogena (energetskog mišićnog pokretača), a njena nadoknada je u stvari princip pravilnog uzimanja vode, a to je: pije se pre, za vreme i nakon fizičkog opterećenja.

Oko 2/3 prosečne čovekove težine otpada na vodu, a gotovo 3/4 te vode nalazi se u ćelijama. U organizmu čoveka ima oko 60% vode; u mišićnom tkivu 75% (značaj vode i glikogena), u moždanom tkivu 80%, u plućima 90%, a u masnom tkivu 10%.
Na osnovu ovih podataka za svakog sportistu može da se izračuna količina vode koju on poseduje u organizmu. Sportista telesne mase od 75kg ima 45. l vode u telu. Ravnoteža vode tesno je povezana sa termoregulacijom, a centri se nalaze u hipotalamusu. Stalna potreba vode u organizmu iznosi 2600ml. Unutar organizma metabolički se stvori 300ml, a ostalo 2300ml mora da se unese. Glavni potrošači vode su: pluća 600ml, koža 400ml, bubrezi 1300ml i creva 300ml. Sportisti imaju manje vode u sebi i zato postoji potreba za njenim unošenjem. Voda je u telu podeljena na dva prostora: intercelularni 60% i ekstracelularni 40%.  75% vode odlazi na toplotu tela, a 25% na mehanički rad organizma.

Voda čini 75 - 80% mišićne mase. To je veoma značajno sa aspekta opterećenja metabolizma, procesa dehidratacije i rehidratacije i procesa termoregulacije. U procesu obavljanja rada mišić poseduje sposobnost da transferiše hemijsku energiju u mehaničku sa stepenom iskorišćenja od  25 - 30%, dok se ostatak energije pretvara u toplotnu koju organizam, odnosno mišićno tkivo, mora da eliminiše da bi se postigla toliko značajna homeotermna ravnoteža od 36 - 37oC.

Faze uzimanja tečnosti kod sportista
Unos tečnosti kod sportista vezuje se za adekvatno uzimanje napitaka pre takmičenja, za vreme i posle takmičenja. Postoje četiri faze uzimanja tečnosti (vode):
-prehidratacija
-hidratacija
-dehidratacija
-rehidratacija

Prehidratacija
Veoma je značajna za održavanje telesne temperature tokom takmičenja i u sprečavanju gubitka telesne mase. Dva dana uoči takmičenja treba da se pije ekstra količina tečnosti (voda). Zatim, u posednjih 4 sata pre takmičenja treba da se nastavi sa pijenjem tečnosti (voda) svakih 30 min, s tim da poslednja porcija bude najkasnije 20 minuta pre takmičenja. Toliko vremena treba za čistu vodu da se isprazni iz želuca. Tada treba da se isprazni mokraćna bešika i ne treba da postoji strah kod sportiste od potrebe mokrenja tokom takmičenja, jer bubrezi tokom fizičkog rada gotovo potpuno prestaju da produkuju mokraću. Uspešnost prehidratacije u tesnoj je vezi sa uzimanjem nekih dodataka tečnosti za ovaj period koji sadrže oko 7% ugljenih hidrata, a pored toga uključuju i manje količine kalijuma, magnezijuma, fosfata i natrijuma, za koje je dokazano da pospešuju apsorpciju tečnosti. Da bi sportista počeo sa takmičenjem neophodno je da 1 - 4 časa pre takmičenja unese 1000 - 1200ml vode (neki autori smatraju da je idealni unos 600 - 800ml).

Hidratacija
Voda treba da se pije pre, za vreme i nakon fizičkog opterećenja, znači, tečnost treba da se unosi gotovo neprekidno, kontinuirano. Ako se pre treninga ili takmičenja ne obezbedi dovoljna hidratisanost tela, deficit se u suštini više ne može nadoknaditi pijenjem vode za vreme treninga, ili takmičenja. Suština je da u fizičke napore organizam treba da bude potpuno hidratisan.

