Da,ali to nije posao kao na poslu,to je opustajuci posao koje radis sa zadovoljstvom i da bi iskljucio mozak.

Mislim da, na žalost, većina ljudi ne bi videla zadovoljstvo u tome jer nije ništa instant.

Znam,ali zasto mora bas sve da bude instant?

Kao što svi znamo, u današnje vreme svi traže nešto odmah i sada.

Koja god bolest da je u pitanju higijensko dijetetski režim je prva stavka u lečenju. U slučaju hipertenzije unos soli mora da bude manji od 5 grama dnevno. Neophodna je i fizička aktivnost - i to dinamska aktivnost. Telo mora da menja svoj položaj u prostoru i da aktivnost traje 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Samo, na primer, dizanje tegova nije dovoljno u smislu da može da podiže krvni pritisak a ne utiče na fizičku kondiciju. Prema tome u najmanju ruku brzi hod u preporučenom trajanju i učestalosti.

To je nešto što je prvo i obavezno. I izuzetno značajno da se primenjuje. A pitanje je koliki procenat pacijenata to praktikuje.

Mislim da su baš retki... I to oni koji se mnogo uplaše za zdravlje.

Delim tvoje mišljenje. Mali je procenat pacijenata koji će sve to primenjivati. A to da. Kada se uplaše za svoje zdravlje, onda neki kreću sa potpunom promenom životnih navika. Dobro bi bilo da su to ranije učinili.

Recimo osobe kod kojih je zdravlje kardiovaskularnog sistema ugroženo među prvima kreću da menjaju navike.

Oni su definitivno najviše uplašeni.

Da, strah od smetnji u radu srca je jedan od najvećih.

Ipak je to organ koji obezbedjuje svim ostalima mogucnost za rad. Podsetila si me na jednu od zanimljivih cinjenica iz embriologije- srce je prvi organ koji pocinje sa radom. Jasno je onda koliko je znacajan. Jer se uspostavljanjem kontrakcija srcanih celija i zatim i cirkulacije,omogucava i dalji rast i razvoj pde rodjenja, a zatim i nakon rodjenja.

Naravno, veoma je značajan ali ima tu i kulturološkog faktora- svi ga shvataju kao najbitnije iako su i svi drugi jednako bitni.

Slažem se. Svi organi su važni. Ali kao što kažeš, kod nas se srce smatra najvažnijim. A i dosta su česte bolesti srca na ovim prostorima.

To da, verovatno najčešće hronične bolesti su bolesti srca.

Kada bi se promenile zivotne navike,onda bi bila mnogo bolja situacija po tom pitanju.

I da se malo uspori ovaj tempo.....

To je najteze uraditi. Posto se i po manjim mestima uvek negde zuri.

Da,i tamo je stigao internet,televizija i ovaj brz tempo zivota.

Mene uvek odusevi kada vidim neku porodicu mladih sa decom,kako zive negde na selu. I to su otisli iz grada i ne zele vise da se vracaju. I to bude neko planinsko selo. Skoro je opet bila neka emisija sa tako nekom porodicom.

Jeste predivno. Prvenstevno zdravo.

Tako je. Mozda nije lako odreci se zivota u gradu. Ali opet je pitanje sta nam takav zivot donosi i koje su moguce posledice,a koje koristi. Svako ima svoju filozofiju zivota.

Mozda zato sto zivim u manjem gradicu ja bih se lako odrekao zivota u nekem vecem gradu.
Naravno i jedan i drugi ima svojih dobrih i losih stvari.

Isto kao i većina stvari u životu. Uvek postoje prednosti i mane. Zato izvagamo, pa se odlučimo za neku opciju. Tako stalno tokom života.

Najbolje je kada neko ima obe opcije pa može da posećuje i urbane i manje urbane sredine, tj malo da bude u gradu, malo na selu.

Slažem se. To je dobar balans. Posao u gradu, a vikendom se ide negde na selo.

Nekada su zato ljudi i gradili tzv vikendice....

To je bio dobar trend. Mada i sada ljudi počinju više da se okreću manjim sredinama.

