Ne znam da li su zdrave baš toliko.

Ako hoćeš, prati nivo holesterola u krvi.
Mislim, nekome smeta nekome ne...
A, svakako zavisi i od toga šta još jedeš u toku dana...

U poslednje vreme svaki dan jedem skoro 5jaja(celih) sto nedeljno izadje 30-35jaja, znam da su masti iz zumanca zdrave, ali da li meni moze smetati u ovim godinama, vec odgovor znam, ali cisto da postavim pitanje?

Da li su ti žumanca jedini izvori masti u toku dana? Koliko je udeo žumanaca u tvom dnevnom unosu masti? Koje sve masti imaš na meniju? Koje dominiraju? Unosiš li omega-3 masne kiseline? Da li je maslinovo ulje zastupljeno u tvom dnevnom meniju? Jezgrasti plodovi? Riba?

Slatkiši? Junkfood?

Da bi umirio svoju savest predlažem da odradiš jedan lab. nalaz krvi sa akcentom na holesterol i "transportne" frakcije istog...tj. LDL( loš holesterol) i HDL( dobar holesterol)...a bitna stavka su i trigliceridi...

Ajmo malo detaljnije o svemu tome...

Najveći problem vezan za svaku osudu žumanaca se odnosi na zablude, uopštavanja i lošu interpretaciju nekih uzročno-posledičnih veza...Smatra se da je sadržaj holesterola u žumancetu preveliki da bi se „konzumiralo“ redovno, svakodnevno, čak postoje i preporuke Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) da je maksimalno dozvoljena „doza“ od jednog žumanceta nedeljno...

Naime, čim se i samo pomene reč holesterol prve asocijacije su često neugodne i vezuju se za „oštećenja zidova krvnih sudova“, posledični nastanak masnih plakova (ateroskleroza) i trombo-embolijskih komplikacija, tj. nastanak srčanog i moždanog udara.

Ono na šta treba skrenuti pažnju su interakcije izmeĂ°u unosa holesterola hranom i genetske predispozicije za hiperholesterolemiju (povišen nivo holesterola), koja nastaje usled“ abnormalnosti“ enzima koji učestvuju u stvaranju (sintezi) i „obradi“ holesterola, pa tako i osobe na „nisko-holesterolskoj dijeti“ mogu imati problema, zbog prirode osnovnog poremećaja.

Sa druge strane holesterol iz žumanaca je „slučajni svedok“ upale zidova vaših krvnih sudova. Ishrana savremenog čoveka je siromašna omega-3 masnim kiselinama, a bogata omega-6 masnim kiselinama, trans mastima i prostim „šećerima“. Taj disbalans dovodi do upalnog procesa na zidovima vaših krvnih sudova, koji postaju „magnet“ za kristale holesterola i eto problema.

Dakle, izbacivanje žumanaca iz ishrane vas neće spasiti, ako vam u ishrani dominira hrana pržena na ulju ili drugi „junk food“ specijaliteti.

Ali, podsetimo da i (zli) holesterol ima svoje korisne funkcije...holesterol je polazna osnova za stvaranje mnogih hormona u našem telu (polni hormoni, hormoni kore nadbubrežne žlezde...), tu je (pro)vitamin D, zatim žučne kiseline, kao i aktivna uloga u transportu vitamina rastvorljivih u mastima(vitamini A, E, K i D)...holesterol ulazi u sastav membrane svake ćelije našeg organizma, neophodan je za njeno normalno funkcionisanje i propustljivost...

Ali zar žumance čini samo holesterol?

Naprotiv, žumace je solidan izvor gvožĂ°a, kalijuma, kalcijuma, vitamina B-grupe (folne kiseline, biotina, riboflavina-B2, piridoksina- B6, cijanokobolamina-B12), selena, vitamina A( beta-karoten), E, D, holina, lecitina, luteina...inače, skoro polovina od ukupnog sadržaja proteina u celom jajetu se nalazi u žumancetu...

Novija istraživanja pokazuju da i sami sastojci žumanaca pomažu u borbi sa „lošim aspektima“ holesterola, npr. vitamin B2, lecitin - koji utiče na apsorpciju holesterola, lutein - koji može ublažiti „upalnu komponentu“ na zidovima krvnih sudova, kao osnovu svih problema sa holesterolom i krvnim sudovima...

Lectin i neki drugi fosfolipidi (fosfatidil-serin, fosfatidil-holin) koji ulaze u sastav žumanceta pokazali su korisna svojstva i na proces pamćenja, kao i na sprečavanje kataboličkog post-trenažnog udara kortizola(razgradnja mišića posle napornog treninga uzrokovana hormonom stresa-kortizolom).

