Ok, sve u skladu sa postavljenim ciljem! :-) Inace, fruktoza je sporija u odnosu na dekstrozu koja je najbolji izbor nakon treninga, i ne savetuje se njena upotreba, ali, s obzirom na to da ides na masu moze ti biti od koristi.

Ја је користим само уз протеин након тренинга.  Што се тиче калорија,гледам да их унесем што више

Nije, ovi podaci su ipak jos uvek u istrazivackom domenu i ne treba ih uzimati zdravo za gotovo u ovoj fazi. Fruktozu treba razmatrati kao deo slagalice, tj moze biti korisna nakon treninga sve dok se koristi u preporucenim kolicinama. Samo cisto obrati paznju na ukupan kalorijski unos.

Да не отварам нову тему... да ли је коначан закључак да је фруктоза штетна? Ја купио фруктозу и пијем већ неколико дана уместо декстрозе.

...
Istraživanje je sprovedeno na pacovima koji su bili podeljeni u dve grupe, gde je jedna grupa dobijala tečnost bogatu fruktozom, a kontrolna grupa je pored fruktoze dobijala i omega tri masne kiseline. Podaci dobijeni nakon šestonedeljnog praćena su bili zapanjujući. Grupa koja je dobijala smo fruktozu znatno sporije je obavila zadatak nego na početku eksperimenta ( zadatak je bio prolazak kroz lavirint ), dok je kontrolna grupa zadržala početno vreme. Pored toga, u prvoj grupi utvrĂ°ene su i povišene vrednosti triglicerida, glukoze i nivoa inslulina. Kao moguće objašnjenje ove pojave navodi se stanje insulinske rezistencije jer insulin, pored kontrole šećera, takodje utiče na način na koji moždane ćelije rade. U hipokampusu, delu mozga koji je odgovoran za kratkoročnu i dugoročnu memoriju, insulin signalizacijom zapravo olakšava pamćenje.
...

1- na pacovima ne na ljudima
2- da li su pokazali da fru ima loš efekat ili da omega mk poboljšavaju kognitivne funkcije
3- da li je brzo izlaženje lavirinta relevantno za procenu kognitivnih funkcija. (direktno u vezi sa 1 - tj da kako na pacovima možemo da procenjujemo vezu sa ljudskim kognitivnim f-jama)
4- da li su koristili čistu fruktozu, visoko fruktozni sirup ili su im davali suplementarnu fru/visokofru sirup? Teško da će solo fruktoza bez "backupa" od strane glukoze i drugih nutrienata da izaziva metabolički sindrom.
5- koje količine fru su korišćene? Kad su pacovi u pitanju obično se koriste daaaaleko nadnormalne količine fru (mnogo veće u odnosu na one koje ljudi unose). To je možda i najveći problem u ispitivanjima fiz. efekata fruktoze.

Ovde je u pitanju eksperiment na zivotinjama, oni se odobravaju kad za to postoje jasno definisani i realni ciljevi i dobijeni rezultati predstavljaju smernicu za dalja ispitivanja ( u klinickim uslovima ) koja mogu i ne moraju potvrditi prethodno.  Laboratorijski pacovi su se odlicno pokazali u psiholoskim studijama ucenja i drugih mentalnih procesa pa se zato smatra da su rezultati vredni paznje.
Primarni cilj je bio da se ispita efekat fruktoze na procese ucenja a uloga omega 3 masnih kiselina je samo jos jednom potvrdjena.
Verovatno je da postoje ogranicenja i dosta promenljivih, kao i kod vecine studija ( i mene npr zanima koje su kolicine fruktoze u pitanju ), zato se rezultati uzimaju sa rezervom dok se ne dokaze suprotno.

Pa svi sinteticki / vestacki zasladjivaci su jako nezdravi...a mislim da bi trebalo navesti u naslovu teme da se misli na tu fruktozu a ne onu iz voca,da neko ne bi shvatio pogresno....

