Kod mene je prošlo sa dobrim mirovanje, mahanjem prirodne masti od biljke Gavez, kućna kriomasaža i duži fizikalni tretman.

Iako ne ovako svesno kao sto si ti navela dosta svojih povreda sam sa ovim izlecio.

A koje si tegobe imao?

Svaki misic sam  istegao,pokidao,ligamente pogotovo dok sam se takmicio u strongmanu.

To je druga strana medalje. Sportske povrede o kojima mnogi ne razmišljaju.

Hmmm  kad sam poceo razmisljati o tome onda je moja karijera zavrsena.Kada ja ne mislim iskljucivo na rezultat koji cu ostvariti nego se tamo krije i bojazan od ne daj Boze povrede onda je takmicarskom sportu gotovo i to sam osetio na svojoj kozi pripremajuci se za svoje poslednje Svetsko prvenstvo 2019 godine koje sam ipak osvojio ali nikad teze pripreme nisam imao i to ne u fizickom smislu nego psihickom.Stalno mi je lebdelo pred ocima joj samo da ne povredim rame....joj samo da ne pukne lopatica opet... i jos drugih stvari i onda sam dosao do konstatacije da se tako ne moze praviti rezultat.

Nekad razmišljanje o posledicama može da nas zakoči, nekad nas samo stimuliše da budemo oprezniji. Mada imam utisak da visoka opreznost najčešće ne ide sa takmičenjem.

Verovatno ne ide. Verujem da su svi najviše fokusirani na cilj, na osvajanje medalje, zavisno od sporta. Biti opsednut povredama je sigurno loša stvar za učestvovanje u takmičenju.

Ne mora se biti opsednut povredama,dovoljno je ako tokom svog takmicenja samo na delic sekunde pomislis na to gotov si!

Tokom takmičenja ok... Ali tokom treninga nije loše biti obazriv, zar ne?

Da,to je sasvim normalno,ko se ne plasi niceg taj ili laze ili nije imao jos nikakvu povredu,samo je poenta u tome kako to savladati i ne misliti o tome tokom takmicenja.

Odlično si rekao. Normalno je da se kod osobe javi strah. Svi smo mi ljudi. Samo je pitanje ko se kako nosi sa strahom.

Da,treba se nauciti suociti se sa povredama,isto kao i sa ostalim preprekama u zivotu.

Kako bi rekli ljudi- ništa ne treba stavljati pod tepih. Znači moramo da se suočimo sa svime u životu. Kada prevaziđemo takve stvari, onda budemo psihički jači i spremniji za nove pobede u životu.

Kod mene je prošlo sa dobrim mirovanje, mahanjem prirodne masti od biljke Gavez, kućna kriomasaža i duži fizikalni tretman.

Iako ne ovako svesno kao sto si ti navela dosta svojih povreda sam sa ovim izlecio.

A koje si tegobe imao?

Svaki misic sam  istegao,pokidao,ligamente pogotovo dok sam se takmicio u strongmanu.

To je druga strana medalje. Sportske povrede o kojima mnogi ne razmišljaju.

Hmmm  kad sam poceo razmisljati o tome onda je moja karijera zavrsena.Kada ja ne mislim iskljucivo na rezultat koji cu ostvariti nego se tamo krije i bojazan od ne daj Boze povrede onda je takmicarskom sportu gotovo i to sam osetio na svojoj kozi pripremajuci se za svoje poslednje Svetsko prvenstvo 2019 godine koje sam ipak osvojio ali nikad teze pripreme nisam imao i to ne u fizickom smislu nego psihickom.Stalno mi je lebdelo pred ocima joj samo da ne povredim rame....joj samo da ne pukne lopatica opet... i jos drugih stvari i onda sam dosao do konstatacije da se tako ne moze praviti rezultat.

Nekad razmišljanje o posledicama može da nas zakoči, nekad nas samo stimuliše da budemo oprezniji. Mada imam utisak da visoka opreznost najčešće ne ide sa takmičenjem.

Verovatno ne ide. Verujem da su svi najviše fokusirani na cilj, na osvajanje medalje, zavisno od sporta. Biti opsednut povredama je sigurno loša stvar za učestvovanje u takmičenju.

Ne mora se biti opsednut povredama,dovoljno je ako tokom svog takmicenja samo na delic sekunde pomislis na to gotov si!

