Kriterijum A
Opsesivan fokus na zdravoj ishrani, kako je definisano teorijom ishrane ili skupom verovanja čiji specifični detalji mogu da variraju; obeležen preteranim emocionalnim stresom u vezi sa izborom hrane koji se smatra nezdravim; gubitak težine može nastati kao rezultat izbora u ishrani, ali to nije primarni cilj. O čemu svedoči sledeće:

Kompulzivno ponašanje i/ili mentalna preokupacija u vezi sa afirmativnim i restriktivnim načinima ishrane za koje pojedinac veruje da promovišu optimalno zdravlje;

Kršenje samonametnutih pravila ishrane izaziva preterani strah od bolesti, osećaj lične nečistoće i/ili negativne fizičke senzacije, praćene anksioznošću i stidom;

Ograničenja u ishrani eskaliraju tokom vremena i mogu uključiti eliminaciju čitavih grupa hrane i uključivati progresivno češća i/ili ozbiljna „čišćenja“ (delimični postovi) koja se smatraju pročišćavajućim ili detoksikacionim. Ova eskalacija obično dovodi do gubitka težine, ali želja za gubitkom kilograma je odsutna, skrivena ili podređena idejama o zdravoj ishrani.

Ja mislim da sam spadao u ovu grupu dok sam se takmicio....

Sportisti obicno i imaju takvih problema.

Da, zato što im je negde i nametnuto da treba na sve da se obraća pažnja i da trebaju biti zdravi.

Veliki je pritisak kod profesionalnog sporta.

Ne bih rekao da je pritisak....to je kao i kad ucis da postanes lekar.....sedis satima i ucis jer znas sta hoces da postignes....ni to sedenje satima,nocima nije zdravo a ipak uradis jer ti je to cilj....niko ne vrsi pritisak na tebe da to uradis....

Sam sam vrsio pritisak. Odnosno bilo je takmicenje, ali sam sa sobom.

Sto opet znaci da nije bio pritisak jer si radio zbog sebe,zbog toga sto si to zeleo a ne primoran da to ucinis.

Opet, pritisak može biti i lični, zbog ambicija.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Onako ti je sigurno predstavljalo veliko opterecenje.

Većini je opterećenje jer sve ostalo podrede samo ishrani.

I umesto da se lepo uziva u obrocima, oni postanu opsesija.

Jer im je to alat da bi postigli svoj cilj.

Ako se promeni ugao gledanja može biti drugačije možda...

Kriterijum A
Opsesivan fokus na zdravoj ishrani, kako je definisano teorijom ishrane ili skupom verovanja čiji specifični detalji mogu da variraju; obeležen preteranim emocionalnim stresom u vezi sa izborom hrane koji se smatra nezdravim; gubitak težine može nastati kao rezultat izbora u ishrani, ali to nije primarni cilj. O čemu svedoči sledeće:

Kompulzivno ponašanje i/ili mentalna preokupacija u vezi sa afirmativnim i restriktivnim načinima ishrane za koje pojedinac veruje da promovišu optimalno zdravlje;

Kršenje samonametnutih pravila ishrane izaziva preterani strah od bolesti, osećaj lične nečistoće i/ili negativne fizičke senzacije, praćene anksioznošću i stidom;

Ograničenja u ishrani eskaliraju tokom vremena i mogu uključiti eliminaciju čitavih grupa hrane i uključivati progresivno češća i/ili ozbiljna „čišćenja“ (delimični postovi) koja se smatraju pročišćavajućim ili detoksikacionim. Ova eskalacija obično dovodi do gubitka težine, ali želja za gubitkom kilograma je odsutna, skrivena ili podređena idejama o zdravoj ishrani.

Ja mislim da sam spadao u ovu grupu dok sam se takmicio....

Sportisti obicno i imaju takvih problema.

Da, zato što im je negde i nametnuto da treba na sve da se obraća pažnja i da trebaju biti zdravi.

Veliki je pritisak kod profesionalnog sporta.

