Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

To je najvaznije!!!!I u zivotu i u sportu kako u takmicarskom tako i u amaterskom!!!Nema predaje,nego i iz toga naucis nesto,izvuces neku pouku.E to je posao.A ne da se odmah predas i da ne uradis nista....

Najlakse je da se predamo, ali onda ne napredujemo u zivotu. Napredak je da se nastavi borba. A ceo zivot se za nesto borimo.

Jeste ceo život borba ali ne treba je teško i stresno doživljavati.

Ne treba, jer onda mozemo izgubiti motivaciju.

Ili nabiti sebi preveliki pritisak.

Ja sam to uspeo da uradim,ali sam skontao pa sad izbegavam to.

To se mnogima od nas desava. Ali je vazno da se ispravimo i znamo kako da odreagujemo u konkretnoj situaciji.

Treba dosta rada na opuštanju.

Ovo mi dode isto kao moje pripreme za svetsko u bencu.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

To je najvaznije!!!!I u zivotu i u sportu kako u takmicarskom tako i u amaterskom!!!Nema predaje,nego i iz toga naucis nesto,izvuces neku pouku.E to je posao.A ne da se odmah predas i da ne uradis nista....

Najlakse je da se predamo, ali onda ne napredujemo u zivotu. Napredak je da se nastavi borba. A ceo zivot se za nesto borimo.

Jeste ceo život borba ali ne treba je teško i stresno doživljavati.

Ne treba, jer onda mozemo izgubiti motivaciju.

Ne samo to, vec prosto ga dozivljavati kao borbu. A zapravo je zivot.

Trebalo bi da bude,ali je ovde jos uvek nazalost borba.

Ne treba baš to tako doživljavati, sve zavisi od ličnog pogleda na svet. Nigde i nikad nije dovoljno dobro i svakome je svoje najteže.

E sad se vidi da se nismo jos videli uzivo!
Kao sto sam vec vise puta rekao ja sam nepopravljivi optimista.Ja ne gledam tako na svet.Svet oko mena gleda tako.Ja i kad je najteze samo pozitivno razmisljam i uopste ne verujem da je meni najteze!
Imao sam prilike da vidim svasta po citavom svetu i to ne samo onaj glamurozni deo tako da znam da ima i onih kojima je puno puno teze od nasih problema pa cak iako bi ih spojili.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

I to im je jedan od izgovora, kada kažu za nekog da ima dobru genetiku.

Koliko puta sam to cuo za sebe posle prvog osvojenog naslova prvaka Sveta!A dotle me gledali kao vanzemaljca kada sam im rekao da cu jednoga dana biti Svetski prvak!

Tada nisu videli tu genetiku. 🤦 Eto koliko taj izgovor nema smisla.

Upravo tako,a veruj mi dobijao sam ga stalno.

Godine ulaganja se zanemaruju, a to je najznačajniji faktor. Svi misle o drugim faktorima.

Verovatno što ljudima se to podrazumeva i onda na neki način i ne vide..  zato uspeh ili neuspeh svi vide.

Pogotovo neuspeh.Onda su svi pametni i davaju ti savete i ako nemaju ni jedan dan proveden u teretani pa makar se samo prosetao u teretani....ili brisao prasinu....

Ljudi obično tako i reaguju. Naročito oni koji nemaju iskustvo u konkretnoj oblasti, onda oni i dele najviše saveta. Zvuči kao paradoks, ali je tako I meni je to uvek bilo zanimljivo

Ali zasto?Hoce samog sebe da ubede ili?

Što manje znaju misle da više znaju, to je prirodno tako.

Znam da je tako i ja sam to primetio na ljudima samo mi nije jasno kako.....

To je prirodan proces, ne postoji jasno , decidno, obrazloženje kako i zašto.

Vise je bilo retoricko pitanje,jer recimo sto vise znam to vise pitanja imam.....ali mozda je u meni greska.

To je normalno. Sto vise znamo o nekoj temi, to se uveravamo da postoji i mnogo toga sto ne znamo.

Upravo sam na to mislio a neki misle da ako znaju par stvari znaju sve.....za takmicenje ih priprema takav personalni trener koji se u zivotu nije takmicio....ne kazem da uopste ne moze tako,jer naravno ima izuzetaka,ali to je jedan u milion.

