Potrebne su ubuduće dobro osmišljene studije da bi se u potpunosti razumeo veoma složen odnos između pojedinačnih makronutrijenata i ukupnog zdravlja, uključujući zasićene masti.
Međutim, ono što se zna je da je ishrana bogata celom, neprerađenom hranom najvažnija za zdravlje.

Iako istraživanja o ishrani imaju tendenciju da se fokusiraju na pojedinačne makronutrijente, mnogo je korisnije fokusirati se na vašu ishranu u celini kada je u pitanju opšte zdravlje i prevencija bolesti. Umesto da se fokusirate na ishranu sa niskim ili visokim sadržajem masti, najbolje je da se uverite da unosite dovoljno svih glavnih makronutrijenata iz svoje dnevne ishrane.

Zaključak
Zasićene masti se decenijama smatraju nezdravim. Ipak, trenutna istraživanja podržavaju činjenicu da se hrana sa visokim sadržajem masti zaista može uključiti u dobro zaokruženu ishranu koja promoviše zdravlje.

Ono što je ustanovljeno decenijama istraživanja jeste da ishrana koja promoviše zdravlje i štiti od bolesti treba da bude bogata hranljivom, celovitom hranom, posebno biljnom hranom bogatom vlaknima, iako je jasno da se može uključiti i hrana sa visokim sadržajem zasićenih masti.
Zapamtite, bez obzira na to koji način ishrane izaberete, najvažnija stvar je balans i optimizacija, a ne izostavljanje.

Istraživanja su takođe povezala obrasce ishrane bogate neprerađenom, biljnom hranom sa zaštitom od različitih stanja, uključujući gojaznost i bolesti srca, i smanjenje faktora rizika od bolesti, bez obzira na sastav makronutrijenata u ishrani.

S druge strane, konzumiranje prerađene hrane bogate zasićenim mastima, uključujući brzu hranu i prženu hranu, dosledno je povezano sa povećanim rizikom od gojaznosti, srčanih bolesti i brojnih drugih zdravstvenih poremećaja.
Takođe je dokazano da zamena hrane sa zasićenim mastima ishranom sa visokim sadržajem ugljenih hidrata nenamerno povećava rizik od srčanih oboljenja. U isto vreme, istraživači primećuju da dugoročni efekti ishrane sa malo ugljenih hidrata i visokim sadržajem masti trenutno nisu poznati.

Na primer, pregledi istraživanja su pokazali da unos punomasnih mlečnih proizvoda ima neutralan ili zaštitni efekat na rizik od srčanih bolesti, dok se pokazalo da unos kokosovog ulja podiže HDL (dobar) holesterol i može imati koristi od gubitka težine. Međutim, neophodna su veća ispitivanja na ljudima da bi se potvrdile tvrdnje o prednostima kokosovog ulja.

Zasićene masti kao deo zdrave ishrane
Nema sumnje da se u hrani bogatoj zasićenim mastima može uživati kao deo zdrave ishrane.
Proizvodi od kokosa, uključujući nezaslađene kokosove pahuljice i kokosovo ulje, jogurt od punomasnog mleka, meso, samo su neki primeri visoko hranljivih namirnica koncentrisanih u zasićenim mastima koje mogu pozitivno uticati na zdravlje.

Važno je zapamtiti da postoji mnogo vrsta zasićenih masti, od kojih svaka ima svoje efekte na zdravlje. Većina studija koje istražuju efekte zasićenih masti na rizik od bolesti govore o zasićenim mastima uopšte, što je takođe problematično jer ovo ne uzima u obzir potrošnju drugih makronutrijenata i način života.
Način života i genetske varijante su važni faktori rizika koje takođe treba uzeti u obzir, jer je dokazano da obe utiču na opšte zdravlje, potrebe u ishrani i rizik od bolesti.

Štaviše, nalazi iz randomizovanih kontrolisanih studija pokazuju da opšta preporuka da se zasićene masti zamene polinezasićenim mastima bogatim omega-6 verovatno neće smanjiti rizik od srčanih oboljenja.
Međutim, postoje suprotstavljeni nalazi, koji se mogu pripisati veoma složenoj prirodi ove teme i dizajnu i metodološkim nedostacima trenutno dostupnih istraživanja, naglašavajući potrebu za budućim dobro osmišljenim studijama koje istražuju ovu temu.

Druga studija iz 2017. o određenim prehrambenim proizvodima bavila se mogućim efektima putera, kao i maslinovog ulja i kokosovog ulja na zdrave odrasle osobe starosti od 50 do 75 godina. Dok su istraživači otkrili značajne promene u nivoima LDL i HDL između učesnika koji su konzumirali ili 50 grama maslinovog ulja, kokosovog ulja ili neslanog putera tokom 4 nedelje, nisu mogli zaključiti da li smanjenje ukupnih zasićenih masti može poboljšati zdravlje.

Treba li isključiti zasićene masti?
Istraživanja podržavaju savet AHA da se ne fokusirate na jednu „lošu“ hranu, već na celokupnu ishranu.
Na primer, pregled iz 2016. istraživao je potencijalne efekte putera na zdravlje srca i dijabetes i nije pronašao jasnu povezanost. Nije bilo jasno da li bi povećanje ili smanjenje potrošnje putera promenilo takve ishode.

Štaviše, fokusiranje isključivo na pojedinačne makronutrijente, a ne na ishranu u celini, ne uzima u obzir efekte sastojaka u ishrani, kao što su dodaci šećera, koji mogu negativno uticati na zdravlje.
Drugim rečima, pojedinačni hranljivi sastojci nisu krivi za napredovanje bolesti. Ljudi ne konzumiraju samo masti ili samo ugljene hidrate. Umesto toga, ovi makronutrijenti se kombinuju konzumiranjem hrane koja sadrži mešavinu makronutrijenata.

Drugi problem leži u fokusiranju isključivo na makronutrijente, a ne na ishranu u celini. Da li zasićene masti povećavaju rizik od bolesti verovatno zavisi od toga kojom hranom se zamenjuju i ukupnog kvaliteta ishrane.
Mnogi stručnjaci tvrde da se jedan makronutrijent ne može okriviti za napredovanje bolesti i da je ishrana u celini ono što je važno, posebno ona koja je bogata celim žitaricama i biljnom hranom, dok je ograničena u prerađenim verzijama.

Da li su zasićene masti nezdrave?
Iako istraživanja pokazuju da konzumiranje nekih vrsta hrane sa visokim sadržajem zasićenih masti može negativno uticati na zdravlje, važno je imati na umu da nisu sve zasićene masti jednake.
Na primer, ishrana bogata zasićenim mastima u obliku brze hrane, prženih proizvoda, slatkih peciva i prerađenog mesa će verovatno uticati na zdravlje drugačije od ishrane sa visokim sadržajem zasićenih masti u obliku punomasnih mlečnih proizvoda, mesa i kokosa.