Ne bih rekao da je pritisak....to je kao i kad ucis da postanes lekar.....sedis satima i ucis jer znas sta hoces da postignes....ni to sedenje satima,nocima nije zdravo a ipak uradis jer ti je to cilj....niko ne vrsi pritisak na tebe da to uradis....

Možda više lični pritisak nego od okoline.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Onako ti je sigurno predstavljalo veliko opterecenje.

Pogotovo sto nisi jeo jer si bio gladan ili ti je predstavljalo zadovoljstvo nego si morao....

Najteze je kada se nesto mora.

Meni je najveci problem predstavljala kolicina hrane koju sam morao dnevno da pojedem....

Verujem da je svima to problem. Da unose hranu u velikoj kolicini i kada vise uopste nisu gladni i nije im do hrane.

Uvek isti ukusi,skoro bez zacina....

Tako obicno spreme u onim protein barovima. A mnogi zacini su bas zdravi.

Bilderi to ne koriste da ne bi zacin povukao vodu i onda se manje vidi misic,nece biti toliko definisan....

Jeste. Veliko je to psihicko opterecenje.

20 godina sam tako jeo bez ukusa...tako da ne shvatam kada kazu da je neka hrana neukusna....jedi samo kuvano jaje,pirinac,pilece grudi,ribu bez ikakvih zacina i preliva jer u to vreme nije bilo ni ovih preliva i proteinskih cokoladica itd....ovo je sad pesma naspram onog kroz sta smo mi prolazili....

Kriterijum A
Opsesivan fokus na zdravoj ishrani, kako je definisano teorijom ishrane ili skupom verovanja čiji specifični detalji mogu da variraju; obeležen preteranim emocionalnim stresom u vezi sa izborom hrane koji se smatra nezdravim; gubitak težine može nastati kao rezultat izbora u ishrani, ali to nije primarni cilj. O čemu svedoči sledeće:

Kompulzivno ponašanje i/ili mentalna preokupacija u vezi sa afirmativnim i restriktivnim načinima ishrane za koje pojedinac veruje da promovišu optimalno zdravlje;

Kršenje samonametnutih pravila ishrane izaziva preterani strah od bolesti, osećaj lične nečistoće i/ili negativne fizičke senzacije, praćene anksioznošću i stidom;

Ograničenja u ishrani eskaliraju tokom vremena i mogu uključiti eliminaciju čitavih grupa hrane i uključivati progresivno češća i/ili ozbiljna „čišćenja“ (delimični postovi) koja se smatraju pročišćavajućim ili detoksikacionim. Ova eskalacija obično dovodi do gubitka težine, ali želja za gubitkom kilograma je odsutna, skrivena ili podređena idejama o zdravoj ishrani.

Ja mislim da sam spadao u ovu grupu dok sam se takmicio....

Sportisti obicno i imaju takvih problema.

Da, zato što im je negde i nametnuto da treba na sve da se obraća pažnja i da trebaju biti zdravi.

Veliki je pritisak kod profesionalnog sporta.

Ne bih rekao da je pritisak....to je kao i kad ucis da postanes lekar.....sedis satima i ucis jer znas sta hoces da postignes....ni to sedenje satima,nocima nije zdravo a ipak uradis jer ti je to cilj....niko ne vrsi pritisak na tebe da to uradis....

Sam sam vrsio pritisak. Odnosno bilo je takmicenje, ali sam sa sobom.

Sto opet znaci da nije bio pritisak jer si radio zbog sebe,zbog toga sto si to zeleo a ne primoran da to ucinis.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Onako ti je sigurno predstavljalo veliko opterecenje.

Većini je opterećenje jer sve ostalo podrede samo ishrani.

Zato sto dzabe ti uradis sve ostalo kako treba a ne hranis se "kako treba'.
To ti je isto kao kad bi seo u kola da vozis a nema benzina....

Svidja mi se ova komparacija. Lepo receno.

Hvala lepo.Trudim se uvek ovako da objasnim sta god mogu jer sam vizuelan tip i meni je lakse kada mi nesto ovako opisu.I lakse da naucim i da zapamtim.