Mislim da nije trend vec da neki ljudi jednostavno to vole i imaju,

Mora da se voli. To sigurno. Posebno oni koji su proveli ceo život samo u gradu i onda odu da žive u nekom selu.

Ja takve ljude koji su proveli citav zivot u gradu zovem balkon ljudima,jer recimo nisu videli kokosku uzivo nikad u zivotu,da ne kazem konja itd....

Mislim da sam pričao kako je u jednoj epizodi Branko Kockica doneo tele, a deca pogađala koja je životinja u pitanju i rekla da je velika kuca.

To je jako zalosno i veruj mi da je danas sve vise toga....

Bilo je i to u emisiji Sasvim prirodno kod Jovana Memedovića. Isto sam mislim spominjao. Deca su otišla u prirodu i pričala kako imaju drugove i drugarice koji smatraju da to nije u trendu i ne idu u prirodu. Pa kažite sada da tu roditelji nisu odigrali glavnu ulogu.

Koja god bolest da je u pitanju higijensko dijetetski režim je prva stavka u lečenju. U slučaju hipertenzije unos soli mora da bude manji od 5 grama dnevno. Neophodna je i fizička aktivnost - i to dinamska aktivnost. Telo mora da menja svoj položaj u prostoru i da aktivnost traje 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Samo, na primer, dizanje tegova nije dovoljno u smislu da može da podiže krvni pritisak a ne utiče na fizičku kondiciju. Prema tome u najmanju ruku brzi hod u preporučenom trajanju i učestalosti.

To je nešto što je prvo i obavezno. I izuzetno značajno da se primenjuje. A pitanje je koliki procenat pacijenata to praktikuje.

Mislim da su baš retki... I to oni koji se mnogo uplaše za zdravlje.

Delim tvoje mišljenje. Mali je procenat pacijenata koji će sve to primenjivati. A to da. Kada se uplaše za svoje zdravlje, onda neki kreću sa potpunom promenom životnih navika. Dobro bi bilo da su to ranije učinili.

Recimo osobe kod kojih je zdravlje kardiovaskularnog sistema ugroženo među prvima kreću da menjaju navike.

Oni su definitivno najviše uplašeni.

Da, strah od smetnji u radu srca je jedan od najvećih.

Ipak je to organ koji obezbedjuje svim ostalima mogucnost za rad. Podsetila si me na jednu od zanimljivih cinjenica iz embriologije- srce je prvi organ koji pocinje sa radom. Jasno je onda koliko je znacajan. Jer se uspostavljanjem kontrakcija srcanih celija i zatim i cirkulacije,omogucava i dalji rast i razvoj pde rodjenja, a zatim i nakon rodjenja.

Naravno, veoma je značajan ali ima tu i kulturološkog faktora- svi ga shvataju kao najbitnije iako su i svi drugi jednako bitni.

Slažem se. Svi organi su važni. Ali kao što kažeš, kod nas se srce smatra najvažnijim. A i dosta su česte bolesti srca na ovim prostorima.

To da, verovatno najčešće hronične bolesti su bolesti srca.

Kada bi se promenile zivotne navike,onda bi bila mnogo bolja situacija po tom pitanju.

I da se malo uspori ovaj tempo.....

To je najteze uraditi. Posto se i po manjim mestima uvek negde zuri.

Da,i tamo je stigao internet,televizija i ovaj brz tempo zivota.

Mene uvek odusevi kada vidim neku porodicu mladih sa decom,kako zive negde na selu. I to su otisli iz grada i ne zele vise da se vracaju. I to bude neko planinsko selo. Skoro je opet bila neka emisija sa tako nekom porodicom.

Jeste predivno. Prvenstevno zdravo.

Tako je. Mozda nije lako odreci se zivota u gradu. Ali opet je pitanje sta nam takav zivot donosi i koje su moguce posledice,a koje koristi. Svako ima svoju filozofiju zivota.

Mozda zato sto zivim u manjem gradicu ja bih se lako odrekao zivota u nekem vecem gradu.
Naravno i jedan i drugi ima svojih dobrih i losih stvari.

