A iskoristiću i jednu misao Ive Andrića- Dođu vremena kad pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.

Ova je jako dobra!!!

Sad vidimo u kom svetu živimo.

Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.

Ja se secam majke koja je otisla u penziju,inace ona je bila prosvetni radnik i plakala je prvog septembra.I kad sam je upitao zasto place ona mi je odgovorila da se oseca beskorisnim.Isto tako sam se osecao kada sam otisao na prvo takmicenje posle povlacenja...ali sva sreca pa su me zamolili da sudim,da drzim predavanja i tako me izvukli iz tog bedaka.

To je odličan način da prebrodiš teške trenutke. Znaš da radiš nešto korisno.

Da,sa tim da sam ja u to upao slucajno ili sad kad bolje razmislim ko me je onda pozvao da sudim mozda i nisam slucajno,mozda je taj moj prijatelj koji me zamolio da sudim znao sta radi.

Izgleda da nije bilo slučajno Ali svakako znaš ko su ti pravi prijatelji. Ali dobro. Važno je biti čovek u svakoj situaciji. Oni koji gledaju samo da izvuku neku korist od drugih, neka je njima na čast.

Siguran sam da nije. Upravo to probam da naucim svoju decu da budu ljudi u svakoj situaciji.

To su vrednosti koje se danas više i ne cene toliko. Današnji sistem vrednovanja je totalno drugačiji nego što je na našim prostorima bio do pre samo 2-3 decenije.

Znas da sam i ja pre nekih otprilike 20 godina pitao svoju majku zasto me odgojila da budem takav a ne neki prevarant,lopov?
Mislim drago mi je da me nije tako odgojila,nemoj me pogresno shvatiti ali me mozda manje bolele neistine i neke situacije u kojima sam se nasao.

To su ti trenuci gde te zaboili nerpavda...

Upravo tako!A to boli vise od svega!

Kao što je rekao veliki pesnik Branko Miljković- Ubi me prejaka reč.
A iskoristiću i jednu misao Ive Andrića- Dođu vremena kad pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.

Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.

Ja se secam majke koja je otisla u penziju,inace ona je bila prosvetni radnik i plakala je prvog septembra.I kad sam je upitao zasto place ona mi je odgovorila da se oseca beskorisnim.Isto tako sam se osecao kada sam otisao na prvo takmicenje posle povlacenja...ali sva sreca pa su me zamolili da sudim,da drzim predavanja i tako me izvukli iz tog bedaka.

To je odličan način da prebrodiš teške trenutke. Znaš da radiš nešto korisno.

Da,sa tim da sam ja u to upao slucajno ili sad kad bolje razmislim ko me je onda pozvao da sudim mozda i nisam slucajno,mozda je taj moj prijatelj koji me zamolio da sudim znao sta radi.

Izgleda da nije bilo slučajno Ali svakako znaš ko su ti pravi prijatelji. Ali dobro. Važno je biti čovek u svakoj situaciji. Oni koji gledaju samo da izvuku neku korist od drugih, neka je njima na čast.

Siguran sam da nije. Upravo to probam da naucim svoju decu da budu ljudi u svakoj situaciji.

To su vrednosti koje se danas više i ne cene toliko. Današnji sistem vrednovanja je totalno drugačiji nego što je na našim prostorima bio do pre samo 2-3 decenije.

Znas da sam i ja pre nekih otprilike 20 godina pitao svoju majku zasto me odgojila da budem takav a ne neki prevarant,lopov?
Mislim drago mi je da me nije tako odgojila,nemoj me pogresno shvatiti ali me mozda manje bolele neistine i neke situacije u kojima sam se nasao.

Razumem te. Zapitam se i ja to za sebe. Ali je pravo bogatstvo, u današnjem svetu sa drugačijim vrednostima, biti čovek.

Svakako da psihološka priprema ne može biti ista i dovoljna za doživljaj u realnoj situaciji ali može da olakša.

