Ne znam koliko ljudi kod nas vode računa o tome odakle dobavljaju namirnice..?

Nesto nisam primetio da se posebno vodi racuna.

Ja sam primetila da je mali broj ljudi koji brinu o tome ali isto tako i da su oni vremenom postali preopterećeni zdravom ishranom.

Neki sigurno isto kao i sa bilo cim drugim ali ne verujem da su svi postali preoptereceni zdravom ishranom.
Recimo ja vodim racuna ali nisam opterecen.Dok sam se takmicio onda sam bio mnogo striktniji-ili kako bi ti rekla optereceniji ali sad uopste nisam.Ako pojedem burek pojeo sam ga,nemam grizu savesti.

Tako i treba, sad neku svoju zdravu meru imaš. 😊🙌

Da se nisam takmicioi i onda bih ovako,ali onda sam jednostavno morao ako sam zelio rezultate.
Recimo i to sto Dokovic radi je preterano,a niko to ne kaze.

Sportisti su najugrozeniji da postanu opsednuti zdravom ishranom.

Moraju ako hoce najbolje rezultate,ali pitanje sta ce raditi posle sportske karijere?Jel mnogi i onda ostaju pri tome i to je vec problem....

E tada treba biti karakter i vratiti se u ravnotežu.

Baš tako,onda je najteže!!! Pogotovo ako nemaš stručnu pomoć.

Jer nije u pitanju samo ishrana, nego i potencijalni razvoj depresije, zbog prestanka karijere. Ali i drugi psihicki problemi.

Da,depresija je najveci problem....imas osecaj manje vrednosti.....sada nisi vise sampion i osecas kao da si zbog toga manje vrednijim....i dok ne skontas da nije tako....prode neko vreme...neko ni onda ne skonta....

Tada je najvaznija psiholoska podrska i podrska najblizih.

A ja bas u to vreme se razvodio.....sreca pa imam druga koji je i onda bio tamo i bodrio me kako ne bih poludeo!Bukvalno!

Veliki je problem kada se dogode neke stvari u istom trenutku.

Kada se udruži više stresova ljudi često pokleknu, srećom pa Miki nije takav i još jednom je zbog toga odličan primer drugima.

Hvala ti dr.Anita na lepim recima,ali onda prvi put sam se osecao bespomocno....i nije mi bilo prijatno uopste...

Verujem da je tada bilo mnogo teško. Zato ti je sad dobar osećaj kada znaš da si sve uspeo da preguras.

Sada je vec drugacije.Znas onu sto te ne ubije te ucini jacim!Ali dosta mi je bilo sto sam jak,ako znas na sta mislim.

To i jeste poenta sto iz takvih situacija izlazimo mentalno snazniji.

Komfort zone i tako te price....ja nikad nisam ni usao u komfort zonu!Ja sam konstantno van njega.Ne bih ni znao da funkcionisem drugacije....

Tebi je komfor zona da stalno radiš.

Nece on to priznati.

Jeste na kraju. 😅

Video sam. iznenadio me je.

Morao sam,naterali me....

Ne znam koliko ljudi kod nas vode računa o tome odakle dobavljaju namirnice..?

Nesto nisam primetio da se posebno vodi racuna.

Ja sam primetila da je mali broj ljudi koji brinu o tome ali isto tako i da su oni vremenom postali preopterećeni zdravom ishranom.

Neki sigurno isto kao i sa bilo cim drugim ali ne verujem da su svi postali preoptereceni zdravom ishranom.
Recimo ja vodim racuna ali nisam opterecen.Dok sam se takmicio onda sam bio mnogo striktniji-ili kako bi ti rekla optereceniji ali sad uopste nisam.Ako pojedem burek pojeo sam ga,nemam grizu savesti.

Tako i treba, sad neku svoju zdravu meru imaš. 😊🙌

Da se nisam takmicioi i onda bih ovako,ali onda sam jednostavno morao ako sam zelio rezultate.
Recimo i to sto Dokovic radi je preterano,a niko to ne kaze.

Sportisti su najugrozeniji da postanu opsednuti zdravom ishranom.

