Zato uvek uz sebe imati sejker sa proteinom pa se i pregura do prvog sledeceg obroka.

Ja uvek gde god idem imam sejker kod sebe i proteinske cokoladice.Bez toga NIGDE!!!

Bas dosta ljudi znam koji imaju problem sa tim strahom...

Pogotovo ako se razbole.... Pa kao netreniranje....

Sa strahovima se lako radi, posebno ako su u početku razvijanja. Kad odmakne onda je teško. Samo treba na početku uključiti racio.

Blago kašnjenje sa jelom ne može da obori performanse. Dugotrajno gladovanje je drugo...

Tacno tako. Nema nikakvih razloga da se neko plasi da ce upasti u katabolizam zbog kasnjenja sa nekim obrokom.

Zato uvek uz sebe imati sejker sa proteinom pa se i pregura do prvog sledeceg obroka.

To je uvek najlaksa i najbolja opcija.

Kad opadne nivo glukoze, onda budemo razdražljivi. A posebna je ta stvar kod profi sportista- da se plaše od katabolizma. Psiha je čudo

Da i mogu ti reci da jako utice na sportistu,jer mi se desavalo da sam kasnio sa jelom nekih pola sata i toliko sam se utripovao da ce mi opasti snaga da na kraju stvarno nisam tog dana podigao ono sto sam zacrtao...Kasnije sam naucio kako taj bes da kontrolisem koliko je moguce i da ne dopustim psihi da toliko utice na moj trening.

Eto koliko nase negativni misli mogu da nas sputaju u nekoj aktivnosti. S druge strane, ako imamo pozitivne misli, onda predstavljaju pravu pokretacku energiju.

Zato uvek uz sebe imati sejker sa proteinom pa se i pregura do prvog sledeceg obroka.

Eto jednog dobrog predloga

Zato uvek uz sebe imati sejker sa proteinom pa se i pregura do prvog sledeceg obroka.

Blago kašnjenje sa jelom ne može da obori performanse. Dugotrajno gladovanje je drugo...

Kad opadne nivo glukoze, onda budemo razdražljivi. A posebna je ta stvar kod profi sportista- da se plaše od katabolizma. Psiha je čudo

Da i mogu ti reci da jako utice na sportistu,jer mi se desavalo da sam kasnio sa jelom nekih pola sata i toliko sam se utripovao da ce mi opasti snaga da na kraju stvarno nisam tog dana podigao ono sto sam zacrtao...Kasnije sam naucio kako taj bes da kontrolisem koliko je moguce i da ne dopustim psihi da toliko utice na moj trening.

Kad opadne nivo glukoze, onda budemo razdražljivi. A posebna je ta stvar kod profi sportista- da se plaše od katabolizma. Psiha je čudo

Kod mene to uvek dovodi samo do sigurnog prejedanja


Sent from my iPhone using Tapatalk

Takodje!
Jos ako odem u radnjunu tom stanju.... Zna se sta se kupuje. 😂

Ja recimo kada sam duze vreme gladan,recimo na poslu,ne mogu da jedem kada bi trebalo onda znam da budem besan,ali iz razloga jer onda razmisljam o tome kako sad gubim tesko stecene misice,padam u katabolicko stanje i onda jedva cekam momenat kada mogu jesti i onda se sve "vrati u normalu."

E to je posebna vrsta besa kod profesionalaca. Oduvek mi je bio interesantan taj strah od opadanja mase i performansi. Koliko je realno potrebno vremena za tako nešto?

To meni vec pocinje cim se priblizava vreme hrane a znam da nisam u stanju da jedem,jer jos nisam zavrsio obaveze.Dobro si rekla u pocetku to je vise strah nego bes,ali posle recimo nekih pola sata vec prelazi u bes.

Pa da, stvori se neka navika/rutina i svako odstupanje čini da se osećamo nervoznima.

Kod mene to uvek dovodi samo do sigurnog prejedanja


Sent from my iPhone using Tapatalk

Bes ili dugotrajna glad? 
Ja recimo preglednim pa ne mogu ni da jedem.

Ja sa tim nemam problem da ne mogu da jedem ni kad pregladnim ni kad sam nervozan.Ja uvek mogu da jedem.Vec pola sata nakon sto sam se posteno najeo ja opet mogu da jedem.

Ja recimo kada sam duze vreme gladan,recimo na poslu,ne mogu da jedem kada bi trebalo onda znam da budem besan,ali iz razloga jer onda razmisljam o tome kako sad gubim tesko stecene misice,padam u katabolicko stanje i onda jedva cekam momenat kada mogu jesti i onda se sve "vrati u normalu."

E to je posebna vrsta besa kod profesionalaca. Oduvek mi je bio interesantan taj strah od opadanja mase i performansi. Koliko je realno potrebno vremena za tako nešto?

To meni vec pocinje cim se priblizava vreme hrane a znam da nisam u stanju da jedem,jer jos nisam zavrsio obaveze.Dobro si rekla u pocetku to je vise strah nego bes,ali posle recimo nekih pola sata vec prelazi u bes.