Reumatoidni artritis

RA predstavlja hroničnu multisistemsku bolest nepoznate etiologije, koja obično simetrično zahvata periferne zglobove.
Fizička aktivnost zauzima važno mesto u terapiji svih formi RA, olakšava simptome, smanjuje bol, povećava fleksibilnost i obim pokreta u zglobu, i unapređuje opšte zdravlje. Potrebno je prilagoditi vreme i trajanje fizičke aktivnosti shodno prirodnim fluktuacijama same bolesti. Poželjno je pored aerobnih vežbi raditi i vežbe snage.
Od svih oblika, može se reći da je istezanje najbolji oblik aktivnosti za osobe koje boluju od RA. Najbolji efekti se postižu ako se radi ujutru, odmah nakon buđenja. Joga i pilates imaju najraznovrsnije programe za angažovanje velikog broja mišićnih grupa, pri tom, njihova relaksirajuća priroda i tehnika disanja deluju ne samo na fizičkom, već i na psihičkom nivou.
Takođe, plivanje i aerobik u vodi opuštaju i rasterećuju zglobove i ligamente, i regulišu telesne tečnosti i edeme.

NRAS- National Rheumatoid Arthritis Society. The Importance of Exercise. Avaiable at: https://www.nras.org.uk/the-importance-of-exercise
Singh JA, Saag KG, Bridges SL Jr, Akl EA, Bannuru RR, Sullivan MC et al (2016). 2015 American College of Rheumatology Guideline for the Treatment of Rheumatoid Arthritis. Arthritis Rheumatol 68(1):1-26. doi: 10.1002/art.39480. Epub 2015 Nov 6.

PCOS – Sindrom policističnih jajnika

Cistične promene na jajnicima su po prvi put u literaturi registrovane sredinom XIX veka. Po autorima ovaj poremećaj je dugo vremena nosio naziv Štajn- Leventalov sindrom.
PCOS se ubraja među najčešće endokrine poremećaje mladih žena. Najčešći uzrok je povišen nivo muških polnih hormona u predpubertetskom dobu. Najveća posledica je neplodnost. Takođe, PCOS je praćen i bolnim menstruacijama, disfunkcionalnim krvarenjima, gojaznošću, kao i hiperinsulinemijom.
Fizička aktivnost je važna terapijsko sredstvo za lečenje ovog poremećaja. Efekti fizičke aktivnosti na PCOS su:
   poboljšanje insulinske senzitivnosti
   povećanje frekvencije ovulatornih ciklusa
   smanjenje holesterola
   unapređenje telesne kompozicije
Preporučuju se aerobne aktivnosti u kombinaciji sa vežbama snage. Takođe,  pozitivno deluju i vežbe istezanja u sklopu pilates programa, joga, kao i Kegelove vežbe.

American College of Obstetricians and Gynecologists (2018). ACOG Practice Bulletin No.194: Polycystic Ovary Syndrome. Obstet Gynecol 131(6):157-71.
American College of Sports Medicine (2014). ACSM’s guidelines for exercise testing and prescription. 9th ed. Philadelphia (PA): Wolters Kluwer/Lippincott Williams & Wilkins.

Hipertenzija

Reč je o jednom od najčešćih kardiovaskularnih stanja kod sportista. Nelečena, može da bude povezana sa nastajanjem ateroskleroze, koronarne bolesti, hipertrofije leve komore, aneurizme aorte, moždanog udara.
Vežbanje se danas smatra važnim delom terapije za kontrolu hipertenzije. Hipertoničarima se preporučuju uglavnom aerobne aktivnosti umerenog intenziteta (40-60% maksimalne srčane frekvencije), tipa: hodanje, trčanje, biciklizam, plivanje. U strogo kontrolisanim uslovima mogu se raditi i vežbe sa malim opterećenjima. Kod osoba sa blagom hipertenzijom fizička aktivnost može stabilizovati vrednosti kr.pritiska, u toj meri da se smanji doza ordinirajućeg leka.


American College of Sports Medicine (2014). ACSM’s guidelines for exercise testing and prescription. 9th ed. Philadelphia (PA): Wolters Kluwer/Lippincott Williams & Wilkins.
JM Young (1993).The Fifth Report of the Joint National Committee on Detection, Evaluation, and Treatment of High Blood Pressure (JNC V).Arch Intern Med;153(2):154-83.
[/size][/i]

Multipla skleroza je progresivna inflamatorna bolest koja vremenom rezultira gubitkom fizičkih i kognitivnih funkcija.
Ranijih godina važio je stav da se izbegava fizička aktivnost kod obolelih jer se smatralo da će fizički napor povećati osećaj umora i pogoršati simptome. Bile su potrebne godine istraživanja da bi se došlo do drugačijeg zaključka.

Fizička aktivnost u rehabilitaciji obolelih od multiple skleroze vrši kontrolu simptoma, vraća funkciju, poboljšava snagu i psihičko zdravlje, poboljšava kvalitet i promoviše učešće u aktivnostima svakodnevnog života.