Moraju ako hoce najbolje rezultate,ali pitanje sta ce raditi posle sportske karijere?Jel mnogi i onda ostaju pri tome i to je vec problem....

E tada treba biti karakter i vratiti se u ravnotežu.

Baš tako,onda je najteže!!! Pogotovo ako nemaš stručnu pomoć.

Jer nije u pitanju samo ishrana, nego i potencijalni razvoj depresije, zbog prestanka karijere. Ali i drugi psihicki problemi.

Da,depresija je najveci problem....imas osecaj manje vrednosti.....sada nisi vise sampion i osecas kao da si zbog toga manje vrednijim....i dok ne skontas da nije tako....prode neko vreme...neko ni onda ne skonta....

Tada je najvaznija psiholoska podrska i podrska najblizih.

A ja bas u to vreme se razvodio.....sreca pa imam druga koji je i onda bio tamo i bodrio me kako ne bih poludeo!Bukvalno!

Veliki je problem kada se dogode neke stvari u istom trenutku.

Kada se udruži više stresova ljudi često pokleknu, srećom pa Miki nije takav i još jednom je zbog toga odličan primer drugima.

Hvala ti dr.Anita na lepim recima,ali onda prvi put sam se osecao bespomocno....i nije mi bilo prijatno uopste...

Verujem da je tada bilo mnogo teško. Zato ti je sad dobar osećaj kada znaš da si sve uspeo da preguras.

Sada je vec drugacije.Znas onu sto te ne ubije te ucini jacim!Ali dosta mi je bilo sto sam jak,ako znas na sta mislim.

To i jeste poenta sto iz takvih situacija izlazimo mentalno snazniji.

Komfort zone i tako te price....ja nikad nisam ni usao u komfort zonu!Ja sam konstantno van njega.Ne bih ni znao da funkcionisem drugacije....

Tebi je komfor zona da stalno radiš.

Nece on to priznati.

Jeste na kraju. 😅

Video sam. iznenadio me je.

Ne znam koliko ljudi kod nas vode računa o tome odakle dobavljaju namirnice..?

Nesto nisam primetio da se posebno vodi racuna.

Ja sam primetila da je mali broj ljudi koji brinu o tome ali isto tako i da su oni vremenom postali preopterećeni zdravom ishranom.

Neki sigurno isto kao i sa bilo cim drugim ali ne verujem da su svi postali preoptereceni zdravom ishranom.
Recimo ja vodim racuna ali nisam opterecen.Dok sam se takmicio onda sam bio mnogo striktniji-ili kako bi ti rekla optereceniji ali sad uopste nisam.Ako pojedem burek pojeo sam ga,nemam grizu savesti.

Tako i treba, sad neku svoju zdravu meru imaš. 😊🙌

Da se nisam takmicioi i onda bih ovako,ali onda sam jednostavno morao ako sam zelio rezultate.
Recimo i to sto Dokovic radi je preterano,a niko to ne kaze.

Sportisti su najugrozeniji da postanu opsednuti zdravom ishranom.

Moraju ako hoce najbolje rezultate,ali pitanje sta ce raditi posle sportske karijere?Jel mnogi i onda ostaju pri tome i to je vec problem....

E tada treba biti karakter i vratiti se u ravnotežu.

Baš tako,onda je najteže!!! Pogotovo ako nemaš stručnu pomoć.

Jer nije u pitanju samo ishrana, nego i potencijalni razvoj depresije, zbog prestanka karijere. Ali i drugi psihicki problemi.

Da,depresija je najveci problem....imas osecaj manje vrednosti.....sada nisi vise sampion i osecas kao da si zbog toga manje vrednijim....i dok ne skontas da nije tako....prode neko vreme...neko ni onda ne skonta....

Tada je najvaznija psiholoska podrska i podrska najblizih.

A ja bas u to vreme se razvodio.....sreca pa imam druga koji je i onda bio tamo i bodrio me kako ne bih poludeo!Bukvalno!

Veliki je problem kada se dogode neke stvari u istom trenutku.

