Upravo iz tih razloga stalno navodimo da trener treba biti kvalifikovan, stručan i da ume sa ljudima. Trebao bi poznavati anatomiju i neke elementarne ljudske osobine kako bi što bolje usmerio klijenta.
Često želje drugih nisu u našoj moći da ih rešimo i zato osobu treba usmeriti negde drugde- možda drugom treneru, lekaru, psihologi itd.

Samo da nisu prepotentni i kao da imaju sve znanje na ovom svetu. Viđao sam često takve trenere, pa zato opet i spominjem ovakav tip ličnosti. Klijenti moraju da vode računa kog trenera biraju.

Kao i psihoterapeuta, ne lezi ti svako.

Slažem se. Nisu mi odgovarali ni svi profesori, kao ispitivači. Da spomenem i druge sfere u životu

U to tek ne ulaziti. A mislim da su neki ejdnostavno i antitalentovani za predavanje.

Jeste. Nije svako ni za predavača. Pričali smo. Nema svako tu sposobnost da prenese znanje.

Veoma je bitno i da se želje usklade sa psihofizičkim mogućnostima. Ne može neko poželeti da bude izrazito mišićav i jak ako genetske predispozicije mu to ne dozvoljavaju u potpunosti.
Naime, spomenuli smo da čovek može mnogo da napreduje ALI genetika postavlja izvesna ograničenja. Guranje preko tih granica izaziva ozbiljne povrede i teške posledice.
Pre nego što neko krene sa promenama treba prvo dobro da upozna svoje telo.

Moramo biti svesni i svojih genetskih ograničenja, ali ih i ne koristiti kao izgovor da nešto nije moguće. Jer su i faktori sredine izuzetno bitan činilac koji može u izvesnoj meri modifikovati genetiku.

Jasno, ali prost primer iz prakse- devojka sa genetski ravnom zadnjicom. Da, vezbala je naporno i forma se jeste promenila, ali minimalno i anravno da nikada nije uspela da dobije oblik i velicinu koja se propagira.

Naravno, upravo o tome i pričamo. Pomak se može napraviti ali do određene mere.
A i zavisno od demografije tipovi telesne građe su različiti. Retko koja Slovenka može biti građena kao Latinoamerikanka.

Da sam plastični hirurg rekao bih šta bi sve moglo da se uradi

Haha, što priroda ne može plastična hirurgija može. S tim što ja estetsku hirurgiju ne bih mešala u ovo, jer prirodno je najbolje. Kolegama svakako svaka čast na umetnosti. 😅

Ma naravno. Već smo pričali. Nisam ni ja pristalica da se rade estetske operacije samo zbog nekog lepšeg izgleda, a da objektivno nema nikakve potrebe.

Veoma je bitno i da se želje usklade sa psihofizičkim mogućnostima. Ne može neko poželeti da bude izrazito mišićav i jak ako genetske predispozicije mu to ne dozvoljavaju u potpunosti.
Naime, spomenuli smo da čovek može mnogo da napreduje ALI genetika postavlja izvesna ograničenja. Guranje preko tih granica izaziva ozbiljne povrede i teške posledice.
Pre nego što neko krene sa promenama treba prvo dobro da upozna svoje telo.

Moramo biti svesni i svojih genetskih ograničenja, ali ih i ne koristiti kao izgovor da nešto nije moguće. Jer su i faktori sredine izuzetno bitan činilac koji može u izvesnoj meri modifikovati genetiku.

Jasno, ali prost primer iz prakse- devojka sa genetski ravnom zadnjicom. Da, vezbala je naporno i forma se jeste promenila, ali minimalno i anravno da nikada nije uspela da dobije oblik i velicinu koja se propagira.

Naravno, upravo o tome i pričamo. Pomak se može napraviti ali do određene mere.
A i zavisno od demografije tipovi telesne građe su različiti. Retko koja Slovenka može biti građena kao Latinoamerikanka.

Da sam plastični hirurg rekao bih šta bi sve moglo da se uradi

Haha, što priroda ne može plastična hirurgija može. S tim što ja estetsku hirurgiju ne bih mešala u ovo, jer prirodno je najbolje. Kolegama svakako svaka čast na umetnosti. 😅

Ali kao da za zadnjice postoje neki problemi pri ugradnji...

