Postoje brojni dokazi o tome kako fizička aktivnost utiče na lečenje depresije i anksioznosti. Što kroz lučenje neurotransmitera i hormona, što jer se tim putem osoba i društveno aktivira.

Najlakše je naći izgovore  kako se nema vremena za fizičku aktivnost.
Izgovora zaista čujem mnogo, ali zato uglavnom ti ljudi imaju vremena za sve ostalo. Lenjost je čudo. Ali kada se zdravlje pogorša onda se paniči.
Fizička aktovnost je obavezna!

Fizicka aktivnost direktnouicena fizicko i psihicko zdravlje. Covek je bice koje se krece . Takodje, treningom se luci hormon srece.
Znam nekoliko profesionalnih sportista koji su pri duzim pauzama imali vise psihickih kriza jer je njihov um navikao na fizicku aktivnost.

Najpre da se osoba skloni od kompjutera i televizora i da izađe da prošeta po parku. Pošto je u današnje vreme najveći problem sedanterni način života. A onda postepeno povećanje fizičke aktivnosti.

Što se mentalnog stresa tiče treba ventil i jeste najbolji kroz neku aktivnost. Teško je pokrenuti ljude, inače kad osete benefite oslobađanja od svakodnevnih stresova sami steknu naviku da vežbaju. Za početak brzi hod je super stvar, mada svakome prija različito.

Uvijek sam za brzi hod u odnosu na trčanje. Beneficije su po zdravlje puno bolje. Posebno sa aspekta opterećenja zglobova.

Gesendet von meinem Mi MIX 2 mit Tapatalk

Pored aspekta forme tela naglasio bih i psihicko zdravlje ljudi. U danasnjem svetu gde se susrecemo svakodnevno sa mnogo stresa trening moze biti idealan “ izduvni ventil”. Nebitno da li se radi o trcanju, setanju, plivanju,biciklizmu, jogi ili odlasku u teretanu.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Recimo da su opšte zdravstvene preporuke za nesportsku populaciju 30 min brzog hoda ili dzogiranja 3 do 5 puta dnevno zavisno od ostalih aktivnosti.

Postoje različite preporuke za kardio program, ali mislim da bi najbolje bilo bar 2 puta nedeljno po 20 min trčanja. Naravno, sve zavisi od toga koliko kalorija unosimo i na osnovu toga treba i prilagoditi nivo kardio programa. Smatram i da danima kada se treniraju noge ne treba trčati, da se ne bi previše naprezali mišići nogu. Takođe, postoje istraživanja koja pokazuju da je bolji napredak u mišićnoj masi, ako se odvoje dani kada se radi trening sa tegovima i kardio trening (trčanje).

Koji je minimum kardia koji preporučujete na dnevnom/nedeljnom nivou?

Ljudi koji održavaju telesnu spremnost držeći se adekvatnog režima života i kontrole telesne mase imaju prednost za duži život. Telesna spremnost i kontrola telesne mase u velikoj meri redukuju kardiovaskularne bolesti. To se ostvaruje zahvaljujući umereno nižem krvnom pritisku i sniženim holesterolom i lipoproteinima male gustine (loš holesterol), a povećanim lipoproteinima velike gustine (dobar holesterol). Ove promene dovode do smanjenog broja srčanih i moždanih udara. Atletski spremne osobe imaju više telesnih rezervi na koje mogu računati, ako dođe do pojave bolesti. Što znači da su veće šanse za povoljan ishod neke bolesti. Ovo je kratko podsećanje za sve one koji se još nisu odlučili da počnu da treniraju. Moramo uvek imati vremena za unapređenje svog zdravlja!