Kada se udruži više stresova ljudi često pokleknu, srećom pa Miki nije takav i još jednom je zbog toga odličan primer drugima.

Hvala ti dr.Anita na lepim recima,ali onda prvi put sam se osecao bespomocno....i nije mi bilo prijatno uopste...

Verujem da je tada bilo mnogo teško. Zato ti je sad dobar osećaj kada znaš da si sve uspeo da preguras.

Sada je vec drugacije.Znas onu sto te ne ubije te ucini jacim!Ali dosta mi je bilo sto sam jak,ako znas na sta mislim.

To i jeste poenta sto iz takvih situacija izlazimo mentalno snazniji.

Komfort zone i tako te price....ja nikad nisam ni usao u komfort zonu!Ja sam konstantno van njega.Ne bih ni znao da funkcionisem drugacije....

Tebi je komfor zona da stalno radiš.

Nece on to priznati.

Jeste na kraju. 😅

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i nesto sto je opusteno. Problem je kada postane opsesija i stvara anksioznost.

Da, ali najcesce to zadovoljstvo nije zdrava opcija...

Da. Samo sam mislio na neku izbalansiranu ishranu. Ne na zadovoljstvo u vidu cokolade

Jasno mi je sta si ti mislio. Ali koliko ljudi pojede ujutru pecivo, pa opet neke grickalice na poslu, pa mozda ruca, mozda ne, itd...

Slazem se. Mnogo je takvih slucajeva. Znam i iz svoje okoline.

Ali vecina tako zivi. Nekada ni ne stignu da jedu.

Takav je danasnji tempo zivota.

Tempo jeste brzi nego ranije ali jesti se uvek moze stati.

Cesto se jede u nekoj pekari, uzurbano i zuri na posao ili negde drugde. Standardna prica, narocito u velikim gradovima.

I na poslu kada se pokupuju grickalice i slatkisi....

Ja od prvog dana nisam u toj grupi!!!Koji to rade.Nosim hranu od kuce i to je to!!!

I ja hranu nosim od kuce. Svima preporucujem.

Koliko obroka nosis?

Ne znam koliko ljudi kod nas vode računa o tome odakle dobavljaju namirnice..?

Nesto nisam primetio da se posebno vodi racuna.

Ja sam primetila da je mali broj ljudi koji brinu o tome ali isto tako i da su oni vremenom postali preopterećeni zdravom ishranom.

Neki sigurno isto kao i sa bilo cim drugim ali ne verujem da su svi postali preoptereceni zdravom ishranom.
Recimo ja vodim racuna ali nisam opterecen.Dok sam se takmicio onda sam bio mnogo striktniji-ili kako bi ti rekla optereceniji ali sad uopste nisam.Ako pojedem burek pojeo sam ga,nemam grizu savesti.

Tako i treba, sad neku svoju zdravu meru imaš. 😊🙌

Da se nisam takmicioi i onda bih ovako,ali onda sam jednostavno morao ako sam zelio rezultate.
Recimo i to sto Dokovic radi je preterano,a niko to ne kaze.

Sportisti su najugrozeniji da postanu opsednuti zdravom ishranom.

Moraju ako hoce najbolje rezultate,ali pitanje sta ce raditi posle sportske karijere?Jel mnogi i onda ostaju pri tome i to je vec problem....

E tada treba biti karakter i vratiti se u ravnotežu.

Baš tako,onda je najteže!!! Pogotovo ako nemaš stručnu pomoć.

Jer nije u pitanju samo ishrana, nego i potencijalni razvoj depresije, zbog prestanka karijere. Ali i drugi psihicki problemi.

Da,depresija je najveci problem....imas osecaj manje vrednosti.....sada nisi vise sampion i osecas kao da si zbog toga manje vrednijim....i dok ne skontas da nije tako....prode neko vreme...neko ni onda ne skonta....

Tada je najvaznija psiholoska podrska i podrska najblizih.

A ja bas u to vreme se razvodio.....sreca pa imam druga koji je i onda bio tamo i bodrio me kako ne bih poludeo!Bukvalno!

Veliki je problem kada se dogode neke stvari u istom trenutku.