Veoma je bitno i da se želje usklade sa psihofizičkim mogućnostima. Ne može neko poželeti da bude izrazito mišićav i jak ako genetske predispozicije mu to ne dozvoljavaju u potpunosti.
Naime, spomenuli smo da čovek može mnogo da napreduje ALI genetika postavlja izvesna ograničenja. Guranje preko tih granica izaziva ozbiljne povrede i teške posledice.
Pre nego što neko krene sa promenama treba prvo dobro da upozna svoje telo.

Moramo biti svesni i svojih genetskih ograničenja, ali ih i ne koristiti kao izgovor da nešto nije moguće. Jer su i faktori sredine izuzetno bitan činilac koji može u izvesnoj meri modifikovati genetiku.

Jasno, ali prost primer iz prakse- devojka sa genetski ravnom zadnjicom. Da, vezbala je naporno i forma se jeste promenila, ali minimalno i anravno da nikada nije uspela da dobije oblik i velicinu koja se propagira.

Naravno, upravo o tome i pričamo. Pomak se može napraviti ali do određene mere.
A i zavisno od demografije tipovi telesne građe su različiti. Retko koja Slovenka može biti građena kao Latinoamerikanka.

Da sam plastični hirurg rekao bih šta bi sve moglo da se uradi

Bez po muke-a sve!

Ovde bih spomenula jedan termin o kome se slabo priča, a to je dismorfofobija.
Dismorfofobija ili telesna dismorfija je ozbiljan poremećaj koji karakteriše doživljaj osobe da su delovi njenog tela neadekvatni, deformisani, ružni, iako je u realnosti nedostatak koji preokupira osobu zapravo jedva vidljiv ili čak i ne postoji.

A sta je sa nama sportistima koji nikad nismo zadovoljni ni izgledom a ni podignutom tezinom?
Sada vec jesam,par godina nakon povlacenja ali dok sam se takmicio u bilo kojem sportu da li je to bodi bilding,powerlifting,strongman nikad nisam bio zadovoljan,uvek sam hteo jos bolje.

To je nešto malo drugačije, količina nezadovoljstva je i tu velika dok se ne postigne neki rezultat ALI vi znate čemu i zbog čega tržište. Takođe, ne vidite svoje telo kao deformisano ili bezvredno, što uglavnom karakteriše dizmorfiju. Svoje nezadovoljstvo usmeravati ka rasu za koji znate da će biti produktivan, ne podvrgavate se hirurgiji kao "jedinoj" alternativi da vas spase.
Eto navela sam par razlika, nadam se da su jasne.

Naravno,jasne su i hvala ti puno.
Mislim meni su bile jasne i pre ali cisto da malo i o tome popricamo jer mnogi koji se nisu nikad takmicili illi uopste bavili sportom mesaju ta dva pojma.

Kao što smo ranije pričali, ljudi su skloni poistovećivanje da trenerima, samo to rade na pogrešan način. U ovom slučaju misle da je instant postizanje rezultata isto što i dugogodišnji rad.

Zato ja kad mi se klijent obrati sa zeljom da bi zeleo da postigne ovo ili ono upitam koliko vremena misli da zrtvuje da bi postigao cilj.Prvo mislim dnevno na treninge,posle na to koliko puta nedeljno bi isao na trening i na kraju sam cilj koliko meseci mu treba.

Odličan ti je pristup. Lepo prvo pitaš klijenta koliko on smatra da mu je potrebno vremena da ostvari svoj cilj. Tako i treba. A onda da ozbiljno porazgovarate o treniranju, ishrani i svim stavkama.

Zivot me naterao na to.Imao sam puno klijenata kada sam ja vise hteo ili bolje hteo taj cilj nego sam klijent i onda sam serazocarao.Zato ovakav pristup.

Verujem. Iskustvo je presudno. Gledam ja tako u teretani i vidim odnos klijenata i trenera. Često su klijenti totalno nezainteresovani, kao da su ih silom naterali da dođu i da vežbaju.

Vecinu i "jesu" cim daju pare da ih neko goni

Mislim da nekada treneri moraju da koriste i bič za neke vežbače

Ako moraju, znaci da ne vredi.

Upravo iz tih razloga stalno navodimo da trener treba biti kvalifikovan, stručan i da ume sa ljudima. Trebao bi poznavati anatomiju i neke elementarne ljudske osobine kako bi što bolje usmerio klijenta.
Često želje drugih nisu u našoj moći da ih rešimo i zato osobu treba usmeriti negde drugde- možda drugom treneru, lekaru, psihologi itd.

