Ljudi koji osećaju pritisak da ostanu u formi su u opasnosti da razviju zavisnost od vežbanja. Ljudi koji imaju prekomernu težinu i koji su krenuli na režim ekstremnog mršavljenja takođe mogu biti izloženi riziku od zavisnosti od vežbanja.
Istraživači sa Univerziteta Južne Kalifornije spekulišu da je 15% zavisnika od vežbanja takođe zavisno od cigareta, alkohola ili droga. Procenjuje se da 25% može imati druge zavisnosti, kao što su zavisnost od seksa ili zavisnost od kupovine.
U nekim slučajevima, bivši zavisnici od droga i alkoholičari okreću se vežbanju kako bi popunili prazninu koju su ostavile prethodne zavisnosti. Ovo je slično načinu na koji pušač može postati zavisnik od kofeina nakon odustajanja od cigareta.

Vežbanje oslobađa endorfine i dopamin. To su isti neurotransmiteri koji se oslobađaju tokom upotrebe droga. Zavisnik od vežbanja oseća nagradu i radost kada vežba. Kada osoba prestane da vežba, neurotransmiteri nestaju. Zavisnik mora više da vežba da bi pokrenuo oslobađanje hemikalija.
Zavisnost od vežbanja obično počinje željom za fizičkom spremom. Poremećaj u ishrani, kao što je anoreksija nervoza ili bulimija, može dovesti do nezdrave opsesije vežbanjem. Poremećaj, kao telesna dismorfija, ili poremećaj telesne slike, takođe može izazvati zavisnost od vežbanja.

Zavisnost od vežbanja je nezdrava opsesija fizičkom kondicijom i vežbanjem. Često je rezultat poremećaja imidža tela i poremećaja u ishrani. Zavisnici od vežbanja pokazuju osobine slične osobinama drugih zavisnika.
Vežbanje izaziva oslobađanje određenih hemikalija u nervnom sistemu. Ove hemikalije stvaraju osećaj zadovoljstva ili nagrade. Zavisnost od vežbanja može delimično biti zavisnost od ovog odgovora na zadovoljstvo.
Ekstremni gubitak težine i zdravstveni poremećaji povezani sa gubitkom težine mogu biti rezultat zavisnosti od vežbanja.