Kada se udruži više stresova ljudi često pokleknu, srećom pa Miki nije takav i još jednom je zbog toga odličan primer drugima.

Hvala ti dr.Anita na lepim recima,ali onda prvi put sam se osecao bespomocno....i nije mi bilo prijatno uopste...

Verujem da je tada bilo mnogo teško. Zato ti je sad dobar osećaj kada znaš da si sve uspeo da preguras.

Sada je vec drugacije.Znas onu sto te ne ubije te ucini jacim!Ali dosta mi je bilo sto sam jak,ako znas na sta mislim.

To i jeste poenta sto iz takvih situacija izlazimo mentalno snazniji.

Komfort zone i tako te price....ja nikad nisam ni usao u komfort zonu!Ja sam konstantno van njega.Ne bih ni znao da funkcionisem drugacije....

Zona komfora nas sputava u zivotu. Napredujemo, ako izadjemo iz te svoje ljusture u otisnemo se ovu pustolovinu, zvanu zivot.

Tako je! bar strucna lica tako tvrde.

Da li imate neki savet kako da se ljudi hrane zdravije, a da im to istovremeno ne pretstavlja opterećenje?

Mislim da je kljucno da se obroci spreme ranije. Onda je mala verovatnoca da ce neko posegnuti za brzom hranom,kada vec ima spreman obrok.

I veruj mi ne iziskuje puno vremena ako si konstantan.

Računamo da mogu biti i neki brzinski obroci koje sami spremamo, ne mora uvek nešto kuvano/bareno itd.

Postoji i ona knjiga obroci za 15 min i ona obroci za 30 min. Dzejmi Oliver je napisao. A bilo je i tih emisija na 24hKitchen. Postoje nacini i za to. Samo da imamo volju

Eto, super. Ima čak i knjiga o tome.

Ako nemaju vremena za spremanje obroka nece imati ni vremena da citaju knjigu,lakse im je pogledati neki video.
Ne kazem za sebe,nego uopsteno za danasnje insta ljude.

Ili kupiti naseckano povrce u samoposluzi.

Moze, ali skupo...

Nije samo to problem. Cesto je loseg kvaliteta. To izbegavam.

Sta i gde mislis da je loseg kvaliteta?

Da li imate neki savet kako da se ljudi hrane zdravije, a da im to istovremeno ne pretstavlja opterećenje?

Mislim da je kljucno da se obroci spreme ranije. Onda je mala verovatnoca da ce neko posegnuti za brzom hranom,kada vec ima spreman obrok.

To mi je sasvim ok, s tim da se ne vodi računa previše o kalorijama i nutritivnim vrednostima spremljene hrane, osim ako zdravstveno stanje ne zahteva drugačije.

Samo se vodi racuna o zdravlju.

Valjda je zdravlje najvaznije. Izgleda nekima da nije

Ako to nije onda ne znam sta je.....

Automobil, kucni ljubimac i posao. Zdravlje ne. To sam primetio kod nekih osoba.

|Deca?

Normalno je da deca budu prioritet. Samo je dobro naci vremena i za sebe.

To je apsolutni- must do. ALi prosto je vece ogranicenje.

Da li imate neki savet kako da se ljudi hrane zdravije, a da im to istovremeno ne pretstavlja opterećenje?

Mislim da je kljucno da se obroci spreme ranije. Onda je mala verovatnoca da ce neko posegnuti za brzom hranom,kada vec ima spreman obrok.

I veruj mi ne iziskuje puno vremena ako si konstantan.

Računamo da mogu biti i neki brzinski obroci koje sami spremamo, ne mora uvek nešto kuvano/bareno itd.

Naravno da ne treba, ali ej najbolje imati vec spremno kada te uhvati glad.

Najvaznije je to. Imati spreman obrok. A ne da kada smo gladni odjurimo u pekaru,jer nemamo vremena u tom trenutku da nesto spremamo.

Upravo to. Ili akda odes u nabavku gladan, pa pokupujes isto tako sta bi u tom trenutku prozdrao

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i nesto sto je opusteno. Problem je kada postane opsesija i stvara anksioznost.