Isto kao i većina stvari u životu. Uvek postoje prednosti i mane. Zato izvagamo, pa se odlučimo za neku opciju. Tako stalno tokom života.

Najbolje je kada neko ima obe opcije pa može da posećuje i urbane i manje urbane sredine, tj malo da bude u gradu, malo na selu.

Slažem se. To je dobar balans. Posao u gradu, a vikendom se ide negde na selo.

Da, ali onda vikendom imas mnogo posla oko kuce....

I to jeste tako. Ali ne smeta svakome.

Ne da ne smeta,nego se neko tako iskljucuje,odmara.

Meni bi bilo lakše da kosim travu ili nešto sređujem oko kuće i da isključim mozak, uslovno rečeno.

Upravo tako,ne moras razmisljati uopste,samo guras kosilicu i pazis da ne pokosis zenino omiljeno cvece i to je to.

Hahhahah To nikako ne bi valjalo

Nama koji znamo sta hocemo i kako to da postignemo to su jednostavne odluke,ali za onog koji bas i nece to su vise izgovori...

Ovo si veoma lepo rekao i to me je asocirao sad na novogodišnje odluke koje su sve popularnije. Nekako ljudi koji znaju šta hoće oni uvek idu napred bez nekih beleški, planova, posebnih i spektakularnih odluka, kod njih je to prirodan svakodnevni proces. Ovi skloniji izgovorima uvek kreću od nekog posebnog datuma, od toga prave veliki događaj i slično...

Zaista je tako. Kako vi ostali radite? Ja nikada nisam imao običaj da pravim planove šta ću sve raditi u tom smislu, kao što je donošenje nekih odluka za Novu godinu i slično.

Koja god bolest da je u pitanju higijensko dijetetski režim je prva stavka u lečenju. U slučaju hipertenzije unos soli mora da bude manji od 5 grama dnevno. Neophodna je i fizička aktivnost - i to dinamska aktivnost. Telo mora da menja svoj položaj u prostoru i da aktivnost traje 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Samo, na primer, dizanje tegova nije dovoljno u smislu da može da podiže krvni pritisak a ne utiče na fizičku kondiciju. Prema tome u najmanju ruku brzi hod u preporučenom trajanju i učestalosti.

To je nešto što je prvo i obavezno. I izuzetno značajno da se primenjuje. A pitanje je koliki procenat pacijenata to praktikuje.

Mislim da su baš retki... I to oni koji se mnogo uplaše za zdravlje.

Delim tvoje mišljenje. Mali je procenat pacijenata koji će sve to primenjivati. A to da. Kada se uplaše za svoje zdravlje, onda neki kreću sa potpunom promenom životnih navika. Dobro bi bilo da su to ranije učinili.

Recimo osobe kod kojih je zdravlje kardiovaskularnog sistema ugroženo među prvima kreću da menjaju navike.

Oni su definitivno najviše uplašeni.

Da, strah od smetnji u radu srca je jedan od najvećih.

Ipak je to organ koji obezbedjuje svim ostalima mogucnost za rad. Podsetila si me na jednu od zanimljivih cinjenica iz embriologije- srce je prvi organ koji pocinje sa radom. Jasno je onda koliko je znacajan. Jer se uspostavljanjem kontrakcija srcanih celija i zatim i cirkulacije,omogucava i dalji rast i razvoj pde rodjenja, a zatim i nakon rodjenja.

Naravno, veoma je značajan ali ima tu i kulturološkog faktora- svi ga shvataju kao najbitnije iako su i svi drugi jednako bitni.

Slažem se. Svi organi su važni. Ali kao što kažeš, kod nas se srce smatra najvažnijim. A i dosta su česte bolesti srca na ovim prostorima.

To da, verovatno najčešće hronične bolesti su bolesti srca.

Kada bi se promenile zivotne navike,onda bi bila mnogo bolja situacija po tom pitanju.

I da se malo uspori ovaj tempo.....

To je najteze uraditi. Posto se i po manjim mestima uvek negde zuri.

Da,i tamo je stigao internet,televizija i ovaj brz tempo zivota.

