Otvaram temu za diskusiju – da li ste nekada osetili simptome pretreniranosti i kako se vi borite sa svakodnevnim stresom i balansiranjem treninga? Pišite svoja iskustva!

Isti problem sam imao i trebalo mi je dosta vremena da shvatim o cemu se radi.Posto sam se kroz takmicenje navikao na teske treninge i telo mi se odlicno adaptiralo na to i uvek sam imao odgovor na zamore svog tela,dosao je period kada sam imao iste simptome i nisam skontao da je to zbog stresa.Cim sam to skontao i izmenio nke navike odmah mi je telo reagovalo kao nekad. Pokusavam da se sto manje nerviram,da se ne nerviram oko stvari na koje ne mogu da uticem,nego da se trudim da se pozabavim sa time sto je u mojoj moci i to je to.

Tvoj pristup i filozofija su zapravo najbolji lek – medicinskim rečnikom, to se zove svesno smanjenje simpatičke stimulacije. Fokusiranjem na stvari koje možemo da kontrolišemo i distanciranjem od onih na koje nemamo uticaj, mi direktno spuštamo nivoe kortizola i omogućavamo telu da ponovo uđe u anaboličko stanje (stanje oporavka i rasta). Hvala ti što si podelio ovo, sigurna sam da će mnogima otvoriti oči i naterati ih da preispitaju svoj nivo svakodnevnog stresa!

Otvaram temu za diskusiju – da li ste nekada osetili simptome pretreniranosti i kako se vi borite sa svakodnevnim stresom i balansiranjem treninga? Pišite svoja iskustva!

Isti problem sam imao i trebalo mi je dosta vremena da shvatim o cemu se radi.Posto sam se kroz takmicenje navikao na teske treninge i telo mi se odlicno adaptiralo na to i uvek sam imao odgovor na zamore svog tela,dosao je period kada sam imao iste simptome i nisam skontao da je to zbog stresa.Cim sam to skontao i izmenio nke navike odmah mi je telo reagovalo kao nekad. Pokusavam da se sto manje nerviram,da se ne nerviram oko stvari na koje ne mogu da uticem,nego da se trudim da se pozabavim sa time sto je u mojoj moci i to je to.

Ovo tvoje priznanje ima ogromnu medicinsku i praktičnu vrednost, Miki! To što si opisao je klasična zamka u koju upadaju napredni vežbači i takmičari. Budući da ti je telo fizički izuzetno adaptirano na teške napore, ti svesno ne osećaš trening kao problem. Međutim, centralni nervni sistem i nadbubrežne žlezde ne prave razliku između stresa zbog teških čučnjeva, stresa na poslu, privatnih problema ili hronične brige. Sve to ide u isti „metabolički koš“ i puni čašu kortizola. Kada se ta čaša prelije, nastaje blokada.

Mišići ne rastu na treningu, na treningu ih kidamo. Oni rastu kada se odmaramo i hranimo!

Ovo je najvaznije!

Trening je samo arhitektonski plan i stimulans, a odmor i hrana su građevinski materijal i radnici. Ako stalno rušimo zidove (kidamo mišićna vlakna na brutalnim treninzima), a radnicima ne damo pauzu da obave rekonstrukciju, kuća će se pre ili kasnije srušiti. Drago mi je što to i ti stalno naglašavaš, jer to ljudi moraju da čuju od nekoga ko ima ogroman praktičan staž u teretani.

Mišići ne rastu na treningu, na treningu ih kidamo. Oni rastu kada se odmaramo i hranimo!

Ovo je najvaznije!

Ta rečenica da mišići ne rastu na treningu je stara sportska istina koju vežbači, nažalost, najteže prihvataju. U mentalitetu naših ljudi je ukorenjeno pravilo „što više, to bolje“. Ali, biologija i endokrinologija funkcionišu drugačije.

Do sada smo na forumu mnogo pričali o ishrani, suplementima i tome kako da "izginemo" na treningu da bismo postigli rezultate. Međutim, kao lekarka, primetila sam da često zaboravljamo jednu ključnu stvar: naše telo ne razlikuje stres na poslu od stresa u teretani.

Danas želim da sa vama podelim naučnu stranu priče o kortizolu (hormonu stresa) i pretreniranosti, ali na jednostavan način, kako bismo svi razumeli kada trening prestaje da gradi telo, a počinje da ga ruši.

I to je veliki problem danasnjice!!!
Bravo za text dr.Anita!!!!

Hvala ti na podršci!

Otvaram temu za diskusiju – da li ste nekada osetili simptome pretreniranosti i kako se vi borite sa svakodnevnim stresom i balansiranjem treninga? Pišite svoja iskustva!