Dehidratacija (gubitak vode)
Naučna istraživanja su pokazala da 3 - 4% gubitka ukupne telesne vode dovodi do gubitka kontraktilne mišićne snage za 30%, a brzine i eksplozivnosti mišićnog rada za 8%. Kada u teškom telesnom naporu nastane dehidratacija, želudac je skoro potpuno prazan, sadrži malu količinu veoma kiselog soka, mišići su prepuni raspadnih produkata metabolizma glikogena, a u najgorem slučaju i katabolizma amino kiselina (mlečne kiseline, amonijaka, raznih elektrolita). Depo rezervnog šećera (glikogena) u jetri i mišićma su potpuno ispražnjeni, pa zbog pretežnog gubitka vode, koncentracija soli u telesnim tečnostima i ćelijama je povećana. Uz sve to postoji i pojačana produkcija, a smanjeno odavanje toplote što dovodi do pregrejavanja organizma. Svi ti uslovi su krajnje nepovoljni za vršenje mišićnog rada, a sportski rezultati ravni nuli. Dehidratacija je uzrokovana znojenjem zbog visoke temperature, dolazi do smanjenja volumena krvi, a to se sve dešava na štetu ekstracelularnog prostora u termoregulaciji i dolazi do poremećaja cirkulacije. Voda odlazi iz tela isparavanjem s kože, isparavanjem iz pluća ili izlučivanjem veoma razreĂ°ene mokraće. U svim tim slučajevima voda napušta deo vanćelijske tečnosti, ali istovremeno nešto ćelijske vode prelazi osmozom u vanćelijski prostor, pa se na taj način izjednačuje osmolarnost vanćelijske i ćelijske tečnosti. Konačni efekat je dehidratacija.

Za vreme takmičenja značajno je da se voda uzima što češće u količinama od 100 - 200ml na svakih 15 - 20min (UEFA je razmatrala mogućnost uvoĂ°enja tajm - auta za vreme takmičenja radi uzimanja tečnosti. U ovim uslovima lekar i fizioterapeut ulaskom na teren imaju zadatak da što većem broju sportista daju tečnost da piju.)

Rehidratacija (obnavljanje) tečnosti
To je jedna od najznačajnijih faza očuvanja koncentracije glikogena u mišićima (2,7gr vode vezuju 1gr glikogena).  Da bi se sačuvao glikogen u mišićima najbolje je odmah posle fizičke aktivnosti u prvoj fazi uključiti 10% ugljenih hidrata u obliku napitaka, a u drugoj fazi nakon 90 - 120 min. još 4 - 8% ugljenih hidrata (prema telesnoj masi), a kasnije i energetske masti i minerale Na, Mg, K, Ca. Posebno je važan kalijum za resintezu glikogena (500 - 700mg). Temperatura vode za piće koja se preporučuje sportistima i zimi i leti  se kreće od +4C do +10C. Smatra se da je najveći gubitak vode onda kada je primitak najveći. Rehidratacija je zadovoljena kada se postignu sledeći uslovi: uskladištenje mišićnog glikogena i uzimanje vode u količinama istim sa gubitkom ili većim, zavisno od napora. Izgubljena tečnost prilikom napora obavezno se mora nadoknaditi. U slučajevima velikih izlučivanja znoja dnevna potreba  može narasti i do više litara vode. Postoje više metoda za izračunavanje nedostatka količine vode, a najlakše je primeniti tako što svaki izgubljeni kilogram telesne težine nadoknadimo jednim litrom vode.