Samo da nisu prepotentni i kao da imaju sve znanje na ovom svetu. Viđao sam često takve trenere, pa zato opet i spominjem ovakav tip ličnosti. Klijenti moraju da vode računa kog trenera biraju.

Kao i psihoterapeuta, ne lezi ti svako.

Slažem se. Nisu mi odgovarali ni svi profesori, kao ispitivači. Da spomenem i druge sfere u životu

U to tek ne ulaziti. A mislim da su neki ejdnostavno i antitalentovani za predavanje.

Valjalo bi spomenuti da se neki ljudi radjaju kao talentovani ya neki sport, ali da trud i disiplina nadmasuju taj talenat.

Recimo Ronaldo u fudbalu.Ima talenat ali njegovu radnu etiku niko ne moze da nadmasi.Messi je roden sa time i zato nikad nece imati tu radnu etiku kao Ronaldo.To je samo jedan primer od mnogih.

Dakle, on ima oba kvaliteta.

Ovde bih spomenula jedan termin o kome se slabo priča, a to je dismorfofobija.
Dismorfofobija ili telesna dismorfija je ozbiljan poremećaj koji karakteriše doživljaj osobe da su delovi njenog tela neadekvatni, deformisani, ružni, iako je u realnosti nedostatak koji preokupira osobu zapravo jedva vidljiv ili čak i ne postoji.

A sta je sa nama sportistima koji nikad nismo zadovoljni ni izgledom a ni podignutom tezinom?
Sada vec jesam,par godina nakon povlacenja ali dok sam se takmicio u bilo kojem sportu da li je to bodi bilding,powerlifting,strongman nikad nisam bio zadovoljan,uvek sam hteo jos bolje.

To je nešto malo drugačije, količina nezadovoljstva je i tu velika dok se ne postigne neki rezultat ALI vi znate čemu i zbog čega tržište. Takođe, ne vidite svoje telo kao deformisano ili bezvredno, što uglavnom karakteriše dizmorfiju. Svoje nezadovoljstvo usmeravati ka rasu za koji znate da će biti produktivan, ne podvrgavate se hirurgiji kao "jedinoj" alternativi da vas spase.
Eto navela sam par razlika, nadam se da su jasne.

Naravno,jasne su i hvala ti puno.
Mislim meni su bile jasne i pre ali cisto da malo i o tome popricamo jer mnogi koji se nisu nikad takmicili illi uopste bavili sportom mesaju ta dva pojma.

Kao što smo ranije pričali, ljudi su skloni poistovećivanje da trenerima, samo to rade na pogrešan način. U ovom slučaju misle da je instant postizanje rezultata isto što i dugogodišnji rad.

Zato ja kad mi se klijent obrati sa zeljom da bi zeleo da postigne ovo ili ono upitam koliko vremena misli da zrtvuje da bi postigao cilj.Prvo mislim dnevno na treninge,posle na to koliko puta nedeljno bi isao na trening i na kraju sam cilj koliko meseci mu treba.

Odličan ti je pristup. Lepo prvo pitaš klijenta koliko on smatra da mu je potrebno vremena da ostvari svoj cilj. Tako i treba. A onda da ozbiljno porazgovarate o treniranju, ishrani i svim stavkama.

Zivot me naterao na to.Imao sam puno klijenata kada sam ja vise hteo ili bolje hteo taj cilj nego sam klijent i onda sam serazocarao.Zato ovakav pristup.

Verujem. Iskustvo je presudno. Gledam ja tako u teretani i vidim odnos klijenata i trenera. Često su klijenti totalno nezainteresovani, kao da su ih silom naterali da dođu i da vežbaju.

Vecinu i "jesu" cim daju pare da ih neko goni

Ja takve na startu ne prihvatam,jer dzaba pare kad mi pojede zivce.

Ma neka ih, sve dok te slusaju na treningu bar.

Veoma je bitno i da se želje usklade sa psihofizičkim mogućnostima. Ne može neko poželeti da bude izrazito mišićav i jak ako genetske predispozicije mu to ne dozvoljavaju u potpunosti.
Naime, spomenuli smo da čovek može mnogo da napreduje ALI genetika postavlja izvesna ograničenja. Guranje preko tih granica izaziva ozbiljne povrede i teške posledice.
Pre nego što neko krene sa promenama treba prvo dobro da upozna svoje telo.

