Podsećamo da je 2015. prerađeno meso (suhomesnato) SZO, tj. njen ogranak koji se bavi proučavanjem raka, označila kao izazivač raka. Tako je ono svrstano u red već dokazanih kancerogena poput duvana, aflatoksina, formaldehida
Oko 50 grama suhomesnatog dnevno povećava rizik od raka debelog creva za 18 odsto.

Mogu li neke namirnice smanjiti rizik od raka?
Prema naučnim istraživanjima, neke namirnice sadrže korisna jedinjenja koja mogu pomoći u smanjenju rizika od raka. Ovo uključuje hranu kao što je:
Voće i povrće. Prema pregledu iz 2017. godine, voće i povrće su bogati antioksidansima. Ova jedinjenja mogu pomoći u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa i oštećenja DNK.
Studija iz 2015. godine otkrila je da orasi mogu pomoći u smanjenju upale i rizika od raka.
Pasulj. Pasulj je bogat vlaknima. Prema studiji iz 2015. godine, vlakna mogu smanjiti rizik od kolorektalnog raka.
Integralne žitarice. Cela zrna su povezana sa manjim rizikom od raka, prema pregledu iz 2020. Pouzdani izvor. Cela zrna, poput kinoe i smeđeg pirinča, bogata su vlaknima i antioksidansima.
Riba. Riba nudi zdrave masti zvane omega-3 masne kiseline. Omega-3 masti mogu smanjiti rizik od nekih karcinoma smanjenjem upale, prema studiji iz 2014. godine.

Alkohol
Kada konzumirate alkohol, jetra razlaže alkohol u acetaldehid, kancerogeno jedinjenje.
Prema pregledu iz 2017. godine, acetaldehid promoviše oštećenje DNK i oksidativni stres. Takođe, ometa imunološku funkciju, što otežava telu da cilja prekancerozne i kancerogene ćelije.
Kod žena, alkohol povećava nivoe estrogena u telu, prema studiji iz 2015. godine. Ovo je povezano sa većim rizikom od raka dojke pozitivnog na estrogenski receptor.

Šećer i rafinisani ugljeni hidrati
Slatka hrana i rafinisani ugljeni hidrati mogu indirektno povećati rizik od raka. Neki primeri ove hrane:
pića zaslađena šećerom
peciva
bela testenina
Beli hleb
Beli pirinač
slatke žitarice
Konzumiranje visoke koncentracije slatke, skrobne hrane može dovesti do povećanog rizika od razvoja dijabetesa tipa 2 i gojaznosti. Prema studiji iz 2020. godine, oba stanja promovišu upalu i oksidativni stres. Ovo može povećati rizik od određenih vrsta raka.
Prema pregledu iz 2019. godine, dijabetes tipa 2 povećava rizik od raka jajnika, dojke i endometrijuma (materice).
Visok unos šećera i rafinisanih ugljenih hidrata može dovesti do visokog nivoa glukoze u krvi, što prema studiji iz 2017. godine može biti faktor rizika za kolorektalni rak.
Da biste ograničili zdravstvene efekte rafinisanih ugljenih hidrata, pokušajte da zamenite ovu hranu zdravijim alternativama kao što su:
integralni hleb
testenina od celog zrna
braon pirinač
ovas

Mleko i mlečni proizvodi
Postoje neki dokazi da mlečni proizvodi mogu povećati rizik od raka prostate. Mlečna hrana uključuje proizvode kao što su:
mleko
sir
jogurt
Prema pregledu iz 2014. godine, konzumiranje mlečnih proizvoda povećava nivoe insulinu sličnog faktora rasta 1 (IGF-1). Ovo je povezano sa većim rizikom od raka prostate. IGF-1 može povećati proliferaciju ćelija raka prostate.

Prekuvana hrana
Prekuvavanje hrane, posebno mesa, može proizvesti kancerogene materije. Prema jednom članku iz 2020. kuvanje mesa na visokoj temperaturi stvara kancerogene PAH i heterociklične amine (HCA). Ove supstance mogu povećati rizik od raka menjajući DNK ćelija.
Veća je verovatnoća da ćete hranu prekuvati kada kuvate na visokim temperaturama ili na otvorenom plamenu. Ovo uključuje metode kuvanja kao što su:
roštiljanje
prženje u tiganju
Uprava za hranu i lekove takođe navodi da prekomerno kuvanje skrobne hrane, poput krompira, povećava formiranje akrilamida.
Da biste smanjili rizik od kancerogena usled kuvanja na visokoj temperaturi, pokušajte da koristite zdravije metode kuvanja kao što su:
kuvanje pod pritiskom
pečenje na nižim temperaturama
sporo kuvanje u loncu

Pržena hrana
Kada se skrobna hrana kuva na visokim temperaturama, formira se jedinjenje koje se zove akrilamid. To se može desiti tokom prženja, pečenja i tostiranja.
Pržena skrobna hrana je posebno bogata akrilamidom. Ovo uključuje proizvode od prženog krompira, poput pomfrita i čipsa.
Prema pregledu iz 2018. godine, u studijama sprovedenim na pacovima utvrđeno je da je akrilamid kancerogen. Pouzdani izvor Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) smatra da je „verovatno kancerogen za ljude“.
Prema studiji iz 2020. godine, akrilamid oštećuje DNK i indukuje apoptozu ili ćelijsku smrt.
Konzumiranje puno pržene hrane takođe povećava rizik od dijabetesa tipa 2 i gojaznosti. Ova stanja mogu podstaći oksidativni stres i upalu, dodatno povećavajući rizik od raka.

Prerađeno meso
Prerađeno meso je svaka vrsta mesa koja je konzervirana dimljenjem, soljenjem, sušenjem ili konzerviranjem. Većina prerađenog mesa je crveno meso. Neki primeri crvenog mesa koje je prerađeno:
viršle
salama
kobasica
šunka
Metode koje se koriste za proizvodnju prerađenog mesa mogu stvoriti kancerogene. Na primer, prema članku iz 2018. sušenje mesa nitritom može stvoriti karcinogene koje se nazivaju N-nitrozo jedinjenja. Pušenje mesa takođe može dovesti do kancerogenih policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH).
Prema pregledu iz 2019. godine, prerađeno meso je glavni faktor rizika za rak debelog creva. Drugi pregled iz 2019. takođe je otkrio da je povezan sa rakom želuca.
U pregledu iz 2018. godine, istraživači su utvrdili da je velika potrošnja prerađenog mesa povezana sa povećanim rizikom od raka dojke.

Neke namirnice mogu povećati rizik od dijabetesa tipa 2 i gojaznosti, koji su povezani sa određenim vrstama raka. Ostale namirnice sadrže karcinogene, štetne supstance koje imaju sposobnost da izazovu rak.
Međutim, vredi napomenuti da izlaganje kancerogenima ne izaziva uvek rak. Zavisi od genetike, kao i od nivoa i trajanja izloženosti kancerogenu.