Sredstva bržeg oporavka
Za vreme oporavka obavljaju se obnavljanja različitih supstanci u organizmu po načelu da primarni procesi razlaganja uvek izazivaju ili pojačavaju reakcije resinteze. Takve tečnosti sadrže oko 2% fruktoze (voćnog šećera) i oko 5% (ne više od 7%) polimera glukoze koje se lako apsorbuju u crevima. Fruktoza je u prednosti nad glukozom jer ne izaziva naglo izlučivanje insulina u krvi i mnogo je povoljniji izvor za stvaranje glikogena u jetri od glukoze. Obnavljanje nivoa različitih biohemijskih parametara krvi i mišića u razdoblju odmora ostvaruje se heterohtono. Najbrže se vraća na normalu nivo pirogrožĂ°ane i mlečne kiseline u krvi i mišićima, normalizuje se i acidobazna ravnoteža. Zatim se vraća na početni nivo sadržaj kreatin-fosfata, nešto kasnije glikogena i proteina mišića, a na kraju ATP - a. Ovo poslednje može biti objašnjeno time, što bez obzira na intenzivno stvaranje ATP on se u vreme odmora neprekidno troši na energetsko osiguranje biosintetskih procesa i njegov nivo se u potpunosti obnavlja tek na kraju razdoblja oporavka.

Posle završenog takmičenja ne sme da se sedne ma koliko da je napor bio veliki. Opuštanjem mišića može doći do grčeva, pa čak i do povreda, jer izmoreni mišići ne dobijaju dovoljno krvi da bi se otklonili nagomilani raspadni produkti. Kontrakcija mišića najbolja je pumpa za dovod krvi. Često viĂ°amo na atletskim mitinzima kako takmičari, po završetku trka, hodaju i piju vodu. Potpuna rehidracija nastaje i u sledećih 12 sati sa uzimanjem tečnosti do potpune nadoknade. Istovremeno, treba unositi i hranu, pretežno složene ugljene hidrate kao što su palačinke ili testenine iz celog zrna žitarica, ovsene pahuljice. Od voća su dobre banane i sveže jabuke. Mogu se uzeti i makrobiotski kolači. Treba izbegavati gazirana pića, pivo, druge vrste voća, jogurt, slatke table, čokolade, razne grickalice prepune šećera i masti. Mnogi komercijalni napici, voćni sokovi, sadrže velike količine prostih šećera, saharoze, glukoze ili fruktoze, obično iznad 10%. Ovi šećeri su osmodsko aktivni, što znači da privlače vodu i ne dozvoljavaju njenu apsorpciju u crevima. Sportisti ne treba da ih koriste, posebno ne posle takmičenja i treninga kada je potreba za čistom vodom najveća. Posebno treba da se izbegavaju sokovi od voća iz porodice citrusa (pomorandže, limun) koje sadrže mnogo šećera, a još izazivaju kiselost unutrašnje sredine.

P.S. Pravilna ishrana, treninga...bazična suplementacija...a za kreatin ima vremena...

Slave iz jednog posta odma prosvetli sve

Unos vode sigurno da ne treba ograničavati...a ne treba verovati svemu što se vidi na yt...

Neko će reći 1l vode po satu intenzivne aktivnosti, naravno...ne sve odjednom( već postepeno)...a ako ćemo onako "po stručno", ali stvarno "stručno"...

Nadoknada tečnosti kod sportista

Autor: dr sci.med. Milorad Jerkan    

Voda ima važnu ulogu u organizmu i bez nje čovek može da ostane u životu najduže 48 - 72 sata, zavisno od toga kakvo je stanje prethodilo žeĂ°i. Voda se neprekidno gubi putem tzv. neprimetnog isparavanja kroz izdahnuti vazduh koji je zasićen vodenom parom. Telesna tečnost gubi se kroz kožu, putem mokraće i stolice, kod  fiziološkog hlaĂ°enja tela, kao i kod znojenja tela . Gubitak telesne tečnosti za vreme fizičke aktivnosti putem znojenja može da iznosi čak 5 litara , što je za oko 50 puta više nego u stanju mirovanja, a izdahnutim vazduhom se gubi tri puta više vode nego u miru. Sva izgubljena voda se nadoknaĂ°uje u onoj količini u kojoj je izgubljena. To je zakonitost za sportiste bez koje je nemoguće postići vrhunske rezultate. Vodu u organizmu treba štedeti zbog toga što 2,7gr vezuju 1gr glikogena (energetskog mišićnog pokretača), a njena nadoknada je u stvari princip pravilnog uzimanja vode, a to je: pije se pre, za vreme i nakon fizičkog opterećenja.