Inače, žumance je bogato i mononezasićenim masnim kiselinama( povećavaju "nivo" HDL, ublažavaju upalne procese...) koje imamo čak i u neki "zdravim uljima"( maslinovo ulje i sl.)

Smatra se da proteini žumanceta sprečavaju stvaranje krvnog ugruška( smanjena mogućnost za agregaciju trombocita).

Dakle, PRAVDA ZA ŽUMANCA!( po hiljaditi put na forumu)...

U poslednje vreme svaki dan jedem skoro 5jaja(celih) sto nedeljno izadje 30-35jaja, znam da su masti iz zumanca zdrave, ali da li meni moze smetati u ovim godinama, vec odgovor znam, ali cisto da postavim pitanje?

Hvala na odgovoru i tekstu.

Recimo po ovom podatku:"Dozvoljen maksimalni unos žive je 1.6 µg po kilogramu telesne mase nedeljno, a tunjevina, u zavisnosti od vrste i mesta sabiranja, u proseku sadrži oko 30 µg žive u 100 g konzerviranog proizvoda".Znaci ja bih po ovoj racunici na mojih 95kg "smeo" da pojedem 500g tunjevine nedeljno tj. 4 konzerve?

Na žalost, tako je, akcenat uvek na svežu ribu( oslić, skuša, pastrmka, losos)...ali nekada i poreklo ribe može uticati na prisustvo i žive i olova u istoj( uglavnom se radi o egzotičnim ribljim specijalitetima)...
Bitna stvar je i sveopšta zagaĂ°enost "voda" tako nikada nećemo biti sigurni u "unos" žive...

Evo jednog lepog teskta o živi koji bih podelio sa vama...

"Živa spada u grupu teških metala, koji se akumulira u ljudskom telu tokom godina. Do 8% žena u reproduktivnim godinama ima dovoljno žive u svom telu da naškodi fetusu. Kako možete da je uklonite?

Odakle živa dolazi?

Prvo, živa se koristi u zubnim oblogama, tako da mnogi ljudi koji su imali šupljine za plombiranje u poslednjih nekoliko decenija sada imaju usta puna žive. Tako se živa polako probija u sistem čoveka. Zubari sada imaju mašine koje detektuju pare žive -  žvaću se žvake da se pokrene pljuvačka, a potom se diše u mašinu. Ako imate bilo kakve plombe u ustima, to je vredno truda.

Jedan od primera je pacijentkinja  koja je imala mnoge ozbiljne probleme imunog sistema i jednom kada  je skinula svoje plombe bilo joj je bolje već sledećeg dana.

Drugo, živa se prirodno nalazi u vodama...rekama, morima, jezerima, okeanima. Budući da se akumulira u telu tokom vremena, izvori žive su velike, "prastare" riblje vrste koje imaju najviše žive  - i stoga su to ribe uz koje možete da dobijete najviše žive kada ih jedete. Naučnici sada preporučuju da čak i laka verzija takve ribe poput tune preporučljivo je da se jede jednom nedeljno kako bi  se izbeglo trovanje živom.

Ova dva izvora predstavljaju  većinu žive naĂ°ene u današnjim ljudi.

Otkrivanje problema sa živom

Dva osnovna načina da se otkrije živa u ljudskom telu je kroz stomatološke testove pomenute iznad, i kroz kosu. Živa se akumulira u kosi i jednostavan test se može uraditi da se utvrdi sopstveni nivo žive. Tu su i 24-časovni urin testovi na raspolaganju. Razgovarajte sa svojim lekarom o tome da se uradi test na živu,  ako mislite da ste možda u opasnosti.

Kako telo uklanja živu?

Ljudsko telo ima mnogo problema pri oslobaĂ°anju žive. To je razlog zašto većina ljudi jednostavno nastavlja da akumulira živu tokom godina i razvija sve gore i gore simptome. Tiroidna žlezda izvlači živu i prosleĂ°uje je dalje  do  jetre. Jetra je filtrira i šalje je do bubrega. Bubrezi guraju  dalje do creva ,  odakle konačno odlazi iz tela i napušta nas. Čak i ako su sva četiri sistema u savršenom stanju, lako dolazi  do preopterećenja sistema ako imate plombe pune žive u svojim ustima, ili ako se "jede" puno žive svake nedelje( izvori u hrani).

