Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.

Ja se secam majke koja je otisla u penziju,inace ona je bila prosvetni radnik i plakala je prvog septembra.I kad sam je upitao zasto place ona mi je odgovorila da se oseca beskorisnim.Isto tako sam se osecao kada sam otisao na prvo takmicenje posle povlacenja...ali sva sreca pa su me zamolili da sudim,da drzim predavanja i tako me izvukli iz tog bedaka.

To je odličan način da prebrodiš teške trenutke. Znaš da radiš nešto korisno.

Da,sa tim da sam ja u to upao slucajno ili sad kad bolje razmislim ko me je onda pozvao da sudim mozda i nisam slucajno,mozda je taj moj prijatelj koji me zamolio da sudim znao sta radi.

Zaista super način da se nadomesti povlačenje iz takmičenja i odlazak sa posla.

Verovatno se vremenom čovek poistoveti sa sportom i izgradi identitet kroz tu karijeru i kad dođe do prekida oseća se kao da se sve slama.

I ne samo to,dok si poznat i na vrhu gde god ides svi te hvale i pomazu ti  i svi su ti drugovi ali cim nestanes sa rezultatima svi te brzo zaborave i tu trebas biti jak i da racunas na one ljude koji su bili uz tebe i pre uspeha.

Toga takođe ima mnogo ali ne treba to da obeshrabruje ljude, to ne pokazuje njihovu manju vrednost, već nedostatak vrednosti osoba koje je napuštaju. Samo kad je neko mlađi teže je to shvatiti...

Ili kad je neko naivan kao ja.

Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.

Ja se secam majke koja je otisla u penziju,inace ona je bila prosvetni radnik i plakala je prvog septembra.I kad sam je upitao zasto place ona mi je odgovorila da se oseca beskorisnim.Isto tako sam se osecao kada sam otisao na prvo takmicenje posle povlacenja...ali sva sreca pa su me zamolili da sudim,da drzim predavanja i tako me izvukli iz tog bedaka.

To je odličan način da prebrodiš teške trenutke. Znaš da radiš nešto korisno.

Da,sa tim da sam ja u to upao slucajno ili sad kad bolje razmislim ko me je onda pozvao da sudim mozda i nisam slucajno,mozda je taj moj prijatelj koji me zamolio da sudim znao sta radi.

Verovatno se vremenom čovek poistoveti sa sportom i izgradi identitet kroz tu karijeru i kad dođe do prekida oseća se kao da se sve slama.

I ne samo to,dok si poznat i na vrhu gde god ides svi te hvale i pomazu ti  i svi su ti drugovi ali cim nestanes sa rezultatima svi te brzo zaborave i tu trebas biti jak i da racunas na one ljude koji su bili uz tebe i pre uspeha.

Tu se vidi ko ti je pravi prijatelj. To je slično i u drugim životnim situacijama. Pravi prijatelji su oni koje si posedovao dok nisi postao poznat. Posle najčešće svi gledaju da imaju neku korist od tebe.

Da,maximalno si u pravu.I to je mene jako pogodilo,jer sam se naivno nadao da samnom nece tako biti,ali morao sam uvideti da nema izuzetaka,sa svakim je tako.

Verovatno se vremenom čovek poistoveti sa sportom i izgradi identitet kroz tu karijeru i kad dođe do prekida oseća se kao da se sve slama.

I ne samo to,dok si poznat i na vrhu gde god ides svi te hvale i pomazu ti  i svi su ti drugovi ali cim nestanes sa rezultatima svi te brzo zaborave i tu trebas biti jak i da racunas na one ljude koji su bili uz tebe i pre uspeha.

Toga takođe ima mnogo ali ne treba to da obeshrabruje ljude, to ne pokazuje njihovu manju vrednost, već nedostatak vrednosti osoba koje je napuštaju. Samo kad je neko mlađi teže je to shvatiti...

Zdravstveni radnici često posle penzionisanja nastave da rade po brojnim privatnim ustanovama. Imam utisak da je to struka koja najčešće nastavi da se bavim svojim poslom nakon odlaska u penziju.

Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.

Ja se secam majke koja je otisla u penziju,inace ona je bila prosvetni radnik i plakala je prvog septembra.I kad sam je upitao zasto place ona mi je odgovorila da se oseca beskorisnim.Isto tako sam se osecao kada sam otisao na prvo takmicenje posle povlacenja...ali sva sreca pa su me zamolili da sudim,da drzim predavanja i tako me izvukli iz tog bedaka.

To je odličan način da prebrodiš teške trenutke. Znaš da radiš nešto korisno.

Verovatno se vremenom čovek poistoveti sa sportom i izgradi identitet kroz tu karijeru i kad dođe do prekida oseća se kao da se sve slama.

I ne samo to,dok si poznat i na vrhu gde god ides svi te hvale i pomazu ti  i svi su ti drugovi ali cim nestanes sa rezultatima svi te brzo zaborave i tu trebas biti jak i da racunas na one ljude koji su bili uz tebe i pre uspeha.

Tu se vidi ko ti je pravi prijatelj. To je slično i u drugim životnim situacijama. Pravi prijatelji su oni koje si posedovao dok nisi postao poznat. Posle najčešće svi gledaju da imaju neku korist od tebe.

Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.

Ja se secam majke koja je otisla u penziju,inace ona je bila prosvetni radnik i plakala je prvog septembra.I kad sam je upitao zasto place ona mi je odgovorila da se oseca beskorisnim.Isto tako sam se osecao kada sam otisao na prvo takmicenje posle povlacenja...ali sva sreca pa su me zamolili da sudim,da drzim predavanja i tako me izvukli iz tog bedaka.

Ono što mi je, takođe, zapalo za oko je da su mnogi krenuli stranputicom u pogledu kocke, alkohola, a neki otišli i u mnogo veće probleme. Možda ovde više trebamo razmatrati i o tome šta ako neko ne uspe da ispuni svoje ciljeve sticajem okolnosti i kako to da prebrodi.

Da,cesto sam se susretao sa takvim ljudima.Bili su i takvi koji su jos aktivni i vec se kockali.....

Verovatno se vremenom čovek poistoveti sa sportom i izgradi identitet kroz tu karijeru i kad dođe do prekida oseća se kao da se sve slama.

I ne samo to,dok si poznat i na vrhu gde god ides svi te hvale i pomazu ti  i svi su ti drugovi ali cim nestanes sa rezultatima svi te brzo zaborave i tu trebas biti jak i da racunas na one ljude koji su bili uz tebe i pre uspeha.

Veoma je lep tekst i svaka čast na podeli iskustva. Imala sam prilike da srećem mlađe ljude koji su iz nekog razloga morali da prekinu sportsku karijeru i mnogo teško im je to palo. Nisu imali plan B, nisu znali šta bi drugo radili. Odjednom su se osetili kao da su izgubili sami sebe i videla sam da je to mnogo mučan osećaj.

Hvala lepo.
Verujem i saosecam sa njima,jer sam iako sam imao plan B i oduvek sam znao da cu jednog dana prestati sa takmicenjem,ali opet je bilo vrlo tesko.

Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.

Ono što mi je, takođe, zapalo za oko je da su mnogi krenuli stranputicom u pogledu kocke, alkohola, a neki otišli i u mnogo veće probleme. Možda ovde više trebamo razmatrati i o tome šta ako neko ne uspe da ispuni svoje ciljeve sticajem okolnosti i kako to da prebrodi.

Verovatno se vremenom čovek poistoveti sa sportom i izgradi identitet kroz tu karijeru i kad dođe do prekida oseća se kao da se sve slama.