Prustov zakon - zakon definitivnih proporcija. -Elementarni sastav čistog jedinjenja je uvek isti.

"Iako se za ovaj zakon zna već 200 godina, postoji generalno verovanje meĂ°u ljudima da postoji fundamentalna razlika izmeĂ°u jedinjenja pripremljenih u laboratoriji i korespondentnih jedinjenja iz prirode." - Prevod iz Chemistry the central science

Nećemo da budemo u fazonu ako je prirodno onda je ok. Ako pričamo o fruktozi - pričamo o fruktozi. Ne o "prirodnoj" i "sintetičkoj". Fru je fru.


Što se sam fruktoze tiče, smatram da ona u sportskim vodama itekako može da naĂ°e svoje mesto kao vrlo vredan deo slagalice. Kod ne sportista kao "bonus" kcal može da pravi haos, ali neumerenst, nepotrošnja kcal i dugotrajan ovakav tretman su pretežno zaslužni.

...
Istraživanje je sprovedeno na pacovima koji su bili podeljeni u dve grupe, gde je jedna grupa dobijala tečnost bogatu fruktozom, a kontrolna grupa je pored fruktoze dobijala i omega tri masne kiseline. Podaci dobijeni nakon šestonedeljnog praćena su bili zapanjujući. Grupa koja je dobijala smo fruktozu znatno sporije je obavila zadatak nego na početku eksperimenta ( zadatak je bio prolazak kroz lavirint ), dok je kontrolna grupa zadržala početno vreme. Pored toga, u prvoj grupi utvrĂ°ene su i povišene vrednosti triglicerida, glukoze i nivoa inslulina. Kao moguće objašnjenje ove pojave navodi se stanje insulinske rezistencije jer insulin, pored kontrole šećera, takodje utiče na način na koji moždane ćelije rade. U hipokampusu, delu mozga koji je odgovoran za kratkoročnu i dugoročnu memoriju, insulin signalizacijom zapravo olakšava pamćenje.
...

1- na pacovima ne na ljudima
2- da li su pokazali da fru ima loš efekat ili da omega mk poboljšavaju kognitivne funkcije
3- da li je brzo izlaženje lavirinta relevantno za procenu kognitivnih funkcija. (direktno u vezi sa 1 - tj da kako na pacovima možemo da procenjujemo vezu sa ljudskim kognitivnim f-jama)
4- da li su koristili čistu fruktozu, visoko fruktozni sirup ili su im davali suplementarnu fru/visokofru sirup? Teško da će solo fruktoza bez "backupa" od strane glukoze i drugih nutrienata da izaziva metabolički sindrom.
5- koje količine fru su korišćene? Kad su pacovi u pitanju obično se koriste daaaaleko nadnormalne količine fru (mnogo veće u odnosu na one koje ljudi unose). To je možda i najveći problem u ispitivanjima fiz. efekata fruktoze.

U teksu se generalno misli na fruktozu, s tim sto je akcenat bacen na vestacke zasladjivace kao stetnije u odnosu na fruktozu iz voca zato sto u vocu postoje i antioksidansi koji koji imaju zastitni efekat.

Pa svi sinteticki / vestacki zasladjivaci su jako nezdravi...a mislim da bi trebalo navesti u naslovu teme da se misli na tu fruktozu a ne onu iz voca,da neko ne bi shvatio pogresno....

Savremenom terminologijom rečeno, ljudski mozak predstavlja “centralni kompjuter” našeg organizma koji svoju funkciju obavlja svake sekunde zivotnog ciklusa pojedinca. Kao takav, oduvek je u žiži interesovanja različitih naučnih krugova ( neurohirurga, neurologa,psihijatara, psihologa..) koji se trude da pojasne nepoznanice vezane za njegovo funkcionisanje koje, uprkos razvijenoj tehnologiji, i dalje postoje.