Oko 2/3 prosečne čovekove težine otpada na vodu, a gotovo 3/4 te vode nalazi se u ćelijama. U organizmu čoveka ima oko 60% vode; u mišićnom tkivu 75% (značaj vode i glikogena), u moždanom tkivu 80%, u plućima 90%, a u masnom tkivu 10%.
Na osnovu ovih podataka za svakog sportistu može da se izračuna količina vode koju on poseduje u organizmu. Sportista telesne mase od 75kg ima 45. l vode u telu. Ravnoteža vode tesno je povezana sa termoregulacijom, a centri se nalaze u hipotalamusu. Stalna potreba vode u organizmu iznosi 2600ml. Unutar organizma metabolički se stvori 300ml, a ostalo 2300ml mora da se unese. Glavni potrošači vode su: pluća 600ml, koža 400ml, bubrezi 1300ml i creva 300ml. Sportisti imaju manje vode u sebi i zato postoji potreba za njenim unošenjem. Voda je u telu podeljena na dva prostora: intercelularni 60% i ekstracelularni 40%.  75% vode odlazi na toplotu tela, a 25% na mehanički rad organizma.

Voda čini 75 - 80% mišićne mase. To je veoma značajno sa aspekta opterećenja metabolizma, procesa dehidratacije i rehidratacije i procesa termoregulacije. U procesu obavljanja rada mišić poseduje sposobnost da transferiše hemijsku energiju u mehaničku sa stepenom iskorišćenja od  25 - 30%, dok se ostatak energije pretvara u toplotnu koju organizam, odnosno mišićno tkivo, mora da eliminiše da bi se postigla toliko značajna homeotermna ravnoteža od 36 - 37oC.

Faze uzimanja tečnosti kod sportista
Unos tečnosti kod sportista vezuje se za adekvatno uzimanje napitaka pre takmičenja, za vreme i posle takmičenja. Postoje četiri faze uzimanja tečnosti (vode):
-prehidratacija
-hidratacija
-dehidratacija
-rehidratacija

Prehidratacija
Veoma je značajna za održavanje telesne temperature tokom takmičenja i u sprečavanju gubitka telesne mase. Dva dana uoči takmičenja treba da se pije ekstra količina tečnosti (voda). Zatim, u posednjih 4 sata pre takmičenja treba da se nastavi sa pijenjem tečnosti (voda) svakih 30 min, s tim da poslednja porcija bude najkasnije 20 minuta pre takmičenja. Toliko vremena treba za čistu vodu da se isprazni iz želuca. Tada treba da se isprazni mokraćna bešika i ne treba da postoji strah kod sportiste od potrebe mokrenja tokom takmičenja, jer bubrezi tokom fizičkog rada gotovo potpuno prestaju da produkuju mokraću. Uspešnost prehidratacije u tesnoj je vezi sa uzimanjem nekih dodataka tečnosti za ovaj period koji sadrže oko 7% ugljenih hidrata, a pored toga uključuju i manje količine kalijuma, magnezijuma, fosfata i natrijuma, za koje je dokazano da pospešuju apsorpciju tečnosti. Da bi sportista počeo sa takmičenjem neophodno je da 1 - 4 časa pre takmičenja unese 1000 - 1200ml vode (neki autori smatraju da je idealni unos 600 - 800ml).

Hidratacija
Voda treba da se pije pre, za vreme i nakon fizičkog opterećenja, znači, tečnost treba da se unosi gotovo neprekidno, kontinuirano. Ako se pre treninga ili takmičenja ne obezbedi dovoljna hidratisanost tela, deficit se u suštini više ne može nadoknaditi pijenjem vode za vreme treninga, ili takmičenja. Suština je da u fizičke napore organizam treba da bude potpuno hidratisan.

