Samo se dobro zagrejte pre treninga i readite skoncetrisano i biće sve ok

Lično koristim MSM Glucosamin jer me ponekad bolu kolena kad preteram sa kardiom

tacno tako, cim sam osetio da malo osetim kolenima, batalio sam vozikanje motorom u shortsu, pazim da mi se nikada ne smrznu, pazim da ih dobro zagrejem, ne opterecujem previse naglo i ne daj boze da me neko zvizne u koleno    

hval bogu pa ja nisam imao povrede kolena...jeste da me bole tu i tamo ali sad sam kupio msm&glukozamin i nadam se da ce biti bolje

e zato ja izuzetno poshtujem svoja kolena i cuvam ih maximalno koliko mogu.

da da koleno i skocni zglob su najcesce povredjeni u svim sportovima...lep text

Koleno je zglob koji omogućuje jednostavno savijanje noge. Reklo bi se, prilično jednostavno. Ipak ovo je jedan od najkompleksinijih zglobova i jedan od onih koji dosta često stradaju u sportu.

Ovo će biti jasnije ako kažemo da ovaj zglob pri uspravnom stavu nosi oko 70% telesne težine a pri savijenim nogama čak 90% naše težine. Da ne govorimo o težinama koje se stavljaju prilikom čučnjeva i iskoraka.
TakoĂ°e ovaj zglob obzirom da ima jednostavan pokret fleksije mora da osigura  nepomičnost u drugim smerovima, na stranu i nazad.

Koleni zglob je sastavljen iz tri kosti – butne, potkolene i čašice (femura, tibije i patele). Pored toga izmeĂ°u potkolene i butne kosti nalaze se dva jastučića – meniskusi, i dva ukršena ligamenta.

Slabe tačke su baš ovi mekši elementi – meniskusi i ligamenti.

Meniskusi su polukružne fibrozno-hrskavičave strukture koje leže na gornjoj ravnoj površini potkolene kosti. Lateralni (spoljašnji) meniskus je pokretljiviji i pokriva veću površinu od medijalnog (unutrašnjeg) meniskusa.
Oba su sastavljena pretežno od kolagena (60-70%) i manjim delom od nekolagenih proteina i najmanje od elastina.  Fibrozna vlakna su rasporeĂ°ena kružno i zvezdasto tako da amortizuju statičko opterećenje (kružni) i pokret (zvezdasti). Od važnosti je i snabdevanje meniskusa krvlju jer mali krnvi sudovi ne pokrivaju ceo meniskus što onemogućava oporavak celog oporavak meniskusa posle povrede.
Povreda meniskusa dolazi najčešće

Značaj meniskusa otkrije se, kao i kod većine stvari u životu, kad ih nema....

Bez meniskusa težina tela se neravnomerno rasporeĂ°uje po zglobnim površinama butne i potkolene kosti i što dalje dovodi do trošenja hrskavice, a ubrzo i do upale zgloba (artritisa). Dakle zdravlje meniskusa je od izuzetne važnosti za zdravlje i funkciju zgloba kolena.

Povrede meniskusa nastaju najčešće kod sportista usled naglog pokreta i velike sile, ali se javljaju i kod starijih osoba zbog degenerativnih bolesti. Najčešći način traumatskog oštećenja meniskusa nastaje kada se savijeno koleno naglo uvrne. U takvim slučajevima često strada i prednji ukršeti ligament i unutrašnji kolateralni ligament, naročito kada je u pitanju povreda u futbalu (udarac sa strane).

Ako doĂ°e do povrede meniskusa javljaju se sledeći simtomi:

1.   bol u kolenu

2.   otok kolena

3.   bolnost pri pritisku na meniskus

4.   nemogućnost pokreta u kolenom zglobu

Kako se dijagnostikuje povreda meniskusa?

Uglavnom na osnovu načina povrede i pažljivog pregleda kolena. Često se urade i snimci pomoću rentgena i/ili magnetne rezonance. Rentgen će isključiti neke druge uzroke simptoma dok će se magnetom baš videti meniskusi.

Kada se ustanovi povreda meniskusa pre svega se savetuje ono što inače radimo akd se povredimo – mirovanje, imobilizacija i led na povredu. Dalje će odlučiti lekar ortoped.

Nije svaka povreda meniskusa za operaciju. Postoje odreĂ°eni kriterijumi (veličina i mesto povrede na primer) na osnovu kojih će hirurg odlučiti šta dalje. Ako bolovi inisu jaki i finzkija kolena nije značajno oštećena operacija se izbegava. Ako do operacije doĂ°e, tj ako su simptomi jako izraženi meniskus se može delom ili u potpunosti odstraniti ili se na neki način može „zakrpiti“ ako povreda nije velika.