Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

Naravno, a neki put jednostavno i pustiti takakv dan.

Naravno. Preskocimo i idemo dalje.

I to je tesko,barem meni jer me onda odmah hvata griza savesti ali posto sam se par puta opekao nastavljajuci sa treningom od onda znam tacno kada mi telo kaze da sad uopste ne treba trenirati.

To je neprocenjivo iskustvo.

Jeste,ali je proslo dosta vremena dok sam sa pocetka bavljenja sportom stigao do te faze.

Dobro. Trebalo je dosta iskustva, dok se nauci da se slusa svoj organizam.

Neko shvati pre, neko vremenom. Nikad nije kasno.

Tako je. Ucimo celog zivota.

Niko nije roden da sve zna.Vazno je biti otvoren i nauciti nove stvari.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

To je najvaznije!!!!I u zivotu i u sportu kako u takmicarskom tako i u amaterskom!!!Nema predaje,nego i iz toga naucis nesto,izvuces neku pouku.E to je posao.A ne da se odmah predas i da ne uradis nista....

Najlakse je da se predamo, ali onda ne napredujemo u zivotu. Napredak je da se nastavi borba. A ceo zivot se za nesto borimo.

Jeste ceo život borba ali ne treba je teško i stresno doživljavati.

Ne treba, jer onda mozemo izgubiti motivaciju.

Ili nabiti sebi preveliki pritisak.

Ja sam to uspeo da uradim,ali sam skontao pa sad izbegavam to.

To se mnogima od nas desava. Ali je vazno da se ispravimo i znamo kako da odreagujemo u konkretnoj situaciji.

Treba dosta rada na opuštanju.

Potrebno je dosta. Vazno je i nase iskustvo u resavanju razlicitih situacija.

Naravno,iskustvo je osnova svega.

Jeste. I to je nesto sto i ja naglasavam.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

To je najvaznije!!!!I u zivotu i u sportu kako u takmicarskom tako i u amaterskom!!!Nema predaje,nego i iz toga naucis nesto,izvuces neku pouku.E to je posao.A ne da se odmah predas i da ne uradis nista....

Najlakse je da se predamo, ali onda ne napredujemo u zivotu. Napredak je da se nastavi borba. A ceo zivot se za nesto borimo.

Jeste ceo život borba ali ne treba je teško i stresno doživljavati.

Ne treba, jer onda mozemo izgubiti motivaciju.

Ili nabiti sebi preveliki pritisak.

Ja sam to uspeo da uradim,ali sam skontao pa sad izbegavam to.

Sacekas da prodje i prihvatis kao tako. I sutradan je vec bolje. A ako nastavis da ulazis u to, bude sve gore i gore, u tom konkretnom danu.

I cesto ne treba mnogo analizirati zasto se nesto desilo. Nekada ne bolje ostaviti to i nastaviti dalje.

Ja sam bas tu pravio veliku gresku jer volim da analiziram,i shvatio sam da koliko mi puta to pomaze ima situacija gde jednostavno ne treba jer me sputava.

Evo i ja sam to bas rekao. Iz svog iskustva znam da to moze biti i lose. Udje se nekada u zacarani krug.

Drago mi je što ste iskusili i shvatili te možete dati dobar primer.

Svi se to ovde trudimo.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

Naravno, a neki put jednostavno i pustiti takakv dan.

Naravno. Preskocimo i idemo dalje.

I to je tesko,barem meni jer me onda odmah hvata griza savesti ali posto sam se par puta opekao nastavljajuci sa treningom od onda znam tacno kada mi telo kaze da sad uopste ne treba trenirati.

To je neprocenjivo iskustvo.

Jeste,ali je proslo dosta vremena dok sam sa pocetka bavljenja sportom stigao do te faze.

Dobro. Trebalo je dosta iskustva, dok se nauci da se slusa svoj organizam.

Neko shvati pre, neko vremenom. Nikad nije kasno.

Tako je. Ucimo celog zivota.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

To je najvaznije!!!!I u zivotu i u sportu kako u takmicarskom tako i u amaterskom!!!Nema predaje,nego i iz toga naucis nesto,izvuces neku pouku.E to je posao.A ne da se odmah predas i da ne uradis nista....

Najlakse je da se predamo, ali onda ne napredujemo u zivotu. Napredak je da se nastavi borba. A ceo zivot se za nesto borimo.

Jeste ceo život borba ali ne treba je teško i stresno doživljavati.

Ne treba, jer onda mozemo izgubiti motivaciju.

Ili nabiti sebi preveliki pritisak.

Ja sam to uspeo da uradim,ali sam skontao pa sad izbegavam to.