Dehidratacija (gubitak vode)
Naučna istraživanja su pokazala da 3 - 4% gubitka ukupne telesne vode dovodi do gubitka kontraktilne mišićne snage za 30%, a brzine i eksplozivnosti mišićnog rada za 8%. Kada u teškom telesnom naporu nastane dehidratacija, želudac je skoro potpuno prazan, sadrži malu količinu veoma kiselog soka, mišići su prepuni raspadnih produkata metabolizma glikogena, a u najgorem slučaju i katabolizma amino kiselina (mlečne kiseline, amonijaka, raznih elektrolita). Depo rezervnog šećera (glikogena) u jetri i mišićma su potpuno ispražnjeni, pa zbog pretežnog gubitka vode, koncentracija soli u telesnim tečnostima i ćelijama je povećana. Uz sve to postoji i pojačana produkcija, a smanjeno odavanje toplote što dovodi do pregrejavanja organizma. Svi ti uslovi su krajnje nepovoljni za vršenje mišićnog rada, a sportski rezultati ravni nuli. Dehidratacija je uzrokovana znojenjem zbog visoke temperature, dolazi do smanjenja volumena krvi, a to se sve dešava na štetu ekstracelularnog prostora u termoregulaciji i dolazi do poremećaja cirkulacije. Voda odlazi iz tela isparavanjem s kože, isparavanjem iz pluća ili izlučivanjem veoma razreĂ°ene mokraće. U svim tim slučajevima voda napušta deo vanćelijske tečnosti, ali istovremeno nešto ćelijske vode prelazi osmozom u vanćelijski prostor, pa se na taj način izjednačuje osmolarnost vanćelijske i ćelijske tečnosti. Konačni efekat je dehidratacija.

Za vreme takmičenja značajno je da se voda uzima što češće u količinama od 100 - 200ml na svakih 15 - 20min (UEFA je razmatrala mogućnost uvoĂ°enja tajm - auta za vreme takmičenja radi uzimanja tečnosti. U ovim uslovima lekar i fizioterapeut ulaskom na teren imaju zadatak da što većem broju sportista daju tečnost da piju.)

Rehidratacija (obnavljanje) tečnosti
To je jedna od najznačajnijih faza očuvanja koncentracije glikogena u mišićima (2,7gr vode vezuju 1gr glikogena).  Da bi se sačuvao glikogen u mišićima najbolje je odmah posle fizičke aktivnosti u prvoj fazi uključiti 10% ugljenih hidrata u obliku napitaka, a u drugoj fazi nakon 90 - 120 min. još 4 - 8% ugljenih hidrata (prema telesnoj masi), a kasnije i energetske masti i minerale Na, Mg, K, Ca. Posebno je važan kalijum za resintezu glikogena (500 - 700mg). Temperatura vode za piće koja se preporučuje sportistima i zimi i leti  se kreće od +4C do +10C. Smatra se da je najveći gubitak vode onda kada je primitak najveći. Rehidratacija je zadovoljena kada se postignu sledeći uslovi: uskladištenje mišićnog glikogena i uzimanje vode u količinama istim sa gubitkom ili većim, zavisno od napora. Izgubljena tečnost prilikom napora obavezno se mora nadoknaditi. U slučajevima velikih izlučivanja znoja dnevna potreba  može narasti i do više litara vode. Postoje više metoda za izračunavanje nedostatka količine vode, a najlakše je primeniti tako što svaki izgubljeni kilogram telesne težine nadoknadimo jednim litrom vode.

