Optimalno popodnevno spavanje

Trajanje: 10–30 minuta je idealno za osveženje.

Vreme: Najbolje između 13–15 časova, kada prirodno pada energija.

Uslovi: Mirno, tamno i tiho okruženje pomaže kvalitetu dremke.

Potencijalni rizici

Dugotrajne dremke (>60 minuta): Mogu izazvati “sleep inertia” – osećaj tromosti i dezorijentacije nakon buđenja.

Kasno popodne ili večernje dremke: Mogu otežati noćni san i poremetiti cirkadijalni ritam.

Preterano spavanje tokom dana: Može biti znak ili uzrok nekih zdravstvenih problema (depresija, dijabetes, kardiovaskularne bolesti).

Koristi popodnevnog spavanja

Povećava budnost i koncentraciju: Kratke dremke od 10–30 minuta mogu osvežiti mozak i poboljšati fokus.

Poboljšava memoriju: Može pomoći u konsolidaciji informacija i učenju.

Smanjuje stres i umor: Kratko spavanje može smanjiti nivo hormona stresa i poboljšati raspoloženje.

Povoljno za srce: Neka istraživanja pokazuju da kratke dremke smanjuju rizik od kardiovaskularnih problema.

Popodnevno spavanje, poznato i kao dremka ili “nap”, nije nužno loše za zdravlje. Njegov uticaj zavisi od trajanja, vremena i individualnih potreba.

Ipak tu nema pravila koliko je kome xna potrebno jer svi smo različiti.
Neko kaze  popodne odspavati je loše za srce?
Meni nekad na primer prija.

Na jesen su noći hladnije, što zapravo poboljšava kvalitet sna, jer telo lakše ulazi u fazu dubokog sna na nižoj temperaturi (idealna sobna temperatura je oko 18–20°C).
Zato mnogi ljudi spavaju bolje i dublje nego leti, kad je vruće.

Po ovome bi onda trebali da budemo naspavaniji, što nažalost nije slučaj.

Obaveze nam se na žalost ne smanjuju.

Psihološki faktor: prelazni period

Jesen označava kraj leta i podsvesno „zatvaranje“ jednog perioda.

Mnogi ljudi tada ulaze u introspektivno raspoloženje — više razmišljanja, manje akcije.

Takođe, manjak socijalnih aktivnosti (kraći dan, više vremena unutra) može dodatno smanjiti motivaciju.

To je kod vas žena. Mi muškarci nismo tako romantični.

Ovo nema veze sa romantikom. Misli se na pad motivisanosti I mogući pad funkcionalnosti.

Ishrana i ritam

Na jesen često jedemo težu hranu (više ugljenih hidrata, manje svežeg voća/povrća).

Ta hrana može povećati inzulin i serotoninski „peak“, posle čega sledi pad energije i volje za aktivnošću.
Posle ručka — tipičan osećaj „ne da mi se ništa“.

I to zavisi od organizma jer ja i na +40 sam navikao da jedem "tešku" hranu.

U cenu si izuzetak, a izuzeci postoje da potvrde pravilo.

Manjak sunčeve svetlosti smanjuje i lučenje serotonina, hormona dobrog raspoloženja.
To može dovesti do:

blage sezonske depresije ili neraspoloženja (tzv. SAD – seasonal affective disorder),

veće potrebe za snom, ali i težeg buđenja.

I o ovome,mada ovde smatram da svako drugačije reaguje.

Naravno da svako drugačije reaguje ali su ovo neke češće reakcije.

Psihološki faktor: prelazni period

Jesen označava kraj leta i podsvesno „zatvaranje“ jednog perioda.

Mnogi ljudi tada ulaze u introspektivno raspoloženje — više razmišljanja, manje akcije.

Takođe, manjak socijalnih aktivnosti (kraći dan, više vremena unutra) može dodatno smanjiti motivaciju.

To je kod vas žena. Mi muškarci nismo tako romantični.

Ishrana i ritam

Na jesen često jedemo težu hranu (više ugljenih hidrata, manje svežeg voća/povrća).

Ta hrana može povećati inzulin i serotoninski „peak“, posle čega sledi pad energije i volje za aktivnošću.
Posle ručka — tipičan osećaj „ne da mi se ništa“.

I to zavisi od organizma jer ja i na +40 sam navikao da jedem "tešku" hranu.

U jesen se često menja dnevni ritam — ranije se ulazi u kuću, manje se krećemo napolju, više vremena provodimo pod veštačkim svetlom.
Takođe, teža hrana i manjak fizičke aktivnosti mogu doprineti:

osećaju umora i tromosti,

poremećaju ritma spavanja ako se jede kasno uveče.

Ranije ulazim ali ne krećem se manje napolju.

Na jesen su noći hladnije, što zapravo poboljšava kvalitet sna, jer telo lakše ulazi u fazu dubokog sna na nižoj temperaturi (idealna sobna temperatura je oko 18–20°C).
Zato mnogi ljudi spavaju bolje i dublje nego leti, kad je vruće.

Po ovome bi onda trebali da budemo naspavaniji, što nažalost nije slučaj.

Manjak sunčeve svetlosti smanjuje i lučenje serotonina, hormona dobrog raspoloženja.
To može dovesti do:

blage sezonske depresije ili neraspoloženja (tzv. SAD – seasonal affective disorder),

veće potrebe za snom, ali i težeg buđenja.

I o ovome,mada ovde smatram da svako drugačije reaguje.

Na jesen dani postaju kraći, a noći duže. To utiče na cirkadijalni ritam (naš unutrašnji biološki sat).

Manje dnevne svetlosti znači da telo ranije počinje da luči melatonin, hormon koji nas uspavljuje.

Zato mnogi ljudi u jesen osećaju pospanost ranije uveče i teže se bude ujutru.

Što je sve normalno i o čemu smo već prošle godine pricali u ovoj temi.