Moramo biti svesni i svojih genetskih ograničenja, ali ih i ne koristiti kao izgovor da nešto nije moguće. Jer su i faktori sredine izuzetno bitan činilac koji može u izvesnoj meri modifikovati genetiku.

Jasno, ali prost primer iz prakse- devojka sa genetski ravnom zadnjicom. Da, vezbala je naporno i forma se jeste promenila, ali minimalno i anravno da nikada nije uspela da dobije oblik i velicinu koja se propagira.

Zato odmah na pocetku treba reci takvom klijentu da se moze popraviti ali da ne ocekuje cuda da ce imati zadnjicu kao Kim Kardasijan.
Ni ja necu imati siroke butine sta god radio.Taj spoljasnji deo mi nikako nije hteo da raste a veruj mi sve vezbe sam radio i onda sam sa bodi bildinga presaltao na sportove snage i ostalo je sto se kaze istorija.

U ovom slucaju nije bila nezadovoljna, bila je vrlo svesna situacije.

Ima dosta ljudi koji ne koriste svoje fizičke potencijale jer im nedostaje motivacija ili iz drugih razloga.

To nedostajanje motivacije je jako prisutan kod danasnje mlade generacije.

Krivci su poznati.

Veoma je bitno i da se želje usklade sa psihofizičkim mogućnostima. Ne može neko poželeti da bude izrazito mišićav i jak ako genetske predispozicije mu to ne dozvoljavaju u potpunosti.
Naime, spomenuli smo da čovek može mnogo da napreduje ALI genetika postavlja izvesna ograničenja. Guranje preko tih granica izaziva ozbiljne povrede i teške posledice.
Pre nego što neko krene sa promenama treba prvo dobro da upozna svoje telo.

Moramo biti svesni i svojih genetskih ograničenja, ali ih i ne koristiti kao izgovor da nešto nije moguće. Jer su i faktori sredine izuzetno bitan činilac koji može u izvesnoj meri modifikovati genetiku.

Naravno da da, genetika stvara neke okvire ali dok osoba ne da sve od sebe ne može znati koji su okviri.

Za mene su rekli da necu nikad biti prvak sveta u bencu a ja im pokazao da sa trudom,voljom i radom moze nadoknaditi manjak genetike.

E to je sad večita dilema- da li je moguće izmeniti genetiku i koliko, šta i kako utiče na nju itd ...

Ja mislim da promeniti ili izmeniti nije moguce,moguce je trudom i radom postici ono malo manjak genetike.

Upravo tako!

Veoma je bitno i da se želje usklade sa psihofizičkim mogućnostima. Ne može neko poželeti da bude izrazito mišićav i jak ako genetske predispozicije mu to ne dozvoljavaju u potpunosti.
Naime, spomenuli smo da čovek može mnogo da napreduje ALI genetika postavlja izvesna ograničenja. Guranje preko tih granica izaziva ozbiljne povrede i teške posledice.
Pre nego što neko krene sa promenama treba prvo dobro da upozna svoje telo.

Moramo biti svesni i svojih genetskih ograničenja, ali ih i ne koristiti kao izgovor da nešto nije moguće. Jer su i faktori sredine izuzetno bitan činilac koji može u izvesnoj meri modifikovati genetiku.

Jasno, ali prost primer iz prakse- devojka sa genetski ravnom zadnjicom. Da, vezbala je naporno i forma se jeste promenila, ali minimalno i anravno da nikada nije uspela da dobije oblik i velicinu koja se propagira.

Naravno, upravo o tome i pričamo. Pomak se može napraviti ali do određene mere.
A i zavisno od demografije tipovi telesne građe su različiti. Retko koja Slovenka može biti građena kao Latinoamerikanka.

Da sam plastični hirurg rekao bih šta bi sve moglo da se uradi

Haha, što priroda ne može plastična hirurgija može. S tim što ja estetsku hirurgiju ne bih mešala u ovo, jer prirodno je najbolje. Kolegama svakako svaka čast na umetnosti. 😅

Veoma je bitno i da se želje usklade sa psihofizičkim mogućnostima. Ne može neko poželeti da bude izrazito mišićav i jak ako genetske predispozicije mu to ne dozvoljavaju u potpunosti.
Naime, spomenuli smo da čovek može mnogo da napreduje ALI genetika postavlja izvesna ograničenja. Guranje preko tih granica izaziva ozbiljne povrede i teške posledice.
Pre nego što neko krene sa promenama treba prvo dobro da upozna svoje telo.