Sacekas da prodje i prihvatis kao tako. I sutradan je vec bolje. A ako nastavis da ulazis u to, bude sve gore i gore, u tom konkretnom danu.

I cesto ne treba mnogo analizirati zasto se nesto desilo. Nekada ne bolje ostaviti to i nastaviti dalje.

Ja sam bas tu pravio veliku gresku jer volim da analiziram,i shvatio sam da koliko mi puta to pomaze ima situacija gde jednostavno ne treba jer me sputava.

Evo i ja sam to bas rekao. Iz svog iskustva znam da to moze biti i lose. Udje se nekada u zacarani krug.

Drago mi je što ste iskusili i shvatili te možete dati dobar primer.

Trudimo se dr.Anita kao i ti da sve dobro prenesemo na druge.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

Naravno, a neki put jednostavno i pustiti takakv dan.

Naravno. Preskocimo i idemo dalje.

I to je tesko,barem meni jer me onda odmah hvata griza savesti ali posto sam se par puta opekao nastavljajuci sa treningom od onda znam tacno kada mi telo kaze da sad uopste ne treba trenirati.

To je neprocenjivo iskustvo.

Jeste,ali je proslo dosta vremena dok sam sa pocetka bavljenja sportom stigao do te faze.

Dobro. Trebalo je dosta iskustva, dok se nauci da se slusa svoj organizam.

Neko shvati pre, neko vremenom. Nikad nije kasno.

Ja sam zivi primer za to.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

To je najvaznije!!!!I u zivotu i u sportu kako u takmicarskom tako i u amaterskom!!!Nema predaje,nego i iz toga naucis nesto,izvuces neku pouku.E to je posao.A ne da se odmah predas i da ne uradis nista....

Najlakse je da se predamo, ali onda ne napredujemo u zivotu. Napredak je da se nastavi borba. A ceo zivot se za nesto borimo.

Jeste ceo život borba ali ne treba je teško i stresno doživljavati.

Ne treba, jer onda mozemo izgubiti motivaciju.

Ili nabiti sebi preveliki pritisak.

Ja sam to uspeo da uradim,ali sam skontao pa sad izbegavam to.

To se mnogima od nas desava. Ali je vazno da se ispravimo i znamo kako da odreagujemo u konkretnoj situaciji.

Treba dosta rada na opuštanju.

Potrebno je dosta. Vazno je i nase iskustvo u resavanju razlicitih situacija.

Naravno,iskustvo je osnova svega.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

To je najvaznije!!!!I u zivotu i u sportu kako u takmicarskom tako i u amaterskom!!!Nema predaje,nego i iz toga naucis nesto,izvuces neku pouku.E to je posao.A ne da se odmah predas i da ne uradis nista....

Najlakse je da se predamo, ali onda ne napredujemo u zivotu. Napredak je da se nastavi borba. A ceo zivot se za nesto borimo.

Jeste ceo život borba ali ne treba je teško i stresno doživljavati.

Ne treba, jer onda mozemo izgubiti motivaciju.

Ili nabiti sebi preveliki pritisak.

Ja sam to uspeo da uradim,ali sam skontao pa sad izbegavam to.

Sacekas da prodje i prihvatis kao tako. I sutradan je vec bolje. A ako nastavis da ulazis u to, bude sve gore i gore, u tom konkretnom danu.

I cesto ne treba mnogo analizirati zasto se nesto desilo. Nekada ne bolje ostaviti to i nastaviti dalje.

Ja sam bas tu pravio veliku gresku jer volim da analiziram,i shvatio sam da koliko mi puta to pomaze ima situacija gde jednostavno ne treba jer me sputava.

Evo i ja sam to bas rekao. Iz svog iskustva znam da to moze biti i lose. Udje se nekada u zacarani krug.

Drago mi je što ste iskusili i shvatili te možete dati dobar primer.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

Naravno, a neki put jednostavno i pustiti takakv dan.

Naravno. Preskocimo i idemo dalje.

I to je tesko,barem meni jer me onda odmah hvata griza savesti ali posto sam se par puta opekao nastavljajuci sa treningom od onda znam tacno kada mi telo kaze da sad uopste ne treba trenirati.

To je neprocenjivo iskustvo.

Jeste,ali je proslo dosta vremena dok sam sa pocetka bavljenja sportom stigao do te faze.

Dobro. Trebalo je dosta iskustva, dok se nauci da se slusa svoj organizam.

Neko shvati pre, neko vremenom. Nikad nije kasno.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

To je najvaznije!!!!I u zivotu i u sportu kako u takmicarskom tako i u amaterskom!!!Nema predaje,nego i iz toga naucis nesto,izvuces neku pouku.E to je posao.A ne da se odmah predas i da ne uradis nista....