To sigurno,zato sam i naveo u textu da je najbolje razmisliti o tome vec na pocetku karijere,da kad vec dode vreme za to da ne bude problema,ili da bude sto manje problema.Imam recimo druga koji je 30 godinaigrao fudbal i prestao je sa jednog dana na drugi.Naravno rekreativno igra i dalje,ali ne takmicarski, i kaze da nije imao nikakvih problema sa time.

Je l to znači da u startu nije imao velikih očekivanja?

On kaze da je bio realan,hteo je postici najbolje sto moze.Svestan je bio da nece moci da igra negde u inostranstvu kao sto je Italija,Nemacka,Spanija,Engleska ali je bio drugoligaski igrac sto mislim da nije lose.

To nekada nije loše, procenio čovek svoje kapacitete i nije hteo da se preforsirala iako je možda mogao više ali bi i napor bio veći.

To je jako dobro,j sam to naveo kao pozitivan primer,voleo bih da sam i ja tako lako to uradio.

Svako ima nešto svoje i vidi stvari, posebno budućnost, na svoj način. Na kraju krajeva, ko zna zašto je dobro što si na svoj način postupio

Da,to je mnogo njih mi reklo.

Svakako da psihološka priprema ne može biti ista i dovoljna za doživljaj u realnoj situaciji ali može da olakša.

To sigurno,zato sam i naveo u textu da je najbolje razmisliti o tome vec na pocetku karijere,da kad vec dode vreme za to da ne bude problema,ili da bude sto manje problema.Imam recimo druga koji je 30 godinaigrao fudbal i prestao je sa jednog dana na drugi.Naravno rekreativno igra i dalje,ali ne takmicarski, i kaze da nije imao nikakvih problema sa time.

Je l to znači da u startu nije imao velikih očekivanja?

On kaze da je bio realan,hteo je postici najbolje sto moze.Svestan je bio da nece moci da igra negde u inostranstvu kao sto je Italija,Nemacka,Spanija,Engleska ali je bio drugoligaski igrac sto mislim da nije lose.

To nekada nije loše, procenio čovek svoje kapacitete i nije hteo da se preforsirala iako je možda mogao više ali bi i napor bio veći.

To je jako dobro,j sam to naveo kao pozitivan primer,voleo bih da sam i ja tako lako to uradio.

Svako ima nešto svoje i vidi stvari, posebno budućnost, na svoj način. Na kraju krajeva, ko zna zašto je dobro što si na svoj način postupio

Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.

Ja se secam majke koja je otisla u penziju,inace ona je bila prosvetni radnik i plakala je prvog septembra.I kad sam je upitao zasto place ona mi je odgovorila da se oseca beskorisnim.Isto tako sam se osecao kada sam otisao na prvo takmicenje posle povlacenja...ali sva sreca pa su me zamolili da sudim,da drzim predavanja i tako me izvukli iz tog bedaka.

To je odličan način da prebrodiš teške trenutke. Znaš da radiš nešto korisno.

Da,sa tim da sam ja u to upao slucajno ili sad kad bolje razmislim ko me je onda pozvao da sudim mozda i nisam slucajno,mozda je taj moj prijatelj koji me zamolio da sudim znao sta radi.

Izgleda da nije bilo slučajno Ali svakako znaš ko su ti pravi prijatelji. Ali dobro. Važno je biti čovek u svakoj situaciji. Oni koji gledaju samo da izvuku neku korist od drugih, neka je njima na čast.

Siguran sam da nije. Upravo to probam da naucim svoju decu da budu ljudi u svakoj situaciji.

To su vrednosti koje se danas više i ne cene toliko. Današnji sistem vrednovanja je totalno drugačiji nego što je na našim prostorima bio do pre samo 2-3 decenije.

Znas da sam i ja pre nekih otprilike 20 godina pitao svoju majku zasto me odgojila da budem takav a ne neki prevarant,lopov?
Mislim drago mi je da me nije tako odgojila,nemoj me pogresno shvatiti ali me mozda manje bolele neistine i neke situacije u kojima sam se nasao.

To su ti trenuci gde te zaboili nerpavda...

Upravo tako!A to boli vise od svega!

Svakako da psihološka priprema ne može biti ista i dovoljna za doživljaj u realnoj situaciji ali može da olakša.