Korisni vitamini za uklanjanje žive

Kao i kod svakog  funkcionisanja vašeg tela, odreĂ°eni vitamini i minerali su ključni za pomoć organima da obavljaju odgovarajuće funkcije. U seriji dogaĂ°aja koji su potrebni za "ispiranje žive" iz vašeg sistema, tu su vitamini i minerali koji se koriste:

* Selen (brazilski orasi, tunjevina, bakalar, ćuretina i piletina)
* GvožĂ°e (crveno meso, žumanca)
* Cink (govedina, svinjetina, piletina)
* Mangan (orasi, zeleno povrće, čaj)
* Sumpor (jaja, beli luk)

Budite sigurni da imate dovoljan nivo ovih pet stvari u vašoj ishrani. Imajte na umu da je interesantno da je tunjevina, koja može da sadrži dosta žive, takoĂ°e sadrži selen koji se bori protiv žive! Budite sigurni da jedete "laku", tunjevinu - koja ima nisku koncetraciju žive - a ne "belu / albacore" tunjevinu, koja ima visoku koncetraciju žive.

Trudnice ne smeju jesti više od dve porcije ribe prosečne veličine nedeljno (oko 340 grama).  Dozvoljene su konzervirana tunjevina, škampi, losos, som. Riba koju treba izbegavati: skuša, sabljarka, ajkula, štuka, jer sadrže visok nivo žive.

U američkom časopisu „Nauka“ objavljen je izveštaj da u odnosu na divlji losos, losos iz ribnjaka sadrži znatno viši nivo štetnih materija koje su povezane sa defektima i smetnjama u razvoju dece.

Istorijska činjenica: Izraz "Lud kao šeširdžija" dolazi od trovanja živom jer oni koji su pravili šešire u to vreme koristili su je vrlo često i udisali isparenja. Živa će izazvati drhtanje i druge simptome."

Recimo po ovom podatku:"Dozvoljen maksimalni unos žive je 1.6 µg po kilogramu telesne mase nedeljno, a tunjevina, u zavisnosti od vrste i mesta sabiranja, u proseku sadrži oko 30 µg žive u 100 g konzerviranog proizvoda".Znaci ja bih po ovoj racunici na mojih 95kg "smeo" da pojedem 500g tunjevine nedeljno tj. 4 konzerve?

Jedno pitanje u vezi tunjevine iz konzerve.Trenutno mi ona predstavlja jedan od glavnih izvora proteina, jedem je dosta, zanima me koliko je ona stetna po zdravlje?

...mada nije loše ubaciti par puta mesečno...

Samo što se dugo kuvaju, pa nemam vremena da ih pripremam.
Kada ih spremam, moram dva ručka da pravim, jer ih žena ne voli...
xD

Jeste jeste pogresio sam

100g kuvanih ima 30g, ovako imaju 18g.

U bas imaju dosta proteina 30ak g na 100g, vise od belog ma ne nego mi se svidjaju ovako, a i dosta je jeftino nekih 200din za kg. Ondq cu da ih ubacim tako nekad umesto jaja, da ne bi bilo mnogo holesterola i iz jaja i iz ovoga.

Koja je nutr vrednost pileceg zeluca i koliko je pozeljno da se jede?

"Bubci"...Malo se duže kuvaju...hm, mada mogu biti jako ukusni...

Od svih divnih delova piletine spadosmo na pileći želudac?! Šta je to pravimo pileće škembiće?  

Šalu na stranu, evo detaljnog nutritivnog profila za kuvan i presan( raw) pileći želudac(Chicken gizzard )...sve u svemu, dobar udeo proteina visoke biološke vrednosti,vitamina B-grupe, cinka, selena,gvožĂ°a, ali i holesterola( kao i sve iznutrice)...umereno je ok( 1-2 obroka nedeljno)...

http://nutritiondata.self.com/facts/poultry-products/663/2

http://nutritiondata.self.com/facts/poultry-products/662/2

Koja je nutr vrednost pileceg zeluca i koliko je pozeljno da se jede?

Od kako se družim sa vama, sve više sam počeo presno povrće da jedem (koje sam inače kuvao).
Priznajem da sam još uvek glup što se tiče ovog sporta, ali sam u kujni skoro deset godina...

Niko ne zna sve...svi zajedno znamo mnogo...a siguran sam da dosta možemo naučiti jedni od drugih...za to i Forum služi...  

"Vrlina se štiti udruživanjem"...a to je se najbolji vidi u sportu...  

Sve od povrća što je jestivo, sa što manje termičke obrade, to bolje! Tako čuvamo ono najbolje u povrću... 

Od kako se družim sa vama, sve više sam počeo presno povrće da jedem (koje sam inače kuvao).
Priznajem da sam još uvek glup što se tiče ovog sporta, ali sam u kujni skoro deset godina...