Najlakse je da se predamo, ali onda ne napredujemo u zivotu. Napredak je da se nastavi borba. A ceo zivot se za nesto borimo.

Jeste ceo život borba ali ne treba je teško i stresno doživljavati.

Ne treba, jer onda mozemo izgubiti motivaciju.

Ili nabiti sebi preveliki pritisak.

Ja sam to uspeo da uradim,ali sam skontao pa sad izbegavam to.

To se mnogima od nas desava. Ali je vazno da se ispravimo i znamo kako da odreagujemo u konkretnoj situaciji.

Treba dosta rada na opuštanju.

Potrebno je dosta. Vazno je i nase iskustvo u resavanju razlicitih situacija.

Naravno, samo sve to uz trud i smirenost.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

I to im je jedan od izgovora, kada kažu za nekog da ima dobru genetiku.

Koliko puta sam to cuo za sebe posle prvog osvojenog naslova prvaka Sveta!A dotle me gledali kao vanzemaljca kada sam im rekao da cu jednoga dana biti Svetski prvak!

Tada nisu videli tu genetiku. 🤦 Eto koliko taj izgovor nema smisla.

Upravo tako,a veruj mi dobijao sam ga stalno.

Godine ulaganja se zanemaruju, a to je najznačajniji faktor. Svi misle o drugim faktorima.

Verovatno što ljudima se to podrazumeva i onda na neki način i ne vide..  zato uspeh ili neuspeh svi vide.

Pogotovo neuspeh.Onda su svi pametni i davaju ti savete i ako nemaju ni jedan dan proveden u teretani pa makar se samo prosetao u teretani....ili brisao prasinu....

Ljudi obično tako i reaguju. Naročito oni koji nemaju iskustvo u konkretnoj oblasti, onda oni i dele najviše saveta. Zvuči kao paradoks, ali je tako I meni je to uvek bilo zanimljivo

Ali zasto?Hoce samog sebe da ubede ili?

Što manje znaju misle da više znaju, to je prirodno tako.

Znam da je tako i ja sam to primetio na ljudima samo mi nije jasno kako.....

To je prirodan proces, ne postoji jasno , decidno, obrazloženje kako i zašto.

Vise je bilo retoricko pitanje,jer recimo sto vise znam to vise pitanja imam.....ali mozda je u meni greska.

To je normalno. Sto vise znamo o nekoj temi, to se uveravamo da postoji i mnogo toga sto ne znamo.

Upravo sam na to mislio a neki misle da ako znaju par stvari znaju sve.....za takmicenje ih priprema takav personalni trener koji se u zivotu nije takmicio....ne kazem da uopste ne moze tako,jer naravno ima izuzetaka,ali to je jedan u milion.

Bas tako. Ili kada vidim personalne online, a nisu u zivotu trenirali, zavrsili kurs i sad te on uci.

Ne vrede ni jedan kurs niti škola bez iskustva.

I ja tako mislim, a opet ovi ljudi imaju pune ruke posla.

Marketing čini čuda.

To je vec posebna grana i zove se marketing ali ja bih ovo vec nazvao pranjem mozga.

I to je marketing samo u loše svrhe.

Naravno da jeste,to sam i ja rekao.

U danasnje vreme je to sve cesca pojava.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

To je najvaznije!!!!I u zivotu i u sportu kako u takmicarskom tako i u amaterskom!!!Nema predaje,nego i iz toga naucis nesto,izvuces neku pouku.E to je posao.A ne da se odmah predas i da ne uradis nista....

Najlakse je da se predamo, ali onda ne napredujemo u zivotu. Napredak je da se nastavi borba. A ceo zivot se za nesto borimo.

Jeste ceo život borba ali ne treba je teško i stresno doživljavati.

Ne treba, jer onda mozemo izgubiti motivaciju.

Ili nabiti sebi preveliki pritisak.

Ja sam to uspeo da uradim,ali sam skontao pa sad izbegavam to.

Sacekas da prodje i prihvatis kao tako. I sutradan je vec bolje. A ako nastavis da ulazis u to, bude sve gore i gore, u tom konkretnom danu.

I cesto ne treba mnogo analizirati zasto se nesto desilo. Nekada ne bolje ostaviti to i nastaviti dalje.

Ja sam bas tu pravio veliku gresku jer volim da analiziram,i shvatio sam da koliko mi puta to pomaze ima situacija gde jednostavno ne treba jer me sputava.

Evo i ja sam to bas rekao. Iz svog iskustva znam da to moze biti i lose. Udje se nekada u zacarani krug.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

Naravno, a neki put jednostavno i pustiti takakv dan.

Naravno. Preskocimo i idemo dalje.

