U poslednje vreme svaki dan jedem skoro 5jaja(celih) sto nedeljno izadje 30-35jaja, znam da su masti iz zumanca zdrave, ali da li meni moze smetati u ovim godinama, vec odgovor znam, ali cisto da postavim pitanje?

Hvala na odgovoru i tekstu.

Recimo po ovom podatku:"Dozvoljen maksimalni unos žive je 1.6 µg po kilogramu telesne mase nedeljno, a tunjevina, u zavisnosti od vrste i mesta sabiranja, u proseku sadrži oko 30 µg žive u 100 g konzerviranog proizvoda".Znaci ja bih po ovoj racunici na mojih 95kg "smeo" da pojedem 500g tunjevine nedeljno tj. 4 konzerve?

Na žalost, tako je, akcenat uvek na svežu ribu( oslić, skuša, pastrmka, losos)...ali nekada i poreklo ribe može uticati na prisustvo i žive i olova u istoj( uglavnom se radi o egzotičnim ribljim specijalitetima)...
Bitna stvar je i sveopšta zagaĂ°enost "voda" tako nikada nećemo biti sigurni u "unos" žive...

Evo jednog lepog teskta o živi koji bih podelio sa vama...

"Živa spada u grupu teških metala, koji se akumulira u ljudskom telu tokom godina. Do 8% žena u reproduktivnim godinama ima dovoljno žive u svom telu da naškodi fetusu. Kako možete da je uklonite?

Odakle živa dolazi?

Prvo, živa se koristi u zubnim oblogama, tako da mnogi ljudi koji su imali šupljine za plombiranje u poslednjih nekoliko decenija sada imaju usta puna žive. Tako se živa polako probija u sistem čoveka. Zubari sada imaju mašine koje detektuju pare žive -  žvaću se žvake da se pokrene pljuvačka, a potom se diše u mašinu. Ako imate bilo kakve plombe u ustima, to je vredno truda.

Jedan od primera je pacijentkinja  koja je imala mnoge ozbiljne probleme imunog sistema i jednom kada  je skinula svoje plombe bilo joj je bolje već sledećeg dana.

Drugo, živa se prirodno nalazi u vodama...rekama, morima, jezerima, okeanima. Budući da se akumulira u telu tokom vremena, izvori žive su velike, "prastare" riblje vrste koje imaju najviše žive  - i stoga su to ribe uz koje možete da dobijete najviše žive kada ih jedete. Naučnici sada preporučuju da čak i laka verzija takve ribe poput tune preporučljivo je da se jede jednom nedeljno kako bi  se izbeglo trovanje živom.

Ova dva izvora predstavljaju  većinu žive naĂ°ene u današnjim ljudi.

Otkrivanje problema sa živom

Dva osnovna načina da se otkrije živa u ljudskom telu je kroz stomatološke testove pomenute iznad, i kroz kosu. Živa se akumulira u kosi i jednostavan test se može uraditi da se utvrdi sopstveni nivo žive. Tu su i 24-časovni urin testovi na raspolaganju. Razgovarajte sa svojim lekarom o tome da se uradi test na živu,  ako mislite da ste možda u opasnosti.

Kako telo uklanja živu?

Ljudsko telo ima mnogo problema pri oslobaĂ°anju žive. To je razlog zašto većina ljudi jednostavno nastavlja da akumulira živu tokom godina i razvija sve gore i gore simptome. Tiroidna žlezda izvlači živu i prosleĂ°uje je dalje  do  jetre. Jetra je filtrira i šalje je do bubrega. Bubrezi guraju  dalje do creva ,  odakle konačno odlazi iz tela i napušta nas. Čak i ako su sva četiri sistema u savršenom stanju, lako dolazi  do preopterećenja sistema ako imate plombe pune žive u svojim ustima, ili ako se "jede" puno žive svake nedelje( izvori u hrani).

Korisni vitamini za uklanjanje žive

Kao i kod svakog  funkcionisanja vašeg tela, odreĂ°eni vitamini i minerali su ključni za pomoć organima da obavljaju odgovarajuće funkcije. U seriji dogaĂ°aja koji su potrebni za "ispiranje žive" iz vašeg sistema, tu su vitamini i minerali koji se koriste:

* Selen (brazilski orasi, tunjevina, bakalar, ćuretina i piletina)
* GvožĂ°e (crveno meso, žumanca)
* Cink (govedina, svinjetina, piletina)
* Mangan (orasi, zeleno povrće, čaj)
* Sumpor (jaja, beli luk)

Budite sigurni da imate dovoljan nivo ovih pet stvari u vašoj ishrani. Imajte na umu da je interesantno da je tunjevina, koja može da sadrži dosta žive, takoĂ°e sadrži selen koji se bori protiv žive! Budite sigurni da jedete "laku", tunjevinu - koja ima nisku koncetraciju žive - a ne "belu / albacore" tunjevinu, koja ima visoku koncetraciju žive.

