Radite nešto što ste oduvek želeli, a niste imali vremena.Zašto: Učenje novih stvari održava mozak mladim i oštrim.Ideja: Kuvanje novih recepata, rešavanje ukrštenica, gajenje cveća, popravke po kući ili učenje rada na računaru.

Ti kao da si mene opisala!!!Skoro isti ja.

Mislim da treba napraviti neku strukturu dana. Na primer:
Svakog dana izađite iz kuće najkasnije do 10 sati.
Zašto: Svetlost i kretanje pokreću hormone sreće i sprečavaju depresiju. Kupovina hleba, jutarnja kafa na klupi ili kratka šetnja.

Za pocetak svakakako,a posle ubaciti vise aktivnosti.Bilo sta.

Kada se završi radni vek ili sportska karijera, najveći problem nije višak slobodnog vremena, već gubitak rutine i osećaja svrhe. Dok radimo ili treniramo, naš dan ima jasan kostur. Kada to nestane, prirodno je osećati se izgubljeno, prazno, pa čak i uplašeno.

I to slobodno vreme treba ispuniti sa pravim sadrzajem,a ne sedenjem u kafanama itd...

Šta mislite, šta bi sve moglo da pomogne ljudima da nađu preokupaciju nakon penzionisanja ili nakon završetka sportske karijere?

Bukvalno bilo sta,sto je covek dotle hteo ali nije mogao zbog sporta.

Svako od nas ko se takmiči mora jednom reči e sada je krak toga.
Teško jeste ali to je normalan proces.

I to treba znati prepoznati i znati kada stati,zato je najbolje uraditi jos dok si u formi,na vrhuncu karijere,a ne  takmiciti se u pedesetim,sezdesetim itd godinama....svaka cast njima,nemojte me pogresno shvatiti,ali nije to to.

Važno je prepoznati. Ne snađe se svako. Ali si ti dao savete.

Jako je tesko priznajem,ja zbog toga nisam sudio oko 3 godine nakon prestanka bavljenja takmicarskim sportom.....ali jednostavno moras uvideti da moras da sacuvas svoje zdravlje i da saniras to sto si dotle preopteretio....

Teško je svima. Kao i kada neko ode u penziju, isto tako i prestanak aktivne sportske karijere.

Jer se osecas beskorisnim....a i oni svakodnevne rutine sada prestaju....pa treba zapoceti neke nove.

Zato se treba na vreme pripremati u smislu da se nadje neki hobi.

To svakako,i jos mnogo toga jer sam hobi nece biti dovoljan.Hobi je dobar za one koji rekreativno se bave sportom,ali za takmicarski sport hobi nije dovoljan,ali je za pocetak dobar.

Mislila sam na hobi koji bi bio deo svakodnevice, nešto što bi dovoljno okupiralo osobu i kanalisalo višak energije.

Jasno,shvatam te,ja samo kazem iz svog iskustva,jer ja sam poceo drzati papagaje(preko 100 komada),vise sam aktivan u basti(cvece,ceri paradajz,halapenjo paprike,putovanja itd) i pored toga mi bilo tesko u pocetku....

Svako od nas ko se takmiči mora jednom reči e sada je krak toga.
Teško jeste ali to je normalan proces.

I to treba znati prepoznati i znati kada stati,zato je najbolje uraditi jos dok si u formi,na vrhuncu karijere,a ne  takmiciti se u pedesetim,sezdesetim itd godinama....svaka cast njima,nemojte me pogresno shvatiti,ali nije to to.

Važno je prepoznati. Ne snađe se svako. Ali si ti dao savete.

Jako je tesko priznajem,ja zbog toga nisam sudio oko 3 godine nakon prestanka bavljenja takmicarskim sportom.....ali jednostavno moras uvideti da moras da sacuvas svoje zdravlje i da saniras to sto si dotle preopteretio....

Teško je svima. Kao i kada neko ode u penziju, isto tako i prestanak aktivne sportske karijere.

Jer se osecas beskorisnim....a i oni svakodnevne rutine sada prestaju....pa treba zapoceti neke nove.

Zato se treba na vreme pripremati u smislu da se nadje neki hobi.

To svakako,i jos mnogo toga jer sam hobi nece biti dovoljan.Hobi je dobar za one koji rekreativno se bave sportom,ali za takmicarski sport hobi nije dovoljan,ali je za pocetak dobar.

Malo preusmeri misli.

To je najvaznije,samo za treba se unapred pripremiti a ne cekati da se desi.

I njemu je verovatno teško da kaže sebi dosta je.

Verujem da je posle ogromnog uspeha to jedna od najtežih stvari.

Sigurno je teško. Samo je teško i da se prekine.