Mene uvek odusevi kada vidim neku porodicu mladih sa decom,kako zive negde na selu. I to su otisli iz grada i ne zele vise da se vracaju. I to bude neko planinsko selo. Skoro je opet bila neka emisija sa tako nekom porodicom.

Jeste predivno. Prvenstevno zdravo.

Tako je. Mozda nije lako odreci se zivota u gradu. Ali opet je pitanje sta nam takav zivot donosi i koje su moguce posledice,a koje koristi. Svako ima svoju filozofiju zivota.

Mozda zato sto zivim u manjem gradicu ja bih se lako odrekao zivota u nekem vecem gradu.
Naravno i jedan i drugi ima svojih dobrih i losih stvari.

Isto kao i većina stvari u životu. Uvek postoje prednosti i mane. Zato izvagamo, pa se odlučimo za neku opciju. Tako stalno tokom života.

Najbolje je kada neko ima obe opcije pa može da posećuje i urbane i manje urbane sredine, tj malo da bude u gradu, malo na selu.

Slažem se. To je dobar balans. Posao u gradu, a vikendom se ide negde na selo.

Nekada su zato ljudi i gradili tzv vikendice....

To je bio dobar trend. Mada i sada ljudi počinju više da se okreću manjim sredinama.

To sam i ja primetio,doduse trenutno to rade vise imucni,ali se nadam da ce to opet biti svima dostupno.

To si u potpunosti u pravu. Danas je luksuz imati neku vikendicu. Ali opet ona nije na nekom selu i ne služi svrsi održavanja imanja već relaksaciji. Nije ista poenta.

Tako je. Zavisi gde je ta kuća. Zna se šta je prava vikendica, i za odmor, a i da se uradi nešto po placu. Naravno, svako od nas ima drugačije viđenje. Neko želi samo opuštanje, ništa drugo.

Nama koji znamo sta hocemo i kako to da postignemo to su jednostavne odluke,ali za onog koji bas i nece to su vise izgovori...

Ovo si veoma lepo rekao i to me je asocirao sad na novogodišnje odluke koje su sve popularnije. Nekako ljudi koji znaju šta hoće oni uvek idu napred bez nekih beleški, planova, posebnih i spektakularnih odluka, kod njih je to prirodan svakodnevni proces. Ovi skloniji izgovorima uvek kreću od nekog posebnog datuma, od toga prave veliki događaj i slično...

Jako lepo si rekla.Onome ko hoce nesto da uradi taj ce da uradi,nece cekati neki datum ili ponedeljak....

Da,ali to nije posao kao na poslu,to je opustajuci posao koje radis sa zadovoljstvom i da bi iskljucio mozak.

Mislim da, na žalost, većina ljudi ne bi videla zadovoljstvo u tome jer nije ništa instant.

Znam,ali zasto mora bas sve da bude instant?

Koja god bolest da je u pitanju higijensko dijetetski režim je prva stavka u lečenju. U slučaju hipertenzije unos soli mora da bude manji od 5 grama dnevno. Neophodna je i fizička aktivnost - i to dinamska aktivnost. Telo mora da menja svoj položaj u prostoru i da aktivnost traje 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Samo, na primer, dizanje tegova nije dovoljno u smislu da može da podiže krvni pritisak a ne utiče na fizičku kondiciju. Prema tome u najmanju ruku brzi hod u preporučenom trajanju i učestalosti.

To je nešto što je prvo i obavezno. I izuzetno značajno da se primenjuje. A pitanje je koliki procenat pacijenata to praktikuje.

Mislim da su baš retki... I to oni koji se mnogo uplaše za zdravlje.

Delim tvoje mišljenje. Mali je procenat pacijenata koji će sve to primenjivati. A to da. Kada se uplaše za svoje zdravlje, onda neki kreću sa potpunom promenom životnih navika. Dobro bi bilo da su to ranije učinili.

Recimo osobe kod kojih je zdravlje kardiovaskularnog sistema ugroženo među prvima kreću da menjaju navike.

Oni su definitivno najviše uplašeni.

Da, strah od smetnji u radu srca je jedan od najvećih.