Da, ali najcesce to zadovoljstvo nije zdrava opcija...

Da. Samo sam mislio na neku izbalansiranu ishranu. Ne na zadovoljstvo u vidu cokolade

Jasno mi je sta si ti mislio. Ali koliko ljudi pojede ujutru pecivo, pa opet neke grickalice na poslu, pa mozda ruca, mozda ne, itd...

Slazem se. Mnogo je takvih slucajeva. Znam i iz svoje okoline.

Ali vecina tako zivi. Nekada ni ne stignu da jedu.

Takav je danasnji tempo zivota.

Tempo jeste brzi nego ranije ali jesti se uvek moze stati.

Cesto se jede u nekoj pekari, uzurbano i zuri na posao ili negde drugde. Standardna prica, narocito u velikim gradovima.

I na poslu kada se pokupuju grickalice i slatkisi....

Na onim automatima.

Daaaaaa i akfa.

Ne znam koliko ljudi kod nas vode računa o tome odakle dobavljaju namirnice..?

Nesto nisam primetio da se posebno vodi racuna.

Ja sam primetila da je mali broj ljudi koji brinu o tome ali isto tako i da su oni vremenom postali preopterećeni zdravom ishranom.

Neki sigurno isto kao i sa bilo cim drugim ali ne verujem da su svi postali preoptereceni zdravom ishranom.
Recimo ja vodim racuna ali nisam opterecen.Dok sam se takmicio onda sam bio mnogo striktniji-ili kako bi ti rekla optereceniji ali sad uopste nisam.Ako pojedem burek pojeo sam ga,nemam grizu savesti.

Tako i treba, sad neku svoju zdravu meru imaš. 😊🙌

Da se nisam takmicioi i onda bih ovako,ali onda sam jednostavno morao ako sam zelio rezultate.
Recimo i to sto Dokovic radi je preterano,a niko to ne kaze.

Sportisti su najugrozeniji da postanu opsednuti zdravom ishranom.

Moraju ako hoce najbolje rezultate,ali pitanje sta ce raditi posle sportske karijere?Jel mnogi i onda ostaju pri tome i to je vec problem....

E tada treba biti karakter i vratiti se u ravnotežu.

Baš tako,onda je najteže!!! Pogotovo ako nemaš stručnu pomoć.

Jer nije u pitanju samo ishrana, nego i potencijalni razvoj depresije, zbog prestanka karijere. Ali i drugi psihicki problemi.

Da,depresija je najveci problem....imas osecaj manje vrednosti.....sada nisi vise sampion i osecas kao da si zbog toga manje vrednijim....i dok ne skontas da nije tako....prode neko vreme...neko ni onda ne skonta....

Tada je najvaznija psiholoska podrska i podrska najblizih.

A ja bas u to vreme se razvodio.....sreca pa imam druga koji je i onda bio tamo i bodrio me kako ne bih poludeo!Bukvalno!

Veliki je problem kada se dogode neke stvari u istom trenutku.

Kada se udruži više stresova ljudi često pokleknu, srećom pa Miki nije takav i još jednom je zbog toga odličan primer drugima.

Hvala ti dr.Anita na lepim recima,ali onda prvi put sam se osecao bespomocno....i nije mi bilo prijatno uopste...

Verujem da je tada bilo mnogo teško. Zato ti je sad dobar osećaj kada znaš da si sve uspeo da preguras.

Sada je vec drugacije.Znas onu sto te ne ubije te ucini jacim!Ali dosta mi je bilo sto sam jak,ako znas na sta mislim.

To i jeste poenta sto iz takvih situacija izlazimo mentalno snazniji.

Komfort zone i tako te price....ja nikad nisam ni usao u komfort zonu!Ja sam konstantno van njega.Ne bih ni znao da funkcionisem drugacije....

Tebi je komfor zona da stalno radiš.

Nece on to priznati.

Da li imate neki savet kako da se ljudi hrane zdravije, a da im to istovremeno ne pretstavlja opterećenje?

