Nije da me interesuje, ali moram da pitam...:
Zbog čega se bela jaja daleko bolje ljušte od onih braon?!?

Moji omiljeni načini za brže ljuštenje jaja...

Kada je jaje kuvano, odspite kupiću vodu iz posude u kojoj se kuvalo.
 
Posudu napunite hladnom vodom; ideja je da se jaje skupi, pa će se ljuska skidati bez kidanja belanceta.
 
Možete poklopiti posudu sa jajetom i energično je protresti – kada je otklopite ljuska će biti polomljena na stotine delova i moći ćete da je jednostavno isperete sa jajeta.

E sad po pitanju boje i razlika...

Boja ljuske može se izmeriti pomoću refraktorometra ili oceniti subjektivnom procenom. Boja ljuske jaja ocenjuje se poenima od 1 (svetla) do 5 (tamna). Važno je naglasiti da boja ljuske nije indikator njenog kvaliteta i čvrstoće, ali uprkos tome često igra veoma važnu ulogu u proceni kvaliteta jaja od strane potrošača.

Bela boja ljuske - Belo jaje ležu takozvane Leghorn kokoške, ali postoje i druge rase koje “proizvode” bela jaja, uključujući Hamburg, Minorke, poljske kokoške i druge.

Braon boja ljuske - Kokoške koje nose jaja čija je ljuska braon boje spadaju u sledeće rase – Rodajland,  Orpington, Plimutrok.

Zelena i plava boja ljuske - Američka kokoška Araukana leže jaja čija je ljuska plave boje. Sa druge strane “Uskršnja koka” polaže plava i zelena jaja, a ponekada i braon ili roze. Ova uskršnja koka nije prava rasa, već mešanka.

Čokoladna boja ljuske- Jaja čokolada boje ležu koke tipa Marans, Velsumer i Barnevelder. Ponekada su im jaja toliko tamna da ih farmeri zovu i  â€ťtamnim čokoladama”.

Inače bata Srle, osim u boji, nema neke bitne razlike izmeĂ°u ljuske braon i ljuske belih jaja. Opet, zahvaljujući narodnim verovanjima, misli se da je ljuska braon jaja tvrĂ°a, ali ni to nije tačno. Tvrdoća ljuske zavisi od starosti kokoške. Što mlaĂ°a kokoš, to tvrĂ°e jaje. To se odnosi i na ljuštenje...ali i dužinu kuvanja i neke druge faktore na koje direktno ne možemo uticati!

Nije da me interesuje, ali moram da pitam...:
Zbog čega se bela jaja daleko bolje ljušte od onih braon?!?

Sve zavisi od veličine samog jajeta...ako tako mogu da se izrazim...tj. klase...

Mislim da će nam svima značiti da "malo popričamo" o tome...

Prema Pravilniku o kvalitetu jaja iz 2004. godine, jaja se klasiraju na sledeći način:

klasa (SU) 70 g i više od toga
klasa (S) manje od 70 g do 65 g
klasa (A) manje od 65 g do 60 g
klasa (B) manje od 60 g do 55 g
klasa (C) manje od 55 g do 50 g
klasa (D) manje od 50 g do 45 g
klasa (E) manje od 45 g

Prema kvalitetu i načinu čuvanja, kokošija jaja u ljusci se klasifikuju kao:

jaja ekstra kvaliteta - isključivo neoploĂ°ena sveža jaja u ljusci koja nisu prana ili mehanički čišćena, a klasirana su prvog dana od dana proizvodnje i ispunjavaju sledeće uslove:
1) da je ljuska normalnog oblika, čista, neoštećena i da nije prana;

2) da je visina vazdušne komore jajeta, u momentu pakovanja manja od 4 mm i nepokretljiva;

3) da se prilikom prosvetljavanja jajeta žumance vidi kao senka nejasnih obrisa i da je pri naglom okretanju jajeta nepokretno ili neznatno pokretno;

4) da je belance bistro i kompaktno;

5) da nema stranih materija;

6) da nema zametka;

7) da je bez stranih mirisa;

8 ) da su upakovana u originalno pojedinačno pakovanje;

9) da su mase preko 50 g;

10) da prilikom stavljanja u promet imaju najmanje 70 Hougovih jedinica.