Isti problem sam imao i trebalo mi je dosta vremena da shvatim o cemu se radi.Posto sam se kroz takmicenje navikao na teske treninge i telo mi se odlicno adaptiralo na to i uvek sam imao odgovor na zamore svog tela,dosao je period kada sam imao iste simptome i nisam skontao da je to zbog stresa.Cim sam to skontao i izmenio nke navike odmah mi je telo reagovalo kao nekad. Pokusavam da se sto manje nerviram,da se ne nerviram oko stvari na koje ne mogu da uticem,nego da se trudim da se pozabavim sa time sto je u mojoj moci i to je to.

Mišići ne rastu na treningu, na treningu ih kidamo. Oni rastu kada se odmaramo i hranimo!

Ovo je najvaznije!

Do sada smo na forumu mnogo pričali o ishrani, suplementima i tome kako da "izginemo" na treningu da bismo postigli rezultate. Međutim, kao lekarka, primetila sam da često zaboravljamo jednu ključnu stvar: naše telo ne razlikuje stres na poslu od stresa u teretani.

Danas želim da sa vama podelim naučnu stranu priče o kortizolu (hormonu stresa) i pretreniranosti, ali na jednostavan način, kako bismo svi razumeli kada trening prestaje da gradi telo, a počinje da ga ruši.

I to je veliki problem danasnjice!!!
Bravo za text dr.Anita!!!!

Otvaram temu za diskusiju – da li ste nekada osetili simptome pretreniranosti i kako se vi borite sa svakodnevnim stresom i balansiranjem treninga? Pišite svoja iskustva!

Mišići ne rastu na treningu, na treningu ih kidamo. Oni rastu kada se odmaramo i hranimo!

Kako pobediti kortizol i nastaviti sa napretkom?

Rešenje nije da prestanete da trenirate, već da trenirate pametnije.

Ograničite vreme treninga: Intenzivan trening sa tegovima ne bi trebalo da traje duže od 45 do 60 minuta. Nakon sat vremena, nivoi hormona rasta opadaju, a kortizol naglo skače.

San je zakon: Nijedan suplement ne može zameniti 7-8 sati kvalitetnog sna. Tokom sna se kortizol spušta, a testosteron i hormon rasta rade svoj posao regeneracije.

Ubacite "Deload" nedelju: Na svakih 6 do 8 nedelja teških treninga, spustite intenzitet i radne težine za 30-40%. Dajte nervnom sistemu i žlezdama šansu da prodišu.

Test: Da li ste ušli u zonu pretreniranosti?

Pretreniranost nije samo upala mišića. To je sistemski neuroendokrini poremećaj. Obratite pažnju na ove signale koje vam telo šalje:

Pad performansi: Težine koje ste radili sa lakoćom odjednom postaju preteške, a napredak stagnira nedeljama.

Hronični umor i nervoza: Osećate se iscrpljeno preko dana, a razdražljivi ste i gubite motivaciju za treningom.

Puls u mirovanju raste: Ako vam je jutarnji puls (čim se probudite) skočio za 5–10 otkucaja u odnosu na vaš prosek, to je jasan medicinski znak da je simpatički nervni sistem preopterećen.

Pad libida: Kada je telo u modu za preživljavanje (visok kortizol), ono gasi reproduktivne funkcije i nivo testosterona drastično opada.

Kako hronično visok kortizol sabotira vaš trud?

Sa medicinske tačke gledišta, stalno visok kortizol radi sledeće:

Razgrađuje mišiće (Katabolizam): Dok testosteron i hormon rasta grade mišiće (anabolizam), kortizol radi suprotno. Ako ga ima previše, telo počinje da koristi sopstveno mišićno tkivo za energiju.
Taloži salo (naročito oko stomaka): Kortizol blokira insulin i podstiče skladištenje takozvanih visceralnih masti oko unutrašnjih organa i na stomaku. Možete biti na strogoj dijeti, ali pod stresom nećete gubiti kilograme.
Uništava imunitet i san: Stalno ste "navijeni", ne možete da zaspite iako ste premoreni, a svaka prehlada koja prođe pored vas vas "obori" u krevet.

Šta je zapravo kortizol i zašto nam je potreban?

Kortizol je hormon koji luče naše nadbubrežne žlezde. On nije naš neprijatelj – naprotiv! On nam ujutru pomaže da se probudimo, daje nam energiju i tokom akutnog stresa (poput teške serije čučnjeva) mobiliše energiju da izdržimo napor.

Problem nastaje kada je kortizol hronično povišen. Ako imate stresan posao, loše spavate, a onda dođete u teretanu i radite brutalne treninge od po dva sata bez adekvatnog odmora, nivo kortizola ostaje "zakucan" u plafon.

Do sada smo na forumu mnogo pričali o ishrani, suplementima i tome kako da "izginemo" na treningu da bismo postigli rezultate. Međutim, kao lekarka, primetila sam da često zaboravljamo jednu ključnu stvar: naše telo ne razlikuje stres na poslu od stresa u teretani.

Danas želim da sa vama podelim naučnu stranu priče o kortizolu (hormonu stresa) i pretreniranosti, ali na jednostavan način, kako bismo svi razumeli kada trening prestaje da gradi telo, a počinje da ga ruši.