Odluka da prioritet daš zdravlju, a ne podignutim kilogramima, jeste najzreliji potez koji sportista može da povuče. Telo pamti napore, a prelazak na rekreativni nivo je jedini pravi način za dugovečnost i očuvanje zglobova i kardiovaskularnog sistema.

Slažem se. Možda sam mogao to i ranije učiniti imajući u vidu da mi je poslednje takmičenje bilo 2019 godine,tojest pre 7 godina,ali bolje ikad nego nikad!

Povratak na tron nakon teške saobraćajne nesreće, uprkos prvobitnim prognozama lekara, dokaz je koliko su disciplina, sportska baza i pozitivan sklop uma moćni alati u lečenju i rehabilitaciji.

Ovo je prelepo rečeno!
Hvala ti!

To bismo mogli nazvati Sindrom sportske penzije: Nagli prestanak intenzivnih treninga donosi ogromne fiziološke i psihološke promene. Fokus na pronalaženje 'plana B' i očuvanje mentalnog zdravlja je upravo ono što medicina preporučuje za prevenciju depresije i osećaja praznine kod bivših sportista.

Srećom toga sam bio svestan pa nisam napravio tu grešku!

Miki tvoj put — od vrhunskog sportiste, preko teške nesreće i medicinski neverovatnog oporavka, pa sve do svesne odluke o povlačenju — predstavlja izuzetan primer telesne i mentalne snage.

Hvala ti puno!
I to sve sam bez ičije pomoći! A bilo bi mi puno lakše da sam imao stručnu pomoć,nekog poput tebe!

Povratak na tron nakon teške saobraćajne nesreće, uprkos prvobitnim prognozama lekara, dokaz je koliko su disciplina, sportska baza i pozitivan sklop uma moćni alati u lečenju i rehabilitaciji.

Odluka da prioritet daš zdravlju, a ne podignutim kilogramima, jeste najzreliji potez koji sportista može da povuče. Telo pamti napore, a prelazak na rekreativni nivo je jedini pravi način za dugovečnost i očuvanje zglobova i kardiovaskularnog sistema.

To bismo mogli nazvati Sindrom sportske penzije: Nagli prestanak intenzivnih treninga donosi ogromne fiziološke i psihološke promene. Fokus na pronalaženje 'plana B' i očuvanje mentalnog zdravlja je upravo ono što medicina preporučuje za prevenciju depresije i osećaja praznine kod bivših sportista.

Miki tvoj put — od vrhunskog sportiste, preko teške nesreće i medicinski neverovatnog oporavka, pa sve do svesne odluke o povlačenju — predstavlja izuzetan primer telesne i mentalne snage.

Apsolutno je tako 😉

Tako sam i mislio!

Apsolutno je tako 😉

Ja mislim da mnogi kažu da Miki i ja nismo zbog toga normalni 😀

Oooo,da,ali navikli smo na to Zoli i verujem isto kao i ja da tome nisi pridavao veci znacaj sta ostali misle.

Ko hoće nađe način a ko neće razlog.
Godine su samo broj.
Nema izgovora.

Sa svim ovim se potpuno slazem,ali znas i ti Zoli da osim nas par fanatika 90% ostale populacije ne funkcionise tako.

Treba da damo motivaciju. I to je nekima dovoljno da se pokrenu.

Motivaciju i smernice.

Ne takmičite se sa klincima iz teretane, takmičite se sa samim sobom od juče. Krenite pametno, postepeno, slušajte svoje telo, i videćete kako se sarkopenija (gubitak mišića) pretvara u snagu, a bolovi u leđima nestaju. Osećaj kad uđete u petu deceniju jači i vitalniji nego u tridesetoj je neprocenjiv.

Ti kao da čitaš u mojoj glavi!
Ja sam se sa tim vodio dok sam se takmičio i zato sam se i prestao takmičiti jer nisam više bio u stanju da pobedim samog sebe i da budem bolji nego što sam juče bio.
Sad mi je cilj zdravlje, pošto sam to dosta zapostavio dok sam se takmičio. Nijedan takmičarski sport nije zdrav.
Da 3-4 puta nedeljno odeš u teretanu rekreativno ili bilo koji sport rekreativno to je okej,sve preko toga nije zdravo.

Svaka ti čast zaista, još jednom. Pravo je umeće prepoznati kada treba stati.

Hvala ti puno!
Nije bilo lako i posle poslednjeg takmicenja sam bio dugo u nedoumici sta da radim,kako da treniram,ali sam brzo nasao odgovore i pratio ih.

Sigurno ti je bilo teško, kao i ostalima. Samo si ti našao rešenje kako da nastaviš nakon završene takmičarske karijere.

Nije bilo lako i potrajalo je,ali snasao sam se.
Evo i texta o tome kako sam se izvukao i sta je moj predlog kako je najbolje da se nade resenje:
https://www.pansport.rs/tekstoteka/vezbanje/povlacenje-iz-takmicarskog-sporta-iz-mog-ugla

Ne takmičite se sa klincima iz teretane, takmičite se sa samim sobom od juče. Krenite pametno, postepeno, slušajte svoje telo, i videćete kako se sarkopenija (gubitak mišića) pretvara u snagu, a bolovi u leđima nestaju. Osećaj kad uđete u petu deceniju jači i vitalniji nego u tridesetoj je neprocenjiv.

Ti kao da čitaš u mojoj glavi!
Ja sam se sa tim vodio dok sam se takmičio i zato sam se i prestao takmičiti jer nisam više bio u stanju da pobedim samog sebe i da budem bolji nego što sam juče bio.
Sad mi je cilj zdravlje, pošto sam to dosta zapostavio dok sam se takmičio. Nijedan takmičarski sport nije zdrav.
Da 3-4 puta nedeljno odeš u teretanu rekreativno ili bilo koji sport rekreativno to je okej,sve preko toga nije zdravo.

Takmičenja, a pre svega treninzi koji prethode tome, dosta iscrpljuju organizam i predstavljaju veliki stres za telo.

Slazem se maximalno.

Da se vratimo malo na temu jer sam par puta čula u skorije vreme izgovore 'kasno je za mene' kada su u pitanju 40-e ili 50-e godine i počinjanje sa vežbanjem. Obično na to kažem – nikada nije kasno za prvi čučanj. Trening u ovim godinama više nije hir, već najozbiljnija investicija u vašu funkcionalnost, gustinu kostiju i hormonski balans koji prirodno opada.

Kod nas baš te generacije ne samo da se počnu baviti ovim sportom nego se i takmiče i to sa lepim rezultatima.
Ne kažu džabe da je ovo sport od 8 do 88 godina života.

Volja je najvažnija pri započinjanju neke nove zdrave navike. Nema mesta za izgovor, bez obzira na godine ili pol, svako treba da uradi nešto dobro za svoj organizam.

Volja je uvek najvaznija u bilo cemu.Bez toga nema nista od napretka.