Moramo biti svesni i svojih genetskih ograničenja, ali ih i ne koristiti kao izgovor da nešto nije moguće. Jer su i faktori sredine izuzetno bitan činilac koji može u izvesnoj meri modifikovati genetiku.

Jasno, ali prost primer iz prakse- devojka sa genetski ravnom zadnjicom. Da, vezbala je naporno i forma se jeste promenila, ali minimalno i anravno da nikada nije uspela da dobije oblik i velicinu koja se propagira.

Naravno, upravo o tome i pričamo. Pomak se može napraviti ali do određene mere.
A i zavisno od demografije tipovi telesne građe su različiti. Retko koja Slovenka može biti građena kao Latinoamerikanka.

Da sam plastični hirurg rekao bih šta bi sve moglo da se uradi

Ovde bih spomenula jedan termin o kome se slabo priča, a to je dismorfofobija.
Dismorfofobija ili telesna dismorfija je ozbiljan poremećaj koji karakteriše doživljaj osobe da su delovi njenog tela neadekvatni, deformisani, ružni, iako je u realnosti nedostatak koji preokupira osobu zapravo jedva vidljiv ili čak i ne postoji.

A sta je sa nama sportistima koji nikad nismo zadovoljni ni izgledom a ni podignutom tezinom?
Sada vec jesam,par godina nakon povlacenja ali dok sam se takmicio u bilo kojem sportu da li je to bodi bilding,powerlifting,strongman nikad nisam bio zadovoljan,uvek sam hteo jos bolje.

To je nešto malo drugačije, količina nezadovoljstva je i tu velika dok se ne postigne neki rezultat ALI vi znate čemu i zbog čega tržište. Takođe, ne vidite svoje telo kao deformisano ili bezvredno, što uglavnom karakteriše dizmorfiju. Svoje nezadovoljstvo usmeravati ka rasu za koji znate da će biti produktivan, ne podvrgavate se hirurgiji kao "jedinoj" alternativi da vas spase.
Eto navela sam par razlika, nadam se da su jasne.

Naravno,jasne su i hvala ti puno.
Mislim meni su bile jasne i pre ali cisto da malo i o tome popricamo jer mnogi koji se nisu nikad takmicili illi uopste bavili sportom mesaju ta dva pojma.

Kao što smo ranije pričali, ljudi su skloni poistovećivanje da trenerima, samo to rade na pogrešan način. U ovom slučaju misle da je instant postizanje rezultata isto što i dugogodišnji rad.

Zato ja kad mi se klijent obrati sa zeljom da bi zeleo da postigne ovo ili ono upitam koliko vremena misli da zrtvuje da bi postigao cilj.Prvo mislim dnevno na treninge,posle na to koliko puta nedeljno bi isao na trening i na kraju sam cilj koliko meseci mu treba.

Odličan ti je pristup. Lepo prvo pitaš klijenta koliko on smatra da mu je potrebno vremena da ostvari svoj cilj. Tako i treba. A onda da ozbiljno porazgovarate o treniranju, ishrani i svim stavkama.

Zivot me naterao na to.Imao sam puno klijenata kada sam ja vise hteo ili bolje hteo taj cilj nego sam klijent i onda sam serazocarao.Zato ovakav pristup.

Verujem. Iskustvo je presudno. Gledam ja tako u teretani i vidim odnos klijenata i trenera. Često su klijenti totalno nezainteresovani, kao da su ih silom naterali da dođu i da vežbaju.

Vecinu i "jesu" cim daju pare da ih neko goni

Mislim da nekada treneri moraju da koriste i bič za neke vežbače

Upravo iz tih razloga stalno navodimo da trener treba biti kvalifikovan, stručan i da ume sa ljudima. Trebao bi poznavati anatomiju i neke elementarne ljudske osobine kako bi što bolje usmerio klijenta.
Često želje drugih nisu u našoj moći da ih rešimo i zato osobu treba usmeriti negde drugde- možda drugom treneru, lekaru, psihologi itd.

Samo da nisu prepotentni i kao da imaju sve znanje na ovom svetu. Viđao sam često takve trenere, pa zato opet i spominjem ovakav tip ličnosti. Klijenti moraju da vode računa kog trenera biraju.

Kao i psihoterapeuta, ne lezi ti svako.

Slažem se. Nisu mi odgovarali ni svi profesori, kao ispitivači. Da spomenem i druge sfere u životu