Tokom takmičenja ok... Ali tokom treninga nije loše biti obazriv, zar ne?

Da,to je sasvim normalno,ko se ne plasi niceg taj ili laze ili nije imao jos nikakvu povredu,samo je poenta u tome kako to savladati i ne misliti o tome tokom takmicenja.

Odlično si rekao. Normalno je da se kod osobe javi strah. Svi smo mi ljudi. Samo je pitanje ko se kako nosi sa strahom.

Kad smo već kod straha, je l bilo straha prilikom susreta sa radom kod tebe kolega, kako je uticao?

Koleginice, jel bi htela neka svoja iskustva da podeliš sa nama? O svojim počecima na poslu.

Kod mene je prošlo sa dobrim mirovanje, mahanjem prirodne masti od biljke Gavez, kućna kriomasaža i duži fizikalni tretman.

Iako ne ovako svesno kao sto si ti navela dosta svojih povreda sam sa ovim izlecio.

A koje si tegobe imao?

Svaki misic sam  istegao,pokidao,ligamente pogotovo dok sam se takmicio u strongmanu.

To je druga strana medalje. Sportske povrede o kojima mnogi ne razmišljaju.

Hmmm  kad sam poceo razmisljati o tome onda je moja karijera zavrsena.Kada ja ne mislim iskljucivo na rezultat koji cu ostvariti nego se tamo krije i bojazan od ne daj Boze povrede onda je takmicarskom sportu gotovo i to sam osetio na svojoj kozi pripremajuci se za svoje poslednje Svetsko prvenstvo 2019 godine koje sam ipak osvojio ali nikad teze pripreme nisam imao i to ne u fizickom smislu nego psihickom.Stalno mi je lebdelo pred ocima joj samo da ne povredim rame....joj samo da ne pukne lopatica opet... i jos drugih stvari i onda sam dosao do konstatacije da se tako ne moze praviti rezultat.

Nekad razmišljanje o posledicama može da nas zakoči, nekad nas samo stimuliše da budemo oprezniji. Mada imam utisak da visoka opreznost najčešće ne ide sa takmičenjem.

Verovatno ne ide. Verujem da su svi najviše fokusirani na cilj, na osvajanje medalje, zavisno od sporta. Biti opsednut povredama je sigurno loša stvar za učestvovanje u takmičenju.

Ne mora se biti opsednut povredama,dovoljno je ako tokom svog takmicenja samo na delic sekunde pomislis na to gotov si!

Tokom takmičenja ok... Ali tokom treninga nije loše biti obazriv, zar ne?

Da,to je sasvim normalno,ko se ne plasi niceg taj ili laze ili nije imao jos nikakvu povredu,samo je poenta u tome kako to savladati i ne misliti o tome tokom takmicenja.

Odlično si rekao. Normalno je da se kod osobe javi strah. Svi smo mi ljudi. Samo je pitanje ko se kako nosi sa strahom.

Kad smo već kod straha, je l bilo straha prilikom susreta sa radom kod tebe kolega, kako je uticao?

Bilo je, naravno. Samo to ne znam kako bih opisao. Definitivno anksioznost, zbog velikog osećaja odgovornosti za svoj posao. Ali srećom sam uspevao sve to da rešim. Pravio sam uvek dobru atmosferu sa ostalim članovima kolektiva. Zato sam brzo prevazišao taj problem.

Kod mene je prošlo sa dobrim mirovanje, mahanjem prirodne masti od biljke Gavez, kućna kriomasaža i duži fizikalni tretman.

Iako ne ovako svesno kao sto si ti navela dosta svojih povreda sam sa ovim izlecio.

A koje si tegobe imao?

Svaki misic sam  istegao,pokidao,ligamente pogotovo dok sam se takmicio u strongmanu.

To je druga strana medalje. Sportske povrede o kojima mnogi ne razmišljaju.

Hmmm  kad sam poceo razmisljati o tome onda je moja karijera zavrsena.Kada ja ne mislim iskljucivo na rezultat koji cu ostvariti nego se tamo krije i bojazan od ne daj Boze povrede onda je takmicarskom sportu gotovo i to sam osetio na svojoj kozi pripremajuci se za svoje poslednje Svetsko prvenstvo 2019 godine koje sam ipak osvojio ali nikad teze pripreme nisam imao i to ne u fizickom smislu nego psihickom.Stalno mi je lebdelo pred ocima joj samo da ne povredim rame....joj samo da ne pukne lopatica opet... i jos drugih stvari i onda sam dosao do konstatacije da se tako ne moze praviti rezultat.