Trudnice ne smeju jesti više od dve porcije ribe prosečne veličine nedeljno (oko 340 grama).  Dozvoljene su konzervirana tunjevina, škampi, losos, som. Riba koju treba izbegavati: skuša, sabljarka, ajkula, štuka, jer sadrže visok nivo žive.

U američkom časopisu „Nauka“ objavljen je izveštaj da u odnosu na divlji losos, losos iz ribnjaka sadrži znatno viši nivo štetnih materija koje su povezane sa defektima i smetnjama u razvoju dece.

Istorijska činjenica: Izraz "Lud kao šeširdžija" dolazi od trovanja živom jer oni koji su pravili šešire u to vreme koristili su je vrlo često i udisali isparenja. Živa će izazvati drhtanje i druge simptome."

Recimo po ovom podatku:"Dozvoljen maksimalni unos žive je 1.6 µg po kilogramu telesne mase nedeljno, a tunjevina, u zavisnosti od vrste i mesta sabiranja, u proseku sadrži oko 30 µg žive u 100 g konzerviranog proizvoda".Znaci ja bih po ovoj racunici na mojih 95kg "smeo" da pojedem 500g tunjevine nedeljno tj. 4 konzerve?

Jedno pitanje u vezi tunjevine iz konzerve.Trenutno mi ona predstavlja jedan od glavnih izvora proteina, jedem je dosta, zanima me koliko je ona stetna po zdravlje?

...mada nije loše ubaciti par puta mesečno...

Samo što se dugo kuvaju, pa nemam vremena da ih pripremam.
Kada ih spremam, moram dva ručka da pravim, jer ih žena ne voli...
xD

Jeste jeste pogresio sam

100g kuvanih ima 30g, ovako imaju 18g.

U bas imaju dosta proteina 30ak g na 100g, vise od belog ma ne nego mi se svidjaju ovako, a i dosta je jeftino nekih 200din za kg. Ondq cu da ih ubacim tako nekad umesto jaja, da ne bi bilo mnogo holesterola i iz jaja i iz ovoga.

Koja je nutr vrednost pileceg zeluca i koliko je pozeljno da se jede?

"Bubci"...Malo se duže kuvaju...hm, mada mogu biti jako ukusni...

Od svih divnih delova piletine spadosmo na pileći želudac?! Šta je to pravimo pileće škembiće?  

Šalu na stranu, evo detaljnog nutritivnog profila za kuvan i presan( raw) pileći želudac(Chicken gizzard )...sve u svemu, dobar udeo proteina visoke biološke vrednosti,vitamina B-grupe, cinka, selena,gvožĂ°a, ali i holesterola( kao i sve iznutrice)...umereno je ok( 1-2 obroka nedeljno)...

http://nutritiondata.self.com/facts/poultry-products/663/2

http://nutritiondata.self.com/facts/poultry-products/662/2

Koja je nutr vrednost pileceg zeluca i koliko je pozeljno da se jede?

Od kako se družim sa vama, sve više sam počeo presno povrće da jedem (koje sam inače kuvao).
Priznajem da sam još uvek glup što se tiče ovog sporta, ali sam u kujni skoro deset godina...

Niko ne zna sve...svi zajedno znamo mnogo...a siguran sam da dosta možemo naučiti jedni od drugih...za to i Forum služi...  

"Vrlina se štiti udruživanjem"...a to je se najbolji vidi u sportu...  

Sve od povrća što je jestivo, sa što manje termičke obrade, to bolje! Tako čuvamo ono najbolje u povrću... 

Od kako se družim sa vama, sve više sam počeo presno povrće da jedem (koje sam inače kuvao).
Priznajem da sam još uvek glup što se tiče ovog sporta, ali sam u kujni skoro deset godina...

Eh...pripema povrca...  