Bas tako. Ili kada vidim personalne online, a nisu u zivotu trenirali, zavrsili kurs i sad te on uci.

Ne vrede ni jedan kurs niti škola bez iskustva.

I ja tako mislim, a opet ovi ljudi imaju pune ruke posla.

Marketing čini čuda.

To je vec posebna grana i zove se marketing ali ja bih ovo vec nazvao pranjem mozga.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

To je najvaznije!!!!I u zivotu i u sportu kako u takmicarskom tako i u amaterskom!!!Nema predaje,nego i iz toga naucis nesto,izvuces neku pouku.E to je posao.A ne da se odmah predas i da ne uradis nista....

Najlakse je da se predamo, ali onda ne napredujemo u zivotu. Napredak je da se nastavi borba. A ceo zivot se za nesto borimo.

Jeste ceo život borba ali ne treba je teško i stresno doživljavati.

Ne treba, jer onda mozemo izgubiti motivaciju.

Ili nabiti sebi preveliki pritisak.

Ja sam to uspeo da uradim,ali sam skontao pa sad izbegavam to.

Sacekas da prodje i prihvatis kao tako. I sutradan je vec bolje. A ako nastavis da ulazis u to, bude sve gore i gore, u tom konkretnom danu.

I cesto ne treba mnogo analizirati zasto se nesto desilo. Nekada ne bolje ostaviti to i nastaviti dalje.

Ja sam bas tu pravio veliku gresku jer volim da analiziram,i shvatio sam da koliko mi puta to pomaze ima situacija gde jednostavno ne treba jer me sputava.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

Naravno, a neki put jednostavno i pustiti takakv dan.

Naravno. Preskocimo i idemo dalje.

I to je tesko,barem meni jer me onda odmah hvata griza savesti ali posto sam se par puta opekao nastavljajuci sa treningom od onda znam tacno kada mi telo kaze da sad uopste ne treba trenirati.

To je neprocenjivo iskustvo.

Jeste,ali je proslo dosta vremena dok sam sa pocetka bavljenja sportom stigao do te faze.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

To je najvaznije!!!!I u zivotu i u sportu kako u takmicarskom tako i u amaterskom!!!Nema predaje,nego i iz toga naucis nesto,izvuces neku pouku.E to je posao.A ne da se odmah predas i da ne uradis nista....

Najlakse je da se predamo, ali onda ne napredujemo u zivotu. Napredak je da se nastavi borba. A ceo zivot se za nesto borimo.

Jeste ceo život borba ali ne treba je teško i stresno doživljavati.

Ne treba, jer onda mozemo izgubiti motivaciju.

Ili nabiti sebi preveliki pritisak.

Ja sam to uspeo da uradim,ali sam skontao pa sad izbegavam to.

Sacekas da prodje i prihvatis kao tako. I sutradan je vec bolje. A ako nastavis da ulazis u to, bude sve gore i gore, u tom konkretnom danu.

I cesto ne treba mnogo analizirati zasto se nesto desilo. Nekada ne bolje ostaviti to i nastaviti dalje.

Slažem se, čak i previše analize škodi.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

To je najvaznije!!!!I u zivotu i u sportu kako u takmicarskom tako i u amaterskom!!!Nema predaje,nego i iz toga naucis nesto,izvuces neku pouku.E to je posao.A ne da se odmah predas i da ne uradis nista....

Najlakse je da se predamo, ali onda ne napredujemo u zivotu. Napredak je da se nastavi borba. A ceo zivot se za nesto borimo.

Jeste ceo život borba ali ne treba je teško i stresno doživljavati.

Ne treba, jer onda mozemo izgubiti motivaciju.

Ili nabiti sebi preveliki pritisak.

Ja sam to uspeo da uradim,ali sam skontao pa sad izbegavam to.

To se mnogima od nas desava. Ali je vazno da se ispravimo i znamo kako da odreagujemo u konkretnoj situaciji.

Treba dosta rada na opuštanju.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

To je najvaznije!!!!I u zivotu i u sportu kako u takmicarskom tako i u amaterskom!!!Nema predaje,nego i iz toga naucis nesto,izvuces neku pouku.E to je posao.A ne da se odmah predas i da ne uradis nista....

Najlakse je da se predamo, ali onda ne napredujemo u zivotu. Napredak je da se nastavi borba. A ceo zivot se za nesto borimo.