Nekad razmišljanje o posledicama može da nas zakoči, nekad nas samo stimuliše da budemo oprezniji. Mada imam utisak da visoka opreznost najčešće ne ide sa takmičenjem.

Verovatno ne ide. Verujem da su svi najviše fokusirani na cilj, na osvajanje medalje, zavisno od sporta. Biti opsednut povredama je sigurno loša stvar za učestvovanje u takmičenju.

Ne mora se biti opsednut povredama,dovoljno je ako tokom svog takmicenja samo na delic sekunde pomislis na to gotov si!

Tokom takmičenja ok... Ali tokom treninga nije loše biti obazriv, zar ne?

Da,to je sasvim normalno,ko se ne plasi niceg taj ili laze ili nije imao jos nikakvu povredu,samo je poenta u tome kako to savladati i ne misliti o tome tokom takmicenja.

Odlično si rekao. Normalno je da se kod osobe javi strah. Svi smo mi ljudi. Samo je pitanje ko se kako nosi sa strahom.

Da,treba se nauciti suociti se sa povredama,isto kao i sa ostalim preprekama u zivotu.

Kod mene je prošlo sa dobrim mirovanje, mahanjem prirodne masti od biljke Gavez, kućna kriomasaža i duži fizikalni tretman.

Iako ne ovako svesno kao sto si ti navela dosta svojih povreda sam sa ovim izlecio.

A koje si tegobe imao?

Svaki misic sam  istegao,pokidao,ligamente pogotovo dok sam se takmicio u strongmanu.

To je druga strana medalje. Sportske povrede o kojima mnogi ne razmišljaju.

Hmmm  kad sam poceo razmisljati o tome onda je moja karijera zavrsena.Kada ja ne mislim iskljucivo na rezultat koji cu ostvariti nego se tamo krije i bojazan od ne daj Boze povrede onda je takmicarskom sportu gotovo i to sam osetio na svojoj kozi pripremajuci se za svoje poslednje Svetsko prvenstvo 2019 godine koje sam ipak osvojio ali nikad teze pripreme nisam imao i to ne u fizickom smislu nego psihickom.Stalno mi je lebdelo pred ocima joj samo da ne povredim rame....joj samo da ne pukne lopatica opet... i jos drugih stvari i onda sam dosao do konstatacije da se tako ne moze praviti rezultat.

Nekad razmišljanje o posledicama može da nas zakoči, nekad nas samo stimuliše da budemo oprezniji. Mada imam utisak da visoka opreznost najčešće ne ide sa takmičenjem.

Verovatno ne ide. Verujem da su svi najviše fokusirani na cilj, na osvajanje medalje, zavisno od sporta. Biti opsednut povredama je sigurno loša stvar za učestvovanje u takmičenju.

Ne mora se biti opsednut povredama,dovoljno je ako tokom svog takmicenja samo na delic sekunde pomislis na to gotov si!

Tokom takmičenja ok... Ali tokom treninga nije loše biti obazriv, zar ne?

Da,to je sasvim normalno,ko se ne plasi niceg taj ili laze ili nije imao jos nikakvu povredu,samo je poenta u tome kako to savladati i ne misliti o tome tokom takmicenja.

Odlično si rekao. Normalno je da se kod osobe javi strah. Svi smo mi ljudi. Samo je pitanje ko se kako nosi sa strahom.

Kad smo već kod straha, je l bilo straha prilikom susreta sa radom kod tebe kolega, kako je uticao?

Da,naravno bilo je straha,ali poceo sam sa laksom kilazom i povecavao kilazu sve dotle dok nisam dizao istu kilazu,posle i vecu kod koje je doslo do povrede,recimo pucanje ligamenta i misica levog bicepsa, i onda je strah nestao.

Kod mene je prošlo sa dobrim mirovanje, mahanjem prirodne masti od biljke Gavez, kućna kriomasaža i duži fizikalni tretman.

Iako ne ovako svesno kao sto si ti navela dosta svojih povreda sam sa ovim izlecio.

A koje si tegobe imao?

Svaki misic sam  istegao,pokidao,ligamente pogotovo dok sam se takmicio u strongmanu.

To je druga strana medalje. Sportske povrede o kojima mnogi ne razmišljaju.