Jaja prvog (I) kvaliteta, a to su sveža jaja u ljusci koja nisu prana ili mehanički čišćena, a klasirana su i upakovana najkasnije trećeg dana od dana proizvodnje i ispunjavaju sledeće uslove:
1) da je ljuska normalnog oblika, čista, neoštećena i da nije prana;

2) da je visina vazdušne komore jajeta u momentu pakovanja manja od 6 mm i nepokretljiva;

3) da se prilikom prosvetljavanja jajeta žumance vidi kao senka nejasnih obrisa i da je pri naglom okretanju jajeta nepokretno ili neznatno pokretno;

4) da je belance bistro i kompaktno;

5) da zametak nije vidno razvijen;

6) da nema stranih materija;

7) da je bez stranih mirisa;

8 ) da su upakovana u pojedinačna pakovanja.

Dozvoljava se da najviše 7% jaja prvog (I) kvaliteta ispunjava uslove u pogledu kvaliteta, s tim da ispunjava uslove kvaliteta propisane za jaja drugog (II) kvaliteta.

Jaja drugog (II) kvaliteta su nehlaĂ°ena i nekonzervisana, ali mogu biti i hlaĂ°ena i konzervisana jaja namenjena za ljudsku ishranu. Moraju ispunjavati sledeće uslove:
1) da je ljuska normalnog oblika, neoštećena, eventualno neznatno zaprljana i neznatno deformisana;

2) da visina vazdušne komore jajeta ne iznosi više od 9 mm, s tim što može biti pokretljiva do polovine dužine jajeta;

3) da je žumance vidljivo, slabije spljošteno i pokretljivo;

4) da je belance providno i kompaktno;

5) da zametak nije vidno razvijen;

6) da nema stranih materija;

7) da je bez stranih mirisa.

Dozvoljava se na najviše 7% jaja drugog (II) kvaliteta ne ispunjava uslove iz stava 1 ovog člana, od čega najviše 4% jaja može biti sa napuklom ljuskom, a najviše 1% neznatno zaprljanih krvlju i izmetom (fecesom).

Jaja trećeg (III) kvaliteta su jaja za preradu i inkubirana jaja za preradu.
To su jaja sa vidljivim naprslinama, slabo zaprljane ili delimično deformisane ljuske, kao i jaja koja ne ispunjavaju uslove za jaja prvog (I) i drugog (II) kvaliteta, ali se mogu upotrebiti za ljudsku ishranu, a namenjena su isključivo za preradu. Pod inkubiranim jajima za preradu trećeg (III) kvaliteta, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se jaja koja su bila u inkubatoru najduže 24 časa, a moraju da ispunjavaju sledeće uslove:

1) da visina vazdušne komore jajeta nije veća od 9 mm;

2) da nisu tretirana antibioticima;

3) da nisu oploĂ°ena.

Dakle, ako niste sigurni šta tačno kupujete u pakovanju jaja, treba da znate da možete i da ga izmerite i da tako proverite da li deklaracija odgovara sadržaju...
Tako, npr. , pakovanje jaja klase "A" ne bi smelo da ima manje od 600 gr, jer bi u tom slučaju moralo biti označeno klasom "B" i prodavano po nižoj ceni.
A neki naši trgovci vole da zaraĂ°uju na "sitnoj" prevari...

Obratite pažnju na to šta kupujete...ja računam slično kao  cantawait, za 1 jaje 6-7 gr proteina i 5-6 gr masti...naravno, u obzir uzimam i veličinu, tj. klasu jaja...

@R1

Ako je neko na ovom forumu dosta bio uporan oko detaljne antrpometrije...impedance, kao i obavezne funkcionalne dijagnostike to je bio Marko Dimitrijevic, ne znam gde i kada si dobio od njega preporuku za "bilo koji kalkulator"...ali ok...