"Povrće spada meĂ°u najzdravije namirnice. Ono je prepuno vitamina i drugih materija koje su nam potrebne. Istraživanja su pokazala da što više povrća redovno jedemo, imamo manji rizik od mnogih hroničnih bolesti, uključujući srčane bolesti, dijabetes tipa 2, kao i neke oblike raka.
Jedan od razloga zašto ljudi ne uzimaju minimum preporučenog unosa povrća, može biti činjenica da im ponekad priprema i kuvanje može delovati komlikovano.

To ne mora da bude tačno. Predstavljamo nekoliko brzih i jednostavnih tehnika spremanja povrća.
 
Sotiranje povrća
Sotiranje ili dinstanje povrća predstavlja brz i jednostavan način da se povrće pripremi sa relativno malo ulja. Sotirano povrće sadrži vitamine i minerale, kao i ukus i boju.
Povrće treba iseći na komade veličine jednog zalogaja, tako da može brzo da se pripremi, a nakon toga treba zagrejati tiganj pa zatim sipati ulje.
Povrće treba dodati kada ulje bude dobro zagrejano i ima blagi odsjaj.

Prženje povrća
Prženje povrća je veoma slično sotiranju, uz dve bitne razlike. Ova tehnika pripremanja vrši se putem veoma visoke toplote, a hrana se konstanto meša kako ne bi zagorela na vrelom tiganju. Važno je samo da tiganj ima dovoljno debelu donju stranu kako bi se ravnomerno distribuirala visoka toplota.
Pomoću ove metode povrće se može najbolje spremiti sa jestivim uljem koje može da se zagreje do visoke temperature, kao što je sojino ulje. Kada se povrće priremi, po želji ga možete preliti maslinovim ili susamovim uljem.

Kuvanje povrća
Povrće možete kuvati kada želite da zadržite ukus i svežinu povrća kao što se to radi kad se priprema boranija, brokoli, krompir i drugo. Povrće treba ubaciti u šerpu sa vodom neposredno pre nego što voda proključa. Na taj način se povrće priprema na nešto nižoj temperaturi.
Dodavanje soli u ključalu vodu poboljšava ukus povrća. Ipak, ne treba preterivati, jer povrće ne bi trebalo da bude slano, a pored toga, višak soli povećava rizik od krvnog pritiska.

Pečenje povrća
Pečenje povrća poput krompira, špargle ili luka veoma je jednostavno. Treba poreĂ°ati povrće na pleh, posuti ga sa malo biljnog ulja i staviti u rernu da se peče. Visoka temperatura pečenja pomaže da se sačuvaju vitamini i minerali, ali i ukus koji može biti izgubljen kuvanjem.
Napravite obrok sa namirnicama koje se mogu pripremiti u rerni, kao što je piletina ili riba, zajedno sa povrćem. Začini kao što su lovor, beli luk i drugi mogu se dodati za bolji ukus.

Priprema povrća na pari
Priprema povrća na pari sa razlogom je sinonim za zdravu ishranu. Ova metoda ne zahteva ulje za pripremanje tako da predstavlja odličan način pripreme ako pazite na kalorije. Za pripremu povrća na pari nije potrebno potapati povrće u vodu, tako da postoje veće šanse da se zadrže vitamini i minerali. Povrće koje se najbolje sprema ovom metodom: brokoli, šargarepa, karfiol, boranija, spanać i drugo.
Aromatični začini kao što su štapići cimeta i Ă°umbir, mogu se dodati pri spremanju kako bi se dobio pikantniji ukus povrća.

Grilovano povrće
Kada vam vreme omogućava, povrće možete pripremiti na roštilju. Kao i prilikom pečenja, grilovanje karamelizuje površinu povrća i daje mu hrskavu slast. Grilovanje je odličan način za pripremu kukuruza, slatke paprike, tikvica, plavog paradajza, bundeve, luka, krompira i drugog povrća.
Držite povrće mašicama iznad plamena i okrećite ga kako bi se ravnomerno ispeklo."

Sve u svemu sto manje termicke obrade to bolje...moja prepouka uvek ide kuvanju i "pripremi na pari"( pogotovu kod boranije)...kao i mixu povrca...

Da, ali ako boranija ide u rernu zatvorena u posudi (sa mlevenim mesom, recimo), nema potrebe da se kuva pre toga; skuvaće se sa mesom; ali to mu ne odgovara.

Ja povrće "kuvam" tako što kada voda provri, sklonim šerpu sa ringle, ubacim povrće, poklopim i držim oko pola sata.