Jako tesko.Osecas se bezvrednim.Sve sto si dotle radio 20-30 godina dan za danom odjednom prestaje....i sve gubi smisao....ljudi kojima si dotle bio idol polako pocinju da te zaboravljaju.....

Verujem da je to jedna od najtežih stvari.

Iako sam se s[remao ja sam sve to tesko prebrodio...

Verujem da je većini teško. Nije svejedno kada se nešto preko noći promeni posle mnogo godina.

Teze mi je palo to nego da ostavim cigarete!

Svako od nas ko se takmiči mora jednom reči e sada je krak toga.
Teško jeste ali to je normalan proces.

I to treba znati prepoznati i znati kada stati,zato je najbolje uraditi jos dok si u formi,na vrhuncu karijere,a ne  takmiciti se u pedesetim,sezdesetim itd godinama....svaka cast njima,nemojte me pogresno shvatiti,ali nije to to.

Važno je prepoznati. Ne snađe se svako. Ali si ti dao savete.

Jako je tesko priznajem,ja zbog toga nisam sudio oko 3 godine nakon prestanka bavljenja takmicarskim sportom.....ali jednostavno moras uvideti da moras da sacuvas svoje zdravlje i da saniras to sto si dotle preopteretio....

Teško je svima. Kao i kada neko ode u penziju, isto tako i prestanak aktivne sportske karijere.

Jer se osecas beskorisnim....a i oni svakodnevne rutine sada prestaju....pa treba zapoceti neke nove.

Preusmerava se fokus na neke druge aktivnosti.

Da,ali za to biti spreman ili kao sto sam i pisao pripremati se unapred.

Ostanite među ljudima
Ne osamljujte se. Čovek je društveno biće.
Zašto: Razgovor i smeh provereno snižavaju krvni pritisak i stres.Ideja: Članstvo u udruženjima, volontiranje, šah u parku ili redovno viđanje sa prijateljima.

Radite nešto što ste oduvek želeli, a niste imali vremena.Zašto: Učenje novih stvari održava mozak mladim i oštrim.Ideja: Kuvanje novih recepata, rešavanje ukrštenica, gajenje cveća, popravke po kući ili učenje rada na računaru.

Nađite fizičku aktivnost koja vam prija, a ne onu koja vas umara.Zašto: Telo je naviklo na pokret; ležanje pred televizorom donosi bolove u zglobovima.Ideja: Brza šetnja, lagano plivanje, rad u bašti ili jutarnje istezanje.

Mislim da treba napraviti neku strukturu dana. Na primer:
Svakog dana izađite iz kuće najkasnije do 10 sati.
Zašto: Svetlost i kretanje pokreću hormone sreće i sprečavaju depresiju. Kupovina hleba, jutarnja kafa na klupi ili kratka šetnja.

Kada se završi radni vek ili sportska karijera, najveći problem nije višak slobodnog vremena, već gubitak rutine i osećaja svrhe. Dok radimo ili treniramo, naš dan ima jasan kostur. Kada to nestane, prirodno je osećati se izgubljeno, prazno, pa čak i uplašeno.

Šta mislite, šta bi sve moglo da pomogne ljudima da nađu preokupaciju nakon penzionisanja ili nakon završetka sportske karijere?

Svako od nas ko se takmiči mora jednom reči e sada je krak toga.
Teško jeste ali to je normalan proces.

I to treba znati prepoznati i znati kada stati,zato je najbolje uraditi jos dok si u formi,na vrhuncu karijere,a ne  takmiciti se u pedesetim,sezdesetim itd godinama....svaka cast njima,nemojte me pogresno shvatiti,ali nije to to.

Važno je prepoznati. Ne snađe se svako. Ali si ti dao savete.

Jako je tesko priznajem,ja zbog toga nisam sudio oko 3 godine nakon prestanka bavljenja takmicarskim sportom.....ali jednostavno moras uvideti da moras da sacuvas svoje zdravlje i da saniras to sto si dotle preopteretio....

Teško je svima. Kao i kada neko ode u penziju, isto tako i prestanak aktivne sportske karijere.

Jer se osecas beskorisnim....a i oni svakodnevne rutine sada prestaju....pa treba zapoceti neke nove.

Zato se treba na vreme pripremati u smislu da se nadje neki hobi.

To svakako,i jos mnogo toga jer sam hobi nece biti dovoljan.Hobi je dobar za one koji rekreativno se bave sportom,ali za takmicarski sport hobi nije dovoljan,ali je za pocetak dobar.

Mislila sam na hobi koji bi bio deo svakodnevice, nešto što bi dovoljno okupiralo osobu i kanalisalo višak energije.