Super je podeliti iskustva. Ja sam recimo od drugog dana do sedmog mogla jedva 100 koraka da pređem po kući, iako nisam imala dijagnostici kovani upalu pluća. Tačno posle karantina krenulo je znatno na bolje. Ali se na početku osetio nenormalan pad svih sposobnosti.

Da,taj pad sposobnosti se osetio iz sata u sat,nenormalno kako je brzo rusio sve pred sobom ovaj virus.

Tapatalkkal küldve az én M2003J15SC eszközömről

Miki, lepo je što uvek na zanimljiv način ispričaš svoja iskustva o raznim temama. Čitao sam ovaj članak u tekstoteci i smatram da je baš koristan. Ujedno pokazuje i kako je život neprekidna borba, bez obzira o kojoj sferi da govorimo.

Hvala lepo.Trudim se da svima pokusam da podelim svoja iskustva da svi naucimo nesto iz toga da pocetnici ili oni srednje iskusni vezbaci a bogami i iskusni da ne moraju da lutaju da bi dosli do resenja.

Tapatalkkal küldve az én M2003J15SC eszközömről

Super je podeliti iskustva. Ja sam recimo od drugog dana do sedmog mogla jedva 100 koraka da pređem po kući, iako nisam imala dijagnostici kovani upalu pluća. Tačno posle karantina krenulo je znatno na bolje. Ali se na početku osetio nenormalan pad svih sposobnosti.

Miki, lepo je što uvek na zanimljiv način ispričaš svoja iskustva o raznim temama. Čitao sam ovaj članak u tekstoteci i smatram da je baš koristan. Ujedno pokazuje i kako je život neprekidna borba, bez obzira o kojoj sferi da govorimo.

Ovo su moji doživljaji, kako sam se ja izborio sa Covidom, šta sam uzimao od suplemenata i kada sam počeo sa treninzima. Naravno ja nisam lekar i svako ko je preležao Covid i hoće da se vrati sportu mora da pita svog lekara za savet baš kao što sam i ja činio. Meni u ovom članku nije cilj da kažem kako trebate postupiti nakon preležanog Covida i kad početi sa vežbama, ja vam samo iznosim svoja iskustva, a pošto je svaki organizam drugačiji, drugačije će delovati i na bolest i na lekove, suplemente kao i na trening.

Da krenemo redom. 18.-og septembra nakon par dana “influenze” kako sam ja mislio mi je dijagnostifikovan Covid i to Delta soj. Odmah mi je palo na pamet karantin i da neću moći vežbati. Odmah su mi prepisali lekove i šta da pijem od suplemenata, na svu sreću odmah sam krenuo sa terapijom. Imao sam sve što mi treba od vitamina zahvaljujući mom Pansportu i počeo sam borbu protiv ove opake bolesti.

U prvih par dana osim curenja nosa, kašlja i suvog grla nisam osetio ništa strašno. Oko 6.-7. dana je počeo pakao, počele su temperature i otežano disanje, naravno sa svim ostalim simptomima što sam dotle imao. Zbog gubitka daha sam se malo uplašio pošto od saobraćajke imam samo pola pluća I nikako nisam želeo da “zaradim” upalu pluća. Nažalost desilo se. Ja ni onda nisam hteo da idem lekaru, ali na nagovor moje drugarice Anastazije Kohanec, kojoj mogu slobodno da kažem da dugujem svoj život jer me ona naterala da odem kod doktora,uprkos mojim “logičnim razlozima” zašto ne treba ići i ovo nije ništa, opasno me oterala kod doktora, gde kad sam došao na red odmah su mi izmerili saturaciju koja je bila u tom trenutku 88. Odmah su zvali kola hitne pomoći i prebačen sam u Suboticu. Čim sam tamo stigao pregledao me je jedan ceo tim stručnjaka koji su se onda već 1,5 godinu borili protiv ove opake bolesti. Izvadili su mi krv gde mi je upala bila na extremno visokom nivou, 142, saturacija još manja,85 i odmah su me ugurali u CT gde su mi utvrdili da imam opasnu upalu pluća,više od 50% pluća mi je zahvatila upala. Možete misliti kako sam se osećao. No naravno kao i uvek u životu predaja nije bila opcija. Pošto je bolnica bila krcata a i ja sam uveravao doktore zašto bi meni bilo bolje kući na moju odgovornost su me pustili kući sa tim da ako se bilo šta desi odmah da se javim kod njih u bolnicu.

Ovde sam već po ceo dan imao temperature, hranu sam jedva jeo nešto, jednostavno ja koji stalno nešto “žderem” nisam mogao ništa progutati,nisam imao apetit. Kako sam stigao kući iz bolnice sam se bukvalno oprostio od svojih (ovo nije bilo ono kada muškarci “umiru” jer su dobili grip, ovo je bilo ozbiljno!!!) obukao sam trenerku, nabacio 2 jorgana, inače se prekrivam sa jednim ćebetom i zimi, i legao sam. Temperatura u tom trenutku 40 stepeni. Džabe sam uzimao lekove za temperature,spustili su mi na 39,5 i nakon 2-3 sata se sve vratilo na 40 stepeni. I to tako već 4-5 dana bez prestanka. Nakon 3 sata sam ustao sav mokar, presvukao se i izmerio temperaturu i spala je na 38,4. Konačno ispod 39!Posle novih 3 sata opet sam se probudio sav mokar i presvukao se, izmerim temeperaturu 37,9!

Ujutru kako sam ustao odmah sam izmerio temperaturu i bila je 37,5! Tako je bilo još dan-dva i posle je i temperatura prošla. Apetit mi se vratio, ali bio sam vrlo slab i počeo imati problema sa jetrom, zbog bolesti a verovatno i zbog lekova. Ni šetati po dvorištu nisam mogao. Prošao je karantin od 14 dana i ja sam počeo sa šetnjama.Prvo u ulici pa svakim danom sve dalje.Posle 2 nedelje šetnje sam započeo veoma lagan trening sa tegovima i to sa praznom šipkom,naravno sve to u dogovoru sa mojim lekarom. 2 nedelje sam radio treninge po 3 puta nedeljno ,celo telo, za svaku mišićnu grupu po 2 vežbe i 3 serije po 10 ponavljanja. Posle 2 nedelje sam ubacio još po jednu vežbu i još po jednu seriju. Posle novih 2 nedelje sam se vratio starom trening programu, ali još uvek sa bebi tegovima. Ono što mi je bilo teško i posle tolikog vremena je bilo disanje. Nisam mogao da se nadišem vazduha, kao da mi je neko stiskao grudi. I umarao sam se jako brzo, ali nisam se predavao nego sam nastavljao dalje. Sve dok se nisam totalno vratio svojim treninzima, ali da bih stigao do tih težina sa kojima sam radio pre Covida recimo 175kg u raw benču, 200kg na ponavljanje u čučnju i mrtvo dizanje sa 220kg trebalo mi je dobrih 5-6 meseci.

Sada mi se već i dah vratio i kondicija i snaga. Nadam se da neću imati nikakve komplikacije što se ove bolesti tiče.Bio sam od onda više puta na kontroli i svi lekarski pregledi su bili u redu! Idemo dalje...