Da,da. Bas koristan nacin za pamcenje.

Pre neki dan sam procitao da ukoliko jedemo hranu koja nam se ne svidja, npr. brokoli, da mozak ne registruje ni da smo jeli...

Recimo ja testo volim skoro sa bilo cime,a nakon pola sata kao da nista nisam jeo....

Ne drzi dugo sitost. Samo meso

Zato ja jedem meso sa mesom....
Sto je sigurno sigurno je!

Hahahah Sendvic od mesa izmedju 2 parceta mesa

I onda za salatu stavis Cezar salatu koja isto ima mesa.

Da,da. Odlicna ideja Samo meso.

To nije samo ideja,ja cesto tako i radim....

Pa dobro. Nego ideja za sve nas

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Onako ti je sigurno predstavljalo veliko opterecenje.

Pogotovo sto nisi jeo jer si bio gladan ili ti je predstavljalo zadovoljstvo nego si morao....

Najteze je kada se nesto mora.

Meni je najveci problem predstavljala kolicina hrane koju sam morao dnevno da pojedem....

Verujem da je svima to problem. Da unose hranu u velikoj kolicini i kada vise uopste nisu gladni i nije im do hrane.

Uvek isti ukusi,skoro bez zacina....

Tako obicno spreme u onim protein barovima. A mnogi zacini su bas zdravi.

Bilderi to ne koriste da ne bi zacin povukao vodu i onda se manje vidi misic,nece biti toliko definisan....

Jeste. Veliko je to psihicko opterecenje.

Kriterijum A
Opsesivan fokus na zdravoj ishrani, kako je definisano teorijom ishrane ili skupom verovanja čiji specifični detalji mogu da variraju; obeležen preteranim emocionalnim stresom u vezi sa izborom hrane koji se smatra nezdravim; gubitak težine može nastati kao rezultat izbora u ishrani, ali to nije primarni cilj. O čemu svedoči sledeće:

Kompulzivno ponašanje i/ili mentalna preokupacija u vezi sa afirmativnim i restriktivnim načinima ishrane za koje pojedinac veruje da promovišu optimalno zdravlje;

Kršenje samonametnutih pravila ishrane izaziva preterani strah od bolesti, osećaj lične nečistoće i/ili negativne fizičke senzacije, praćene anksioznošću i stidom;

Ograničenja u ishrani eskaliraju tokom vremena i mogu uključiti eliminaciju čitavih grupa hrane i uključivati progresivno češća i/ili ozbiljna „čišćenja“ (delimični postovi) koja se smatraju pročišćavajućim ili detoksikacionim. Ova eskalacija obično dovodi do gubitka težine, ali želja za gubitkom kilograma je odsutna, skrivena ili podređena idejama o zdravoj ishrani.

Ja mislim da sam spadao u ovu grupu dok sam se takmicio....

Sportisti obicno i imaju takvih problema.

Da, zato što im je negde i nametnuto da treba na sve da se obraća pažnja i da trebaju biti zdravi.

Veliki je pritisak kod profesionalnog sporta.

Ne bih rekao da je pritisak....to je kao i kad ucis da postanes lekar.....sedis satima i ucis jer znas sta hoces da postignes....ni to sedenje satima,nocima nije zdravo a ipak uradis jer ti je to cilj....niko ne vrsi pritisak na tebe da to uradis....

Sam sam vrsio pritisak. Odnosno bilo je takmicenje, ali sam sa sobom.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Onako ti je sigurno predstavljalo veliko opterecenje.

Većini je opterećenje jer sve ostalo podrede samo ishrani.

Zato sto dzabe ti uradis sve ostalo kako treba a ne hranis se "kako treba'.
To ti je isto kao kad bi seo u kola da vozis a nema benzina....

Svidja mi se ova komparacija. Lepo receno.

Hvala lepo.Trudim se uvek ovako da objasnim sta god mogu jer sam vizuelan tip i meni je lakse kada mi nesto ovako opisu.I lakse da naucim i da zapamtim.