Hmmm  kad sam poceo razmisljati o tome onda je moja karijera zavrsena.Kada ja ne mislim iskljucivo na rezultat koji cu ostvariti nego se tamo krije i bojazan od ne daj Boze povrede onda je takmicarskom sportu gotovo i to sam osetio na svojoj kozi pripremajuci se za svoje poslednje Svetsko prvenstvo 2019 godine koje sam ipak osvojio ali nikad teze pripreme nisam imao i to ne u fizickom smislu nego psihickom.Stalno mi je lebdelo pred ocima joj samo da ne povredim rame....joj samo da ne pukne lopatica opet... i jos drugih stvari i onda sam dosao do konstatacije da se tako ne moze praviti rezultat.

Nekad razmišljanje o posledicama može da nas zakoči, nekad nas samo stimuliše da budemo oprezniji. Mada imam utisak da visoka opreznost najčešće ne ide sa takmičenjem.

Verovatno ne ide. Verujem da su svi najviše fokusirani na cilj, na osvajanje medalje, zavisno od sporta. Biti opsednut povredama je sigurno loša stvar za učestvovanje u takmičenju.

Ne mora se biti opsednut povredama,dovoljno je ako tokom svog takmicenja samo na delic sekunde pomislis na to gotov si!

Tokom takmičenja ok... Ali tokom treninga nije loše biti obazriv, zar ne?

Da,to je sasvim normalno,ko se ne plasi niceg taj ili laze ili nije imao jos nikakvu povredu,samo je poenta u tome kako to savladati i ne misliti o tome tokom takmicenja.

Odlično si rekao. Normalno je da se kod osobe javi strah. Svi smo mi ljudi. Samo je pitanje ko se kako nosi sa strahom.

Kad smo već kod straha, je l bilo straha prilikom susreta sa radom kod tebe kolega, kako je uticao?

Kod mene je prošlo sa dobrim mirovanje, mahanjem prirodne masti od biljke Gavez, kućna kriomasaža i duži fizikalni tretman.

Iako ne ovako svesno kao sto si ti navela dosta svojih povreda sam sa ovim izlecio.

A koje si tegobe imao?

Svaki misic sam  istegao,pokidao,ligamente pogotovo dok sam se takmicio u strongmanu.

To je druga strana medalje. Sportske povrede o kojima mnogi ne razmišljaju.

Hmmm  kad sam poceo razmisljati o tome onda je moja karijera zavrsena.Kada ja ne mislim iskljucivo na rezultat koji cu ostvariti nego se tamo krije i bojazan od ne daj Boze povrede onda je takmicarskom sportu gotovo i to sam osetio na svojoj kozi pripremajuci se za svoje poslednje Svetsko prvenstvo 2019 godine koje sam ipak osvojio ali nikad teze pripreme nisam imao i to ne u fizickom smislu nego psihickom.Stalno mi je lebdelo pred ocima joj samo da ne povredim rame....joj samo da ne pukne lopatica opet... i jos drugih stvari i onda sam dosao do konstatacije da se tako ne moze praviti rezultat.

Nekad razmišljanje o posledicama može da nas zakoči, nekad nas samo stimuliše da budemo oprezniji. Mada imam utisak da visoka opreznost najčešće ne ide sa takmičenjem.

Verovatno ne ide. Verujem da su svi najviše fokusirani na cilj, na osvajanje medalje, zavisno od sporta. Biti opsednut povredama je sigurno loša stvar za učestvovanje u takmičenju.

Ne mora se biti opsednut povredama,dovoljno je ako tokom svog takmicenja samo na delic sekunde pomislis na to gotov si!

Tokom takmičenja ok... Ali tokom treninga nije loše biti obazriv, zar ne?

Da,to je sasvim normalno,ko se ne plasi niceg taj ili laze ili nije imao jos nikakvu povredu,samo je poenta u tome kako to savladati i ne misliti o tome tokom takmicenja.

Odlično si rekao. Normalno je da se kod osobe javi strah. Svi smo mi ljudi. Samo je pitanje ko se kako nosi sa strahom.

Kod mene je prošlo sa dobrim mirovanje, mahanjem prirodne masti od biljke Gavez, kućna kriomasaža i duži fizikalni tretman.

Iako ne ovako svesno kao sto si ti navela dosta svojih povreda sam sa ovim izlecio.

A koje si tegobe imao?