Ipak je to organ koji obezbedjuje svim ostalima mogucnost za rad. Podsetila si me na jednu od zanimljivih cinjenica iz embriologije- srce je prvi organ koji pocinje sa radom. Jasno je onda koliko je znacajan. Jer se uspostavljanjem kontrakcija srcanih celija i zatim i cirkulacije,omogucava i dalji rast i razvoj pde rodjenja, a zatim i nakon rodjenja.

Naravno, veoma je značajan ali ima tu i kulturološkog faktora- svi ga shvataju kao najbitnije iako su i svi drugi jednako bitni.

Slažem se. Svi organi su važni. Ali kao što kažeš, kod nas se srce smatra najvažnijim. A i dosta su česte bolesti srca na ovim prostorima.

To da, verovatno najčešće hronične bolesti su bolesti srca.

Kada bi se promenile zivotne navike,onda bi bila mnogo bolja situacija po tom pitanju.

I da se malo uspori ovaj tempo.....

To je najteze uraditi. Posto se i po manjim mestima uvek negde zuri.

Da,i tamo je stigao internet,televizija i ovaj brz tempo zivota.

Mene uvek odusevi kada vidim neku porodicu mladih sa decom,kako zive negde na selu. I to su otisli iz grada i ne zele vise da se vracaju. I to bude neko planinsko selo. Skoro je opet bila neka emisija sa tako nekom porodicom.

Jeste predivno. Prvenstevno zdravo.

Tako je. Mozda nije lako odreci se zivota u gradu. Ali opet je pitanje sta nam takav zivot donosi i koje su moguce posledice,a koje koristi. Svako ima svoju filozofiju zivota.

Mozda zato sto zivim u manjem gradicu ja bih se lako odrekao zivota u nekem vecem gradu.
Naravno i jedan i drugi ima svojih dobrih i losih stvari.

Isto kao i većina stvari u životu. Uvek postoje prednosti i mane. Zato izvagamo, pa se odlučimo za neku opciju. Tako stalno tokom života.

Najbolje je kada neko ima obe opcije pa može da posećuje i urbane i manje urbane sredine, tj malo da bude u gradu, malo na selu.

Slažem se. To je dobar balans. Posao u gradu, a vikendom se ide negde na selo.

Nekada su zato ljudi i gradili tzv vikendice....

To je bio dobar trend. Mada i sada ljudi počinju više da se okreću manjim sredinama.

To sam i ja primetio,doduse trenutno to rade vise imucni,ali se nadam da ce to opet biti svima dostupno.

To si u potpunosti u pravu. Danas je luksuz imati neku vikendicu. Ali opet ona nije na nekom selu i ne služi svrsi održavanja imanja već relaksaciji. Nije ista poenta.

Upravo tako!

Koja god bolest da je u pitanju higijensko dijetetski režim je prva stavka u lečenju. U slučaju hipertenzije unos soli mora da bude manji od 5 grama dnevno. Neophodna je i fizička aktivnost - i to dinamska aktivnost. Telo mora da menja svoj položaj u prostoru i da aktivnost traje 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Samo, na primer, dizanje tegova nije dovoljno u smislu da može da podiže krvni pritisak a ne utiče na fizičku kondiciju. Prema tome u najmanju ruku brzi hod u preporučenom trajanju i učestalosti.

To je nešto što je prvo i obavezno. I izuzetno značajno da se primenjuje. A pitanje je koliki procenat pacijenata to praktikuje.

Mislim da su baš retki... I to oni koji se mnogo uplaše za zdravlje.

Delim tvoje mišljenje. Mali je procenat pacijenata koji će sve to primenjivati. A to da. Kada se uplaše za svoje zdravlje, onda neki kreću sa potpunom promenom životnih navika. Dobro bi bilo da su to ranije učinili.

Recimo osobe kod kojih je zdravlje kardiovaskularnog sistema ugroženo među prvima kreću da menjaju navike.

Oni su definitivno najviše uplašeni.

Da, strah od smetnji u radu srca je jedan od najvećih.