Pre neki dan sam procitao da ukoliko jedemo hranu koja nam se ne svidja, npr. brokoli, da mozak ne registruje ni da smo jeli...

Recimo ja testo volim skoro sa bilo cime,a nakon pola sata kao da nista nisam jeo....

Ne drzi dugo sitost. Samo meso

Zato ja jedem meso sa mesom....
Sto je sigurno sigurno je!

Hahahah Sendvic od mesa izmedju 2 parceta mesa

I onda za salatu stavis Cezar salatu koja isto ima mesa.

Da,da. Odlicna ideja Samo meso.

To nije samo ideja,ja cesto tako i radim....

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Onako ti je sigurno predstavljalo veliko opterecenje.

Pogotovo sto nisi jeo jer si bio gladan ili ti je predstavljalo zadovoljstvo nego si morao....

Najteze je kada se nesto mora.

Meni je najveci problem predstavljala kolicina hrane koju sam morao dnevno da pojedem....

Verujem da je svima to problem. Da unose hranu u velikoj kolicini i kada vise uopste nisu gladni i nije im do hrane.

Uvek isti ukusi,skoro bez zacina....

Tako obicno spreme u onim protein barovima. A mnogi zacini su bas zdravi.

Bilderi to ne koriste da ne bi zacin povukao vodu i onda se manje vidi misic,nece biti toliko definisan....

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Onako ti je sigurno predstavljalo veliko opterecenje.

Većini je opterećenje jer sve ostalo podrede samo ishrani.

I umesto da se lepo uziva u obrocima, oni postanu opsesija.

Jer im je to alat da bi postigli svoj cilj.

Kriterijum A
Opsesivan fokus na zdravoj ishrani, kako je definisano teorijom ishrane ili skupom verovanja čiji specifični detalji mogu da variraju; obeležen preteranim emocionalnim stresom u vezi sa izborom hrane koji se smatra nezdravim; gubitak težine može nastati kao rezultat izbora u ishrani, ali to nije primarni cilj. O čemu svedoči sledeće:

Kompulzivno ponašanje i/ili mentalna preokupacija u vezi sa afirmativnim i restriktivnim načinima ishrane za koje pojedinac veruje da promovišu optimalno zdravlje;

Kršenje samonametnutih pravila ishrane izaziva preterani strah od bolesti, osećaj lične nečistoće i/ili negativne fizičke senzacije, praćene anksioznošću i stidom;

Ograničenja u ishrani eskaliraju tokom vremena i mogu uključiti eliminaciju čitavih grupa hrane i uključivati progresivno češća i/ili ozbiljna „čišćenja“ (delimični postovi) koja se smatraju pročišćavajućim ili detoksikacionim. Ova eskalacija obično dovodi do gubitka težine, ali želja za gubitkom kilograma je odsutna, skrivena ili podređena idejama o zdravoj ishrani.

Ja mislim da sam spadao u ovu grupu dok sam se takmicio....

Sportisti obicno i imaju takvih problema.

Da, zato što im je negde i nametnuto da treba na sve da se obraća pažnja i da trebaju biti zdravi.

Veliki je pritisak kod profesionalnog sporta.

Ne bih rekao da je pritisak....to je kao i kad ucis da postanes lekar.....sedis satima i ucis jer znas sta hoces da postignes....ni to sedenje satima,nocima nije zdravo a ipak uradis jer ti je to cilj....niko ne vrsi pritisak na tebe da to uradis....

Pre neki dan sam procitao da ukoliko jedemo hranu koja nam se ne svidja, npr. brokoli, da mozak ne registruje ni da smo jeli...

Recimo ja testo volim skoro sa bilo cime,a nakon pola sata kao da nista nisam jeo....

Mislim da je to više do brzine kojom jedemo.

Ja,jako sporo jedem....meni jedan obrok traje vise od pola sata....niti znam,niti volim da brzo jedem.

To je onda stanje psihe vise, organski ta teorija nema obrazloženja.

Moguce,ja sam samo izneo svoje iskustvo.

Sve se razumemo. 🙌