Bitno je šta podrazumevaš pod zdravim mastima...po meni jedine nezdrave masti su trans masti( delimično i potpuno hidrogenizovana "biljna mast") , kao i dominacija omega-6 masnih kiselina...

Sve ostalo ako je u dobrim odnosima( o3/o6) i bez ekstrema je ok...uklapa se u "potrebe"...

Pa zavisi, ja racunam 5g masti i 6g proteina. Jaje ima oko 60g.

Koliko otprilike jedno celo jaje sadrzi proteina i masti, nalazim razne rezultate.

E zajebah se za jogurt, 2.8 je mast, meni stajalo duplo vise Ispada da ne unosim preko 1g masti ako se ovsene/pirinac ne racunaju u taj unos. Tacno sad mogu ubaciti komotno zdrave masti. Koliko je dovoljno?

Takodje mi za zumance stoji 5g, a pise na netu da je za jedno veliko 4.5g, znaci realnije je da ova standardna imaju 3.5, nek bude 4g. Tako da total masti = jogurt 6x2.8 + meso 4x4.5 + 5-6x4 zumanaca ~60g masti. Imam 73kg.

Pa vise nisam siguran u precizne vrednosti, neke stvari su sa domacih sajtova, neke sa nutritiondataself. Za svaku namirnicu unesem vrednosti masti/uh/kalorije, a za meso, jaja, mleko uz te 3 stavke i proteine, tako da ne racunam biljne proteine, ali kalorije racunam iz svega sto pojedem. Masti isto iz svega, zato mi dnevni unos po racunu premasi 1g uvek.

Ne znam na preciznost kog kalkulatora mislis? Ako mislis na unos kalorija, pa sabiras sve iz tabele, ako je greska u tabeli jbg onda gresi i racun. Ako mislis na kalkulator za BMR/TDEE, probao sam par vrsta formula, par online kalkulatora i uporedio iskustva osoba slicnih mojim gabaritima, pa negde odokativno racunam te vrednosti. I Marko Dimitrijevic u svojoj temi predlaze bilo koji online kalkulator, ne mora to biti 0.01 preciznost, bitno da je prosecna vrednost tu negde, posle vidis po sebi.

Pojedem do 5-6h popodne 4 cela jajeta, 600+ g jogurta, 350-400g mesa, nekad i jace, tako da uvece pojedem 2 przena jajeta, cak i ako njih ne pojedem u ovom pre toga ima dovoljno proteina. I ako je 1.5g ja racunam da sam uspeo.

Hidrate sam digao na 4g.

Merim hranu vagom.

Sve u svemu selektivniji sam u racunanju makrosa fokus je na mesu, jajima, mleku (jogurtu) sto se tice proteina, ovsenih i pirincu sto se tice UH (ali u racun idu UH iz svega unetog), a masti i kcal ne zakidam, to je vezano i racuna se za bilo sta sto unesem.

edit: Ovu ''makrosi'' skracenicu sam pokupio od Cvetkopera, brze mi je za kucanje

edit2: Da li masti racunam iz ovsenih i pirinca, odatle bude 20ak g, to mi se sabira takodje?

Takodje ako mozete napisite mi vrednosti masti za 100g junetine/piletine/svinjetine (klasicne snicle) i zumanca, mozda su pogresne ove moje, pa da proverim.

Nego R1, brate moj...samo me zanima kako računaš unos kalorija...

Da uprostim pitanje...

Npr. 100 gr kikirikija( pečen, neslan) ima oko 600 kCal...od toga na proteine "otpada" oko 25 gr, na hidrate 22 gr( od toga oko 8 gr su vlakna), masti oko 50 gr...

Da li u ukupan unos kalorija računaš i proteine biljnog porekla? Da, oni nisu kompletni, ali ipak imaju energetsku vrednost? Zar ne?

A jel odvajaš od npr. ukupnog unosa hidrata dijetna vlakna? Dakle, na 100 gr kikirikija imaš oko 22 gr hidrata, a da li od toga odbijaš udeo vlakana koja su energestki nekonvertibilna( ne mogu se svariti i samim tim se ne mogu "pretvoriti u energiju")?