Svaki misic sam  istegao,pokidao,ligamente pogotovo dok sam se takmicio u strongmanu.

To je druga strana medalje. Sportske povrede o kojima mnogi ne razmišljaju.

Hmmm  kad sam poceo razmisljati o tome onda je moja karijera zavrsena.Kada ja ne mislim iskljucivo na rezultat koji cu ostvariti nego se tamo krije i bojazan od ne daj Boze povrede onda je takmicarskom sportu gotovo i to sam osetio na svojoj kozi pripremajuci se za svoje poslednje Svetsko prvenstvo 2019 godine koje sam ipak osvojio ali nikad teze pripreme nisam imao i to ne u fizickom smislu nego psihickom.Stalno mi je lebdelo pred ocima joj samo da ne povredim rame....joj samo da ne pukne lopatica opet... i jos drugih stvari i onda sam dosao do konstatacije da se tako ne moze praviti rezultat.

Nekad razmišljanje o posledicama može da nas zakoči, nekad nas samo stimuliše da budemo oprezniji. Mada imam utisak da visoka opreznost najčešće ne ide sa takmičenjem.

Verovatno ne ide. Verujem da su svi najviše fokusirani na cilj, na osvajanje medalje, zavisno od sporta. Biti opsednut povredama je sigurno loša stvar za učestvovanje u takmičenju.

Ne mora se biti opsednut povredama,dovoljno je ako tokom svog takmicenja samo na delic sekunde pomislis na to gotov si!

Tokom takmičenja ok... Ali tokom treninga nije loše biti obazriv, zar ne?

Da,to je sasvim normalno,ko se ne plasi niceg taj ili laze ili nije imao jos nikakvu povredu,samo je poenta u tome kako to savladati i ne misliti o tome tokom takmicenja.

Kod mene je prošlo sa dobrim mirovanje, mahanjem prirodne masti od biljke Gavez, kućna kriomasaža i duži fizikalni tretman.

Iako ne ovako svesno kao sto si ti navela dosta svojih povreda sam sa ovim izlecio.

A koje si tegobe imao?

Svaki misic sam  istegao,pokidao,ligamente pogotovo dok sam se takmicio u strongmanu.

To je druga strana medalje. Sportske povrede o kojima mnogi ne razmišljaju.

Hmmm  kad sam poceo razmisljati o tome onda je moja karijera zavrsena.Kada ja ne mislim iskljucivo na rezultat koji cu ostvariti nego se tamo krije i bojazan od ne daj Boze povrede onda je takmicarskom sportu gotovo i to sam osetio na svojoj kozi pripremajuci se za svoje poslednje Svetsko prvenstvo 2019 godine koje sam ipak osvojio ali nikad teze pripreme nisam imao i to ne u fizickom smislu nego psihickom.Stalno mi je lebdelo pred ocima joj samo da ne povredim rame....joj samo da ne pukne lopatica opet... i jos drugih stvari i onda sam dosao do konstatacije da se tako ne moze praviti rezultat.

Nekad razmišljanje o posledicama može da nas zakoči, nekad nas samo stimuliše da budemo oprezniji. Mada imam utisak da visoka opreznost najčešće ne ide sa takmičenjem.

Verovatno ne ide. Verujem da su svi najviše fokusirani na cilj, na osvajanje medalje, zavisno od sporta. Biti opsednut povredama je sigurno loša stvar za učestvovanje u takmičenju.

Ne mora se biti opsednut povredama,dovoljno je ako tokom svog takmicenja samo na delic sekunde pomislis na to gotov si!

Tokom takmičenja ok... Ali tokom treninga nije loše biti obazriv, zar ne?

Kod mene je prošlo sa dobrim mirovanje, mahanjem prirodne masti od biljke Gavez, kućna kriomasaža i duži fizikalni tretman.

Iako ne ovako svesno kao sto si ti navela dosta svojih povreda sam sa ovim izlecio.

A koje si tegobe imao?

Svaki misic sam  istegao,pokidao,ligamente pogotovo dok sam se takmicio u strongmanu.

To je druga strana medalje. Sportske povrede o kojima mnogi ne razmišljaju.