Ipak je to organ koji obezbedjuje svim ostalima mogucnost za rad. Podsetila si me na jednu od zanimljivih cinjenica iz embriologije- srce je prvi organ koji pocinje sa radom. Jasno je onda koliko je znacajan. Jer se uspostavljanjem kontrakcija srcanih celija i zatim i cirkulacije,omogucava i dalji rast i razvoj pde rodjenja, a zatim i nakon rodjenja.

Naravno, veoma je značajan ali ima tu i kulturološkog faktora- svi ga shvataju kao najbitnije iako su i svi drugi jednako bitni.

Slažem se. Svi organi su važni. Ali kao što kažeš, kod nas se srce smatra najvažnijim. A i dosta su česte bolesti srca na ovim prostorima.

To da, verovatno najčešće hronične bolesti su bolesti srca.

Kada bi se promenile zivotne navike,onda bi bila mnogo bolja situacija po tom pitanju.

I da se malo uspori ovaj tempo.....

To je najteze uraditi. Posto se i po manjim mestima uvek negde zuri.

Da,i tamo je stigao internet,televizija i ovaj brz tempo zivota.

Mene uvek odusevi kada vidim neku porodicu mladih sa decom,kako zive negde na selu. I to su otisli iz grada i ne zele vise da se vracaju. I to bude neko planinsko selo. Skoro je opet bila neka emisija sa tako nekom porodicom.

Jeste predivno. Prvenstevno zdravo.

Tako je. Mozda nije lako odreci se zivota u gradu. Ali opet je pitanje sta nam takav zivot donosi i koje su moguce posledice,a koje koristi. Svako ima svoju filozofiju zivota.

Mozda zato sto zivim u manjem gradicu ja bih se lako odrekao zivota u nekem vecem gradu.
Naravno i jedan i drugi ima svojih dobrih i losih stvari.

Isto kao i većina stvari u životu. Uvek postoje prednosti i mane. Zato izvagamo, pa se odlučimo za neku opciju. Tako stalno tokom života.

Najbolje je kada neko ima obe opcije pa može da posećuje i urbane i manje urbane sredine, tj malo da bude u gradu, malo na selu.

Slažem se. To je dobar balans. Posao u gradu, a vikendom se ide negde na selo.

Nekada su zato ljudi i gradili tzv vikendice....

To je bio dobar trend. Mada i sada ljudi počinju više da se okreću manjim sredinama.

Mislim da nije trend vec da neki ljudi jednostavno to vole i imaju,

Mora da se voli. To sigurno. Posebno oni koji su proveli ceo život samo u gradu i onda odu da žive u nekom selu.

Ja takve ljude koji su proveli citav zivot u gradu zovem balkon ljudima,jer recimo nisu videli kokosku uzivo nikad u zivotu,da ne kazem konja itd....

Mislim da sam pričao kako je u jednoj epizodi Branko Kockica doneo tele, a deca pogađala koja je životinja u pitanju i rekla da je velika kuca.

To je jako zalosno i veruj mi da je danas sve vise toga....

Koja god bolest da je u pitanju higijensko dijetetski režim je prva stavka u lečenju. U slučaju hipertenzije unos soli mora da bude manji od 5 grama dnevno. Neophodna je i fizička aktivnost - i to dinamska aktivnost. Telo mora da menja svoj položaj u prostoru i da aktivnost traje 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Samo, na primer, dizanje tegova nije dovoljno u smislu da može da podiže krvni pritisak a ne utiče na fizičku kondiciju. Prema tome u najmanju ruku brzi hod u preporučenom trajanju i učestalosti.

To je nešto što je prvo i obavezno. I izuzetno značajno da se primenjuje. A pitanje je koliki procenat pacijenata to praktikuje.

Mislim da su baš retki... I to oni koji se mnogo uplaše za zdravlje.

Delim tvoje mišljenje. Mali je procenat pacijenata koji će sve to primenjivati. A to da. Kada se uplaše za svoje zdravlje, onda neki kreću sa potpunom promenom životnih navika. Dobro bi bilo da su to ranije učinili.

Recimo osobe kod kojih je zdravlje kardiovaskularnog sistema ugroženo među prvima kreću da menjaju navike.

Oni su definitivno najviše uplašeni.

Da, strah od smetnji u radu srca je jedan od najvećih.