Jeste ceo život borba ali ne treba je teško i stresno doživljavati.

Ne treba, jer onda mozemo izgubiti motivaciju.

Ne samo to, vec prosto ga dozivljavati kao borbu. A zapravo je zivot.

Trebalo bi da bude,ali je ovde jos uvek nazalost borba.

Ne treba baš to tako doživljavati, sve zavisi od ličnog pogleda na svet. Nigde i nikad nije dovoljno dobro i svakome je svoje najteže.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

Naravno, a neki put jednostavno i pustiti takakv dan.

Naravno. Preskocimo i idemo dalje.

I to je tesko,barem meni jer me onda odmah hvata griza savesti ali posto sam se par puta opekao nastavljajuci sa treningom od onda znam tacno kada mi telo kaze da sad uopste ne treba trenirati.

Samo ga treba slusati. Sve nam govori. Pa i kroz bolesti.

Naravno, samo pažljivo slušanje sebe.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

I to im je jedan od izgovora, kada kažu za nekog da ima dobru genetiku.

Koliko puta sam to cuo za sebe posle prvog osvojenog naslova prvaka Sveta!A dotle me gledali kao vanzemaljca kada sam im rekao da cu jednoga dana biti Svetski prvak!

Tada nisu videli tu genetiku. 🤦 Eto koliko taj izgovor nema smisla.

Upravo tako,a veruj mi dobijao sam ga stalno.

Godine ulaganja se zanemaruju, a to je najznačajniji faktor. Svi misle o drugim faktorima.

Verovatno što ljudima se to podrazumeva i onda na neki način i ne vide..  zato uspeh ili neuspeh svi vide.

Pogotovo neuspeh.Onda su svi pametni i davaju ti savete i ako nemaju ni jedan dan proveden u teretani pa makar se samo prosetao u teretani....ili brisao prasinu....

Ljudi obično tako i reaguju. Naročito oni koji nemaju iskustvo u konkretnoj oblasti, onda oni i dele najviše saveta. Zvuči kao paradoks, ali je tako I meni je to uvek bilo zanimljivo

Ali zasto?Hoce samog sebe da ubede ili?

Što manje znaju misle da više znaju, to je prirodno tako.

Znam da je tako i ja sam to primetio na ljudima samo mi nije jasno kako.....

To je prirodan proces, ne postoji jasno , decidno, obrazloženje kako i zašto.

Vise je bilo retoricko pitanje,jer recimo sto vise znam to vise pitanja imam.....ali mozda je u meni greska.

To je normalno. Sto vise znamo o nekoj temi, to se uveravamo da postoji i mnogo toga sto ne znamo.

Upravo sam na to mislio a neki misle da ako znaju par stvari znaju sve.....za takmicenje ih priprema takav personalni trener koji se u zivotu nije takmicio....ne kazem da uopste ne moze tako,jer naravno ima izuzetaka,ali to je jedan u milion.

Bas tako. Ili kada vidim personalne online, a nisu u zivotu trenirali, zavrsili kurs i sad te on uci.

Ne vrede ni jedan kurs niti škola bez iskustva.

I ja tako mislim, a opet ovi ljudi imaju pune ruke posla.

Marketing čini čuda.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

To je najvaznije!!!!I u zivotu i u sportu kako u takmicarskom tako i u amaterskom!!!Nema predaje,nego i iz toga naucis nesto,izvuces neku pouku.E to je posao.A ne da se odmah predas i da ne uradis nista....

Najlakse je da se predamo, ali onda ne napredujemo u zivotu. Napredak je da se nastavi borba. A ceo zivot se za nesto borimo.

Jeste ceo život borba ali ne treba je teško i stresno doživljavati.

Ne treba, jer onda mozemo izgubiti motivaciju.

Ili nabiti sebi preveliki pritisak.

Ja sam to uspeo da uradim,ali sam skontao pa sad izbegavam to.

Sacekas da prodje i prihvatis kao tako. I sutradan je vec bolje. A ako nastavis da ulazis u to, bude sve gore i gore, u tom konkretnom danu.

Tako je,moras sacekati barem jedan dan,ponekad i vise i kad prode izvesno vreme onda se zapitas zbog ovog sam se juce ili prekjuce nervirao????Ali prvo treba stici dotle.

