Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?

Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.

Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?

Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.

Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.

Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.

Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.

Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.

Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine.

Do koliko godina smatraše da je najoptimalnije da se neko bavi profesionalno bodibildingom?

Zavisi sa koliko godina je poceo da vezba,jer oni koji ranije pocnu ranije dostizu i vrhunac ali recimo optimalno takmicarski bodi bilding bi trebalo da traje do navrsene 45 godine zivota,jer posle se vidljivo gubi na misicnoj masi a i koza pocinje da se guzva....Naravno uvek ima izuzetaka,recimo Albert Beckles je svoju najbolju formu postigao sa neverovatnih 55 godine kada je 1985 godine osvojio drugo mesto na Mr.Olimpiji!!!
Naravno trenirati treba i moze dok god moze da se krece,ali takmicarski ja ne bih pustao....

Ja sam više mislila iz zdravstvenog aspekta. Da li smatraše da je njegov organizam kasnije dobro podneo to što je on sa 55 išao na takmičenje?

Ne,nikako.Mislim da je puno veci stres na organizam od 55 godina da se takmici nego na organizam od recimo 25 godina,kada jos organizam moze puno bolje/brze da se oporavi od takvih stresova.
Recimo samo jedan primer iz svog iskustva.Puno teze sam podneo pripreme za Svetsko 2019 godine kada sam imao 44 godine nego samo 5 godina ranije.Znaci nebo i zemlja.

Hvala na odgovoru. Treba naći ravnotežu između ambicija i posledica.

Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.

Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.

Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.

Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.

Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.

Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine.

Lepo si naveo. Izgleda da su mnoge stvari moguce, samo ako to zaista zelimo. Da ne sputavamo sami sebe.

Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.

To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.

Dobro je što si naučio, preterivanje zaista nije zdravo što ne mora da se vidi odmah već na dugoročne staze.

Hvala ti.Morao sam,jer sam video da to ne vodi nigde.Smanjio sam kilazu sa kojom radim,vreme treninga i izgleda da je to puno pomoglo.

Rekao si ključnu stvar- vidiš da preterivanje nigde ne vodi. Apsolutno da preterani napori i opsednutost zdravim načinom života nigde ne vode. 💪

Da,ali treba stici dotle da uvidis/priznas da si gresio.
Meni ni to nije predstavljao problem,meni je predstavljao problem sto nesto sto sam radio +20 godina i navikao na takav nacin zivota odjednom ne radi i moram nesto menjati da bi opet bilo dobro i ni na kraju pameti mi nije bilo da je to uzrok problema.

Kad stekneš uvid već je pola problema rešeno, druga polovina je fleksibilnost za promenu.

Kod puno ljudi fali bas ta felksibilnost za promenu.

Obicno osobe vole da funkcionisu samo u svojoj zoni komfora. Svaka promena im remeti ustaljeni ritam.

Da,ali ljudi ne shvataju da najbolji rezultati dolaze onda kada istupis iz te zone komfora....

To jeste velika istina. Istupiti iz svoje zone komfora ujedno znaci i uspeh,a nakon toga slede jos veci uspesi na razlicitim poljima.

Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.

Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.

Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.

Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.

Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.

Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.

Mislim da bi ljudi mogli da slede tvoj primer. To je dobar nacin za organizaciju treninga tokom godine.

Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.

Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.

Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.

Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.

Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.

Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine.

Do koliko godina smatraše da je najoptimalnije da se neko bavi profesionalno bodibildingom?

Zavisi sa koliko godina je poceo da vezba,jer oni koji ranije pocnu ranije dostizu i vrhunac ali recimo optimalno takmicarski bodi bilding bi trebalo da traje do navrsene 45 godine zivota,jer posle se vidljivo gubi na misicnoj masi a i koza pocinje da se guzva....Naravno uvek ima izuzetaka,recimo Albert Beckles je svoju najbolju formu postigao sa neverovatnih 55 godine kada je 1985 godine osvojio drugo mesto na Mr.Olimpiji!!!
Naravno trenirati treba i moze dok god moze da se krece,ali takmicarski ja ne bih pustao....

Ja sam više mislila iz zdravstvenog aspekta. Da li smatraše da je njegov organizam kasnije dobro podneo to što je on sa 55 išao na takmičenje?

Ne,nikako.Mislim da je puno veci stres na organizam od 55 godina da se takmici nego na organizam od recimo 25 godina,kada jos organizam moze puno bolje/brze da se oporavi od takvih stresova.
Recimo samo jedan primer iz svog iskustva.Puno teze sam podneo pripreme za Svetsko 2019 godine kada sam imao 44 godine nego samo 5 godina ranije.Znaci nebo i zemlja.

Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.

Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.

Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.

Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.

Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.

Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine.

Do koliko godina smatraše da je najoptimalnije da se neko bavi profesionalno bodibildingom?

Zavisi sa koliko godina je poceo da vezba,jer oni koji ranije pocnu ranije dostizu i vrhunac ali recimo optimalno takmicarski bodi bilding bi trebalo da traje do navrsene 45 godine zivota,jer posle se vidljivo gubi na misicnoj masi a i koza pocinje da se guzva....Naravno uvek ima izuzetaka,recimo Albert Beckles je svoju najbolju formu postigao sa neverovatnih 55 godine kada je 1985 godine osvojio drugo mesto na Mr.Olimpiji!!!
Naravno trenirati treba i moze dok god moze da se krece,ali takmicarski ja ne bih pustao....

Ja sam više mislila iz zdravstvenog aspekta. Da li smatraše da je njegov organizam kasnije dobro podneo to što je on sa 55 išao na takmičenje?

Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.

Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.

Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.

Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.

Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.

Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine.

Do koliko godina smatraše da je najoptimalnije da se neko bavi profesionalno bodibildingom?

Zavisi sa koliko godina je poceo da vezba,jer oni koji ranije pocnu ranije dostizu i vrhunac ali recimo optimalno takmicarski bodi bilding bi trebalo da traje do navrsene 45 godine zivota,jer posle se vidljivo gubi na misicnoj masi a i koza pocinje da se guzva....Naravno uvek ima izuzetaka,recimo Albert Beckles je svoju najbolju formu postigao sa neverovatnih 55 godine kada je 1985 godine osvojio drugo mesto na Mr.Olimpiji!!!
Naravno trenirati treba i moze dok god moze da se krece,ali takmicarski ja ne bih pustao....

Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.

Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.

Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.

Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.

Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.

Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine.

Do koliko godina smatraše da je najoptimalnije da se neko bavi profesionalno bodibildingom?

Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.

Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.

Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.

Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.

Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.

Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine.

Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.

To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.

Dobro je što si naučio, preterivanje zaista nije zdravo što ne mora da se vidi odmah već na dugoročne staze.

Hvala ti.Morao sam,jer sam video da to ne vodi nigde.Smanjio sam kilazu sa kojom radim,vreme treninga i izgleda da je to puno pomoglo.

Rekao si ključnu stvar- vidiš da preterivanje nigde ne vodi. Apsolutno da preterani napori i opsednutost zdravim načinom života nigde ne vode. 💪

Da,ali treba stici dotle da uvidis/priznas da si gresio.
Meni ni to nije predstavljao problem,meni je predstavljao problem sto nesto sto sam radio +20 godina i navikao na takav nacin zivota odjednom ne radi i moram nesto menjati da bi opet bilo dobro i ni na kraju pameti mi nije bilo da je to uzrok problema.

Kad stekneš uvid već je pola problema rešeno, druga polovina je fleksibilnost za promenu.

Kod puno ljudi fali bas ta felksibilnost za promenu.

Obicno osobe vole da funkcionisu samo u svojoj zoni komfora. Svaka promena im remeti ustaljeni ritam.

Da,ali ljudi ne shvataju da najbolji rezultati dolaze onda kada istupis iz te zone komfora....

Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.

Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.

Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.

Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.

Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.

Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.

Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.

Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.

Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.

Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.

Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.

Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.

To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.

Dobro je što si naučio, preterivanje zaista nije zdravo što ne mora da se vidi odmah već na dugoročne staze.

Hvala ti.Morao sam,jer sam video da to ne vodi nigde.Smanjio sam kilazu sa kojom radim,vreme treninga i izgleda da je to puno pomoglo.

Rekao si ključnu stvar- vidiš da preterivanje nigde ne vodi. Apsolutno da preterani napori i opsednutost zdravim načinom života nigde ne vode. 💪

Da,ali treba stici dotle da uvidis/priznas da si gresio.
Meni ni to nije predstavljao problem,meni je predstavljao problem sto nesto sto sam radio +20 godina i navikao na takav nacin zivota odjednom ne radi i moram nesto menjati da bi opet bilo dobro i ni na kraju pameti mi nije bilo da je to uzrok problema.

Kad stekneš uvid već je pola problema rešeno, druga polovina je fleksibilnost za promenu.

Kod puno ljudi fali bas ta felksibilnost za promenu.

Obicno osobe vole da funkcionisu samo u svojoj zoni komfora. Svaka promena im remeti ustaljeni ritam.