Hmmm  kad sam poceo razmisljati o tome onda je moja karijera zavrsena.Kada ja ne mislim iskljucivo na rezultat koji cu ostvariti nego se tamo krije i bojazan od ne daj Boze povrede onda je takmicarskom sportu gotovo i to sam osetio na svojoj kozi pripremajuci se za svoje poslednje Svetsko prvenstvo 2019 godine koje sam ipak osvojio ali nikad teze pripreme nisam imao i to ne u fizickom smislu nego psihickom.Stalno mi je lebdelo pred ocima joj samo da ne povredim rame....joj samo da ne pukne lopatica opet... i jos drugih stvari i onda sam dosao do konstatacije da se tako ne moze praviti rezultat.

Nekad razmišljanje o posledicama može da nas zakoči, nekad nas samo stimuliše da budemo oprezniji. Mada imam utisak da visoka opreznost najčešće ne ide sa takmičenjem.

Verovatno ne ide. Verujem da su svi najviše fokusirani na cilj, na osvajanje medalje, zavisno od sporta. Biti opsednut povredama je sigurno loša stvar za učestvovanje u takmičenju.

Ne mora se biti opsednut povredama,dovoljno je ako tokom svog takmicenja samo na delic sekunde pomislis na to gotov si!

Razumem da je tako. Zato ko se bavi profi sportom, onda i ne sme da o tome razmišlja.

Pozitivan stav je veoma bitan. I prilikom šetnje se možemo povrediti, naravno oprez je potreban u vidu pravilnog izvođenja vežbi, kao i kod pravilnog hoda i trčanja.

Moramo se truditi da uvek razmišljamo pozitivno. Da svi razmišljamo o povredama ne bi niko ni rekreativno trenirao, a da ne govorim tek profesionalno.

Apsolutno.Sa pozitivnim stavom se mnogo moze postici!

Pozitivan stav je veoma bitan. I prilikom šetnje se možemo povrediti, naravno oprez je potreban u vidu pravilnog izvođenja vežbi, kao i kod pravilnog hoda i trčanja.

Ja uvek kazem da kad izademo moze nam bilo sta pasti na glavu aludirajuci na to da se povrediti lako mozes,zato treba paziti,voditi racuna o bezbednosti o bilo kom sportu da je rec.

Kod mene je prošlo sa dobrim mirovanje, mahanjem prirodne masti od biljke Gavez, kućna kriomasaža i duži fizikalni tretman.

Iako ne ovako svesno kao sto si ti navela dosta svojih povreda sam sa ovim izlecio.

A koje si tegobe imao?

Svaki misic sam  istegao,pokidao,ligamente pogotovo dok sam se takmicio u strongmanu.

To je druga strana medalje. Sportske povrede o kojima mnogi ne razmišljaju.

Hmmm  kad sam poceo razmisljati o tome onda je moja karijera zavrsena.Kada ja ne mislim iskljucivo na rezultat koji cu ostvariti nego se tamo krije i bojazan od ne daj Boze povrede onda je takmicarskom sportu gotovo i to sam osetio na svojoj kozi pripremajuci se za svoje poslednje Svetsko prvenstvo 2019 godine koje sam ipak osvojio ali nikad teze pripreme nisam imao i to ne u fizickom smislu nego psihickom.Stalno mi je lebdelo pred ocima joj samo da ne povredim rame....joj samo da ne pukne lopatica opet... i jos drugih stvari i onda sam dosao do konstatacije da se tako ne moze praviti rezultat.

Nekad razmišljanje o posledicama može da nas zakoči, nekad nas samo stimuliše da budemo oprezniji. Mada imam utisak da visoka opreznost najčešće ne ide sa takmičenjem.

Verovatno ne ide. Verujem da su svi najviše fokusirani na cilj, na osvajanje medalje, zavisno od sporta. Biti opsednut povredama je sigurno loša stvar za učestvovanje u takmičenju.

Ne mora se biti opsednut povredama,dovoljno je ako tokom svog takmicenja samo na delic sekunde pomislis na to gotov si!

Pozitivan stav je veoma bitan. I prilikom šetnje se možemo povrediti, naravno oprez je potreban u vidu pravilnog izvođenja vežbi, kao i kod pravilnog hoda i trčanja.

Moramo se truditi da uvek razmišljamo pozitivno. Da svi razmišljamo o povredama ne bi niko ni rekreativno trenirao, a da ne govorim tek profesionalno.

Pozitivan stav je veoma bitan. I prilikom šetnje se možemo povrediti, naravno oprez je potreban u vidu pravilnog izvođenja vežbi, kao i kod pravilnog hoda i trčanja.