A kod npr. mesa da li računaš i udeo masti i proteina ili...? Da li si siguran u nutritivnu, tj, energetsku vrednost svake od namirnica na meniju?

Kako posmatraš svaku namirnicu, kao "zajednicu" proteina, hidrata, masti, vlakana i sve ih računaš ( globalno) ili si malo selektivniji u sabiranju, tj. oduzimanju?

Kako si siguran da su kalkulatori koje koristiš precizni?

Čak i analiza bioelektričnom impedansom (BIA) ima neke nedostatke(nepreciznosti - nivo hidratacije utiče na varijabilnost rezultata)...a tek kalkulatori...

Ima mnogo formula...čak i onih koje uračanuvaju procenat telesnih masti, tj. mišićne mase...npr.

"Mišićavo telo bez masnoća" zahteva više kalorija dnevno od tela sa dosta masnih rezervi i u tom slučaju možemo koristiti TDEE Katch-McArdle formula uzima u obzir i LBM (Lean Body Mass)

TDEE Katch-McArdle formula uzima u obzir i LBM:

BMR = 370 + (21.6 x LBM u kg), za muškarce i žene.

Posto u toku dana i periodu oko treninga unesem 90% makrosa, ostane mi za kraj samo 2 jajeta i verovatno nista vise od proteina, tu ima 10-15g proteina, jel to malo za celu noc ili je sitnica spram dnevnog unosa?

Kako ti ostanu dva jaja? To ti doĂ°e 10% "makrosa"?

Probaj da uklopis jos 1 jaje, al opet ako ti je sve poklopljeno na dnevnoj bazi nemas problema

Razmisljao sam o tome, mozda i neko mleko da ubacim, mada vec do 5 popodne unesem sve makrose.

Koji su zacini dozvoljeni i koje umake koristite u jelima, posto vidim po forumu slike sa kecapom i sl. i da li ih racunate u makrose ili cisto onako usput malo.

Probaj da uklopis jos 1 jaje, al opet ako ti je sve poklopljeno na dnevnoj bazi nemas problema

Posto u toku dana i periodu oko treninga unesem 90% makrosa, ostane mi za kraj samo 2 jajeta i verovatno nista vise od proteina, tu ima 10-15g proteina, jel to malo za celu noc ili je sitnica spram dnevnog unosa?

Mnogo je stvari tu neodreĂ°eno...dobar trener zlata vredi...pošto većina vas aktivno prati yt i snimke poznatih bb...ima tu i zanimljivih stvari koje se tiču pristupa vrhunskih trenera klijentu...prvo morate upoznati klijenta, uraditi dosta testova i detaljnih procena koji se tiču zdravstvenog stanja( funkcionalna dijagnostika...antrpometrija...)...za sve je to potrebno malo više vremena i truda sa obe strane...ali i materijalnih sredstava...

Genetika ja jako bitna stvar u celoj priči, kao i ograničenja koja sa sobom nosi...ali i uvid u endokrinološki apsekt svakog od nas...koliko nas je odradilo hormone...slobodni testosteron, estrogen, ACTH, kortizol, prolaktin, progesteron, TSH, T3, T4...kao i HbA1C...?

Verujte da neke od ovih odrednica( lean muscle gains) itetkako zavise od hormonskog balansa našeg tela...nema se para za hranu, pa se hranimo svakakvim soja-tricama i preraĂ°evinama, aditivi, konzervansi, čak i plastični materijali utiču na sve to...kao i globalno zagaĂ°enje...

Na mnoge od ovih stvari se može "ograničeno" uticati - ishranom...ali u zemlji Srbiji je zdravlje najveći luksuz...

"Da bi zlo pobedilo potrebno je da dobri ljudi ne učine nista"...Edmund Burke

Ako moze da pada onda moze biti i isti dok pakujes misice.

Učim na sebi, samo sam kasno počeo...


Nego, da li je moguće da je BF konstantan, a da se dobijaju mišići?
Ovo mi zvuči realnije od dobijanja mišića dok BF opada...