Hronološke godine mere samo koliko je puta Zemlja obišla oko Sunca od tvog rođenja. Biološke godine (kako ti telo i um funkcionišu) su ono što je stvarno važno.

Godine su samo broj u nekim slučajevima.
To u poslednje vreme često vidim.

Važno je kako se osoba oseća.

Ja se osecam kao da imam 30 godina.Ja sam tamo "ostao" zarobljen.

U medicini i psihologiji to zovemo subjektivno starosno doba. Istraživanja pokazuju da se većina funkcionalnih, zdravih i aktivnih odraslih ljudi zapravo oseća znatno mlađe nego što im piše u ličnoj karti. Mozak često zadržava onaj nivo energije, radoznalosti i vitalnosti iz perioda kada smo se osećali najsposobnije – a to su najčešće kasne dvadesete i tridesete godine.

Godine su samo broj u nekim slučajevima.
To u poslednje vreme često vidim.

I sto vise staris sve cesce ces to i vidati.

Ima istine i u tome.

Ja to iz iskustva  kazem,barem je samnom tako.

Nadam se da će tako biti i sa nama ostalima.

U četrdesetim i starijim godinama često otpišemo umor i višak kilograma kao 'normalan deo starenja', ali to zapravo nije tačno. Svi mi u ovim godinama balansiramo između posla, porodice i stresa, pa sopstveno zdravlje uvek stavljamo na poslednje mesto. Međutim, auto se ne vozi na servis tek kada stane na putu – isto važi i za naše telo posle četrdesete.

Ja zato stalno pisem o tome kroz sta prolazim,na sta treba da pazim,sta sam postigao,kako sam postigao,kako sad vezbam itd sve iz razloga da ljudi vide kako treba posle cetrdesete da se vodi racuna o telu,treningu,nacinu zivota.

Tako i treba, pored sve teorije i saveta najbolje je dati i primer iz iskustva.

Miki to odlično radi.

"Moram" jer inace kako ce mi ljudi verovati ako samo nesto pricam a ja sam nisam probao?

Da, najviše se veruje kada je iz ličnog iskustva.

Kako ce mi ljudi verovati da znam da sastavim dijetu ako ja sam izgledam kao bure....ili trening program snage a ne mogu povuci kamion....

Neko i poveruje ali svakako je mnogo uverljivije kada se to što savetuješ druge vidi na tebi.

Ubediti te moze svako ali je puno ubedljivije kada to sto i pricas i sam radis a ne samo pricas.

Primerom pokažeš i onda je najpravilnije.

U četrdesetim i starijim godinama često otpišemo umor i višak kilograma kao 'normalan deo starenja', ali to zapravo nije tačno. Svi mi u ovim godinama balansiramo između posla, porodice i stresa, pa sopstveno zdravlje uvek stavljamo na poslednje mesto. Međutim, auto se ne vozi na servis tek kada stane na putu – isto važi i za naše telo posle četrdesete.

Ja zato stalno pisem o tome kroz sta prolazim,na sta treba da pazim,sta sam postigao,kako sam postigao,kako sad vezbam itd sve iz razloga da ljudi vide kako treba posle cetrdesete da se vodi racuna o telu,treningu,nacinu zivota.

Tako i treba, pored sve teorije i saveta najbolje je dati i primer iz iskustva.

Miki to odlično radi.

"Moram" jer inace kako ce mi ljudi verovati ako samo nesto pricam a ja sam nisam probao?

Da, najviše se veruje kada je iz ličnog iskustva.

Kako ce mi ljudi verovati da znam da sastavim dijetu ako ja sam izgledam kao bure....ili trening program snage a ne mogu povuci kamion....

Neko i poveruje ali svakako je mnogo uverljivije kada se to što savetuješ druge vidi na tebi.

Tako je idealno.

Godine su samo broj u nekim slučajevima.
To u poslednje vreme često vidim.

Kada ljudi drže do sebe to je tako.

Dobro bi bilo da i ostali tako razmišljaju.

Šta sve čujem i vidim u teretani pa to je za neverovati.