Motl RW et al.(2017). Exercise in patients with multiple sclerosis. Lancet Neurol.;16(10):848-856. doi: 10.1016/S1474-4422(17)30281-8.  PMID:28920890  Epub 2017 Sep 12

Umerena i redovna fizička aktivnost, prevenira hronične nezarazne bolesti i unapređuje kvalitet života. Aerobne aktivnosti, koje su po svojim karakteristikama niskog intenziteta i dugog trajanja, povoljno deluju na kardiovaskularni sistem, jer povećavaju protok krvi i jačaju srčanu pumpu.

Kako u “zdravlju”, tako i u “bolesti”, fizička aktivnost ima važnu ulogu. S tim u vezi, rehabilitacija zasnovana na fizičkoj aktivnosti smanjuje učestalost hospitalizacija i značajno poboljšava  kvalitet života kod pacijenata sa srčanom slabošću.

Exercise-based rehabilitation for heart failure. Cochrane Database Syst Rev.(4):CD003331. doi:10.1002/14651858.CD003331.pub4.  PMID:24771460 Update of Exercise based rehabilitation for heart failure. [Cochrane Database Syst Rev. 2010].

Osnovna karakteristika hipotireoze jeste usporen metabolizam, i posledično osećaj umora, neraspoloženosti, iscrpljenosti, manjka energije...
Sporija je razgradnja hranljivih materija, što vodi u povećanje tel. mase, i druge zdravstvene probleme.
Takođe je dokazano da niski nivoi tiroidnih hormona  slabe i srčani mišić i mogu uzrokovati njegovu atrofiju, kao i nastanak opasnih poremećaja ritma.

Redovna fizička aktivnost smanjuje simptome hipotireoze. normalizuje vrednosti hormona, (snižava TSH, povećava T3 i T4), ubrzava kalorijsku potrošnju i posledično reguliše telesnu masu. Uz sve to, smanjuju se i doze supstituišuće terapije.

Bansal A, Kaushik A, Singh C M, Sharma V, Singh H (2015). The effect of regular physical exercise on the thyroid function of treated hypothyroid patients: An interventional study at a tertiary care center in Bastar region of India . Arch Med Health Sci;3:244-6.

Tokom perioda od 10 godina se pratilo 4289 ispitanika (muškaraca i žena prosečne starosti 49.2 godine). Upoređivao se odnos fizičke aktivnosti i nivoa markera zapaljenja ( C-reaktivnog proteina i interleukina 6). Grupa koja je poštovala standardne preporuke za umerenu fizičku aktivnost je na početku studije imala niske vrednosti markera zapaljenja, koji su ostali stabilni tokom 10-godišnjeg praćenja.

Redovna fizička aktivnost je povezana sa nižim vrednostima markera zapaljenja, što je značajno sa aspekta prevencije proinflamatornih pojava viđenih u početnim fazama patofizioloških mehanizama bolesti.


Hamer M, Sabia S, Batty GD, Shipley MJ, Tabák AG, Singh-Manoux A et al (2012). Physical activity and inflammatory markers over 10 years follow-up in men and women from the Whitehall II Cohort Study. Circulation 126.8:928-33.

Višečasovno sedenje, i pored prisustva fizičke aktivnosti, povećava rizik za razvoj brojnih hroničnih stanja kao i prevremene smrti.
U prvoj studiji praćene su žene kod kojih je dijagnostikovan gestacioni dijabetes melitus, i kako uz aktivan stil života taj rizik koji su ponele iz trudnoće može da se umanji i ne dovede do  manifestne i trajne forme dijabetes melitusa tip 2 (Bao et al. 2014).

U drugoj studiji je detaljno prezentovano na koji način fizička neaktivnost i pretežno sedentaran stil života deluje na organske sisteme, smanjuje opštu otpornost organizma i kardiovaskularno zdravlje. Takođe, skraćuje se vreme do pojave prve hronične bolesti, najčešće povišenog krvnog pritiska, što pokreće niz patofizioloških mehanizama i jedan „začarani krug“ koji utiče na smanjenje kvaliteta života, povećanje troškova lečenja i ukupnog mortaliteta (Booth et al. 2017).

 
Bao W, Tobias DK, Bowers K, Chavarro J, Vaag A, Grunnet LG (2014). Physical activity and sedentary behaviors associated with risk of progression from gestational diabetes mellitus to type 2 diabetes -a prospective cohort study. JAMA Intern Med 174(7).1047-55.
Booth FW, Roberts CK, Thyfault JP, Ruegsegger GN, Toedebusch RG (2017). Role of Inactivity in Chronic Diseases-Evolutionary Insight and Pathophysiological Mechanisms. Physiological Reviews 97(4).1351-1402.