Veliki broj istraživanja iz oblasti fiziologije mozga zadnjih godina baziran je na Kalifornijskom Univerzitetu u Los AnĂ°elesu, na departmanu za fiziologiju. Istraživači sa ovog univerziteta tvrde da “ono što jedemo utiče na to kako mislimo”. Neke od prethodnih studija pokazale su da omega 3 masne kiseline unete hranom ili kao suplementi, imaju protektivni efekat na zdravlje mozga i bitnu ulogu u prevenciji nastanka Alchajmerove demencije ( Yournal of Neurology ). MeĂ°utim, dalja istraživanja usmerena su na ulogu ishrane bogate fruktozom na kognitivne (saznajne) funkcije. Do sada je bilo potvrĂ°eno da fruktoza izaziva gojaznost, masnu jetru i dijabetes, a preliminarni podaci najnovijih istraživanja tvrde i da dugoročno menja sposobnost mozga da uči i pamti informacije.

Istraživanje je sprovedeno na pacovima koji su bili podeljeni u dve grupe, gde je jedna grupa dobijala tečnost bogatu fruktozom, a kontrolna grupa je pored fruktoze dobijala i omega tri masne kiseline. Podaci dobijeni nakon šestonedeljnog praćena su bili zapanjujući. Grupa koja je dobijala smo fruktozu znatno sporije je obavila zadatak nego na početku eksperimenta ( zadatak je bio prolazak kroz lavirint ), dok je kontrolna grupa zadržala početno vreme. Pored toga, u prvoj grupi utvrĂ°ene su i povišene vrednosti triglicerida, glukoze i nivoa inslulina. Kao moguće objašnjenje ove pojave navodi se stanje insulinske rezistencije jer insulin, pored kontrole šećera, takodje utiče na način na koji moždane ćelije rade. U hipokampusu, delu mozga koji je odgovoran za kratkoročnu i dugoročnu memoriju, insulin signalizacijom zapravo olakšava pamćenje.

Iako je istraživanje sprovedeno u laboratoriji, očekuje se da će se isti ili slični podaci dobitii i u kliničkim uslovima ( na čoveku ) pa su rezultati izazvali veliku pažnju javnosti. Zapravo, do sličnih podataka je pre izvesnog vremena, došla nezavisna studija, sprovedena u Bostonu od 2004. Do 2009. Godine ( Boston Puerto Rican Health Study ), koja je pratila 737 zdravih ispitaika 45-75 godina. Cilj ove analize bio je da se ispita da li stalni unos šećera, kao dodataka ishrani, kroz zaslaĂ°ene napitke ili u obliku zaslaĂ°ene čvrste hrane, utiče na kognitivne funkcije. Kognitivna funkcija mozga merena je kroz nekoliko testova i dobijeni rezultati govore u prilog tome da unos šećera kroz zaslaĂ°ene sokove ali ne i čvrste hrane može biti povezan sa smanjenim kognitivnim funkcijama, ali uz napomenu da su dalja istraživanja nephodna radi utvrĂ°ivanja uzročno posledične veze.
Kao zaključak, naučnici navode da glavni problem predstavlja fruktoza koja se unosi kroz industrijske proizvode, kao jeftini zaslaĂ°ivač i konzervans, za razliku od fruktoze koja se nalazi u voću koje, pored voćnog šećera, sadrži i antioksidanse ( Gomez-Pinilla ).

Literatura korišćena u izradi teksta:
1: Barnes JN, Joyner MJ. Sugar highs and lows: the impact of diet on cognitive function. J Physiol. 2012 Jun 15;590(Pt 12):2831.
2: Ye X, Gao X, Scott T, Tucker KL. Habitual sugar intake and cognitive function among middle-aged and older Puerto Ricans without diabetes. Br J Nutr. 2011 Nov;106(9):1423-32. Epub 2011 Jun 1.
3: Agrawal R, Gomez-Pinilla F. 'Metabolic syndrome' in the brain: deficiency inomega-3 fatty acid exacerbates dysfunctions in insulin receptor signalling andcognition. J Physiol. 2012 May 1;590(Pt 10):2485-99.