Tako se bas desava.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

Naravno, a neki put jednostavno i pustiti takakv dan.

Naravno. Preskocimo i idemo dalje.

I to je tesko,barem meni jer me onda odmah hvata griza savesti ali posto sam se par puta opekao nastavljajuci sa treningom od onda znam tacno kada mi telo kaze da sad uopste ne treba trenirati.

Samo ga treba slusati. Sve nam govori. Pa i kroz bolesti.

Tako je,i kroz ishranu.Recimo kada ti se jede nesto ne jede ti se to dzabe....osim kad se meni jede slatko....

Hahaha I onda je sa nekim razlogom

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

To je najvaznije!!!!I u zivotu i u sportu kako u takmicarskom tako i u amaterskom!!!Nema predaje,nego i iz toga naucis nesto,izvuces neku pouku.E to je posao.A ne da se odmah predas i da ne uradis nista....

Najlakse je da se predamo, ali onda ne napredujemo u zivotu. Napredak je da se nastavi borba. A ceo zivot se za nesto borimo.

Jeste ceo život borba ali ne treba je teško i stresno doživljavati.

Ne treba, jer onda mozemo izgubiti motivaciju.

Ili nabiti sebi preveliki pritisak.

Ja sam to uspeo da uradim,ali sam skontao pa sad izbegavam to.

Sacekas da prodje i prihvatis kao tako. I sutradan je vec bolje. A ako nastavis da ulazis u to, bude sve gore i gore, u tom konkretnom danu.

I cesto ne treba mnogo analizirati zasto se nesto desilo. Nekada ne bolje ostaviti to i nastaviti dalje.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

I to im je jedan od izgovora, kada kažu za nekog da ima dobru genetiku.

Koliko puta sam to cuo za sebe posle prvog osvojenog naslova prvaka Sveta!A dotle me gledali kao vanzemaljca kada sam im rekao da cu jednoga dana biti Svetski prvak!

Tada nisu videli tu genetiku. 🤦 Eto koliko taj izgovor nema smisla.

Upravo tako,a veruj mi dobijao sam ga stalno.

Godine ulaganja se zanemaruju, a to je najznačajniji faktor. Svi misle o drugim faktorima.

Verovatno što ljudima se to podrazumeva i onda na neki način i ne vide..  zato uspeh ili neuspeh svi vide.

Pogotovo neuspeh.Onda su svi pametni i davaju ti savete i ako nemaju ni jedan dan proveden u teretani pa makar se samo prosetao u teretani....ili brisao prasinu....

Ljudi obično tako i reaguju. Naročito oni koji nemaju iskustvo u konkretnoj oblasti, onda oni i dele najviše saveta. Zvuči kao paradoks, ali je tako I meni je to uvek bilo zanimljivo

Ali zasto?Hoce samog sebe da ubede ili?

Što manje znaju misle da više znaju, to je prirodno tako.

Znam da je tako i ja sam to primetio na ljudima samo mi nije jasno kako.....

To je prirodan proces, ne postoji jasno , decidno, obrazloženje kako i zašto.

Vise je bilo retoricko pitanje,jer recimo sto vise znam to vise pitanja imam.....ali mozda je u meni greska.

I meni je to logicno razmisljanje. Sto vise siris vidike, svesniji si da vise i postoji.

Upravo se to i desava svima koji saznaju nesto vise u nekoj oblasti.

I onda vise nisi siguran ni sta znas ni u sta da verujes.

Bude i takvih situacija.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

To je najvaznije!!!!I u zivotu i u sportu kako u takmicarskom tako i u amaterskom!!!Nema predaje,nego i iz toga naucis nesto,izvuces neku pouku.E to je posao.A ne da se odmah predas i da ne uradis nista....

Najlakse je da se predamo, ali onda ne napredujemo u zivotu. Napredak je da se nastavi borba. A ceo zivot se za nesto borimo.

Jeste ceo život borba ali ne treba je teško i stresno doživljavati.

Ne treba, jer onda mozemo izgubiti motivaciju.

Ili nabiti sebi preveliki pritisak.

Ja sam to uspeo da uradim,ali sam skontao pa sad izbegavam to.

To se mnogima od nas desava. Ali je vazno da se ispravimo i znamo kako da odreagujemo u konkretnoj situaciji.