Sredstva bržeg oporavka
Za vreme oporavka obavljaju se obnavljanja različitih supstanci u organizmu po načelu da primarni procesi razlaganja uvek izazivaju ili pojačavaju reakcije resinteze. Takve tečnosti sadrže oko 2% fruktoze (voćnog šećera) i oko 5% (ne više od 7%) polimera glukoze koje se lako apsorbuju u crevima. Fruktoza je u prednosti nad glukozom jer ne izaziva naglo izlučivanje insulina u krvi i mnogo je povoljniji izvor za stvaranje glikogena u jetri od glukoze. Obnavljanje nivoa različitih biohemijskih parametara krvi i mišića u razdoblju odmora ostvaruje se heterohtono. Najbrže se vraća na normalu nivo pirogrožĂ°ane i mlečne kiseline u krvi i mišićima, normalizuje se i acidobazna ravnoteža. Zatim se vraća na početni nivo sadržaj kreatin-fosfata, nešto kasnije glikogena i proteina mišića, a na kraju ATP - a. Ovo poslednje može biti objašnjeno time, što bez obzira na intenzivno stvaranje ATP on se u vreme odmora neprekidno troši na energetsko osiguranje biosintetskih procesa i njegov nivo se u potpunosti obnavlja tek na kraju razdoblja oporavka.

Posle završenog takmičenja ne sme da se sedne ma koliko da je napor bio veliki. Opuštanjem mišića može doći do grčeva, pa čak i do povreda, jer izmoreni mišići ne dobijaju dovoljno krvi da bi se otklonili nagomilani raspadni produkti. Kontrakcija mišića najbolja je pumpa za dovod krvi. Često viĂ°amo na atletskim mitinzima kako takmičari, po završetku trka, hodaju i piju vodu. Potpuna rehidracija nastaje i u sledećih 12 sati sa uzimanjem tečnosti do potpune nadoknade. Istovremeno, treba unositi i hranu, pretežno složene ugljene hidrate kao što su palačinke ili testenine iz celog zrna žitarica, ovsene pahuljice. Od voća su dobre banane i sveže jabuke. Mogu se uzeti i makrobiotski kolači. Treba izbegavati gazirana pića, pivo, druge vrste voća, jogurt, slatke table, čokolade, razne grickalice prepune šećera i masti. Mnogi komercijalni napici, voćni sokovi, sadrže velike količine prostih šećera, saharoze, glukoze ili fruktoze, obično iznad 10%. Ovi šećeri su osmodsko aktivni, što znači da privlače vodu i ne dozvoljavaju njenu apsorpciju u crevima. Sportisti ne treba da ih koriste, posebno ne posle takmičenja i treninga kada je potreba za čistom vodom najveća. Posebno treba da se izbegavaju sokovi od voća iz porodice citrusa (pomorandže, limun) koje sadrže mnogo šećera, a još izazivaju kiselost unutrašnje sredine.

P.S. Pravilna ishrana, trening...bazična suplementacija...a za kreatin ima vremena...

Nixa zizu 

Ma ajde, pored nas ovako pametnih, on sluša savete Nixe, misliiiim svašta

Taj "pametan" Nixa pliva trenutno u parama..

Pa jebi ga, na žalost, tako je. Ali džaba to kad duhovno nije bogat

To mu i nije potrebno buraz u ovoj drzavi raspada

Pa da. Kod nas se ne cene pametni ljudi, samo bagre tipa Kristijan Golubović, one kurvetine od pevačica itd

I starletice Sve se one trpaju za radna mesta, i to kakva.. tuga :/

Nixa zizu 

Ma ajde, pored nas ovako pametnih, on sluša savete Nixe, misliiiim svašta

Taj "pametan" Nixa pliva trenutno u parama..

Pa jebi ga, na žalost, tako je. Ali džaba to kad duhovno nije bogat

To mu i nije potrebno buraz u ovoj drzavi raspada

Nixa zizu 

Ma ajde, pored nas ovako pametnih, on sluša savete Nixe, misliiiim svašta

Taj "pametan" Nixa pliva trenutno u parama..

