veliko je pitanje kako neko stekne tu kilažu.... ne znam da li bi joj poglo znanje o ishrani - ali bi joj svakako poslužila phihoterapija ( i to ne mislim u lošem smislu - mnogo ljudi bi imalo koristi od učenja kako da se naosi sa stresom)

pa nije ni cudo kad ima 270 kg...da ista zna o ishrani,ne bi sebi dozvolila tako nesto...

imamo scan u moszgu jer ceo život čitamo (i pišemo) o tome..

ali baš sam danas gledala jednui emisiju gde jedna žena od 270kg koja se sprema za operaciju ne zna ni šta su ugljeni hidrati

ja mislim da mi svi imamo ugradjen "scan food" u mozgu, tacnije kad vidimo neku namirnicu vec u glavi dobijamo povratnu informaciju o nutritivnoj vrednosti iste...  i to zahvaljujuci znanju, radu, forumu

ali onda nastupa gori deo koji se zove "eat or not to eat" i taj deo je samo psiha

ako odaberemo ipak "eat" iako bi smo najradije zeleli "not to eat" onda imamo dve opcije

"eat a little bit"  or "just a little bit more"...sto obicno vodi u  & more, & more & more...

najvažnije je da sene nerviraš.. ako pojedeš i ono što ne treba nije kraj sveta - potrošiće se to... samo pitanje je sa druge strane koliko si posvećen i šta su ti ciljevi...

Kao što reče PeĂ°a, TREBA BITI KARAKTER. Tu leži ključ.

U najgorem slučaju, na takvim slavljima popijem čašu gaziranog pića. Kakve torte, kolači, pice i ostalo. Nema govora o tome. Odvikao sam se toga.

A, u suštini, ako već kod nekog idem na slavlje, znači da sam blizak s tom osobom. Onda se naravno podrazumeva da me on/a toliko poznaje da zna šta jedem i pijem, pa se uvek naĂ°e i nešto baš za mene. To je lepša strana pravog prijateljstva.

Poslednjih godina sve popularnije na slavljima je grilovano belo meso.

hleb

a sta kad odete na rodjendane? jedete li torte? jedete li ista sto je ponudjeno?? (u 95% slucajeva su sendvici, pizze, sokovi (cist secer), i losi UH u svim mogucim oblicima)

kako izbeci?

Iskreno,taj obicaj na podjendanima i mene nervira.
Ja za moj rodjendan vec godinama iznesem vrlo prosto,
domaca vruca pogaca,puno luka i paradajza i ljutih paprika
i rostilj u neogranicenim kolicinama.

Odgovor je prost,budi karakter,u tome i jeste poenta.
Nema sta kako,vec stisnes,zahvalis se i kazes ne,ja nejedem to
i gotovo.Nema drugo nacina.Znas kako se kaze,bez bola nema napretka.

I to je sve relativno, mada verujem da stoji to da treba dati sebi jedan dan "oduska"...
Opet se vracao na to da svako za sebe mora naci dobirnu kombinaciju!

a sta kad odete na rodjendane? jedete li torte? jedete li ista sto je ponudjeno?? (u 95% slucajeva su sendvici, pizze, sokovi (cist secer), i losi UH u svim mogucim oblicima)

kako izbeci?

A sato izbeci,jedan dan i da prekrsis ustaljeni rezim ishrane nece ti stetiti,cak moze bit od pomoci.

reći "ne hvala"

a sta kad odete na rodjendane? jedete li torte? jedete li ista sto je ponudjeno?? (u 95% slucajeva su sendvici, pizze, sokovi (cist secer), i losi UH u svim mogucim oblicima)

kako izbeci?

ko je zaposlen shvatiće
1. jedenje kad i durgi jedu
2. grickaje tokom rada (čokolada)
3. sedenje pred kompom

prepreke su one stvari koje vidimo kada uklonimo pogled sa svog cillja.

Nema tu sta da te bilo ko uci... 
Jednostavno NE UZIMAS i to je to... Pa ja dok sam bio na dijeti, u mojoj kuci je bilo (kao sto ima i sada) svega i svacega i slatkog i slanog, a necu ni pricati o beckim sniclama, picama, svemu zivom od suhomesnatog i milion drugih stvari koje su se svakodnevno spremale pred mojim itekako gladnim ocima, pa nisam ni liznuo od te hrane... JBG, cvrsta volja i karakter, samokontrola, ne znam sta jos da ti nabrojim, ali to je to...