Mogao bi Aco da napišeš kako pravilno skinuti kilograme. Mnogima bi bilo od koristi.. A ne sve u zadnji čas. 

Pozz

Dzudo je mnogo zahtevan sport, moramo sve razvijati i izdrzljivost i snagu i eksplozivnost. Tako u nekom periodu od 3 meseca koji mi je neophodan da formu podignem na visok nivo u prvom periodu imam duza trcanja slabijeg i ujednacenog intenziteta, onda se ona prelivaju u nesto kraca ali ostrija, intervalna trcanja, deonice, neravan teren i u zavrsnom delu prelazim na kratke i eksplozivne sprinteve uz povremena istrcavanja ili voznju bicikla samo kako bi ubrzao oporavak.

Hvala na odgovoru.

Koji je vid trčanja po tebi najbolji za džudo? Tj. kako ti trčiš kada se spremaš, jer je jasno da je džudo kondicija jedno a trčanje drugo... Da li su to neki intervali ili?

hvala sto si pisao lepo si sve objasnio.

Prvo ja sam veliki protivnik takmicenja bez ijednog treninga. Ja sve razumem, ljudi mnogo zavole dzudo ali ih put odvede na drugu stranu a oni bi se posle nekog vremena ipak opet oprobali i to rade bez treninga. Velika je mogucnost povreda ako to odrade tako. Ako volis dzudo kreni da treniras, pa ako budes raspolozen posle dva tri meseca, ima takmicenja sada dosta, odaberi neko i malo se oprobaj.

Sto se podlaktice tice ona je kombinacija sva tri. Naglo si promenio kategoriju, malo se zbog toga usporio ali ojacao i mislis da ce to sada sve ici na snagu. Cinjenica da si prestao cudo da treniras ozbiljnije (skoro skroz), ti je oduzela dosta osecaja za dzudo pa stiskas i kada treba i kada ne treba. Niko na svetu nije spreman da stiska kimono celih 5 minuta, ali kada je dzudo na dobrom nivou takmicar ima tacno osecaj kada je vreme da stegne a kada da popusti. I naravno da si imao adekvatan trening tokom promene te tri kategorije i u teretani i u sali, do toga sigurno ne bi doslo.

Meni se takve stvari uvek desavaju (samo u manjoj meri), kada imam malo pauze da regenerisem telo i podignem kilazu i onda krenem opet. Pauza najcesce dodje posle bitnih takmicenja na kojima si najcesce najspremniji. Onda dodje pauza od nedelju dve, pa kad krenes opet, mozak poslednje sto pamti jeste da si spreman, brz, ostar, da je osecaj tu i tako se i ponasa. Medjutim cinjenica je da vise osecaj nije toliko tu, da si se ugojio par kila, i da vise nisi brz i ostar kao pre dve nedelje i tu dodje do potpunog disbalansa zelja i mogucnosti Normalno je da se desavaju te stvari, prosto i forma se mora obarati da bi se opet podizala, ali taj proces je uvek tezak i bolan i cesto ga je teze prihvatiti u glavi nego u telu

Pozdrav, Aco

Pišem po drugi put. Ovo će biti malo duži post,ali čisto da se izjadam i zatražim pomoć,hehe. Takmičio sam se aktivno do neke 2013/14. Državno 2014e je bilo posljednje i tada sam relativno vratio formu, ali sam izgubio prvo kolo od tada prvaka Države. Inače sam iz Bosne.
Bio sam prvak države do 60, i radio finala stalno od neke 2008-2012. Nemanja Majdov i ja smo bili veliki rivali.

E sada, zašto ti pišem, ja sam 2012 prestao da treniram, dobio sam diskvalifikaciju u drugom kolu na prvenstvu Evrope i tada sam se jednostavno razočarao. (kako je došlo do toga, duga priča).
Kada sam se vratio kući, za 7 dana sam dobio 9kg!!! I automatski sam otpisao Svjetsko te godine, koje je bilo za nekih 1mj. Bilo mi je muka od skidanja kilograma. I nisam trenirao, automatski je to bio prelaz iz 60 u 73, što je prilično mnogo. Odradio sam do kraja godine još par turnira u 73 i bio dominantan, samo zahvaljujući formi sa Evropskog, gdje sam bio spreman kao nikada do tada i vjerovatno nikada poslije.

Onda je na kraju te 2012 uslijedila pauza, nisam trenirao, jednostavno razočaran Evropskim i diskv. ; tako da sam iz 73 sada otišao u 81. Što je uhhhhh, gledano sa onih 60 ,sada sam 81. I tu sam ostao. Pokušao sam 2014 da se vratim, i nisam uspio, izgubio sam od prvaka države tada prvo kolo. Od 2014e sam ostao u 81 i meni se dopada, nešto sam brži od njih ali i niži. Eh sada, moj problem je što imam ogromne bolove podlaktice, nikada nisam radio teretanu za ovih 12-13 godina treninga, obično je to bio konopac, zgibovi, sklekići, trčanje i to je to. Sada nakon svih ovih pauza koje sam imao, i ogromnog prelaska iz 60 u 81, nikako nisam prestao imati problem sa bolom u podlaktici.. koji je toliko jak da bukvalno paraliza ruke nastupi. Nisam radio teretanu svih ovih godina jer nisam osjećao potrebu, nisam vidio da su nešto jači od mene i nisam to radio. Ove godine kada sam bio potpuno nespreman, na početku godine sam radio kod nas na turniru sa vašim Vukašinom Kovačevićem, za koga su rekli da je jak kao konj, meni nije tako djelovao tj. on je bio prespreman, ali mogao sam se suprostaviti, izdržao sam neka 3min borbe,bez ijednog treninga prethodno i pauze od 2014e, te mi se zgrčila podlaktica i izgubio u parteru. Ja sam bio zadovoljan.