To sigurno,zato sam i naveo u textu da je najbolje razmisliti o tome vec na pocetku karijere,da kad vec dode vreme za to da ne bude problema,ili da bude sto manje problema.Imam recimo druga koji je 30 godinaigrao fudbal i prestao je sa jednog dana na drugi.Naravno rekreativno igra i dalje,ali ne takmicarski, i kaze da nije imao nikakvih problema sa time.

Je l to znači da u startu nije imao velikih očekivanja?

On kaze da je bio realan,hteo je postici najbolje sto moze.Svestan je bio da nece moci da igra negde u inostranstvu kao sto je Italija,Nemacka,Spanija,Engleska ali je bio drugoligaski igrac sto mislim da nije lose.

To nekada nije loše, procenio čovek svoje kapacitete i nije hteo da se preforsirala iako je možda mogao više ali bi i napor bio veći.

To je jako dobro,j sam to naveo kao pozitivan primer,voleo bih da sam i ja tako lako to uradio.

Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.

Ja se secam majke koja je otisla u penziju,inace ona je bila prosvetni radnik i plakala je prvog septembra.I kad sam je upitao zasto place ona mi je odgovorila da se oseca beskorisnim.Isto tako sam se osecao kada sam otisao na prvo takmicenje posle povlacenja...ali sva sreca pa su me zamolili da sudim,da drzim predavanja i tako me izvukli iz tog bedaka.

To je odličan način da prebrodiš teške trenutke. Znaš da radiš nešto korisno.

Da,sa tim da sam ja u to upao slucajno ili sad kad bolje razmislim ko me je onda pozvao da sudim mozda i nisam slucajno,mozda je taj moj prijatelj koji me zamolio da sudim znao sta radi.

Izgleda da nije bilo slučajno Ali svakako znaš ko su ti pravi prijatelji. Ali dobro. Važno je biti čovek u svakoj situaciji. Oni koji gledaju samo da izvuku neku korist od drugih, neka je njima na čast.

Siguran sam da nije. Upravo to probam da naucim svoju decu da budu ljudi u svakoj situaciji.

To su vrednosti koje se danas više i ne cene toliko. Današnji sistem vrednovanja je totalno drugačiji nego što je na našim prostorima bio do pre samo 2-3 decenije.

Znas da sam i ja pre nekih otprilike 20 godina pitao svoju majku zasto me odgojila da budem takav a ne neki prevarant,lopov?
Mislim drago mi je da me nije tako odgojila,nemoj me pogresno shvatiti ali me mozda manje bolele neistine i neke situacije u kojima sam se nasao.

To su ti trenuci gde te zaboili nerpavda...

Svakako da psihološka priprema ne može biti ista i dovoljna za doživljaj u realnoj situaciji ali može da olakša.

To sigurno,zato sam i naveo u textu da je najbolje razmisliti o tome vec na pocetku karijere,da kad vec dode vreme za to da ne bude problema,ili da bude sto manje problema.Imam recimo druga koji je 30 godinaigrao fudbal i prestao je sa jednog dana na drugi.Naravno rekreativno igra i dalje,ali ne takmicarski, i kaze da nije imao nikakvih problema sa time.

Je l to znači da u startu nije imao velikih očekivanja?

On kaze da je bio realan,hteo je postici najbolje sto moze.Svestan je bio da nece moci da igra negde u inostranstvu kao sto je Italija,Nemacka,Spanija,Engleska ali je bio drugoligaski igrac sto mislim da nije lose.

To nekada nije loše, procenio čovek svoje kapacitete i nije hteo da se preforsirala iako je možda mogao više ali bi i napor bio veći.

Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.

Ja se secam majke koja je otisla u penziju,inace ona je bila prosvetni radnik i plakala je prvog septembra.I kad sam je upitao zasto place ona mi je odgovorila da se oseca beskorisnim.Isto tako sam se osecao kada sam otisao na prvo takmicenje posle povlacenja...ali sva sreca pa su me zamolili da sudim,da drzim predavanja i tako me izvukli iz tog bedaka.

To je odličan način da prebrodiš teške trenutke. Znaš da radiš nešto korisno.