Autori su u ovom radu pokušali da povežu blagodeti fizičke aktivnosti sa 26 hroničnih nezaraznih bolesti i stanja:
•   psihijatrijske (depresija, anksioznost, stres, šizofrenija)
•   neurološke (demencija, Parkinsonova bolest, multipla skleroza)
•   metaboličke (gojaznost, liperlipidemija, metabolički sindrom, PCOS, DM tip 1, 2)
•   kardiovaskularne (hipertenzija, koronarna bolest, klaudikacije)
•   plućne (HOBP, astma, cistična fibroza)
•   muskulo-skeletne (osteoarthritis, osteoporoza, bol u leđima, reumatoidni arthritis)
•   karcinomi
Objasnili su na koji način ona utiče na patogenezu bolesti i pojavu simptoma. Takođe, dali su primer i koja vrsta fizičke aktivnosti se preporučuje u svakom posebnom stanju, i jedno opšte programiranje za svaku bolest posebno. Veliko je zalaganje da se terapija vežbanjem uvrsti u medicinske protokole, jer je podjednako važna, a u nekim slučajevima ima i bolji učinak od samih medikamenata.
Jedan opšti zaključak je da redovna fizička aktivnost podržava zdravlje, i povezuje se sa smanjenjem učestalosti hroničnih nezaraznih bolesti.


Pedersen BK, Saltin B (2015). Exercise as medicine - evidence for prescribing exercise as therapy in 26 different chronic diseases. Scand J Med Sci Sports 25(suppl 3):1-72.

Davne 1995. godine u prestižnom časopisu JAMA objavljena je studija u kojoj je učestvovalo preko 9.000 muškaraca. Cilj je bio da se ispita veza između poboljšanja forme (fitnesa) uslovljene redovnom fizičkom aktivnošću i stepena mortaliteta. Ispitanici koji su redovno vežbali i održavali zadovoljavajući nivo forme, a naročito oni koji su je unapredili, proporcionalno su smanjili ukupan mortalitet kao i stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.
Ovo je samo jedan od primera koliko je važno održavati telo u dobroj opštoj kondiciji, jer kroz dugoročne prognoze i te kako ima razlike u pogledu faktora rizika, stepena oboljevanja i smrtnosti u poređenju sa neaktivnim osobama. A šta je bolje i jednostavnije od šetnje na svežem vazduhu bar pola sata svakoga dana...


Blair SN,  Kohl III HW, Barlow CE,  Paffenbarger Jr RS, Gibbons LW, Macera CA (1995). Changes in Physical Fitness and All-Cause MortalityA Prospective Study of Healthy and Unhealthy Men. JAMA;273(14):1093-1098. doi:10.1001/jama.1995.03520380029031

U velikoj studiji objavljenoj 1986. godine učestvovalo je 16.936 ispitanika uzrasta između 35 i 74 godine koji su praćeni u periodu 12 do 16 godina.
Cilj je bio da se ispita uticaj fizičke aktivnosti na smrtnost, uzimajući u obzir sve potencijalne faktore rizika (od hipertenzije, preko pušenja cigareta, gojaznosti, metaboličkog sindroma, dijabetesa, herediteta, itd.), kao i uticaj na prosečnu dužinu života.
U proseku za 40-ak % je bio niži rizik smrtnosti od hroničnih nezaraznih bolesti, dok se ukupna smrtnost smanjila za 28% ( nedeljna potrošnja se kretala u proseku 1500 do 2000 kcal).
Pokazano je da ljudi koji su fizički aktivni žive duže u odnosu na neaktivne, između 1-2 godine.


Paffenbarger Jr RS, Hyde RT, Wing AL, Hsieh CC (1986). Physical activity, all-cause mortality, and longevity of college alumni. N Engl J Med. 314(10):605-13.

Još od antičkih vremena fizičku aktivnost povezuju sa zdravljem i dugovečnošću.
U svojoj opštoj definiciji, to je svaki pokret tela koji je posledica  mišićne kontrakcije i koji dovodi do potrošnje energije.
Da bi fizička aktivnost imala pozitivan učinak na organizam, potrebno je da bude individualno dozirana, programirana i kontrolisana. U prevodu, prilagođena biološkim karakteristikama (polu i godinama starosti), nivou aerobne sposobnosti i zdravstvenom stanju svake individue.
Generalna preporuka od strane ACSM (American College of Sports Medicine) i AHA (American Heart Association) je da većina odraslih treba da vežba svakodnevno 30-60 minuta umerenim intenzitetom, ili 20-60 minuta visokim intenzitetom do 3x nedeljno. Mogu i da se kombinuju umeren i visok intenzitet, radi postizanja zadatih ciljeva. Preporučena količina vežbanja može da se postigne i u intervalima od 10 minuta tokom dana, što je naročito važno za početnike ( bilo da tek počinju sa vežbanjem ili nastavljaju posle duge pauze).
Postoje brojne studije koje ističu benefite fizičke aktivnosti na zdravlje kao i na poboljšanje kvaliteta života. Pokazuju da je ona ne samo preventivno, već i dijagnostičko i terapijsko sredstvo.
Kako je Tissot istakao „Kretanje može da zameni mnoge lekove, ali nijedan lek ne može da zameni kretanje“.
U tom duhu i otvaram ovu temu u nadi da ću uspeti dovoljno da istanem sve zdravstvene benefite fizičke aktivnosti.


American College of Sports Medicine (2014). ACSM’s guidelines for exercise testing and prescription. 9th ed. Philadelphia (PA): Wolters Kluwer/Lippincott Williams & Wilkins.