Ipak je to organ koji obezbedjuje svim ostalima mogucnost za rad. Podsetila si me na jednu od zanimljivih cinjenica iz embriologije- srce je prvi organ koji pocinje sa radom. Jasno je onda koliko je znacajan. Jer se uspostavljanjem kontrakcija srcanih celija i zatim i cirkulacije,omogucava i dalji rast i razvoj pde rodjenja, a zatim i nakon rodjenja.

Naravno, veoma je značajan ali ima tu i kulturološkog faktora- svi ga shvataju kao najbitnije iako su i svi drugi jednako bitni.

Slažem se. Svi organi su važni. Ali kao što kažeš, kod nas se srce smatra najvažnijim. A i dosta su česte bolesti srca na ovim prostorima.

To da, verovatno najčešće hronične bolesti su bolesti srca.

Kada bi se promenile zivotne navike,onda bi bila mnogo bolja situacija po tom pitanju.

I da se malo uspori ovaj tempo.....

To je najteze uraditi. Posto se i po manjim mestima uvek negde zuri.

Da,i tamo je stigao internet,televizija i ovaj brz tempo zivota.

Mene uvek odusevi kada vidim neku porodicu mladih sa decom,kako zive negde na selu. I to su otisli iz grada i ne zele vise da se vracaju. I to bude neko planinsko selo. Skoro je opet bila neka emisija sa tako nekom porodicom.

Jeste predivno. Prvenstevno zdravo.

Tako je. Mozda nije lako odreci se zivota u gradu. Ali opet je pitanje sta nam takav zivot donosi i koje su moguce posledice,a koje koristi. Svako ima svoju filozofiju zivota.

Mozda zato sto zivim u manjem gradicu ja bih se lako odrekao zivota u nekem vecem gradu.
Naravno i jedan i drugi ima svojih dobrih i losih stvari.

Isto kao i većina stvari u životu. Uvek postoje prednosti i mane. Zato izvagamo, pa se odlučimo za neku opciju. Tako stalno tokom života.

Najbolje je kada neko ima obe opcije pa može da posećuje i urbane i manje urbane sredine, tj malo da bude u gradu, malo na selu.

Slažem se. To je dobar balans. Posao u gradu, a vikendom se ide negde na selo.

Da, ali onda vikendom imas mnogo posla oko kuce....

I to jeste tako. Ali ne smeta svakome.

Ne da ne smeta,nego se neko tako iskljucuje,odmara.

Meni bi bilo lakše da kosim travu ili nešto sređujem oko kuće i da isključim mozak, uslovno rečeno.

Upravo tako,ne moras razmisljati uopste,samo guras kosilicu i pazis da ne pokosis zenino omiljeno cvece i to je to.

Druga stvar ovo sve sto si naveo su opste namirnice,nesto sto je neophodno za opstanak,da jedemo.Nisu svi u takvoj situaciji da jede ono sto uzgajaju,pa naravno moraju jesti i ono sto nije toliko zdravo.
Ali piti alkohol uopste ne moras.To je tvoj izbor!Alkohol nije opsta namirnica bez koje se ne moze!

Apsolutno se slažem sa svim. Alkohol je stvar izbora, nije nužno piće.

Ja takve ljude koji su proveli citav zivot u gradu zovem balkon ljudima,jer recimo nisu videli kokosku uzivo nikad u zivotu,da ne kazem konja itd....

Veoma zanimljiv termin... To je salonski stil života.

Nama koji znamo sta hocemo i kako to da postignemo to su jednostavne odluke,ali za onog koji bas i nece to su vise izgovori...

Ovo si veoma lepo rekao i to me je asocirao sad na novogodišnje odluke koje su sve popularnije. Nekako ljudi koji znaju šta hoće oni uvek idu napred bez nekih beleški, planova, posebnih i spektakularnih odluka, kod njih je to prirodan svakodnevni proces. Ovi skloniji izgovorima uvek kreću od nekog posebnog datuma, od toga prave veliki događaj i slično...

Da,ali to nije posao kao na poslu,to je opustajuci posao koje radis sa zadovoljstvom i da bi iskljucio mozak.