Eh sada, suma sumarum: šta bih mogao da uradim po pitanju toga, šta mi je činiti? Ili je problem negdje drugo?
 Čitave ove godine treniram, ali opet nisam radio teretanu.
Da li je bol podlaktice zbog pauze, da li zbog ogromnog prelaska iz 60 u 81, da li trebaju jača pluća da nahranim podlakticu kiseonikom, da li sve troje.. hehe

Eto,izvinućeš me na dužem postu, ali morao sam se raspisati

pozz do sledećeg pisanja

Nema na cemu, pisi kada odes prvi put pa da cujem utiske

Hvala Aco na informacijama...
Pratim i jiu jitsu i znam sta je to i sigurno bih isao na treninge da ima malo vise borbre na nogama, da je parter i standup bar 60-40, to bi bilo idealno...
hvala veliko...

Zorane, izvini molim te sto kasnim sa odgovorom, bio sam van zemlje bez kompjutera
Imamo dve opcije koje bih ti ja preporucio. Prva je klub na Vidikovcu, stranica na FB im se zove Deciji sportski centar Judoka. U Ulici pilota Mihajla Petrovica 75a su. Detalje kako da ih nadjes najbolje pogledaj na FB strani. Termini su im ponedeljak sreda i petak od 21h, zovu se Judo fitnes. Otidji tamo sto pre pa mi javi utiske
druga varijanta je brazilska dziu dzica. Sportovi su slicni, samo je tu veci fokus na parteru i pokazala se malcice adekvatnija za rekreativce iz prostog razloga sto je radnja malo sporija, na zemlji je pa se lakse hvata korak, napreduje i manja je mogucnost za povredama a takodje je naporno. Klub u koji ja idem kada radim dziu dzicu je odmah ispod Botanicke baste pa ti to takodje moze biti atraktivno zbog lokacije. Ako ti i to interesantno zvuci kazi mi, pa cu ti dati detalje da mozes otici i tamo da probas

Veliki pozdrav!

Hvala Aco na brzom odgovoru!
Ako je tvoja preporuka klub na Vidikovcu oticicu tamo...
Kada budes imao vremena pusti mi informacije vezane za taj klub...
Hvala jos jednom!
Pozz...

Cao Zorane!

haha hvala ti puno na veri koju si polagao u mene! zao mi je sto ti nisam doneo prvenstveno radost a onda i neku zaradicu Ne mogu ti objasniti koliko mi je drago kada cujem da neko "zbog mene" odlucuje da proba da se bavi dzudoom bez obzira kada! Jedini klub za koji sigurno znam da radi sjajno sa rekreativnom grupom je na Vidikovcu. Termini su im nesto kasniji tipa pla 9-9, atmosfera im je sjajna, ima dosta ljudi koji su skoro krenuli da se bave prvi put, dosta koji su se posle dugo godina vratili i super im je. Ako ti je interesantno bez obzira na lokaciju ja se mogu raspitati za detalje, ako bi ipak Vidikovac bio predalek za tvoje redovno bavljenje sportom (jer ne zelimo da samo jednom dodjes da probas, da ti se svidi a da ipak ne mozes da nastavis ) onda cemo naci neko alternativno resenje

Veliki pozdrav!

Pozdrav svima! Aco, pratim tvoju karijeru vec dugo i jako mi je zao sto nisi  imao malo sportske srece da stignes do medalje u Riu, cak sam se i kladio na tebe u merdianu I dok sam gledao tvoje borbe odlucio sam da pocnem da treniram. Problem je u tome sto ne mogu na ci klub za starije pocetnike kao sto sam ja, imam 30 god, nego su to uglavnom poneki veteran i sve ostalo deca. Pa da li ti mozda znas da li ima negde u bg klub bas za starije pocetnike (po mogucstu da se nalazi u centru).
Veliki pozdrav !

Cao Drugari

pre sat dva sam pristigao kuci. Nazalost nisu nas ostavljali duze pa da mogu malo druge sportiste da bodrim. Mnogo vam hvala na podrsci, vidim da ste pratili i to mi je bas drago. sto se samog takmicenja tice i to sam vise puta govorio, i to ste ispratili pa nema potrebe da ponavaljam, sve znate.

Ja cu nastaviti samo jace i bolje i strpljivo cekati rezultat. Bice to sve kako treba

jos jednom vam puno hvala, predstavljacu ja nas na jos puno takmicenja!

Veliki pozdrav svima!

Aca je pokušao hrabro, kako i sam reče, bez mnogo taktiziranja. Smatra da je tako imao veće šanse za pobedu. Naravno da nema šta da mu se zameri i da smo ponosni na njega što nas je predstavljao u Riju. Video sam i njegov FB status,  sve je odlično rekao.

TakoĂ°e se slažem sa Zoltanom. Uz to, Aleksandar je izgubio ni manje ni više nego od olimpijskog šampiona i u tom meču je bio ravnopravan protivnik.
POkazao je visok kvalitet. Dakle, ima pred Acom još mnogo takmičenja. Evo recimo pomenuću jednog od mojih omiljenih džudista- Travis Stevensa.
Ovo mu je bila treća olimpijada, ima 30god i uzeo je srebro. Nikad ne odustaje. To je recept. Zna to Aca i bolje od mene.
Samo napred!

Nije nas obrukao cak sta vise treba da budemo svi ponosni ne samo na njega nego i sve sportiste.
Najlakse je pljuvati kao sto se to radi po FB a mnogo je teze odricati se svega i vezbati.
Sama cinjenica otici na olimpijadu je ogromna stvar i od mene cestitke Kukolju!
Nema razloga za razocarenje samo napred bice medalja jos mnogo, glavu gore i hvala sto si nas predstavljao!