Mislim da je kljucno da se obroci spreme ranije. Onda je mala verovatnoca da ce neko posegnuti za brzom hranom,kada vec ima spreman obrok.

I veruj mi ne iziskuje puno vremena ako si konstantan.

Računamo da mogu biti i neki brzinski obroci koje sami spremamo, ne mora uvek nešto kuvano/bareno itd.

Postoji i ona knjiga obroci za 15 min i ona obroci za 30 min. Dzejmi Oliver je napisao. A bilo je i tih emisija na 24hKitchen. Postoje nacini i za to. Samo da imamo volju

Eto, super. Ima čak i knjiga o tome.

Ako nemaju vremena za spremanje obroka nece imati ni vremena da citaju knjigu,lakse im je pogledati neki video.
Ne kazem za sebe,nego uopsteno za danasnje insta ljude.

Ili kupiti naseckano povrce u samoposluzi.

Moze, ali skupo...

Zavisi gde ga kupujes 

Pa daj odaj nam tajnu.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i nesto sto je opusteno. Problem je kada postane opsesija i stvara anksioznost.

Da, ali najcesce to zadovoljstvo nije zdrava opcija...

Da. Samo sam mislio na neku izbalansiranu ishranu. Ne na zadovoljstvo u vidu cokolade

Jasno mi je sta si ti mislio. Ali koliko ljudi pojede ujutru pecivo, pa opet neke grickalice na poslu, pa mozda ruca, mozda ne, itd...

Slazem se. Mnogo je takvih slucajeva. Znam i iz svoje okoline.

Ali vecina tako zivi. Nekada ni ne stignu da jedu.

Takav je danasnji tempo zivota.

Tempo jeste brzi nego ranije ali jesti se uvek moze stati.

Bez obzira na tempo, za osnovne stvari treba da imamo svi vremena.

Jeste, ali nisu osnovne stvari svima iste, a u odnosu na prioritete.

Osnovne stvari su jedno, a prioriteti drugo.
Svaki sisar jede, spava i ra

zmnožava se.

Da, to je tacno.

Da li imate neki savet kako da se ljudi hrane zdravije, a da im to istovremeno ne pretstavlja opterećenje?

Mislim da je kljucno da se obroci spreme ranije. Onda je mala verovatnoca da ce neko posegnuti za brzom hranom,kada vec ima spreman obrok.

To mi je sasvim ok, s tim da se ne vodi računa previše o kalorijama i nutritivnim vrednostima spremljene hrane, osim ako zdravstveno stanje ne zahteva drugačije.

Samo se vodi racuna o zdravlju.

Valjda je zdravlje najvaznije. Izgleda nekima da nije

Ako to nije onda ne znam sta je.....

Automobil, kucni ljubimac i posao. Zdravlje ne. To sam primetio kod nekih osoba.

|Deca?

Danas je retko kome dete prioritet....

Uh, ima i toga. Ubi ljudi ovaj brzi zivot.

Dodatne karakteristike koje mogu potvrditi dijagnozu uključuju:
opsesivno fokusiranje na izbor hrane, planiranje, kupovinu, pripremu i potrošnju; hrana koja se smatra izvorom zdravlja, a ne zadovoljstva; uznemirenost ili gađenje kada se nalazi u blizini zabranjene hrane; preterana vera da uključivanje ili eliminacija određenih vrsta hrane može sprečiti ili izlečiti bolest ili uticati na svakodnevno blagostanje; periodične promene u uverenjima o ishrani dok ostali procesi ostaju nepromenjeni; moralno prosuđivanje drugih na osnovu izbora ishrane; izobličenje slike tela oko osećaja fizičke nečistoće, a ne težine; uporno uverenje da ishrana promoviše zdravlje uprkos dokazima o pothranjenosti.

Dok sam se takmicio nikad nisam jeo iz zadovoljstva,to mi je jednostavno bilo sredstvo za postizanje zeljenog cilja da li je to bilo dobijanje na misicnoj masi ili definicija.
Sada je drugacija prica i mnoooogo opustenije.

Drago mi je što je sad drugačije.

Naravno sad je i cilj drugaciji.

Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i nesto sto je opusteno. Problem je kada postane opsesija i stvara anksioznost.

Da, ali najcesce to zadovoljstvo nije zdrava opcija...

Da. Samo sam mislio na neku izbalansiranu ishranu. Ne na zadovoljstvo u vidu cokolade

Jasno mi je sta si ti mislio. Ali koliko ljudi pojede ujutru pecivo, pa opet neke grickalice na poslu, pa mozda ruca, mozda ne, itd...

Slazem se. Mnogo je takvih slucajeva. Znam i iz svoje okoline.

Ali vecina tako zivi. Nekada ni ne stignu da jedu.

Takav je danasnji tempo zivota.

Tempo jeste brzi nego ranije ali jesti se uvek moze stati.

Cesto se jede u nekoj pekari, uzurbano i zuri na posao ili negde drugde. Standardna prica, narocito u velikim gradovima.

I na poslu kada se pokupuju grickalice i slatkisi....

Ja od prvog dana nisam u toj grupi!!!Koji to rade.Nosim hranu od kuce i to je to!!!

Jasno. Ali nije da nekad ne povuce.

Ne znam koliko ljudi kod nas vode računa o tome odakle dobavljaju namirnice..?

Nesto nisam primetio da se posebno vodi racuna.

Ja sam primetila da je mali broj ljudi koji brinu o tome ali isto tako i da su oni vremenom postali preopterećeni zdravom ishranom.

Neki sigurno isto kao i sa bilo cim drugim ali ne verujem da su svi postali preoptereceni zdravom ishranom.
Recimo ja vodim racuna ali nisam opterecen.Dok sam se takmicio onda sam bio mnogo striktniji-ili kako bi ti rekla optereceniji ali sad uopste nisam.Ako pojedem burek pojeo sam ga,nemam grizu savesti.

Tako i treba, sad neku svoju zdravu meru imaš. 😊🙌

Da se nisam takmicioi i onda bih ovako,ali onda sam jednostavno morao ako sam zelio rezultate.
Recimo i to sto Dokovic radi je preterano,a niko to ne kaze.

Sportisti su najugrozeniji da postanu opsednuti zdravom ishranom.

Moraju ako hoce najbolje rezultate,ali pitanje sta ce raditi posle sportske karijere?Jel mnogi i onda ostaju pri tome i to je vec problem....

E tada treba biti karakter i vratiti se u ravnotežu.

Baš tako,onda je najteže!!! Pogotovo ako nemaš stručnu pomoć.

Jer nije u pitanju samo ishrana, nego i potencijalni razvoj depresije, zbog prestanka karijere. Ali i drugi psihicki problemi.

Da,depresija je najveci problem....imas osecaj manje vrednosti.....sada nisi vise sampion i osecas kao da si zbog toga manje vrednijim....i dok ne skontas da nije tako....prode neko vreme...neko ni onda ne skonta....

Tada je najvaznija psiholoska podrska i podrska najblizih.

A ja bas u to vreme se razvodio.....sreca pa imam druga koji je i onda bio tamo i bodrio me kako ne bih poludeo!Bukvalno!

Veliki je problem kada se dogode neke stvari u istom trenutku.

Kada se udruži više stresova ljudi često pokleknu, srećom pa Miki nije takav i još jednom je zbog toga odličan primer drugima.

Hvala ti dr.Anita na lepim recima,ali onda prvi put sam se osecao bespomocno....i nije mi bilo prijatno uopste...

Verujem da je tada bilo mnogo teško. Zato ti je sad dobar osećaj kada znaš da si sve uspeo da preguras.

Sada je vec drugacije.Znas onu sto te ne ubije te ucini jacim!Ali dosta mi je bilo sto sam jak,ako znas na sta mislim.

To i jeste poenta sto iz takvih situacija izlazimo mentalno snazniji.

Komfort zone i tako te price....ja nikad nisam ni usao u komfort zonu!Ja sam konstantno van njega.Ne bih ni znao da funkcionisem drugacije....

Odlicno je za razvoj.Ali  s'vremena na vreme treba sebi obezbediti komfornu zonu.