I to je tesko,barem meni jer me onda odmah hvata griza savesti ali posto sam se par puta opekao nastavljajuci sa treningom od onda znam tacno kada mi telo kaze da sad uopste ne treba trenirati.

To je neprocenjivo iskustvo.

Jeste,ali je proslo dosta vremena dok sam sa pocetka bavljenja sportom stigao do te faze.

Dobro. Trebalo je dosta iskustva, dok se nauci da se slusa svoj organizam.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

To je najvaznije!!!!I u zivotu i u sportu kako u takmicarskom tako i u amaterskom!!!Nema predaje,nego i iz toga naucis nesto,izvuces neku pouku.E to je posao.A ne da se odmah predas i da ne uradis nista....

Najlakse je da se predamo, ali onda ne napredujemo u zivotu. Napredak je da se nastavi borba. A ceo zivot se za nesto borimo.

Jeste ceo život borba ali ne treba je teško i stresno doživljavati.

Ne treba, jer onda mozemo izgubiti motivaciju.

Ili nabiti sebi preveliki pritisak.

Ja sam to uspeo da uradim,ali sam skontao pa sad izbegavam to.

Sacekas da prodje i prihvatis kao tako. I sutradan je vec bolje. A ako nastavis da ulazis u to, bude sve gore i gore, u tom konkretnom danu.

I cesto ne treba mnogo analizirati zasto se nesto desilo. Nekada ne bolje ostaviti to i nastaviti dalje.

Slažem se, čak i previše analize škodi.

Jeste. To sam video iz svog iskustva.

Sve u svemu, nadam se da će ljudi sa Novom godinom, danom ili novim časom rešiti da baš od tog trenutka krenu sa većom brigom o zdravlju, bilo da im treba mnogo vremena da se odluče ili mogu naglo.

Zelim svima da istraju u tome i da te dobre promene postanu deo svakodnevnog zivota.

I da budu svesni da promene idu malim koracima do velikog cilja.

Zato uvek kazu da pored velikog cilja moras imati male,pa cak i one koje ces dnevno ispunjavati da bi se osecao sretnim sto si uradio nesto dobro.

Pa bez tih malih ne psotoji krajnji veliki.

Zato u savetima stoji da se ciljevi podele na manje i pristupačnije

TO sam mu i ja naveo kako treba imati pored jednog velikog cilja i godisnje cilje,mesecne,nedeljne pa i dnevne.Meni je trebalo 22 godine da postanem svetski prvak po prvi put.Da mi je ostao samo taj glavni cilj da nisam imao ove manje davno bih odustao.

Apsolutno, svi vide pobedu na kraju ali niko te male korake do pobede.

Druga stvar sto ne volim kad kazu lako je tebi imas genetiku a meni trebalo 22 godine da stignem do cilja!!!!Ne 22 dana ili meseca nego 22 godine!!!!

Sa tim se i ja često susrećem. Verujem da je to predrasuda, a skoro sve predrasude su potekle iz neznanja.
Za svaki pravi uspeh je potrebno mnogo godina.

Nisi zavrsila recenicu:mnogo godina truda,rada,istrajnosti,verovanja u sebe itd...

Podrazumeva se da prvo svako mora verovati u sebe, da bi mogao istrajati u svom cilju.

Da,ali nisam mislio na verovanje u sebe nakon godinu dana vezbanja nego i nakon 20 godina vezbanja da ces dostici svoj cilj.

Naravno. Bitno je da si verovao i sve ti se to isplatilo.

Veruj mi nijedne sekunde nisam sumnjao u sebe!Naravno bilo je losih dana,kada mi nije islo ali uvek sam gledao da i iz tog dana izvucem svoj maksimum.

Svako od nas ima i lose dane. To je sve zivot. Ali izvucemo neku pouku i idemo dalje u pobede.

To je najvaznije!!!!I u zivotu i u sportu kako u takmicarskom tako i u amaterskom!!!Nema predaje,nego i iz toga naucis nesto,izvuces neku pouku.E to je posao.A ne da se odmah predas i da ne uradis nista....

Najlakse je da se predamo, ali onda ne napredujemo u zivotu. Napredak je da se nastavi borba. A ceo zivot se za nesto borimo.

Jeste ceo život borba ali ne treba je teško i stresno doživljavati.

Ne treba, jer onda mozemo izgubiti motivaciju.

Ili nabiti sebi preveliki pritisak.

Ja sam to uspeo da uradim,ali sam skontao pa sad izbegavam to.

To se mnogima od nas desava. Ali je vazno da se ispravimo i znamo kako da odreagujemo u konkretnoj situaciji.

Treba dosta rada na opuštanju.

Potrebno je dosta. Vazno je i nase iskustvo u resavanju razlicitih situacija.