Mislim da, na žalost, većina ljudi ne bi videla zadovoljstvo u tome jer nije ništa instant.

Koja god bolest da je u pitanju higijensko dijetetski režim je prva stavka u lečenju. U slučaju hipertenzije unos soli mora da bude manji od 5 grama dnevno. Neophodna je i fizička aktivnost - i to dinamska aktivnost. Telo mora da menja svoj položaj u prostoru i da aktivnost traje 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Samo, na primer, dizanje tegova nije dovoljno u smislu da može da podiže krvni pritisak a ne utiče na fizičku kondiciju. Prema tome u najmanju ruku brzi hod u preporučenom trajanju i učestalosti.

To je nešto što je prvo i obavezno. I izuzetno značajno da se primenjuje. A pitanje je koliki procenat pacijenata to praktikuje.

Mislim da su baš retki... I to oni koji se mnogo uplaše za zdravlje.

Delim tvoje mišljenje. Mali je procenat pacijenata koji će sve to primenjivati. A to da. Kada se uplaše za svoje zdravlje, onda neki kreću sa potpunom promenom životnih navika. Dobro bi bilo da su to ranije učinili.

Recimo osobe kod kojih je zdravlje kardiovaskularnog sistema ugroženo među prvima kreću da menjaju navike.

Oni su definitivno najviše uplašeni.

Da, strah od smetnji u radu srca je jedan od najvećih.

Ipak je to organ koji obezbedjuje svim ostalima mogucnost za rad. Podsetila si me na jednu od zanimljivih cinjenica iz embriologije- srce je prvi organ koji pocinje sa radom. Jasno je onda koliko je znacajan. Jer se uspostavljanjem kontrakcija srcanih celija i zatim i cirkulacije,omogucava i dalji rast i razvoj pde rodjenja, a zatim i nakon rodjenja.

Naravno, veoma je značajan ali ima tu i kulturološkog faktora- svi ga shvataju kao najbitnije iako su i svi drugi jednako bitni.

Slažem se. Svi organi su važni. Ali kao što kažeš, kod nas se srce smatra najvažnijim. A i dosta su česte bolesti srca na ovim prostorima.

To da, verovatno najčešće hronične bolesti su bolesti srca.

Kada bi se promenile zivotne navike,onda bi bila mnogo bolja situacija po tom pitanju.

I da se malo uspori ovaj tempo.....

To je najteze uraditi. Posto se i po manjim mestima uvek negde zuri.

Da,i tamo je stigao internet,televizija i ovaj brz tempo zivota.

Mene uvek odusevi kada vidim neku porodicu mladih sa decom,kako zive negde na selu. I to su otisli iz grada i ne zele vise da se vracaju. I to bude neko planinsko selo. Skoro je opet bila neka emisija sa tako nekom porodicom.

Jeste predivno. Prvenstevno zdravo.

Tako je. Mozda nije lako odreci se zivota u gradu. Ali opet je pitanje sta nam takav zivot donosi i koje su moguce posledice,a koje koristi. Svako ima svoju filozofiju zivota.

Mozda zato sto zivim u manjem gradicu ja bih se lako odrekao zivota u nekem vecem gradu.
Naravno i jedan i drugi ima svojih dobrih i losih stvari.

Isto kao i većina stvari u životu. Uvek postoje prednosti i mane. Zato izvagamo, pa se odlučimo za neku opciju. Tako stalno tokom života.

Najbolje je kada neko ima obe opcije pa može da posećuje i urbane i manje urbane sredine, tj malo da bude u gradu, malo na selu.

Slažem se. To je dobar balans. Posao u gradu, a vikendom se ide negde na selo.

Nekada su zato ljudi i gradili tzv vikendice....

To je bio dobar trend. Mada i sada ljudi počinju više da se okreću manjim sredinama.

To sam i ja primetio,doduse trenutno to rade vise imucni,ali se nadam da ce to opet biti svima dostupno.

To si u potpunosti u pravu. Danas je luksuz imati neku vikendicu. Ali opet ona nije na nekom selu i ne služi svrsi održavanja imanja već relaksaciji. Nije ista poenta.