Da,sa tim da sam ja u to upao slucajno ili sad kad bolje razmislim ko me je onda pozvao da sudim mozda i nisam slucajno,mozda je taj moj prijatelj koji me zamolio da sudim znao sta radi.

Izgleda da nije bilo slučajno Ali svakako znaš ko su ti pravi prijatelji. Ali dobro. Važno je biti čovek u svakoj situaciji. Oni koji gledaju samo da izvuku neku korist od drugih, neka je njima na čast.

Siguran sam da nije. Upravo to probam da naucim svoju decu da budu ljudi u svakoj situaciji.

To su vrednosti koje se danas više i ne cene toliko. Današnji sistem vrednovanja je totalno drugačiji nego što je na našim prostorima bio do pre samo 2-3 decenije.

Znas da sam i ja pre nekih otprilike 20 godina pitao svoju majku zasto me odgojila da budem takav a ne neki prevarant,lopov?
Mislim drago mi je da me nije tako odgojila,nemoj me pogresno shvatiti ali me mozda manje bolele neistine i neke situacije u kojima sam se nasao.

Svakako da psihološka priprema ne može biti ista i dovoljna za doživljaj u realnoj situaciji ali može da olakša.

To sigurno,zato sam i naveo u textu da je najbolje razmisliti o tome vec na pocetku karijere,da kad vec dode vreme za to da ne bude problema,ili da bude sto manje problema.Imam recimo druga koji je 30 godinaigrao fudbal i prestao je sa jednog dana na drugi.Naravno rekreativno igra i dalje,ali ne takmicarski, i kaze da nije imao nikakvih problema sa time.

Je l to znači da u startu nije imao velikih očekivanja?

On kaze da je bio realan,hteo je postici najbolje sto moze.Svestan je bio da nece moci da igra negde u inostranstvu kao sto je Italija,Nemacka,Spanija,Engleska ali je bio drugoligaski igrac sto mislim da nije lose.

Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.

Ja se secam majke koja je otisla u penziju,inace ona je bila prosvetni radnik i plakala je prvog septembra.I kad sam je upitao zasto place ona mi je odgovorila da se oseca beskorisnim.Isto tako sam se osecao kada sam otisao na prvo takmicenje posle povlacenja...ali sva sreca pa su me zamolili da sudim,da drzim predavanja i tako me izvukli iz tog bedaka.

To je odličan način da prebrodiš teške trenutke. Znaš da radiš nešto korisno.

Da,sa tim da sam ja u to upao slucajno ili sad kad bolje razmislim ko me je onda pozvao da sudim mozda i nisam slucajno,mozda je taj moj prijatelj koji me zamolio da sudim znao sta radi.

Izgleda da nije bilo slučajno Ali svakako znaš ko su ti pravi prijatelji. Ali dobro. Važno je biti čovek u svakoj situaciji. Oni koji gledaju samo da izvuku neku korist od drugih, neka je njima na čast.

Siguran sam da nije. Upravo to probam da naucim svoju decu da budu ljudi u svakoj situaciji.

To su vrednosti koje se danas više i ne cene toliko. Današnji sistem vrednovanja je totalno drugačiji nego što je na našim prostorima bio do pre samo 2-3 decenije.

Mislim da u pojedinim strukama ljudi postaju zavisni od adrenalina i konstantnog rada... Čak se i na stres čovek "navuče". 😅

Na neki način i jeste tako. Kada uđemo u radnu mašinu, onda nas taj osećaj drži tokom radnog veka.

Svakako da psihološka priprema ne može biti ista i dovoljna za doživljaj u realnoj situaciji ali može da olakša.

To sigurno,zato sam i naveo u textu da je najbolje razmisliti o tome vec na pocetku karijere,da kad vec dode vreme za to da ne bude problema,ili da bude sto manje problema.Imam recimo druga koji je 30 godinaigrao fudbal i prestao je sa jednog dana na drugi.Naravno rekreativno igra i dalje,ali ne takmicarski, i kaze da nije imao nikakvih problema sa time.

Je l to znači da u startu nije imao velikih očekivanja?