Mislim da je situacija svugde slicna a siguran sam da i dr.Anita i dr.Nikola bi mogli pricati sta sve cuju od pacijenata....

Postoje različite situacije. Nešto uopšteno je da su danas tinejdžeri i većina mlađih od 30 uglavnom anksiozni ili depresivni.

To je realnost nema tu neke filozofije jer to vidom svakodnevno.
Ove nove generacije samo kukaju i većina je na nekim depresivima i ko zna još kakvim terapijama ( čast izuzetcima)

To je zbog toga sto zive u virtuelnom svetu i kad se suoce sa stvarnoscu onda dolaze problemi (cast izuzetcima)

I to je sigurno jedan od problema.

Šta sve čujem i vidim u teretani pa to je za neverovati.

Pored toga što saznajem na poslu, i u teretani takođe mogu da primetim kakva je situacija.

To je realnost nema tu neke filozofije jer to vidom svakodnevno.
Ove nove generacije samo kukaju i većina je na nekim depresivima i ko zna još kakvim terapijama ( čast izuzetcima)

Sreće se često.

Godine su samo broj u nekim slučajevima.
To u poslednje vreme često vidim.

Važno je kako se osoba oseća.

Ja se osecam kao da imam 30 godina.Ja sam tamo "ostao" zarobljen.

Naš osećaj je važniji.

U četrdesetim i starijim godinama često otpišemo umor i višak kilograma kao 'normalan deo starenja', ali to zapravo nije tačno. Svi mi u ovim godinama balansiramo između posla, porodice i stresa, pa sopstveno zdravlje uvek stavljamo na poslednje mesto. Međutim, auto se ne vozi na servis tek kada stane na putu – isto važi i za naše telo posle četrdesete.

Ja zato stalno pisem o tome kroz sta prolazim,na sta treba da pazim,sta sam postigao,kako sam postigao,kako sad vezbam itd sve iz razloga da ljudi vide kako treba posle cetrdesete da se vodi racuna o telu,treningu,nacinu zivota.

Tako i treba, pored sve teorije i saveta najbolje je dati i primer iz iskustva.

Miki to odlično radi.

"Moram" jer inace kako ce mi ljudi verovati ako samo nesto pricam a ja sam nisam probao?

Da, najviše se veruje kada je iz ličnog iskustva.

Kako ce mi ljudi verovati da znam da sastavim dijetu ako ja sam izgledam kao bure....ili trening program snage a ne mogu povuci kamion....

Naravno. Onda nema nikakvog smisla.

To je kao kad odes lekaru on ti kaze sta da radis i posle izlazi i zapali cigaru....

Pričali smo ranije o tome. Dešava se.

Nikada nije kasno da se zapocnu pravilne navike.

Ja sam pravi primer toga!

Ostalima mozes biti uzor u tom pogledu.

Hvala ti puno!A samo sam to uradio radi zdravlja.

Treba to svima da je najvaznije.

Naravno, zato sam to i tako napisao.

Ljudi cesto vise vode racuna o odrzavanju automobila, na primer, nego o svom zdravlju. Cesto smo pisali o tome.

Upravo tako,nazalost.Auto se nosi na pranje,usisava se,mali servis,veliki servis a telo.....

Telo se dosta zapostavlja, a čini mi se naročito duša.

Pogotovo u zadnjih recimo 20 godina.

Sve je izraženije.

Samo se nadam da ce se uskoro i to promeniti .

Nadam se i ja. Mada nešto ne deluje.

Mora da deluje,samo treba strpljenja.

Nadamo se da će biti bolje.

Šta sve čujem i vidim u teretani pa to je za neverovati.

Veruj mi to svako ko radi sa ljudima.

Upravo tako.To sam i ja hteo reci,ali si me preduhitrila.

Godine su samo broj u nekim slučajevima.
To u poslednje vreme često vidim.

Važno je kako se osoba oseća.

Ja se osecam kao da imam 30 godina.Ja sam tamo "ostao" zarobljen.

To je baš lepo čuti.

Hvala ti dr.Anita.Stvarno tako osecam.