Nixa zizu 

kazite mi u vezi pijenja vode u toku treninga..Posto ja treniram 50m-1h, u proseku...i pijem mozda oko 1l...ali recimo gledam na yt neke vezbace, npr nixu (https://www.youtube.com/watch?v=foz2LncpFO0) ovde je odradio trening za grudi, i ne pije mnogo vodu...pa me zanima da li treba piti vode ovako kao ja, ili manje....
Znam da kreatin navlaci vodu u misice, i da ga imam, mozda bih i povecao neku snagu na treningu i malo kg dobio, ali nemam ga...Moze mozda neka preporuka za oko 2k din? Ima li neki za te parice..

Kada smo bolesni ili osećamo da se telo bori sa time onda se ne preporučuje vežbanje već odmor.
A teorije da će taj period odmora nešto štetiti mišićima su budalaštine, čak naprotiv koristiće više nego da telo bespotrebno maltretirate.
Čiste ovsene su najbolja opcija ali ko ne može da izdrži neka jede malo muslija jer bolje i to nego burek,pice i kolači.

Mani se muslija, cepaj ovsene i budi musko!

evo, bas sam zavrsio trening, pa cu jedan musli...

Ubaci i "neko belance"...malo "real food protein" 

evo, bas sam zavrsio trening, pa cu jedan musli...

evo dnas je temp 37 pa treniram, osecam se bolje,  i ne bih da se zapostavim, ovo bi bio 3. dan bez treninga, tako da cu ostati na 2

pa da, ali kako onda da znam kakvi su proteini? To samo zavisi onda sta se jede? Ako jedem musli, tunema sto kazes zivotinjskih proteina, sto je normalno, onda to tako da se shvata?  Procitao sam vise puta tekst, i hvala puno.
Whey nisam kupio, nisam nasao nista za te pare koje imam...

Pa valjda je jasna razlika izmedju namirnica biljnog i zivotinjskog porekla, zar ne? Tj. izmedju biljnih i zivotinjskih proteina? Musli shvati kao izvor hidrata, dijetnih vlakana i "malo zdravih masti"( naravno u zavisnosti od sastava)...

"Musli (engl. Muesli, nem. MĂĽsli) je popularan doručak na bazi pahuljica od žitarica i sušenog voća. Razvijen je oko 1900. godine od strane švajcarskog lekara Maksimilijana Birher-Benera, a namenjen je bio bolesnicima u bolnicama...

Musli sadrži složene ugljene hidrate koji se sporo oslobaĂ°aju. Time se duže održava osećaj sitosti. Jezgrasto voće iz muslija nam daje kvalitetne masti, a ako se jede sa jogurtom ili mlekom, pruža skoro sve što je potrebno organizmu. Pahuljice iz muslija su izvor rastvorljivih i sirovih biljnih vlakana, vitamina B grupe, kalcijuma i gvožĂ°a. Badem i lešnik su odličan izvor gvožĂ°a, esencijalnih masnih kiselina i vitamina E. Suvo grožĂ°e i kajsije obiluju vitaminima, mineralima i voćnim kiselinama. Semenke suncokreta su odličan izvor vitamina E i B1, i dobar izvor mangana, magnezijuma, bakra, selena, vitamina B5, folne kiseline i dijetnim vlakanima...

Upakovani musli je uglavnom mešavina "valjanog zoba( ovsa)" i kukuruznih pahuljica zajedno sa različitim komadima sušenog voća, oraha, lešnika i semenja. Obično sadrži i druge valjane žitarice kao što su pšenica ili raž. Na tržištu, velike količine šećera i surutke se obično dodaju da bi musli dobio što bolji ukus. U musli takoĂ°e ponekad dodaju mleko u prahu, med ili čokoladu. Kupovni musli je često previše suv pa ne može da se jede a da se prethodno ne natopi mlekom, jogurtom, sokom, vodom ili nečim drugim da bi smekšao.

Originalni Birher-Benerov recept za musli je dosta različit od recepta za kupovni musli

Birher-Benerov recept:

1 kašika valjanog ovsa potopljena u 3 kašike vode
1 kašika soka od limuna
1 kašika pavlake
2 sitno rendane kisele jabuke
1 kašika seckanih badema ili lešnika ili oraha"...